- Oni pothranjuju taj strah i na taj način pokušavaju da nas nateraju da odustanemo od politike tolerancije i otvorenosti - rekao je Soroš u intervjuu za nemački "Virtšaftsvohe".
Govoreći o nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, Soroš je rekao da i dalje smatra da je njena ekonomska politika u Evropi fundamentalno pogrešna.
Grčka
Soroš smatra i da Grčka ne može postati atraktivna za privatne investitore sve dok je u evrozoni, kao i da bi EU postala mnogo slabija bez Britanije.On je dodao da ceni odlučnost Merkelove i da, sve dok god se EU bori sa krizom, nemačka kancelarka će je samo očvrsnuti i napraviti još jačom.
Soroš smatra i da su se Nemci za vreme Merkelove pretvorili u pravog evropskog hegemona, ali da ih do sada taj status ništa nije koštao, bez obzira na to koliko su neki Nemci proklinjali kredite namenjene Grčkoj.
- Savršeno je očigledno da su Nemci izvukli najveću ekonomsku korist od stvaranja monetarne unije. Međutim, hegemoni bi trebalo da brinu ne samo o svojim interesima, već i o interesima onih koji im veruju. Međutim, da li će Nemačka preuzeti na sebe tu odgovornost, koju je preuzela Amerika 1945. godine? Na ovo pitanje moraju odgovoriti isključivo Nemci. Merkelovu bi to moglo koštati kancelarske stolice - smatra on.
Na pitanje zašto je mržnja prema izbeglicama jaka u istočnoj Evropi, Soroš je odgovorio da se mađarski premijer Viktor Orban ne slaže sa vodećom ulogom Merkelove u Evropi i da uz to nastoji da podrije principe na kojima se zasniva Evropa.
- To se može uporediti sa makazama: ruski predsednik Vladimir Putin napada EU spolja, a Orban iznutra. Videli ste, kako je Orban na nedavnom kongresu HSU (Hrišćansko-socijalna unija - politička partija u Nemačkoj), zajedno sa Horstom Zehoferom napadao Merkelovu - naveo je Soroš.
Prema njegovom mišljenju, na mestu Sovjetskog Saveza sada je Rusija Vladimira Putina, koja ponovo ima tendenciju da postane svetska sila, a da u EU ponovo pobeđuju nacionalističke tendencije.
- Merkelova izgleda još veruje u otvoreno društvo. Ka njemu takođe teže ljudi koji se bore za demokratiju i slobodu u Ukrajini. Međutim, ove vrednosti u današnjoj Evropskoj uniji više ne postoje. Da li je moguće posmatrati Evropu kao ravnopravnog i dobrovoljnog partnera? Bojim se više ne! - zaključio je Soroš.
Obama neće sukob sa Rusijom
On je naveo da je američki predsednik Barak Obama po svaku cenu želeo da izbegne konfrontaciju sa Rusijom, ali da se morao odlučno i suprotstaviti Putinovom mešanju u sukobe na Bliskom istoku, pre svega u Siriji.- Može se reći da je turski predsednik Redžep Erdogan učinio Obami veliku uslugu, naredivši obaranje ruskog vojnog aviona. Zato što je tada Putin momentalno shvatio da će njegovo "igranje vatrom" u Siriji imati negativne posledice. I onda je iznenada počeo da se bavi pronalaženjem političkog rešenja - kazao je Soroš.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/543453/Putin-napada-Evropu-spolja-Orban-iznutra
Povratak Putina na svetsku scenu sa “sirijskim gambitom”, ali rizici ostaju
Autor: Carl Schreck (Priredio: Dragan Štavljanin)
Ekspanzivna spoljna politika ruskog predsednika Vladimira Putina omogućila mu je delimičan izlazak iz izolacije u kojoj se našao zbog uplitanja u Ukrajinu. Međutim, pošto se ne nazire kraj zapadnim sankcijama a nema ni garancija da će kampanjom bombardovanja u Siriji ostvariti željeno, Rusija će se suočiti sa mnoštvo rizika u Novog godini zbog Putinovih ofanzivnih poteza.
U decembru 2014. američki predsednik Barak (Barack) Obama je rekao, povodom upada ruskih snaga u Ukrajinu, da je Putinova politika “okrenuta prošlosti” i da “vodi potpunoj međunarodnoj izolaciji Rusije”.
Ako je ekspanzionizam Kremlja prošle godine doveo do izolacije Rusije, onda je Putinu takva politika ove godine omogućila delimičan povratak na međunarodnu scenu.
Međutim, on ulazi u 2016. sa zapadnim sankcijama i, čini se, beskonačnim padom cena nafte što itekako pogađa rusku ekonomiju, ugrožavajući njenu diplomatiju koja u velikoj meri koristi izvoz energije kao polugu. Istovremeno, neizvestan je krajnji domet ruskih vazdušnih udara u Siriji.
Od vojne intervencije u Siriji pa do insistiranja na formiranju međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma nakon napada u Parizu u novembru, Putin se vratio na svetsku scenu posle izolacije zbog aneksije Krima 2014. i žestokih sukoba ukrajinskih snaga i proruskih separatista na istoku ove zemlje, kaže za RSE Stefan Mejster (Meister) iz berlinskog Centra Robert Boš (Bosch) koji prati zbivanja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rusiji i Centralnoj Aziji.
Glavno dostignuće Putina u 2015. je da se vratio na međunarodnu scenu, da je manje više prihvaćen kao političar sa kojim mora da se razgovara.
Međutim, svako manevrisanje nalik na šahovski gambit – koje ima za cilj da prikaže Rusiju kao neizbežnog aktera u prevazilaženju građanskog rata u Siriji i jednog od lidera u zajedničkoj borbi protiv terorizma – skopčano je sa rizicima.
Svako manevrisanje nalik na šahovski gambit – koje ima za cilj da prikaže Rusiju kao neizbežnog aktera u prevazilaženju rata u Siriji – skopčano je sa rizicima
Istovremeno, ova intervencija preti i da dodatno finansijski iscrpi rusku ekonomiju koja se već suočava sa mnoštvo teškoća, zatim da ustalasa njenu sunitsku muslimansku manjinu, koja je najveća u zemlji, i poveća rizik od terorizma na domaćem terenu.
S druge strane, neočekivani događaji kao što je obaranje ruskog aviona od strane turskih snaga u blizini sirijske granice 24. novembra, mogu da izazovu nesagledive geopolitičke posledice kao što je razdor između Ankare i Moskve.
Mada je Putin možda manje izolovan nego na početku 2015, ruski građani su sve izolovaniji. Putin je zabranio letove ka letovalištima na Crvenom moru u Egiptu nakon pada ruskog aviona na Sinajskom poluostrvu za šta su odgovornost preuzeli militanti “Islamske države” tvrdeći da su postavili bombu u znak odmazde zbog vazdušne kampanje Moskve u Siriji.
“Ne mislim da se Rusija u potpunosti izvukla iz izloacije u koju ju je gurunuo Putin politikom u Ukrajini. U pravu ste, Rusija je sve aktivnija u Siriji. Rusija je uvek bila uključena u događaje od globalnog značaja”, kaže za RSE Celest Valander (Celeste Wallander), direktorka departmana za Rusiju i Centralnu Aziju u Obaminom Nacionalnom savetu za bezbednost.
Takođe, ruske akcije u Siriji očito nisu ubedile SAD i EU da ukinu sankcije Moskvi zbog njenog uplitanja u zbivanja u Ukrajini.
Apsolutno nema trgovine. Rusija ne može da koristi saradnju u borbi protiv terorizma u Siriji kako bi podstakla bilo kakvu promenu zapadne strategije u Ukrajini.
Međutim, sve intenzivnija Putinova intervencija u Siriji omogućila je povratak Rusije kao važnog aktera u politici na Bliskom istoku, “podsetila je mnoge da se sa Rusijom mora računati”, a što ima “veliki legitimizirajući efekat, odnosno podršku kod kuće”, ističe u intervjuu za RSE Mark Galeoti (Galeotti), profesor na Univerzitetu u Njujorku i stručnjak za ruske službe bezbednosti.
“Za sada – to može da podseća na nekoga ko je iskočio kroz prozor i kaže da je u redu sve dok ne padne na zemlju – ali u najmanju ruku, pokazuje se veoma uspešnim u činjenju onoga što želi. Intervencijom u Siriji Rusija se vratila na međunarodnu scenu kada je reč o Bliskom istoku. Istovremeno, Asadov režim na taj način dobija veću šansu da postane partner u koaliciji protiv ISIS”.
Putinova spoljna politika u 2015. bila je usredsređena na “suočavanje sa posledicama iz 2014”, smatra Galeoti.
“Ključno pitanje je bilo kako prevazići isprepletene probleme ekonomskih sankcija i sve jače izolacije. Najočigledniji primer tog pokušaja je avantura u Siriji”, dodaje Galeoti.
Putin je iskoristio sirijsku krizu i dva teroristička napada za koje je odgovornost preuzela “Islamska država” – ubistvo 130 civila u Parizu 13 novembra i obaranje ruskog aviona u kome je poginulo 224 putnika i članova posade – da bi ojačao svoju diplomatsku poziciju.
Možda je najočiglednija razlika u Putinovoj poziciji na međunarodnoj sceni u 2014-oj i 2015-oj u njegovom tretmanu na godišnjim samitima G20.
On je napustio skup ove grupacije krajem 2014. u Brizbejnu pre nego što je završen zbog žestokih kritika. Australijski premijer Toni Abot (Tony Abbott) obrušio se na Putina zbog obaranja malezijskog aviona MH17 u vazdušnom prostoru Ukrajine u julu 2014. Kijev i zapadne vlade su okrivile proruske separatiste za incident.
Istovremeno, tadašnji kanadski premijer Stiven (Stephen) Harper je poručio Putinu:
“Pretpostavljam da ću se rukovati sa vama, ali želim samo jedno da vam poručim: Treba da se povučete iz Ukrajine”.
Međutim, ovakvog konfrontirajućeg tona praktično nije bilo na samitu G20 u novembru u turskom gradu Antalija, gde je Putin razgovarao sa Obamom i mnogim drugim liderima i izgledalo je da su se Rusija i Zapad približili sporazumu o okončanju građanskog rata u Siriji.
U međuvremenu, američki državni sekretar Džon Keri (John Kerry) susreo se sa Putinom u maju u Sočiju – što je njegov prvi put u Rusiju nakon izbijanja sukoba u Ukrajini u kojima je stradalo više od devet hiljada ljudi. Keri je ponovo posetio Rusiju u decembru. Takođe, francuski predsednik Fransoa Oland je iznenada posetio Moskvi nakon masakra u Parizu. On je zatražio od Rusije i SAD da sarađuju u cilju pobede nad “Islamskom državom” u Siriji.
Olandov dolazak u Moskvu nakon napada u Parizu u velikoj meri potvrđuje da je Putin demonstrirao da postoje mnogo gori delovi sveta nego što je Rusija i da njena izolacija šteti i drugima.
Uoči poslednjeg Kerijevog puta u Moskvu, Valander je istakla da je pojačana saradnja SAD sa Rusijom u Siriji u 2015-oj deo Obamine diplomatije dvostrukog koloseka prema Rusiji. To znači da se Rusija još nije “u potpunosti izvukla iz izolacije u koju ju je Putin uvalio kao rezultat njegove politike u Ukrajini”.
Valander dodaje da je Rusija sve aktivnija u Siriji i da je bila uključena u pitanja od globalne važnosti.
“Uvek smo pravili izuzetke u odnosu na našu generalnu politiku izolacije Rusije u slučajevima od globalne kao i od važnosti za nacionalnu bezbednost (SAD). Rusija ima priliku da bude od pomoći u Siriji, u okončanju građanskog rata, što je nužan korak da bi se porazio IDIL”, ističe Valander.
Nakon susreta sa Putinom u decembru, Keri je odgovorio na pitanje o Obaminoj oceni pre godinu dana da je Rusija izolovana zemlja.
“Naša politika nije da izolujemo Rusiju. U tom specifičnom trenutku, taj (Obamin) stav je iskazivao trenutno stanje stvari. Međutim, mi stalno ukazujemo da će stanje u svetu biti bolje kada Rusija i SAD pronađu zajednički jezik i budu u stanju da rade usaglašeno”.
Na ruskoj političkoj sceni antizapadna politika, koja je dostigla vrhunac u vreme sukoba u Ukrajini, možda neće nestati sledeće godine.
S obzirom da se u septembru 2016. održavaju parlamentarni izbori, “to će biti godina sa određenom količinom nužne nacionalističke, bombastičke retorike”, smatra Galeoti.
Međutim, Kremlj će verovatno tražiti način da se izvuče iz “kolosalne greške”, a što je postao ćorsokak u Ukrajini, dodaje Galeoti. “Mislim da će Rusija nastojati da obnovi veze (sa Zapadom), da se oslobodi dela sankcija”, dodaje američki ekspert.
Stefan Mejster smatra da će Putin nastojati da iskoristi izazove sa kojima se suočava EU.
Putin se nada da mu uspon populista u EU može osigurati prijemčivu publiku za njegovo nastojanje da smanji tenzije sa Zapadom.
Međutim, postoji i pritisak u suprotnom smeru. Naime, nekoliko članica EU protivi se planu Rusije za gradnju novog, drugog gasovoda prema Nemačkoj – Severni tok 2. One smatraju da će to ojačati poziciju Moskve u korišćenju energije kao političkog oružja i podriti jedinstvo evropskog bloka. Pogoršanje odnosa sa Turskom takođe otežava napore Rusije da proširi mogućnosti za izvoz energije u Evropu.
U međuvremenu, osim rata u Ukrajini, ruski vazdušni udari u Siriji povećavaju rizik da Moskva bude optužena za ubistvo civila u inostranstvu, što se retko dešavalo nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991.
“Putin nije dobar strateg jer rizikuje da se uvuče u sukob šiita i sunita. On dira u osinje gnezdo sunita. Putin je već imao problem na domaćem terenu sa islamskim terorizmom
“Putin nije dobar strateg. On dira u osinje gnezdo sunita koji su besni na njega. Putin je već imao problem na domaćem terenu sa islamskim terorizmom, a sada i sa ekstremistima izvan zemlje imajući u vidu da je ISIS preuzedo odgovornost za obaranje ruskog putničkog aviona na Sinaju”, kazao je Strob Talbot (Strobe Talbott), bivši zamenik američkog državnog sekretar a sada predsednik Instituta Brukings (Brookings).
Vojni analitičar Edvard Lutvak (Edward Luttwak) kazao je, međutim, za RSE da je “Putin dovoljno snalažljiv tako da će izbeći katastrofu koja mu se približava”.
Tokom sureta sa američkim poslovnim ljudima u decembru 2014, Obama je oštro kritikovao Putinovo upravljanje Rusijom, mada, kako je istakao, Vašington nastavlja da nudi Rusiji “put za diplomatsko rešenje” u sukobima u Ukrajini.
Godinu kasnije, po rečima Celest Valander, ovaj put je “i dalje otvoren” i Vašington očekuje da se mirovni proces iz Minska – kojim se nalaže da Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine i prepusti kontrolu granice vlastima u Kijevu – primeni “početkom 2016”, što je izvesno odlaganje u odnosu na prvobitno predviđeni rok 31. decembar 2015.
Na pitanje da li je Obama sada optimističniji kada je reč o odnosima sa Rusijom nego pre godinu dana, Valander ističe da je američki predsednik verovatno “na istim pozicijama zato što mi i dalje insistiramo da Rusija ispoštuje svoje obaveze i bude konstruktivan akter u Ukrajini.
Puna primena sporazuma iz Minska bi značila da se Rusija vratila na pravi put i da može biti dobar sused i evropski partner. Međutim, taj zaokret se još ne nazire
http://www.slobodnaevropa.org/content/povratak-putina-na-svetsku-scenu-ali-rizici-ostaju/27458805.html
Гадафи нудио да ожени сина Путиновом ћерком
Покојни лидер Либије Муамер Гадафи, наводно је желео да ожени свог другог сина и изабраног наследника Саифа ал Ислама са једном од ћерки председника Русије Владимира Путина, изјавио је један од саветника бившег лидера Либије.
Гадафи је пришао Путину и питао га да у циљу оснаживања веза двеју држава, његов други син, Саиф ал Ислам Гадафи, понуди брак једној од његових кћерки, навео је Мухамед Абд Моталеб ал Хуни за агенцију Ал Арабија.
„Гадафи је причао о томе са Путином, предложио му је да узме његовог сина за зета, али руски председник је остао уздржан, рекавши само да његова ћерка ни не познаје Саифа“ навео је он.
Гадафи је збачен и убијен 2011. године, а Саиф ал Ислам је у јулу 2015. осуђен на смрт у Триполију, али побуњеничке снаге у Зинтану, где је Гадафијев син заточен, одбијају да га испоруче некадашњем главном граду Либије.
http://www.pravda.rs/2016/01/03/gadafi-nudio-da-ozeni-sina-putinovom-cerkom-evo-kako-je-putin-tada-reagovao-video/
Srbija u godini strateškog opredeljivanja
Dok je tokom čitave godine, u gotovo pravilnim intervalima, srpski premijer Aleksandar Vučić podsećao da je evropski put Srbije prioritet broj jedan, pa je tako i pred oktobarsku posetu Rusiji nemačkim novinarima napomenuo da je i Vladimiru Putinu rekao da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Srbije, u dnevno-političkom i taktičkom smislu, to se nekako nije markantnije reflektovalo.
Cela godina, naime, tekla je u znaku spoljno-političke klackalice: malo Evropske unije i Amerike, pa onda malo Rusije, malo unapređenja odnosa sa NATO, pa malo zajedničkih vojnih vežbi sa Rusijom, malo slavlja zbog otvaranja poglavlja, malo kvariigre Tomislava Nikolića. Tako su Srbija, vlada i građani dočekali kraj 2015. godine, bez odgovora na pitanje kada će se konačno ujednačiti srpska spoljnopolitička teorija i praksa i sve to upodobiti sa politikom evropskog kluba u čije članstvo Srbija žuri.
Nema se, naravo, sa proevropskog stanovišta, šta prigovoriti premijerovoj spoljnopolitičkoj rešenosti da ispuni sve uslove i zemlju što pre približi članstvu u EU, što je, konačno, u decembru potvrđeno i otvaranjem prvih poglavlja. Nakon avgustovskog sporazuma Beograda i Prištine u Briselu, nemačka kancelarka Angela Merkel ispunila je obećanje da će dati zeleno svetlo Srbiji za otvaranje poglavlja, a Vučić to nije zaboravio.
“Želim da se zahvalim nemačkoj kancelarki Angeli Merkel...jer Angela Merkel je svoju reč održala...”
Na prijemu koji je Vučić priredio povodom otvaranja poglavlja, nije se, međutim, pojavio ruski ambasador Aleksandar Čepurin. Bio je, navodno, objektivno sprečen.
Nešto ranije, početkom decembra Srbija je uspešno okončala predsedavanje OEBS-om. Tom prilikom je premijer svoju vladu istakao kao onu koja je najaktivnije sarađivala sa Rusijom.
“Mi to naše prijateljstvo sa Ruskom Federacijom ne mislimo da gasimo...Mislimo da u savremenoj srpskoj istoriji nijedna vlada nije imala toliko uspešnih i kontakata i susreta sa zvaničnicima Ruske Federacije...”
Predsednik Tomislav Nikolić je, očekivano, bio mnogo jasniji u isticanju svojih spoljnopolitičkih prijatelja:
“Mi imamo prijatelje širom sveta, ali kao što i čovek...ima mnogo oslonaca u životu, ali se najčešće seća majke, tako i Srbija, uz mnogo oslonaca i mnogo prijatelja u svetu, ipak, kad je najviše potrebna pomoć, seti se Ruske Federacije.”
Vuk Drašković, lider SPO i Vučićev koalicioni partner, reći će na Saboru svoje stranke krajem decembra da ne podržava izjavu šefa države da je “nama u Srbiji, Rusija majka...Sa majkom u Sibiru nikad nećemo stići u Evropu, niti će Evropa doći ovamo. Pogotovu što ta ‘majka’ danas podržava i štiti sve one kojima se u Hagu sudilo i još se sudi za ratne zločine, one koji su deset punih godina srpskom narodu nanosili najveće poraze i sramotu i koji su, i po Srbiji, počinili tolike zločine”.
Nikolić je čak otišao i korak dalje. Pred sam kraj godine napravio ogroman politički gaf, rekavši u intervjuu ruskom Sputniku da je Crna Gora "primer da država ne treba da bude igračka i da ljudi koji je vode ne smeju tako da je tretiraju". Prema Nikolićevim rečima, Srbiju ne treba porediti s Crnom Gorom, jer ona svesno poništava svoju samostalnost u donošenju odluka i preporučuje se kao država koja će prihvatiti sve što joj bude rečeno kako bi ušla u NATO.
Razmotavajući čitavu godinu s kraja ka početku, vidljiva je postojana klackalica Istok-Zapad koju je Srbija forsirala.
Premijer Vučić je tako sredinom septembra bio u poseti Sjedinjenim Državama, gde se sreo sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom, da bi odmah zatim krajem oktobra otišao u posetu Rusiji. Tokom te posete najavjeni su mnogi projekti, uključujući i vojnu saradnju i kupovinu naoružanja.
Potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin, u čijem je resoru odbrambena industrija, dolazi u Srbiju u januaru, a u aprilu se očekuje poseta Beogradu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva.
U aprilu je u Beogradu bio general Knud Bartels, šef Vojnog komiteta NATO, čija poseta Srbiji je deo je Individualnog akcionog plana partnerstva sa NATO, koji je Srbija potpisala, a koji je mesec dana ranije stupio na snagu. U ekskluzivnom intervjuu za RSE on je objasnio šta je suština Individualnog akcionog plana partnerstva Srbije sa NATO alijansom.
“IPAP je osmišljen je u interesu i Srbije i NATO alijanse. Nakon pregovora složili smo se da treba obezbediti takav razvoj sektora bezbednosti koji bi vodio interoperabilnosti srpskih oružanih snaga sa snagama NATO saveza. Takođe je deo tog sporazuma razvoj kapaciteta srpskih oružanih snaga da reaguju u vanrednim situacijama, kao i unapređivanje njihovog potencijala za učešće u mirovnim operacijama.”
Sredinom septembra, međutim, u Novorosijsku su održane zajedničke vojne vežbe jedinica Rusije, Belorusije i Srbije pod kodnim nazivom “Slovensko bratstvo”.
Odnosi sa Rusijom osetljiva su tema u pristupanju EU, posebno u kontekstu sankcija EU Rusiji, kojima Srbija ne namerava da se priključi.
Evropska Unija je naposredno pred rusko-srpsku vežbu poručila da bi takva vojna vežba poslala pogrešan signal i da se od Srbije očekuje da postupa u skladu sa obavezama prema EU i procesom pristupanja.
Bez obzira na reakciju Brisela, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu predložio je i održavanje zajedničkih taktičkih ruskih i srpskih vazdušnodesantnih specijalnih snaga 2016. godine.
Početkom oktobra održana je i vojna vežba ruske i srpske vojske “BARS 2015”.
Negativne reakcije EU izazvalo je još majsko učešće Srbije na visokom nivou vojnoj paradi povodom obeležavanja 70. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, gde je jedini evropski šef države, pored beloruskog Aleksandra Lukašenka, bio predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Brisel i visoki evropski zvaničnici su tokom cele godine, nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Krim i rata u Donbasu, pozivali Srbiju da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom i uvede sankcije Moskvi, ali to se nije dogodilo.
Bodo Weber, nemački ekspert za Balkan, za RSE je krajem oktobra izjavio da uprkos tim pozivima ne veruje da će Brisel brzo staviti na dnevni red ono o harmonizaciji spoljne politike.
“Poglavlje 31 sigurno neće odmah doći na red, pogotovo u kontekstu aktuelne izbegličke krize, nameće otvaranje nekih poglavlja, recimo, poglavlja 23, a još više 24”.
Domaći sagovornici nemaju jedinstveno gledište na ovo pitanje.
Suštinsku ‘klackalicu’ između Rusije i EU ne vidi Ivan Vujačić, bivši srpski ambasador u Vašingtonu.
“Očigledno je još od 5. oktobra naovamo da je prioritet svih vlada bila integracija u Evropsku uniju i to je ostalo do danas, što je jedan veliki kontinuitet. Vučićeva vlada to takođe ističe kao prvi prioritet. Klackalica o kojoj govorite mislim da je više za unutrašnju upotrebu, u smislu da se zadovolji biračko telo naprednjaka i SPS-a pričom o velikoj bliskosti sa Rusijom i zakletvom da joj se nikad neće uvoditi sankcije i tome slično. Što se tiče prilagođavanja Evropskoj uniji, to očigledno nije najhitnija stvar ni za Evropsku uniju ni za nas, tako da ne očekujem dok se ne otvori poglavlje o spoljnoj politici i bezbednosti da o tome bude više reči”, uveren je Vujačić.
Razapetost Srbije između Evropske unije i Rusije ne prepoznaje ni Slobodan Zečević, naučni saradnik Instituta za evropske studije. On smatra da je strateški cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju, uz očuvanje prijateljstva sa Rusijom. Moguće je, kaže on, da će u spoljnopolitičkom smislu ovo ostati jedan dvojni stav možda čak i do samog čina ulaska u EU. Upitan da li time implicira da bi Brisel pristao na takvu dinamiku, Zečević za RSE kaže:
“Možda i ne bi pristao, ali mislim da se sad otprilike iskristalisao neki zajednički interes, naime, da se kroz otvaranje tih poglavlja mi što pre usaglasimo svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom Evropske unije. Ne znam da li bi u tom kontekstu bilo dobro da se stvaraju neke nove tenzije između Srbije i Evrope, pogotovo što u samoj Evropskoj uniji nemate baš totalno jednoglasan stav prema sankcijama Rusiji; postoji, štaviše, postoji opcija da eventualno dođe do ublažavanja sankcija ako bi se u potpunosti sproveli sporazumi iz Minska između Ukrajine i Rusije. Čak je i Mateo Renzi govorio da se o tome razmišlja, mada je Angela Merkel izjavila da u ovom trenutku od toga nema ništa. Možda će, ipak, biti nekog otopljavanja između EU i Rusije, tako da u tom kontekstu možda i nećemo biti stavljeni pred zid da moramo da uvedemo sankcije Rusiji”, ocenjuje Slobodan Zečević.
Koliko dugo će Srbija moći da balansira između Zapada i Istoka zavisiće pre svega od odnosa velikih sila, koji se rapidno menjaju, posebno u kontekstu krize u Siriji, koji će se onda reflektovati i na Srbiju, ocenjuje Igor Novaković, saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC Fonda. On, dodaje da je sam vrlo skeptičan u pogledu same svrhe takvog balansiranja Srbije i dodaje:
“Moje mišljenje je da Srbija u nekom razumnom vremenskom periodu treba da se strateški opredeli oko definitivnih prioriteta spoljne politike koje želi da ostvari u nekom i kraćem i srednjem periodu i da na osnovu toga formuliše i praktične korake u toj spoljnoj politici. Evropska unija će sigurno očekivati od nas da damo dokaze da smo privrženi vrednostima na kojima ona počiva i svakako da smo privrženi spoljnopolitičkim ciljevima oko kojih se dvadeset osmorica dogovore”, kaže Novaković.
Iako i Brisel često govori o potrebi postepenog približavanja stavova Srbije spoljnoj politici Evropske unije, pitanje je, s obzirom na porast rizika od tenzija i u regionu i šire, nije li kontraproduktivno po Srbiju ovaj njen nogu-pred-nogu tempo usaglašavanja sa spoljnom politikom Unije.
http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija-u-godini-strateskog-opredeljivanja/27466336.html
Kasparov: Rusija je mafijaška država
ZAGREB - Šahovska legenda Gari Kasparov se 2005. povukao iz sporta i ušao u političku borbu.
Skeptičan je kada ga zovu političarem. Kaže da se bori samo za ljudska prava i demokraciju. - Politiku čine stranke, kampanje, debate i izbori čiji je rezultat neizvjestan, rekao je Kasparov u emisiji Nedjeljom u 2 HRT-a. U Hrvatskoj nakon izbora vi još čekate kako će biti formirana vlada. Vode se pregovori. To je politički proces. Ako se proces poštuje, mislim da rezultat nije toliko važan, dodaje Kasparov. U šahu znamo pravila, ali ne...
http://www.naslovi.net/2016-01-03/seebiz/kasparov-rusija-je-mafijaska-drzava/17816934
Ukrajina zabranila uvoz neke robe iz Rusije od 10. januara
Ukrajinska vlada odobrila je danas listu ruskih proizvoda čiji će uvoz u Ukrajinu biti zabranjen od 10. januara, objavila je danas ukrajinska vlada. Na listi se nalazi 43 proizvoda čiji je uvoz zabranjen, među kojima su, hleb i peciva, keks, čokolada, meso, riba, kafa, crni čaj, hrana za bebe, cigarete sa filterom, pivo i votka, preneo je TAS S.U rezoluciji o zabrarni uvoza ruskih proizvoda stoji da zabrana važi do 5. avgusta ili do trenutka kada Rusija ukine zabranu na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.
Ukrajinski embargo na ruske proizvode uveden je kao reciprocitet na embargo Rusije prema Ukrajini.
Rusija je radi zaštite svog tržišta od 1. januara uvela akcize i proizvodni embargo Ukrajini, sličan onom koji deluje protiv zemalja koje su podržale antiruske sankcije.
Istovremeno, Državna duma Rusije je usvojila zakon o obustavi dejstva sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Ukrajinom, zaključenog u okviru Zajednice nezavisnih država navodeći kao razlog "vanredne okolonosti koje pogađaju interese i ekonomsku bezbednost Rusije".
Rojters je ocenio da je time aludirano na trgovinski pakt koji je zvanični Kijev sklopio sa Evropskom unijom, i koji od 1. januara stupa na snagu.
Taj sporazum bi, prema tvrdnjama Moskve, mogao dovesti do toga da rusko tržište bude preplavljeno evropskim proizvodima, što bi njen izvoz u Ukrajinu učinilo manje konkurentnim.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/ukrajina-zabranila-uvoz-neke-robe-iz-rusije-od-10-januara
Путинов нови документ најављује удар на НАТО
САД – Најутицајнија америчка глобална тв мрежа СиЕнЕн посветила је једну од својих емисија новој руској безбедоносној стратегији коју је озваничио и одобрио руски председник Владимир Путин, а која је НАТО алијансу ставила на место број три као претњу Руској Федерацији.
Јасно је да је Путин одлучио да стане у крај ширењу НАТО алијансе ка Истоку, рекао је Метју Ченс, један од дугогодишњих дописника ове америчке тв станице, оцењујући документ као најаву жешће конфронтације Русије у односу на НАТО алијансу.
У том документу нема ничег новог, тврди овај новинар и додаје да је Кремљ хтео Западу овим новим документом јасно да каже да ће се устремити на спречавање даљег ширења НАТО алијансе ка Истоку, односно, ка границама Руске Федерације.
Односи између Русије и НАТО алијансе су погоршани од украјинског конфликта, наводи СиЕнЕн.
Русија ће спречавати НАТО да се рашири на територији коју сматра сфером свог утицаја, а на првом месту то је Балтик, каже Ченс.
Латвија, Естонија и Литванија су земље које би могле постати чланице НАТО алијансе, каже амерички новинар који се укључио у програм СиЕнЕн као дописник из Москве и додаје да ће Русија желети да спречи такав развој догађаја.
Подсећамо, у новом документу „Стратегија националне безбедности за 2016. годину“ који је одобрио Путин на првом месту као претња Русији је претња од тзв. обојених револуција.
На другом месту је јачање америчких снага са биолошким оружјем и раст нуклеарног наоружања у свету, а на трећем месту је НАТО и ширење овог војног савеза ка границама Руске Федерације.
http://www.pravda.rs/2016/01/02/sienen-putinov-novi-dokument-najavljuje-udar-na-nato/
Нема коментара:
Постави коментар