Путина ће збацити, за Крим ће се водити борба

Координатор енергетске блокаде Крима Ленур Исламов сматра да је војни сценарио једино решење за повратак полуострва Крим које је 2014. анектирала Русија.
Он је додао да не верује да Украјина може да поврати Крим мирним путем, преносе украјински медији.
„Не верујем у миран сценарио ослобођења Крима, али то је моје субјективно мишљење“, рекао је Исламов.
Он прогнозира да ће се економска ситуација у Русији погоршавати услед оштријих санкција и да ће Путина у блиској будућности збацити војна хунта.
„То ће бити њихова последња битка за коју се тако дуго спремају“, наводи Исламов.
Он је раније најавио формирање батаљона који би требало да уђе на окупирану територију Крима и помогне у формирању полиције.


http://www.pravda.rs/2016/01/19/sto-je-babi-milo-to-joj-se-i-snilo-putina-ce-zbaciti-za-krim-ce-se-voditi-borba/

Rus će izabrati „ševrolet“ pre nego srpski "punto

Vodeći stručnjak za Srbiju u okviru Ruskog instituta za strateška istraživanja, čiji je osnivač Putin, prvi put otvoreno o odnosima Beograda i Moskve  Vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin najavio je početkom godine da će za Rusiju jedan od najvažnijih događaja u 2016. biti prvo lansiranje objekta s novog kosmodroma „Vostočni“, koji se nalazi u blizini sela Ugljegorsk u Amurskoj oblasti.

Prethodno je kazao da je Kina zainteresovana za saradnju s Rusijom u izgradnji istraživačke baze na Mesecu. Kad je Zemlja u pitanju, nije zaboravio da objasni da ruske vlasti treba ponovo da pokrenu praksu obučavanja civila kako da reaguju u slučaju nuklearnog napada, da pošalje raketne sisteme S-300 Iranu i pohvali se da je kompenzacija koju je Francuska isplatila Rusiji zbog neisporučivanja nosača helikoptera „mistral“ tri puta nadmašila troškove koje je Moskva platila za brodove.

Onda je planetu obišla vest da se slučajno upucao u nogu dok je vežbao u streljani, što je njegov kabinet demantovao: „Jeste povređen, ali na rukometu.“ Verovatno ne teško, jer Božić je proveo s majkom, a potom spakovao kofere za - Beograd.

Čovek za koga se tvrdi da čuva Putinu leđa, zadužen za odbrambenu industriju, nekadašnji stalni predstavnik Ruske Federacije pri NATO (2008-2011), doktor filozofije koji je odbranio tezu „Problemi nacionalne bezbednosti Rusije na kraju 21. veka“ još 1999, u ovoj, 2016. godini, sedi sa Ivicom Dačićem na zasedanju srpsko-ruskog međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju. Na trenutak mora da zaboravi na kosmos i pozabavi se nekim drugim, manje-više prizemnim stvarima: voćem, povrćem, automobilima... I oružjem, naravno.Legenda kaže - da nije bilo Milana Jovanovića, ne bi bilo ni Dmitrija. Na ovim prostorima malo je poznato da pradeda Rogozina (deda njegove majke) potiče iz srpskog plemena Drobnjaci. Iz Petnice kod Šavnika je, kao dobrovoljac, 1904. potegao na dalek put kako bi učestvovao u rusko-japanskom ratu. Dogodila se ljubav i - ostalo je istorija. Hoće li ova činjenica omekšati tvrdo (čitaj: racionalno) srce sada već i samog dede Dmitrija, čiji unuci Fjodor i Marija, kao i on, nose u sebi i srpske krvi?

Ako je suditi po ovdašnjim medijima - hoće. Iako postoji uverenje da Putin ne da ništa džabe, mesecima, još od boravka premijera Vučića u Moskvi, najavljuju se kamioni, avioni, podižu kule i gradovi... Saradnja prosto cveta, ne može biti bolja.

Da li je baš tako? Kockice je teško složiti, razlučiti šta je istina, a šta propaganda. Šta li stvarno Srbiji u koferima donosi Rogozin?

„Odnosi između Rusije i Srbije, u svim mogućim oblastima, zaista su intenzivirani u poslednje dve-tri godine. Neću reći ništa neistinito ako kažem da ni sa jednom drugom postsocijalističkom zemljom u navedenom periodu ruski odnosi nisu razvijani tako intenzivno kao sa Srbijom“, potvrđuje, ekskluzivno za Njuzvik uoči zasedanja međuvladinog srpsko-ruskog komiteta u Beogradu (11-12. januara), Nikita Bondarev, vodeći stručnjak za Srbiju i zemlje bivše Jugoslavije u sklopu Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI).

Za višeg saradnika Centra za evroatlantska istraživanja RISI, kao i za njegove kolege u beogradskom predstavništvu, koje je otvoreno 2013, najnovija srpsko-ruska „bajka“ svakako nije nepoznanica. Utemeljivač RISI je lično Vladimir Vladimirovič, pa ne treba sumnjati da je izabrao prave kadrove. Upravo zbog toga u najavama otvaranja predstavništva RISI bilo je i tonova (ne malo) koji su sugerisali da će ono delovati kao „ruka Moskve“.Putinova ruka jeste čvrsta, ali je još onda Bondarev istakao da „neke druge zemlje, njihovi instituti i fondacije, verovatno i imaju u Srbiji potrebu za tzv. mekom silom, ali to svakako nije slučaj sa RISI“. Ne, oni nisu špijuni, kažu u RISI.

„Rusija nema potrebu ni nameru da prema Srbiji primenjuje bilo kakvu silu, računa isključivo na jačanje i produbljivanje saradnje na zajedničkim duhovnim i istorijskim osnovama, na podudarnosti interesa. Rusiji ne odgovara Srbija kao bilo čija kolonija ili protektorat, želi da vidi zaista suverenu i jaku Srbiju, nezavisnu od svih, pa i od Rusije“.

Između dve zemlje i dva naroda, smatraju u RISI, postoje duhovna i istorijska bliskost, razumevanje. Čak i određeni paralelizam u istorijskim tokovima i sudbinama.

„Zato RISI i njegovo predstavništvo naprosto sarađuju sa svima“. U to ime za vreme božićnih praznika je i nastao ovaj intervju. A Nikita je rekao i ono što u Srbiji niko do sada nije objavio. Nije znao, ili nije smeo.

Šta je u poslednje vreme toliko zbližilo Srbiju i Rusiju?

Na bilateralne odnose Srbije i Rusije veoma dobro su uticale ekonomske sankcije, one koje su nametnute Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka, ali i ove koje je danas Zapad uveo Rusiji.

Ako pogledamo unazad, ne može se reći da nije bilo grešaka i sa jedne i sa druge strane.

S ruske strane je bilo. Greška krupnog ruskog biznisa svakako je bilo ignorisanje srpskih medija i srpske poljoprivrede. Sigurno dobro znate da su u ovim oblastima glavni investitori Nemci i Austrijanci. Rusiji takve „sitnice“ u momentima intenzivnijih ulaganja nisu bile interesantne. Recimo, metalurški kombinat jeste. A izdavačke kuće? Kome je to bilo potrebno! Kakav li to može biti tiraž u Srbiji, kakva mogu biti izdanja...

Rusiju nije interesovao ni „tiraž“ jabuka.

Tako je. Zašto bismo uvozili jabuke iz Srbije kad imamo poljske, koje su nam bliže i nisu lošije od srpskih! Šta će nama, mislili smo, srpski sir kad je tu francuski, nemački... Ali ekonomske sankcije protiv Rusije, podržane od strane evropskih zemalja, ne i Srbije, podstakle su mnoge u Rusiji da se zamisle.

Dakle, sankcije nas zbilja spasavaju.

Danas je potražnja za srpskim povrćem, voćem, mlekom i mlečnim proizvodima ogromna. U svakoj moskovskoj samoposluzi može se naći beli sir „Mlekare Šabac“, koji se u Rusiji jednostavno zove srpski sir. Možda nije najkvalitetniji, ali zaista ga ima mnogo.

Ima li nečeg što koči bolji plasman srpskih proizvoda u Rusiju? Šta će Rogozin reći Dačiću?

Teško ide plasman povrća i voća u Rusiju. Želeli bismo da ih kupimo u znatno većim količinama, ali to jednostavno ne funkcioniše. Prinos je ugovoren nekoliko godina unapred od strane austrijskih i drugih zapadnih poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, većina rashladnih postrojenja u Srbiji pripada Austrijancima, Slovencima, nekim zapadnim firmama.Dok ne dođu do voća i povrća iz Srbije, hoće li, makar, Rusi voziti „fijat“?

Što se tiče automobila „fijat punto“, koji se proizvodi u Kragujevcu, Vučić je razgovarao s Putinom o mogućnostima izvoza u Rusiju u okviru sporazuma o slobodnoj trgovini. O tome je bilo reči i prošlog leta. Predsednik Putin mu je tada rekao da je to svakako moguće, ali da je potrebno raditi na detaljima. Tokom poslednjeg sastanka Putin je ponovio da on nema ništa protiv uvoza „fijata punto“ kao srpskog proizvoda ukoliko to može da se obavi legalno.

Šta to znači?

Srbi bi trebalo da shvate da iz priče o Kragujevcu s „fijatom“, iz izvoza ovih automobila u Rusiju, ništa dobro ne može izaći. Rusija ima svoju automobilsku industriju, nije baš dobra, vozila se često kvare, ali su bar jeftina. Uvoze se i vrlo jeftini automobili iz Kine i Irana. Ako srpski „fijat“ može da košta koliko i ruska „lada“, da obezbedi kvalitet, Srbi imaju dobre šanse da preplave pola Rusije „puntom“.

Ali Srbija ne može da obezbedi damping cene, a isto tako ni obim proizvodnje kakav, recimo, imaju auto-industrije u Americi ili Nemačkoj. Čak i kad bi to ostvarila, čak i uzimajući u obzir sporazum o slobodnoj trgovini, posle dostavljanja vozila u Rusiju srpski „fijat“ bi koštao kao američko vozilo proizvedeno u Koreji, ili korejsko sklopljeno u Rusiji.

Znači, ništa od Vučićevih najava da će biti izvezeno 5.000 „punta“ u Rusiju.

Bez uvrede, ali birajući između „fijata punto“ napravljenog u Kragujevcu i korejskog „ševroleta“ - ruski kupac će izabrati „ševrolet“. Boljeg je kvaliteta, a što je najvažnije: servis mu je bolji. Dakle, ne bih baš radio na promociji srpskog „fijata“ u Rusiji.

Isplate li se ruska ulaganja u železnički transport u Srbiji? Da li je tačno da Srbiju čeka novih milijardu dolara kredita?

Što se tiče ulaganja u „Železnice Srbije“ - ta priča je izuzetno komplikovana. Vladimir Janukin, doskorašnji šef „Ruskih železnica“, izdvojio je relativno značajna sredstva za rekonstrukciju srpskih železnica. Radilo se o sumi od 2,5 milijardi evra koje bi bile plasirane za šest do osam godina. Međutim, već kod prve tranše, svedoci smo, bilo je nekih problema. To je Vučiću rečeno i tokom poslednjeg sastanka s Putinom. Srpski premijer je kazao da za probleme krivi Ministarstvo saobraćaja Srbije i institucije koje su se ovim pitanjem bavile. Trebalo je da utvrde sve razloge za investiciju s ruske strane, izračunaju procene...Jesu li to, konačno, uradili?

Vučić je naglasio da će svi odgovorni što to nije završeno biti kažnjeni. A onda je Janukin, ne mogavši da čeka, podneo ostavku. Taj čovek je, inače, veliki srbofil, u više navrata je lično putovao na Kosovo, bio je u svim većim srpskim manastirima, u Beogradu organizovao isporuku svete vatre... Iskreno, nisam siguran da će ovaj projekat raditi bez njega. Koliko ja znam, na poslednjem sastanku su Putin i Vučić razgovarali kako da se reši ovaj problem, kakva bi trebalo da bude sudbina železnica, ali ništa se nije desilo. Nedoumica ima još uvek, sve je ostalo po starom.

Ima li nedoumica kad je u pitanju vojna industrija?

Što se tiče ulaganja u srpsku vojnu industriju - koren problema je u nekadašnjoj SFRJ. Sva vojna proizvodnja je bila organizovana tako da se ništa u potpunosti nije radilo na jednom mestu. Fabrici u Kragujevcu su stizale komponente iz Slovenije, iz Bosne; a fabrici u Bosni su, recimo, stizali delovi iz Srbije i Makedonije. Srpska vojna industrija danas je deo slagalice koja ne može da bude razvijena bez drugih delova: slovenačke, hrvatske, bosanske...

Hoće li biti ruskih ulaganja ili neće?

Rusija se, baš kao i Kina, prema ulaganjima u srpsku vojnu industriju odnosi sa oprezom. Ako bismo mogli da organizujemo grupu proizvođača koja bi uključivala odabrane proizvode u republikama bivše Jugoslavije, onda je odgovor pozitivan, u tom slučaju se investitori ne bi ustezali.

Teško da je to danas moguće.

Nažalost, teško da je moguće.

A kad je isporuka naoružanja u pitanju? Nema šta srpski mediji ne najavljuju da će stići. Svakodnevno licitiraju, stiglo se, čak, do raketnih sistema S-300.

Što se tiče snabdevanja Srbije ruskim oružjem - Srbija u ovoj oblasti uživa posebnu pažnju NATO. Ona učestvuje u raznim partnerskim odnosima s NATO, a samo rukovodstvo Alijanse je u više navrata izjavilo da ne vidi ništa nemoguće kad je članstvo Srbije u NATO u pitanju, pod određenim uslovima. U ovoj situaciji verovatnoća da će članice NATO omogućiti Rusiji da izvozi u Srbiju moderno naoružanje i vojnu opremu veoma je mala.Vaš akcenat je na reči „moderno“?

Ključna je reč - moderno. A što se tiče helikoptera i kamiona „kamaz“, o čemu je bilo reči tokom Vučićeve posete Moskvi, to verovatno ne bi bilo shvaćeno kao direktna pretnja NATO.

 Srbija je neutralna, valjda može da naručuje naoružanje od koga hoće.

Što se tiče „neutralnosti“, nemojte mešati neutralnost i nesvrstanost. Činjenice da je Srbija van blokova i da nije u EU i NATO je svakako dobra. To se vidi i kroz izvoz srpskih proizvoda u Rusiju, o čemu smo govorili. I obrnuto. Ali što se tiče neutralnosti kao faktora u političkom životu Srbije - to i nije neki blagoslov.

Zašto tako mislite?

Hajde da se zapitamo da li uopšte Srbija može da bude neutralna. Bivši lider DSS voleo je da tvrdi kako Srbija treba da postane „balkanska Švajcarska“. Treba da teži neutralnosti, vanblokovskoj politici, da ne učestvuje u svetskim sukobima i ideološkim sučeljavanjima. Ovakva stremljenja od nje mogu da naprave „balkansku Mongoliju“. U Rusiji se na račun toga šalimo: da, Mongolija je najnezavisnija zemlja na svetu zato što od nje ništa ne zavisi.

Zavisi li uopšte nešto od Srbije?

Srbija mora jasno da se opredeli prema ključnim međunarodnim pitanjima. Da li je sa onima koji govore o demokratiji i, de fakto, podržavaju ISIS, ili je sa onima koji se bore protiv islamskih radikala uprkos međunarodnoj izolaciji. Na ovo pitanje ne može se ostati neutralan. Kao što je nemoguće ostati neutralan po pitanju Kosova, na primer. Ili ste za nezavisnost Kosova, ili ste protiv.

Da li je to moguće?

Nije moguće ostati „neutralan“. Ponavljam, biti van blokova je dobro, a biti neutralan za Srbiju ne samo da nije dobro već je i teško ostvarivo. Jer, put političke neutralnosti, samoizolacije u borbi protiv islamskog terorizma i radikalizma, dovešće do toga da Srbija postane beogradski pašaluk. Za to služi „neutralnost“. Ona je u ovom slučaju ekvivalent zločinu protiv sebe samog.

Neki vide rešenje u tome da Beograd potpadne pod rusku sferu uticaja. A neki se toga i plaše.

Ovde ulazimo na vrlo nesigurnu teritoriju, s njom se mora nositi pod vrlo jasnim uslovima. Rusija ne pokušava na bilo koji način da utiče na političku situaciju u Srbiji. Takve igre drage su Amerikancima: jedan je dobar momak, a jedan je nitkov, ali je naše kopile, pa ćemo ga podržavati.Tvrdite da Rusija zaista ne igra takve igre?

Rusija ne igra takve igre, barem ne na Balkanu. Nemamo potrebu za političkim intrigama. Interes Rusije za saradnju sa Srbijom nije povezan s političkom situacijom - to je deo nacionalnog mentaliteta, nacionalnog kulturnog koda.

Mislite da je zato Putin popularan u Srbiji?

U prošloj godini popularnost Putina nije porasla samo u Srbiji već na čitavom Balkanu. Majice s portretom ruskog predsednika možete u Beogradu kupiti na svakom ćošku. U Sofiji, recimo, do pre tri godine nisu mogle da se vide. Danas je tamo kao u Beogradu.

I to nije zbog činjenice da Putin, navodno, ima neku novu politiku prema Balkanu. Popularan je zbog mirovne operacije Rusije u Siriji, zbog povratka na Krim. Srbi vide da se Rusija konačno oporavila od Gorbačovljeve „perestrojke“, Jeljcinove „demokratizacije“, da je postala jedna od ključnih sila svetske politike.

I drugi na Balkanu vide Putina kao jedinog evropskog političara koji se ne slaže sa svim onim što je nametao unipolarni svet, sa američkim hegemonistima, kao političara koji se aktivno i uspešno bori protiv islamskog terorizma. Takav imidž, kad je Srbija u pitanju, bolji je od pravljenja intriga, „uticaja“...

Pomenuste propust ruske strane kad su mediji u pitanju. Šta ste tačno mislili kad već tvrdite da Putinu nije potrebna reklama?

Što se tiče medija, ko je glavni vlasnik štampanih medija nije neophodno da se ponovi. Momenat kad su se srpske novine, časopisi, radio-stanice mogli uzeti za male pare Rusija je promašila.Jesu li mediji nuđeni Rusiji?

Neću vam otkriti veliku tajnu ako vam kažem da u Srbiji postoji određeni lobi koji se borio i bori se da se izbegne da Rusija kupi srpske medije.

Ko čini taj lobi?

Ne želim da pominjem konkretna imena, da upirem prstom, samo mogu da kažem da trag vodi ka Zapadu. U principu, to je nepotrebno jer javna podrška Srbije Putinu i Rusiji danas iznosi oko 70 odsto. I to uprkos činjenici da Srbija nije u vlasništvu ruskih medija. I procenat ljubitelja Putina, koji nije mali, znatno će rasti.

Ima li uopšte, osim Sputnjika, ruskih medija u Srbiji?

Ruski biznismen Konstantin Malafejev jesenas je kupio TV Art. On je, potencijalno, bio spreman da kupi Studio B, čak i agencije Tanjug i Beta. Ne sam, naravno, već zajedno sa drugim ruskim biznismenima. Kad je svoje namere Malafejev saopštio, oči u oči, srpskim predstavnicima, rečeno mu je: „Ne budi budala, pre će srpska strana dozvoliti da Tanjug ode pod stečaj nego što će dozvoliti Rusima da ga kupe!“

Ostade samo TV Art?

Ispostavilo se, na kraju, da je to tako. TV Art nije, da tako kažem, najpopularniji kanal. Ali od njega može da se uradi nešto pristojno. Može da se napravi dobar informativni kanal, ako Malafejevu ne budu gurani klipovi pod točkove. Stručnog, kvalifikovanog kadra svakako ima i oni bi, uslovno rečeno, mogli da rade, analogno Raši tudej na srpskom jeziku.

Uostalom, ne kaže Biblija slučajno: „Ako nisi ni hladan ni vruć, ako si mlak, ja ću te izbaciti iz usta!“

Putin, majstor prljavog zanata

Članovi i simptizeri ruske opozicije su objasnili kako truli i očigledno prividan mehanizam ruske vladajuće partije fukncioniše i sputava sve ostale partije koje pokušavaju da učine nešto drugačije
Svakog jutra kada je Svetlana dolazila u Suzanin Skver u centru Kostrome, podsećala je da je, sve ono što je radila, bilo iz čistog idealizma. Dvadesetoosmogodišnja volonterka kampanje ruske opozicije na regionalnim izborima objašnjava kako se stvari stvarno pokreću u Rusiji.

"Ljudi negativno reaguju na nas“, izjavila je Svetlana kada je „pokušavala“ da deli listiće RPR-Parnas, partije koja je osnovana od strane Borisa Njemcova, koji je je ubijen početkom prethodne godine.

Propaganda vladajućeg vrha deluje u punoj snazi, i ljudima su isprani mozgovi da su petokolonaši“, rekla je Svetlana. Ona je kao primer navela pitanje prolaznika zašto su na njihovom štandu zakačene ruske zastave umesto da stoje američke? Nakon toga nazvali su ih izdajnicima ruskog naroda.

"Nekolicina onih koji se slažu sa nama, kažu da smo u pravu za sve što navodimo koliko je ovaj režim korumpiran, ali odmah posle toga kažu da se ništa neće promeniti i da više nije bitno ko vlada, jer svi lažu i kradu“,izjavila je Svetlana. Dodala je da više niko ne veruje u izbore, i da se bilo šta može promeniti.

Kostroma je bila jedina regija u kojoj je vladala Demokratska koalicija, alijansa Progresivne partije i RPR-Parnas.
Oleg, šezdesetpetogodišnji inženjer, na sličan način shvata u kakvoj zemlji živi: „Imamo takav paradoks u našoj državi da su komunisti izgubili vlast, ali se nekako ta ista vlast našla u rukama njihove dece.“
On veruje da je stranka Vladimira Putina, Ujedinjena Rusija ekvivalent sovjetskoj Komunističkoj partiji i da su političari, kao i KGB agenti posle sloma te nacije, uzeli čitavo bogatstvo za sebe. Naravno, sve je to prebačeno na grbaču opozicije.

Demokratska koalicija trebalo je da učestvuje na izborima u još četiri regije, ali po Putinovom nalogu, legalni okvir za kandidate za gradonačelnika ili regionalni parlament je promenjen, podignut je broj traženih potpisa kako bi se partija kandidovala. Čak i ono što je Koalicija uspela da prikupi, iz nekog razloga je bilo dobijeno od strane nadležnih organa. U takvim uslovima Koalicija je sve izgubila, osim Kostrome.

Ilija Jašin, prijatelj ubijenog Njemcova i kandidat RPR-Parnas u Kostromi, uveren je da je i to bila nameštaljka.

"Dopustili su nam da preuzmemo ovaj region, jer su znali da ćemo ovde jako teško uspeti. Kostroma je ogromno prostranstvo gde je potrebno mnogo rada, ali mi nemamo ni vremena ni novca za tako nešto. Politički vrh želi da izgubimo na izborima samo kako bi pokazao da opozicija uopšte nema podršku“, izjavio je Jašin.

Opoziciji je dozvoljneo samo simbolično prisustvo na izborima kako bi bila totalno uništena i svedena na ponižavajući nivo i kako bi vladajuća partija bila prikazana kao jedina nada ruskom narodu. Putinov cilj jeste da predstavi kako u Rusiji demokratski sistem biranja funkcioniše bez problema i kako svako ima podjednaku šansu. Drugim rečima:“ Jesu li bili izbori? Jesu. Jeste li pobedili? Niste. Ko vas jebe, onda!“

"To nisu bili izbori, već njihova imitacija kao što su sve naše institucije imitacija demokratije“, izjavio je Solomon Ginzburg, član opozicije u regionalnoj Dumi enklave u Kaliningradu.

http://www.e-novine.com/svet/svet-tema/129322-Putin-majstor-prljavog-zanata.html

Гомила се руска војска у Таџикистану!

Русија повећала борбену готовост у Таџикистану због бојазни од напада исламиста из Авганистана. Тамо се налази највећа база руске војске у иностранству.
Русија је подигла бојеву готовост у својој војној бази у Таџикистану, а задатак тамошњих јединица је да спрече улазак радикалних исламиста из суседног Авганистана. О томе се крајем децембра разговарало на састанку Савета организације држава колективне безбедности (ОДКБ) који је одржан у Москви. Чланице те војне организације су неке од бивших совјетских република, а сада самосталне државе.
Експерти кажу да, уколико се отвори фронт у Таџикистану и Киргизији, Русија ће тамо морати да ангажује пет до седам дивизија. Неки постављају питање да ли ће она имати снаге да дуже време ратује и тамо и у Сирији.
У Таџикистану није добра ни унутрашња ситуација. Прошле године су радикални исламисти, на челу са замеником министра одбране Абдулахом Назарзоди, организовали побуну, али су били ликвидирани.
Због свега тога, због реалне опасности ширења Исламске државе на земље централне Азије и Кавказ, Русија ове године намерава да главну бојеву припрему армије спроведе на стратешким маневрима „Кавказ 2016″, казао је министар одбране РФ Сергеј Шојгу.
Председник Русије и врховни командант Владимир Путин наредио је да главни акценат у бојевој припреми војника буде на тешким условима, да се одвија у брдовитом и планинском делу. „Преведено“ са војног језика, то значи да ће руска армија имати један од основних задатака да спречи прелазак „терориста повратника“ преко граница на брдовитом и планиском Кавказу.
Лани су главни маневри били „Центар-2015″, у оквиру којих су обављене припреме за војну операцију у Сирији.
Анализе и предвиђања руског министарства одбране упозоравају на то да би се могао отворити још један фронт с радикалним исламистима. Због тога што се ситуација у Авганистану не поправља, Русија и њен савезник Таџикистан стоје пред опасношћу коју могу да изазову радикални исламисти у постсовјетском пространству у централној Азији. Исламисти су већ имали значајне победе против јединица лојалних властима у Авганистану.
За време разговора у Москви, министар одбране Русије Сергеј Шојгу је казао свом госту из Таџикистана, министру одбране Шералију Мирзу, да је долазак радикалних исламиста у Авганистан донео допунски ризик. Због тога Русија намерава да пружи помоћ Таџикистану у војној техници и оружју.
Недавно су исламисти покушали да освоје авганистански град Кандагар. Они су напали аеродром тог града који користе амерички војници и друге једнице из састава НАТО-а. За време напада на аеродром погинуло је 37 људи. Управо због опасности од радикалних исламиста Американци намеравају да оставе у Авганистану до краја 2016. године десет хиљада војника и официра који ће помагати војсци лојалној руководству у Кабулу.
– Неоспорно је да ће главни дестабилизујући фактор у централној Азији бити Авганистан. Али ако Москва буде добро координисала своје акције са земљама Шангајске организације, онда се може слободно рећи да већих опасности од продора радикалних исламиста из Авганистана неће бити – објашњава некадашњи први руски војни дипломата а сада угледни професор доктор Леонид Ивашов.
На територији Таџикистана налази се највећа база руске војске у иностранству. Заједно са руским војницима и официрима у тој 201. дивизији су и грађани Таџикистана. Укупан број војника у тој бази је око седам хиљада. Још једна руска база налази се у Киргизији, где су стално лоцирани ескадрила „Су-25″ и хеликоптери „Ми-8МТВ“.
Експерти су једногласни у процени да Таџикистан и Киргизија без руске војне помоћи нису у стању да задрже продор радикалних исламиста из Авганистана.
– Потенцијал оружаних снага Киргизије и Таџикистана је слаб јер су војници слабо обучени и техника коју су до сада имали је лоша – објашњава московски војни експерт Александар Крамчихин из Института политичких и војних анализа.
Ако те земље буду нападнуте одредима радикалних исламиста, јасно је да ће се Русија умешати. Тада би се Русија обратила и свом главном савезнику у централној Азији Казахстану, чија је армија у том региону респектабилна. Али ни Казахстан сам не би могао да ратује с радикалним муслиманима уколико насрну на Таџикистан и Киргизију. Због тога би, по оцени Александра Крамчихина, Русија била присиљена да ангажује неколико пешадијских бригада своје армије.

Кад милијарде нису довољне

Од 2002. до сада Американци су потрошили у Авганистану чак 43 милијарде долара, али се, ипак, жељени циљ није постигао. До почетка кризе у Украјини, Русија и САД су сарађивали у Авганистану. Тако је Пентагон куповао руске хеликоптере јер су авганистански пилоти лакше њима управљали. Ових дана авганистанско руководство је обавестило Русију да намерава да од ње набави војну технику, пре свега хеликоптере „Ми-35″, тенкове и митраљезе великог калибра.

У Украјини само чарке

Московски војни експерти прогнозирају да у 2016. години у Донбасу неће бити већих војних операција него само мање чарке.
– Украјинско руководство машта да војним путем врати Крим и Донбас, али то засада није реално. Једно су жеље и маштања, а друго реално стање украјинске армије. Руководство у Кијеву је заиста непредвидљиво, али оно добро зна да им војска није способна да крене фронтално према Русији јер би доживела страшан пораз – сматра генерал-пуковник и најцењенији руски геполитичар Леонид Ивашов.


http://www.pravda.rs/2016/01/17/putin-otvara-novi-front-gomila-se-ruska-vojska-u-tadzikistanu/

MMF: Rusi padaju još više

Moskva -- MMF pogoršao je prognozu za Rusiju ove godine, ocenivši da će pad ruske ekonomije iznositi jedan odsto, a ne 0,6 odsto kako je predviđao ranije. 
MMF je u objavljenom izveštaju naveo da je u 2015. godini zbog zapadnih sankcija i pada cena nafte bruto društveni prozvod Rusije pao za 3,7 odsto dok je rast svetske privrede iznosio 3,1 odsto.
U 2017. godini, po prognozama stručnjaka MMF, ruska prvreda imaće rast od jedan odsto.

U izveštaju se, takođe, navodi da Rusija nastavlja adaptaciju na zapadne sankcije i na niske cene nafte.

Bruto društveni proizvod se u članicama Zajednice nezavisnih država neće promeniti, a 2017. godine imaće porast od 1,7 odsto.

MMF u izveštaju nije promenio ocenu rasta kineske i indijske privrede, na nivou od 6,3 odsto, odnosno 7,5 odsto.

Pomoćnik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Sergej Vahrukov izjavio je da su u strategiji bezbednosti Rusije za 2016. godinu kao glavne pretnje za zemlju navedeni niska konukretna sposobnost i zavisnost od izvoza sirovina.

Vahrukov je novinarima rekao da se značajna pažnja u strategiji nacionalne bezbednosti posvećuje pretnjama u ekonomskoj sferi među kojima su i visoka zavisnost od spoljnjih uticaja, zaostalost u razradi i korišćenju visokih tehnologija, neizbalansiranost nacionalnog budžetskog sistema, nedovoljni resursi kreditiranja i nezaštićenost nacionalnog finanijskog sistema.

Predsednik Rusije Vladimir Putin utvrdio je obnovljenju strategiju nacionalne bezbednosti Rusije 31. decembra 2015.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=01&dd=19&nav_id=1086959

Poljska želi stalnu prisutnost NATO-a

Poljski predsjednik kaže da NATO-ove snage trebaju istočnoj Evropi kao vrsta jamstva državama
koje graniče s Rusijom.
Poljski predsjednik Andrzej Duda je izrazio nadu da će čelnici NATO-a osigurati "stalnu prisutnost savezničkih vojnih snaga na istoku Europe", za vrijeme održavanja idućeg summita koji će se održati u srpnju u Varšavi.
Zabrinute zbog djelovanja Rusije u Ukrajini, Poljska i baltičke zemlje već odavno traže stalnu prisutnost NATO-ovih vojnih snaga na svom teritoriju, no Savez je dosad svoj angažman pokazivao stalnim rotacijama svojih vojnika.
NATO se treba prilagoditi novim okolnostima, učvrstiti se u Europi istodobno infrastrukturom i brojem vojnih snaga, kazao je Duda, nakon razgovora s Jensom Stoltenbergom u Bruxellesu, prenosi Hina.
'Jamstvo' državama koje graniče s Rusijom
U Varšavi će se 7. i 8. srpnja održati summit šefova država i vlada zemalja saveznica, koji se organizira svake dvije godine.
"Važno je da vojne snage NATO-a budu razmještene i vidljive i u istočnoj Europi jer će svojom prisutnošću ondje biti neka vrsta jamstva" državama koje dijele granicu s Rusijom, rekao je.
"Jedan od glavnih ciljeva idućeg NATO-ova summita bit će jačanje sigurnosti Saveza u središnjoj Europi, ali i na njezinu jugu", kazao je.
Izvor: Agencije

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/poljska-zeli-stalnu-prisutnost-nato

 БИВШИ ШЕФ ВОЈНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ САД: Свет клизи ка великом рату

Мајкл Флин, бивши шеф америчке Војне обавештајне службе, у интервјуу за руски дневник Комерсант истиче неопходност сарадње Русије и САД у вези кризе у Сирији, јер би у супротном, последице могле бити катастрофалне.
Флин, који је водио службу од 2012-2014. године је познат као критичар америчке инвазије на Ирак и међународне војне операције у Либији. Он је за руски Комерсант говорио о последицама руске интервенције у сиријском сукобу.
На питање о америчкој политици у Сирији, Флин је одговорио да је америчка политика у тој земљи потпуно нејасна и да је, у смислу америчких интереса, потребно вратити се корак уназад и ревидирати стратегију, јер је у овом тренутнку вероватно да ће САД заједно са осталим анти-асадовим снагама подржати и исламисте повезане са Исламском државом.
„Морамо да зауставимо уплитање у овај сукоб, јер слањем оружја у Сирију подстичемо конфликт. Такође мислим и на Русију. Морамо да улажемо у безбедност и велику улогу у томе треба да игра заједница арапских земаља“, каже Флин.
Он додаје да је руска интервенција променила равнотежу и динамику сиријског сукоба, али да су последице по Русију, попут терористичког напада и рушења путничког авиона на Синају и турског обарања руског ловца „исувише неповољне за почетак интервенције“.
„Мислим да велике силе, Русије и Запад – могу да раде заједно. Ово је крупно питање. И не ради се о дипломатским преговорима, већ о томе како ћемо сарађивати на бојном, информатичком и дигиталном пољу. Ми чврсто верујемо у постојање заједничког интереса за уништавање радикалних облика ислама. Ако то не урадимо ово заједно, мораћемо да покушамо да то урадимо сами, што ће бити много теже“, каже Мајкл Флин.
Бивши шеф америчке војне обавештајне службе такође истиче да је потребно имати план који оставља више алтернатива у одсудном тренутку, и пита се да ли Путин и Обама верују да имају најбољи план.
„Када погледам шта се дешава и како се догађаји развијају, видим да над нама виси велика претња. Мислим да нисмо задржали за себе довољно могућности, а правац којим сада идемо је проширење сукоба и велики рат. Што смо ближи томе, већи је ризик,  већа цена, а остаје нам мање избора. Зато је сада важно да САД и Русија раде заједно ради стабилизовања ситуације“.
На питање да ли САД имају дугорочну стратегију за Сирију и регион у целини, Флин одговара:
„Ево, ја само могу дати свој став о овом питању. Стварно не разумем шта је данас америчка стратегија; недостаје јасност, прецизност и доследност. По мом мишљењу, стратегија би требало да се састоји од четири компоненте: прво морате да постигнете сигурност, онда да стабилизујете регион, затим морате да почнете да стимулишете економски просперитет и доведете нове идеје, нове технологије и нови образовни систем. Регион мора да се развија током довољно дугог временског периода.
Ову стратегију морају спровести не само САД и Запад, већ и регионалне силе – Русија, Кина и Индија, јер тренутна ситуација утиче на све нас, без изузетка. У кратком року не можемо да наставимо у истом правцу. Ово је неодрживо“, каже на крају Мајкл Флин.


http://www.pravda.rs/2016/01/19/bivsi-sef-vojne-obavestajne-sluzbe-sad-svet-klizi-ka-velikom-ratu/
 

Lansbergis: Rusija će se raspasti kao Sovjetski Savez 

Piše: Andrej Šari (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
U Litvaniji i drugim baltičkim republikama, kao i u krugovima ruskih boraca za zaštitu ljudskih Vitautas Lansbergis, prisetio se tih dana.
prava, obeležava se 25-godišnjica događaja u Viljnusu. Januara 1991. sovjetsko rukovodstvo pokušalo je silom zaustaviti političke promene u Litvaniji, koja je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza. Predsednik Vrhovnog savjeta Litvaniji početkom devedesetih godina, danas poslanik Evropskog parlamenta
Lansbergis: Prilikom sukoba sovjetskih vojnika s demonstrantima u centru Viljnusa 11-13. januara 1991. poginulo je, prema različitim podacima, od 14 do 16 lica, a preko 150 ljudi je ranjeno. Različite verzije tih događaja bitno se razlikuju. Litvanija i danas traga za sovjetskim oficirima koji su učestvovali u tragičnim zbivanjima, a nekoliko lica – mahom pripadnika baltičke komunističke nomenklature koja je u to vreme sarađivala s Moskvom – osuđeno je na zatvorske kazne zbog „učešća u pokušaju državnog udara“.
Sovjetske desantne trupe i tenkisti zauzeli su na juriš televizijski centar u Viljnusu i još nekoliko državnih zgrada. Predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov sledećeg dana izjavio je da nije bio obavešten o tome. Litvanska komunistička partija pokušala je da organizuje Komitet nacionalnog spasa, ali bez uspeha: politički proces u sovjetskim pribaltičkim republikama nije se mogao zaustaviti.
Događaji u Viljnusu činili su veoma važnu etapu u procesu raspada SSSR-a, ali to je mogao da postane još značajniji međunarodni i svetski događaj da su se kasnija zbivanja, pogotovo u Rusiji, odvijala drugačije. Raspad sovjetske imperije protekao je, u celini gledano, bez velikog građanskog, svetskog ili evropskog rata. Sovjetski Savez kao imperija raspao se na miran način, što u istoriji nije bio slučaj s ostalim imperijama. To je bila zasluga tadašnjeg ruskog rukovodstva.
Zasluga Litvanije je u tome što je pokazala gde se nalaze otvorena vrata sovjetske imperije. Kako su ostali narodi SSSR-a iskoristili tu priliku, drugo je pitanje. Delimično jesu, polovina njih, a i sama Rusija se isprva okrenula u pravcu demokratije. Međutim, u konačnom ishodu nije položila ispit: revanšističke snage ostale su veoma jake, prevagnula je društvena stagnacija i žal za sovjetskim navikama. Dakle, nije uspeo pokušaj da se izgradi demokratska Rusija u susedstvu nezavisnih država. A to je mogao da bude zaista novi početak u izgradnji demokratske Evrope!
Sporazumi predsednika Rusije, Ukrajine i Belorusije iz decembra 1991. o prestanku postojanja SSSR-a takođe su bili posledica litvanske oslobodilačke, nenasilne revolucije. Neke sovjetske republike zastale su na pola puta, neke su stvorile svoje yemlje, ali su kasnije u mnogima ponovo zagospodarile autoritarne diktature. Nije reč samo o Srednjoj Aziji, već i o Rusiji, koja je danas možda i gora od Centralne Azije.
U danima puča u Moskvi, 1991.godine,jasno se isticalo: idemo za primerom Litvanije. Za Rusiju to tada nije bilo ni sramno ni ponižavajuće. Rusija je tada postupala plemenito. Stotine hiljada ljudi izašle da podrže Litvaniju (ne samo nju, već načelo slobode) s parolama: „Sloboda Litvaniji!“, „Dalje ruke od Litvanije“, „Danas Litvanija – sutra Rusija“. Svi su razumeli da samo zajedno možemo da izborimo demokratsku budućnost.
Međutim, Rusija je propustila tu demokratsku šansu, propuštena je prilika za dobrosusedske demokratske odnose nove Rusije sa susedima. Reakcija i revanš 2000. okrenule su istoriju unazad.

RSE: U Litvaniji su vođeni sudski procesi povodom događaja u Viljnusu. Neki su kažnjeni, ali se pretpostavlja da su mnogi krivci pobegli od odgovornosti. Da li treba težiti da se istraga nastavi do kraja?
 

Lansbergis: Litvansko pravosuđe nastavlja da radi, bez obzira na poteškoće koje je doživelo. Bilo je pritisaka Rusije, koja se protivila takvoj istrazi. Pošto se sve oteglo, mnogi krivci su pomrli, ali to ne znači da je stvar završena. Istraga se sprovodi i sprovodiće se. Okrivljenima će se suditi i u odsustvu. Krivica je prekvalifikovana: ubistvo mnogo lica i drugo nasilje sada su nazvani zločinom protiv čovečnosti i ratnim zločinom. A takvi zločini ne zastarevaju.

RSE: Kao predsednik litvanskog parlamenta, tada i kasnije imali ste mogućnost da razgovarate s Mihailom Gorbačovim. On je tvrdio da nije znao za upotrebu tenkova protiv demonstranata.
 

Lansbergis: Gorbačov sve vreme ponavlja neistinu, jer je on sve znao. Te podatke objavio je njegov biograf Andrej Gračov, koji je razgovarao s Krčjukovim, Jazovim i drugim visokim zvaničnicima koji su učestvovali u toj akciji. Svi oni nagovarali su Gorbačova da se saglasi s upotrebom trupa protiv Litvanije, a on se opirao i nije davao tu saglasnost. Na kraju je ipak popustio: „Idite i uradite šta možete“.
To mi je rekao Jeljcin, kojeg sam tog dana dobio na telefon. Nisu mi dali vezu s Gorbačovom pa sam zamolio da mu prenesu moje reči. Rekli su mi da Gorbačov spava, ali u to niko nije verovao. Rekao sam: „Probudite ga i javite mu je su ovde počeli da ubijaju ljude! Ta krv će pasti na njegovu glavu. Recite mu to!“ To mu je kroz pola sata ili kroz sat rekao i Boris Jeljcin, pošto je on uspeo da ga dobije na telefon. Dakle, Gorbačov nije spavao: u Kremlju su sedeli i čekali kada će biti gotovo s litvanskom nezavisnošću, očekivali su lepe vesti iz Viljnusa.
Jeljcin je doleteo u Talin 13. januara, iako su ga odvraćali: „Usput će te ubiti komunisti!“ On se nije uplašio, došao je. Potpisali smo načelna dokumenta, tri baltičke države i Rusija: obraćanje Ujedinjenim nacijama, obraćanje svetskoj javnosti i dogovor o uzajamnom priznavanju u saradnji, o zajedničkom frontu protiv diktature i nasilja. I Jeljcin je rekao Gorbačovu na telefon: „Obustavite taj bezobrazluk!“ To mi je on rekao. Sva zbivanja iz tog vremena su dokumentovana.

RSE: Pribaltik je gotovo pola veka bio u sastavu Sovjetskog Saveza, a na kartama iz tog vremena u zapadnim državama stajala je primedba: tri okupirane baltičke republike. Sad su te države nezavisne, postale su članice EU i NATO. No, na zapadnim geografskim kartama ponovno postoji parče zemlje koje je obeleženo kao okupirana teritorija. To je Krim. Šta mislite, hoće li se istorija ponoviti. Hoće li ta primedba nestati s karata?
 

Lansbergis: Uveren sam da će se to desiti. Ne znam da li će proći 40 ili 50 godina, ili manje. Ali to će se desiti – prilikom sledeće međunarodne krize i raspada Rusije. Taj raspad će takođe doći, zato što ovaj režim ne može a da ne dovede do raspada. Daj bože da taj proces ne preraste u međunarodnu krizu ili svetski rat, kojim sve vreme preti Putin, ucenjujući demokratske države
U svim načelnim dokumentima međunarodne zajednice rečeno je da je pretnja ratom isto što i rat. Iz tog ugla Rusija krši principe Organizacije UN-a. Na žalost, niko nema hrabrosti da na to stavi tačku i da makar kaže Putinu: „Molimo vas, nemojte da dolazite kod nas!“.

http://www.slobodnaevropa.org/content/litvanija-je-prva-otvorila-vrata-za-izlazak-iz-sssr/27488357.html