Vredi li NIS tek 800 miliona evra?

Zašto Naftna industrija Srbije vredi tek koliko i pre sedam godina kada je prodata Gazpromu, u komentaru za Gdeinvestirati piše berzanski analitičar Nenad Gujaničić.

Nakon što je Naftna industrija Srbije krajem 2008. godine prodata ruskom Gazpromu za 400 miliona evra (paket od 51 odsto akcija), do današnjih dana traju polemike o potcenjenosti ove kupoprodajne transakcije.
Gotovo sedam godina kasnije, nakon što je Gazprom investirao više od pola milijarde evra u modernizaciju rafinerije, a NIS postao visoko profitabilan, ova kompanija na Beogradskoj berzi vredi tek koliko i momentu spomenute transakcije. Da li je ovo dovoljan argument pristalicama sprovedene privatizacije ili tek splet nekolicine faktora koji daju ovakvo vrednovanje naše najveće kompanije?

Od gubitaša do visoko profitabilne kompanije

Nekoliko godina nakon preuzimanja, NIS je od gubitaša postao visoko profitabilna kompanija što je, uz usvojenu dividendnu politiku, dovelo do snažnog rasta cene njegovih akcija. Tržišna vrednost NIS-a premašila je 1,3 milijarde evra u proleće 2013. godine, dok su valjana korporativna kultura i masivne investicije obećavali nastavak trenda rasta
Međutim, u jesen prošle godine usledio je sunovrat cene sirove nafte, dok se uporedo zahuktavao diplomatski i ekonomski rat na relaciji Rusija-EU. Nastavak loših izgleda za glavni svetski resurs i tokom 2015. srezao je vrednovanja svih svetskih naftnih kompanija s obzirom na smanjena očekivanja u pogledu investicija i krajnjeg rezultata. Dobit NIS-a ubrzo je prepolovljena dok je tržišna vrednost kompanije ovih dana na Beogradskoj berzi pala ispod 800 miliona evra, uz prilično skromne promete akcija.

Nerazvijeno domaće tržište kapitala

Uprkos velikom padu dobiti, značajan udeo u niskom vrednovanju NIS-a ima i nedovoljno razvijeno domaće tržište kapitala gde nema jakih i kvalitetnih tržišnih učesnika, dok su poverenje u institucije i zaštitu manjinskih akcionara na prilično niskom nivou. Domaća fondovska industrija (investicioni i privatni penzioni fondovi) je i dalje preslaba, čak i po regionalnim kriterijumima, dok se masovniji nastup stanovništva na tržištu akcija neslavno završio nakon velike berzanske pomame u 2007. godini.

Kontrolni paket akcija

Osim slabog tržišta kapitala na kojem se NIS kotira, vrednovanje ove kompanije naniže vuče i sama činjenica da NIS ima većinskog vlasnika, te je mala verovatnoća da će u budućnosti doći do promene vlasništva. Kompanije u kojima ne postoji vlasnik kontrolnog paketa akcija, ili je, pak, to država koja će u jednom momentu pokrenuti privatizaciju, atraktivnije su kod portfeljnih investitora. Ovo iz proste činjenice što se u budućnosti može očekivati borba za dobijanje većine u skupštini akcionara, što sa aspekta manjinskih vlasnika akcija obično znači i dodatnu premiju (zaradu) u odnosu na tržišnu cenu.

Loš privredni ambijent

Deo balasta NIS-ovim akcijama predstavlja i ambijent poslovanja u kojem ova naftna kompanija funkcioniše.
Osim što se gotovo svake nove godine cena goriva opterećuje novim akcizama, NIS poduže vremena u bilansima „vuče“ nenaplaćena potraživanja od javnih preduzeća (Srbijagas, Petrohemija). Nedavno je obelodanjen sporazum sa Srbijagasom koji bi trebalo u narednih nekoliko godina da reguliše ove obaveze (oko 190 miliona evra), ali ne bi bilo prvi put da se ovakav dogovor ne pretoči u delo.
I pored svega navedenog, čini se prilično neopravdanom (ne)srazmera između svega uređenog u reafirmaciji NIS-a kao najveće domaće kompanije i njegove aktuelne tržišne vrednosti. Ipak, za značajnije pomake i dostizanje nekadašnjih nivoa, pozitivne promene na globalnom naftnom tržištu i preokret trenda cene sirove nafte više su nego neophodne.
Nenad Gujaničić, Wise broker


http://gdeinvestirati.com/nenad-gujanicic-vredi-li-nis-tek-800-miliona-evra/