U Moskvi sam bio gost ljudi koji cene moj rad i koji su mi ukazali privilegiju da provedem par sati sa Vladimirom Putinom, kaže za „Blic“ Emir Kusturica.
Srpski reditelj preskinoć se našao među probranim zvanicama na proslavi 10. godišnjice globalne TV mreže „Raša tudej“, a domaćini su mu priredili čast da sa suprugom Majom sedi za istim stolom sa predsednikom Rusije.
Na svečanost, objašnjava Kusturica, nije pozvan iz ruskih diplomatskih krugova, niti je razlog bila njegova naklonjenost Rusiji.
- Zvala me je glavna urednica televizije koja je istinski zaljubljena u moje filmove i umetnost koja se opire komercijalizaciji. Za razliku od zapadnih glavnokomandujućih televizija koje svet predstavljaju linearnim slikama, „Raša tudej“ to prikazuje kompleksnije. Ono što je u Srbiji teško zamislivo, u Rusiji je sasvim moguće, nema tu puno mistike - prenosi iz Moskve Emir Kusturica.
Čuveni reditelj nam je ispričao da je Vladimiru Putinu predložio formiranje vojnih baza u Srbiji i za jednu od njih ponudio svoj Mećavnik na Mokroj Gori.
- To je bila šala, naravno! Putin je iskren čovek, veliki državnik. Odaje utisak umornog čoveka, zasićenog problemima koji se nalazi pred arbitražnim odlukama koje treba da donese za dobrobit čovečanstva - kaže Kusturica.
On nam je odao i o čemu je sve za stolom razgovarao sa ruskim predsednikom.
- Razgovarali smo o medijskom uticaju na prilike u svetu, ekonomskim sankcijama, pogubnosti zapadne politike, našim zajedničkim prijateljima Nikiti Mihalkovu i bivšem urugvajskom predsedniku Hoseu Muhiki, komplikovanoj situaciji u svetu i borbi sa džihadom, u kojoj je Putin spreman da istraje. Rekao mi je da planira da Rusija postane najveći proizvođač organske hrane, što kod mene izaziva veliko poštovanje - ističe naš reditelj.
Emir Kusturica se našao na listi uglednih zvanica iz svih sfera kojima je nakon večere i zapevao, budući da je na proslavi i nastupio sa svojim „No smoking orkestrom“.
Slavni reditelj je poslednjih godina u više navrata isticao poštovanje prema ruskom predsedniku, a jednom prilikom ga je opisao i kao „tigra sa dušom od svile“. Kusturica je ranije u svojoj kolumni hvalio i rad „Raše tudej“.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/613629/EKSKLUZIVNO-ZA-BLIC-Kusturica-Putin-je-umoran-covek-zasicen-problemima
Путин ће „жестоко ратовати“
САД – Судећи по извештајима америчке глобалне тв мреже СиЕнЕн, Американци, без имало наде, треба да се боје руског лидера Владимира Путина.
Путин је одлучио да у Сирији ратује веома жестоко, рекла је Џил Доерти, бившa директорке канцеларије СиЕнЕн-а у Москви, у живом укључењу на СиЕнЕн-у.
Њој је најупечатљивије то што је Путин наредио руској војсци да „жестоко ратују“ у Сирији и што је рекао да ће свака претња по руске авионе и инфраструктуру у Русији бити моментално уништена.
Путин је јавно рекао да ће свако ко буде покушао да угрози руске авионе или инфраструктуру у Сирији бити моментално уништен.
Доертијева је коментарисала састанак Савета министарства одбране РФ којим је председавао руски председник, Владимир Путин.
Путин је поручио да је основни разлог због којег Русија врши ваздушне ударе у Сирији, то што Исламска држава представља претњу за Русију.
„То није тамо нека геополитичка радња. Не вршимо операције у Сирији да би промовисали наше нове системе наоружања, авионе, војну моћ… Вршимо ваздушне ударе, јер је тероризам претња за Русију.“ – рекао је Путин.
СиЕнЕн наводи и информацију коју је јавности предочио руски министар одбране, Сергеј Шојгу, а која каже да Исламску државу чини око 60 хиљада припадника и да они контролишу око 70% територије у Сирији.
Шојгу је истакао да удари руске авијације за резултат имају веома значајне помаке на фронту за сиријску војску.
http://www.pravda.rs/2015/12/12/cnn-putin-ce-zestoko-ratovati/
Car protiv Sultana: Imperijalno nasleđe vreba iza sukoba Rusije i Turske
Na današnji dan, 1780. godine, rođen je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič Neselrode čiji zapisi bacaju sasvim novo svetlo na trenutni sukob Rusije i Turske u kojem se izgleda uopšte ne radi o nedavnim incidentimaNa današnji dan, 1780. godine, rođen je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič Neselrode, ministar inostranih poslova Rusije od 1822. do 1856. Vodio je izrazito reakcionarnu politiku, i jedan je od ključnih aktera koji su doveli do ulaska Rusije 1853. u Krimski rat protiv Turske.
Jedna njegova rečenica baca sasvim novo svetlo na trenutni sukob Rusije i Turske.
Krim: Izgubljeno rajsko (polu)ostrvo
Kada je 1783. godine Rusija nakon šest godina dugog rata protiv Osmanskog carstva osvojila Krimsko poluostrvo, turska mornarica bila je skoro u potpunosti uništena. Konflikt je okončan Kučukkainardžijskim mirom 1774. godine koji je ostao zapamćen kao prvi gubitak teritorije koji je pretrpelo Osmansko carstvo, i početak postepenog opadanja njihove moći.Gubitkom Krima, Osmansko carstvo je prvi put “prepustilo muslimanske podanike hrišćanskoj sili”. Taj rat i sporazum bili su, smatra istoričar Bernard Luis, prekretnica u odnosima Evrope i Bliskog istoka.
Tokom sledeća dva veka, Rusko i Osmansko carstvo ukrstili su koplja nekoliko puta dok su carevi nastavljali da prodiru dublje u interesne zone sultana - Balkan, Kavkaz, Crno more.
Iz rata u rat: Ovo je kratka istorija rusko-turskih odnosa
Sukobi slični savremenom nisu ništa novo u istoriji ova dva “negdašnja carstva”.Današnja Rusija i Turska zadržale su “srce i dušu” masivnog, multietničkog, samim tim i multikulturalnog carstva, srce koje danas kuca u telu kojem su “otkinuti udovi”. Obe zemlje teže da promene imidž regionalne sile i povrate ugled “globalnog faktora” kakva su bila njihova carstva.
Zbog takvog stava, ni jedna strana ne odstupa od svoje pozicije, što se pokazalo i nakon obaranja ruskog aviona na tursko-sirijskoj granici i verovatno će se nastaviti nakon poslednjeg incidenta u Egejskom moru.
Pad Konstantinopolja: Kako je "Drugi Rim" zauvek postao Istanbul
Dok je Zapad “smirivao strasti”, Rusija je ukazivala na turski pokušaj da prekine nastanak od samog početka krhke anti-terorističke koalicije NATO sila i Rusije protiv terorističke organizacije koja sebe naziva Islamska država.Rusija svoj angažman u Siriji predstavlja kao “neophodnu meru da bi se zaštitio civilizovani svet od pretnje terorizma”. Takva pozicija odgovara Zapadu, ali nije naročito privlačna turskoj vladi i simpatizerima islamista. To sve je analogno ulozi SSSR-a u Drugom svetskom ratu, naročito usled “buđenjem patriotizma” koje je zahvatilo Rusiju, jer kao nekada, neprijatelj je neopisivo zlo od kojeg treba zaštititi, ipak, i taj "nezahvalni Zapad".
Zbog toga, ispod sve propagande i geopolitičkog manevrisanja, kritike Zapada duboko vređaju i frustriraju Moskvu. I to je za Ruse, opet, poznata priča. Vekovima je Zapad sabotirao ruske imperijalne interese i ekspanziju. Čak je i stao na stranu muslimanske Turske u Krimskom ratu.
Bitka na Kulikovom polju: Ovo je ruski Kosovski boj koji je promenio istoriju
Ono što je zanimljivo jeste da i pored svega toga, Rusija je oduvek Tursku posmatrala kao dobru “tampon zonu” protiv ekspanzije Evropljana.“Ako smo dozvolili Turskoj vladi da opstane u Evropi, to je zato što nam ta vlada, pod dominantnim uticajem naše superiornosti, više odgovara nego ijedna od onih koje bi mogle da niknu na njenim ruševinama”, zapisao je Karl Neselrode, pomenuti ministar spoljnih poslova Ruskog carstva.
Zbog toga, u čitavom incidentu sa obaranjem ruskog aviona se ne radi uopšte o vazdušnom prostoru, NATO-u ili Islamskoj državi, već o dva “carstva” koja i dalje osećaju svoje “fantomske udove” i dva lidera (Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan), koji vide sebe kao punopravne naslednike ovih nekada velikih sila koje oni treba da podignu nazad na noge.
(Newsweek.rs)
http://www.newsweek.rs/svet/65207-car-protiv-sultana-imperijalno-nasledje-vreba-iza-sukoba-rusije-i-turske.html?page=2
Novi incident između Rusije i Turske: Ruski razarač pucao na turski brod
Danas se dogodio novi incident između Rusije i Turske.
Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, posada ruskog razarača "Smetlivi" bila je primorana da koristi vatreno oružje kako bi sprečila sudar sa turskim brodom u severnom delu Egejskog mora.
"13. decembra 2015. godine posada ruske broda " Smetlivi" sprečila je sudar sa turskim brodom 22 kilometara od grčkog ostrva Limnos u severnom delu Egejskog mora", navodi rusko Ministarstvo odbrane.
Rusi su opazili turski brod kada se približio na kilometar. U saopštenju se navodi da turski brod nije imao radio vezu, niti je reagovao na vizuelne signale. Kada se turski brod približio na 600 metara, pripucano je sa ruskog broda. Posle toga, turski brod je promenio kurs.
Nakon incidenta u Egejskom moru, zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov je u ministarstvo pozvao vojnog atašea turske ambasade u Rusiji, preneo je Tass.
(Sputnik)
http://www.newsweek.rs/svet/65199-rusija.html
Нема коментара:
Постави коментар