Prva sednica Vlade i prvi susret premijera Vučića sa članovima svog kabineta po povratku iz Kine, juče ujutro, prošao je bez priča o napadima na Vladu i bez komentara na spekulacije da Srbiji preti državni udar, koje su čitave ove nedelje potresale srpsku javnost. To u razgovoru za „Politiku” kaže Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, s kojim smo razgovarali odmah nakon ove sednice.
„Nije bilo reči o tome. Na sednici je bilo više od 50 tačaka. Premijer je govorio i pripremao se za odlazak na otvaranje deonice puta”, objašnjava Dačić uz opasku da se zaista u društvu stvara klima koja nipodaštava sve ono što je urađeno te da zato apsolutno razume premijera.
I vi ste se priključili pričama o napadu na Vladu. Rekli ste da se napad na člana Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović koristi za napad na Vladu. Ko ruši Vladu Srbije?
Ja mislim da je ova vlada izuzetno stabilna. Država je i više nego dovoljno jaka da može da spreči neki pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. S druge strane, to ne znači da ne postoje neke činjenice koje ukazuju na to da postoji organizovan i koordiniran rad protiv Vlade. Ova vlada je preduzela niz koraka koje niko drugi nije imao hrabrosti da preduzme u prošlosti. Sve ovo što je urađeno je bilo veoma teško uraditi, od dijaloga s Kosovom do uspostavljanja nekog zajedničkog jezika s Hrvatskom, BiH, Albanijom. Sve su to do juče bili neki naši arhineprijatelji. Samo to je više nego dovoljno da jedan deo Srbije, onaj koji je željan osvete ili izmirivanja računa, nacionalizma, na ovu vladu ne gleda blagonaklono. S druge strane, reforme i mere štednje, takođe mogu da generišu ozbiljne otpore kod građana. Tu je onda približavanje EU na koje ne gledaju dobro oni što žele što bolje odnose s Rusijom, a s druge strane, prijateljstvo s Rusijom izaziva nezadovoljstvo kod onih koji misle da to nije dobro za naše evropske integracije. Dakle, naravno da postoji opasnost, odnosno više opasnosti od rušenja Vlade, ali je najveća ta koja se krije u našem mentalitetu. I upravo sam zato reagovao oko slučaja Miroslave Milenović jer je taj događaj iskorišćen za novu rundu napada, ali ne protiv onoga ko je nju napao nego protiv Vlade i samog premijera Vučića. Sve je predstavljeno kao da je sam Vučić, uz asistenciju Nebojše Stefanovića, sačekao tu ženu u ulazu i napao je. O toj vrsti zloupotrebe i napada na Vladu Srbije sam govorio.
Dakle, Vlada je u opasnosti?
Verujem u stabilnost ove vlade i u snagu države, i verujem da ništa od toga neće biti narušeno ako premijer odluči da izvrši promene u svom kabinetu. On je kapetan broda kojim svi mi plovimo, na kome radimo i ima pravo da naš rad ocenjuje i da neke mornare koji ne zadovoljavaju iskrca u prvoj luci. U slučaju težeg kršenja pravila rada u Vladi može da ih iskrca i na pustom ostrvu. Ponosan sam na ono što smo zajedno uradili u protekle tri godine, a da li će biti promene koalicionih partnera ili neće, o tome će odlučivati premijer.
Vlada ima vrlo visok rejting, pogotovo najznačajnija stranka u njoj, opozicija nikada niži rejting, a opet stalno imamo priče o tome da je ona ugrožena?
Vi to gledate s jednog aspekta gde vrednujete koliko ko ima procenata. Ali, ja razumem premijera jer sam s velikim iskustvom u politici i smatram da nijednu vlast ne ruši procenat glasova nego stvaranje jedne opšte klime i atmosfere u društvu koju niko ne može da promeni. Logično je da se opozicione stranke bore protiv vlade, ali ovde je problem načina na koji se to radi, stvaranjem raznih lažnih optužbi, afera, a da nikada nijedna nije doživela epilog nego se prelazi na neke druge teme. I stalno se stvara atmosfera nestabilnosti u zemlji i atmosfera da neko ima dovoljno kapaciteta i da sruši vladu. U toj situaciji sigurno da tome pomažu i neki strani faktori, to nije sporno.
Američki ambasador Majkl Kirbi je u dva navrata rekao da oni ne učestvuju u tome.
Ovde je reč o geopolitičkim stvarima, o političkom oblikovanju prostora, sigurno da nekima i iz našeg okruženja ne odgovara da u Srbiji postoji stabilna vlast već da stalno postoji politička nestabilnost gde bi izvlačenjem jedne kockice iz mozaika mogao da padne čitav sistem. Mi smo deo Vlade, nisam valjda toliko glup da rušim sam sebe. S tog aspekta, Vučić može da bude miran jer ja to ne radim ne zbog njega nego zato što imamo taj dogovor koji podrazumeva našu saradnju. Ako on nije zadovoljan tom saradnjom nema nikakvog problema da SPS ne bude više deo vladajućeg bloka.
Da li je ovo onda atmosfera za prevremene izbore i šta bi oni doneli?
Na tim izborima rezultat vladajućih stranaka bio bi isti ako ne i veći kao i na prošlim izborima.
Šta bismo onda s njima dobili?
Ako ih bude, ja te izbore mogu da definišem kao jedan odgovor na stalne napade. Dvojac Tadić–Jovanović kaže da su izbori jedino rešenje. Ja znam da ljudi moraju nešto da pričaju, ali ne mogu da razumem zašto imaju takve samoubilačke namere. Oni se predstavljaju kao neka alternativa, kakva su oni alternativa? Ono što je ova vlada ostvarila u njihovo vreme je izgledalo kao fatamorgana, kao neka utopija koja se nikada neće desiti, ali oni izgleda i dalje žive u tim fatamorganama. Mislim da bi izbori možda bili rešenje za jedno stanje halucinacije u kome se oni nalaze.
Ko garantuje da ponovo neće biti istih napada i posle izbora?
Izbori nisu garancija da će prestati takvi napadi, ali vi treba da razumete i premijera. On ima po istraživanjima oko 50 procenata, a svaki dan od političkih patuljaka sluša priču kako će da mu razbiju nos. I šta je odgovor na to? Pa ’ajde, dođi, ispuniću ti tu želju. Hoćeš izbore, ispuniću ti tu želju. Narod je jedini politički sudija. Vi nekoga možete da volite ili ne volite, ali morate da poštujete rezultate izbora. Ja mogu da razumem da opozicija mrzi Vučića ili mene, ali ne mogu da razumem da zbog toga mrze i Srbiju. Berđajev je jednom rekao: „Ako mrzite vlast, ne mrzite majku Rusiju”. Ja, i ako ne budem u vlasti, sigurno ću podržavati sve dobro što vlada radi.
Vi ste već bili u poziciji da vam se ozbiljno poljulja status u Vladi posle gesta vašeg funkcionera Branka Ružića koji se fotografisao sa čovekom koji je izneo uvrede na račun premijera. Najavili ste sankcije protiv njega, nije ih bilo i krenule su priče da ne smete to da uradite.
To su besmislene spekulacije. Politika mora da se vodi racionalno, a ne iracionalno. Taj Ružićev potez je bio pogrešan, iracionalan. SPS ima jasno utvrđenu politiku i o tome postoji jedinstven stav kod nas u partiji. U decembru ćemo imati sednicu Predsedništva i Glavnog odbora gde ćemo još jednom razgovarati o svemu tome i ja sam siguran da svi u SPS-u imaju slične ili iste stavove tim povodom.
Mislite stavove slične vašem?
Apsolutno. Treba gledati kako da se spreči mogućnost da do toga uopšte dolazi u budućnosti. Mi ne treba da o tome raspravljamo zbog Vučića nego o tome treba da se raspravlja zbog SPS-a jer se time nanosi šteta SPS-u i predstavljamo se kao stranka koja nema jedinstvenu politiku. Ja sam razgovarao s Ružićem da takve stvari ne smeju više da se ponavljaju.
Ministarskim savetom Oebsa koji počinje u četvrtak u Beogradu Srbija privodi kraju svoje predsedavanje ovom organizacijom. Prema mnogima svet je u ovom trenutku na ivici trećeg svetskog rata. S kojim izazovima ste se sretali tokom rukovođenja ovom organizacijom?
Srbija je preuzela predsedavanje Oebsom u jeku ukrajinske krize, usred kulminacije loših odnosa između Zapada i Rusije. Ako tome dodamo i migrantsku krizu i terorizam u vidu Islamske države i raznih terorističkih akata koji su se desili u zemljama članicama Oebsa, evidentno je da sve te situacije prete da trajno poremete mir u svetu. Srbija je bila pod velikom sumnjom, naročito nekih zapadnih zemalja, da li će ostati neutralna u ukrajinskom sukobu. Ali, i da nije bilo te sumnje, ta pozicija bi svakako bila dosta neugodna. Mi smo morali da pazimo da nijednog trenutka ne pokušavamo da izigravamo sudiju ili na bilo koji način arbitriramo. S premijerom sam imao redovne konsultacije kako se postaviti. Držali smo se pravila i procedure, konsultovali beskrajno oko svakog važnog pitanja, insistirali na dijalogu i, ako mogu tako da kažem na kraju našeg mandata, prošli smo kroz sve to s veoma dobrim ocenama raznih međunarodnih foruma i samog Oebsa. I što je još važnije, s povećanim ugledom u međunarodnoj zajednici. Potvrda za to je ministarski savet u Beogradu na koji će na naš poziv doći gotovo svi najvažniji svetski igrači i to bez obzira na činjenicu da među njima ne vladaju baš najbolji odnosi.
Da li je bilo nekih neformalnih pritisaka na Beograd iz Vašingtona i Moskve?
Mi nismo kao mala zemlja imali ulogu miša, a nismo ni razljutili slonove. Ja kao predsedavajući ni mi kao zemlja koja predsedava nismo imali nikakve pritiske koji su neizdrživi.
Ministri spoljnih poslova Rusije i Turske prvi put posle obaranja ruskog aviona će se sresti u Beogradu na samitu?
I ministar Lavrov i ministar Čavušoglu su najavili svoj dolazak. Da li će oni imati bilateralne sastanke ne znam, oni sami zakazuju te razgovore. I Federika Mogerini je rekla da će se sastati s Lavrovom i razgovarati o zajedničkim potezima u borbi protiv ISIL-a. Ovo je najveći skup koji se u Srbiji organizuje posle Samita nesvrstanih 1989. godine. Beograd će biti diplomatska prestonica Evrope ili prostora Oebsa, a to je organizacija koja obuhvata ne samo evropske zemlje nego i Rusiju, Ameriku i Kinu.
Šta biste smatrali uspehom na ovom samitu?
Pretpostavljam da će se sresti Keri i Lavrov. Tu će biti na stotine bilateralnih sastanaka između različitih ministara, ali i s našim premijerom i predsednikom. Biće mnogo političkih razgovora.
Srbija je posle dugog niza godina pokazala da može da predsedava jednom ozbiljnom organizacijom i da bude ozbiljan međunarodni faktor.
Mimo svih očekivanja Srbija je dobila bitku i u Unesku.
Od početka nam je bilo jasno da će borba biti teška. Mi smo imali dva osnovna razloga zašto smo se usprotivili članstvu Kosova. Ne računajući što mi mislimo da Kosovo nije država, ali dodatni argument je bio i taj što umesto da se ta tema raspravlja u Briselu u dijalogu koji zbog toga postoji Priština je ponovo htela da se rešava jednostranim aktom, zahtevom za članstvo u jednoj međunarodnoj organizaciji koja se nalazi u sistemu UN. To pred nas postavlja dilemu zašto uopšte postoji taj dijalog. Priština je ultimativno zahtevala da se o tome ne raspravlja u Briselu, iako smo im mi jasno rekli da će da izgube. Ovo je, pre svega, pobeda ne jedne države nego principa, a taj princip se zove dijalog koji podrazumeva odsustvo bilo kakvih jednostranih poteza. Mi smo zagovarali kompromis, a Albanci puku silu. Mi smo bili svesni da će borba da bude teška jer su iza njih stajale velike sile.
I za nas su bile neke velike sile?
Da, ali način funkcionisanja nekih sila je bio takav da je vršen pritisak na zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova da se uzdrže od glasanja ili da ne budu prisutni. Recimo, Azerbejdžan mi je javio tog jutra da neće biti na glasanju. Ja sam pozvao ministra i pitao ga zašto. Ispostavilo se da je turski predsednik Erdogan pozvao Alijeva i tražio to od njih. Onda sutra neko kaže da nisu vršeni pritisci.
Razočarani smo nekim zemljama koje su bile uzdržane ili koje nisu bile u sali, a nisu priznale Kosovo. To je na neki način bila pomoć Kosovu.
Na koga mislite?
Pa ima dosta takvih zemalja, Uzbekistan, Azerbejdžan, Tadžikistan, pa Mongolija, Vijetnam, Kambodža, Bangladeš...
Jednu od presudnih uloga protiv učlanjenja Kosova je imala Rusija.
Nije imala Rusija, presudnu ulogu je imala Srbija. Ali, za nas je velika čast što su za nas glasali Rusija, Kina, Indija, Indonezija, gotovo cela Latinska Amerika, veliki broj afričkih zemalja... Kipar. Slovačkoj posebno treba zahvaliti jer je postojao veliki pritisak na Rumuniju, Grčku i Slovačku da budu uzdržane.
Ali, moramo da malo redefinišemo odnose i s nekim zemljama koje uvek glasaju protiv interesa Srbije, a predstavljaju se kao naši prijatelji.
Koje su to zemlje?
Znaju se... Biti uzdržan nije toliko neizvodljivo.
----------------------------------
Problem Libije
Bilo je kritika na račun MSP-a zato što nije zatvorena ambasada u Libiji.O tome je bilo više puta reči na našim kolegijumima. Sama ambasada je smatrala da je politički važno da tamo budemo prisutni. Oni su bili čak protiv izmeštanja iz Tripolija, iako vlada Libije koju priznaju zapadne zemlje nije više u Tripoliju nego u Tobruku. Političko je pitanje hoćemo li mi u zemljama poput Libije, Tunisa i Sirije imati ambasade. Jugoslavija je visoko cenila sve koji su ostavili ambasade za vreme bombardovanja. Iznova ćemo razmotriti ovu situaciju, ali prvo da se reši pitanje kidnapovanih.
Je li ambasador Potežica postupio protivno pravilima službe?
O tome ćemo pričati kada se sve ovo završi.
Kakve su šanse da se oslobode naši ljudi u Libiji?
Naše mogućnosti su ograničene jer se radi o drugoj državi, a i tamo postoji više vlasti. Naše bezbednosne službe, i naše ministarstvo su bili u Libiji , razgovarali s libijskim vlastima, oni su obećali da će taj slučaj biti rešen
----------------------------------
Dobri odnosi sa Palestinom
Da li je tačno da je palestinski ambasador prodavao vize kao što su preneli neki mediji?Mi nemamo takve informacije. Reč je o doajenu diplomatskog kora.
Nijedan državni organ nas nije o tome obavestio da postoji nešto nezakonito. Ja moram da zamolim sve medije, bez ikakvog pritiska na njih, da vodimo računa kada objavljujemo takve informacije jer je reč o prijateljskim zemljama, a to se može tumačiti i kao neprijateljski čin. Palestina je glasala protiv Kosova u Unesku i važno je da s njima zadržimo dobre odnose.
http://www.politika.rs/sr/clanak/344397/Politika/Nisam-valjda-toliko-glup-da-rusim-sam-sebe
Нема коментара:
Постави коментар