Turski predsednik ima najjaču kartu ili adut koji može da iskoristi protiv Putina, što bi totalno transformisalo rat u Siriji
Nakon što je Turska oborila ruski avion, Rusija nije pokazala nikakve znake “popuštanja” operacija na tursko-sirijskoj granici. Pre incidenta, Moskva je ignorisala pozive Ankare da prekine svoje vazdušne napade na pobunjeničke brigade Turkmenakoje deluju duž granice. Međutim, turski predsednik ima najjaču kartu ili adut koji može da iskoristi protiv Vladimira Putina, što bi totalno transformisalo rat u Siriji.
Tenzije su kulminirale kada je Turska odlučila da obori borbeni avion Su-24, koji je bombardovao jedinice Liva Džabal al-Turkmen, etničke turske grupe koja ima podršku ove zemlje. Rusija je insistirala na tome da je avion bombardovao teroriste u tom području. Ova zemlja je posle incidenta rasporedila raketni sistem u Latakiji i počela sa slanjem suhoja ojačanim raketama, tako da su ruski avioni nastavili da napadaju pobunjenike i konvoje turske pomoći duž granice.Biznis insajder ukazuje na to da su ovakvi provokativni potezi očigledno poruka Turskoj da odvrati svoje avione od obaranja ruskih u budućnosti. Međutim, Rusija ima finansijske i
geopolitičke interese u skladu sa svojom osvetom koju vodi asimetrično – tako što bombarduje pobunjeničke grupe u Siriji koju Turci podržavaju, ali se uzdržava od direktne vojne konfrontacije.
Tako da, Tuska može da uoči nagomilavanje ruske vojske na granici sa Sirijom i da to shvati kao ozbiljnu pretnju, pa da se u skladu sa tim pozove na svoj najjači adut – turske moreuze. Dardaneli, Mramorno more i Bosfor predstavljaju niz plovnih puteva u Turskoj koji povezuju Egejsko more i Mediteran sa Crnim morem.Turska koja ima apsolutnu kontrolu nad Dardanelijem i Bosforom od konvencije 1936. godine, deluje kao da poseduje ove moreuze tako što reguliše prolazak brodova koji pripadaju državama Crnog mora. Rusija trenutno zavisi od neograničenog pristupa moreuzima koji je uređen kovencijom (Montreux Convention). Moreuzima se šalju zalihe u Siriju iz baze Novorosijsk u ruske u Tartusu i Latakiji.Ruski brodovi su ranije imali nesmetan pristup Mediteranu preko moreuza, međutim, konvencija omogućuje Turskoj da legalno blokira ruske vojne brodove u prolasku kroz moreuze u dva sluačaja: prvi je ako je u ratu sa Rusijom, a drugi ako joj “preti neposredna opasnost od rata”.
Turski stručnjak i saradnik u Atlantskom savetu Aron Stajn rekao je za “Biznis insajder” da je malo verovatno da Turska od etako daleko i zatvori moreuz, čak i ovim napetim situacijama.
– Mislim da ovakav scenario može da se dogodi samo u situaciji Drugog svetskog rata. Turska će ostaviti moreuz otvoren po kovenciji i istorijskoj praksi – rekao je.
Međutim, na osnovu člana 21 ove konvencije moglo bi da dođe do toga da Ankara preseče jednu od najvažnijih ruskih veza sa Sirijom ukoliko se oseti ugroženom, jer je došlo do eskalacije prisustva ruske vojske duž turske granice.
- Putinove opcije su ograničene - rekao je ruski ekspert Boris Zilberman ispred Fondacije za odbranu demokratije o asimetričnom delovanju ove zemlje.
- Rusko-turski odnos je bure baruta. Pogoršanje u odnosu predstavlja gubitak i za Moskvu i za Ankaru. Ego Putina i Erdogana može da okrene svaki incident u budućnosti i da ga stavi van kontrole - dodao je.
(Telegraf.rs/ Izvor: businessinsider.com)
http://www.telegraf.rs/vesti/1885829-erdogan-moze-ovim-udarcem-da-nokautira-putina-turska-u-rukavu-drzi-veoma-opasnu-kartu
Kraj Saudijske Arabije, početak Kurdistana?
Pojedini geopolitički portali spekulišu da postoji tajni dogovor Baraka Obame i Vladimira Putina prema kojem bi Saudijska Arabija prestala da postoji u ovom obliku.Ova država, koju mnogi nazivaju "srcem vehabizma" i islamske verske doktrine, mogla bi doživeti disoluciju ili biti podeljena na nekoliko entiteta zbog svoje sve destruktivnije uloge u radikalnoj islamskoj doktrini i pomaganja teroristima.
Francuski pisac Tjeri Mejsan, koji je nakon 11. septembra 2001. godine, odgovornost za napade u Njujorku pripisao američkom vojno-industrijskom kompleksu, nedavno je objavio članak u kojem tvrdi da će Obama i Putin podeliti Saudijsku Arabiju i pocepati Tursku, stvarajući Kurdistan.
Činjenica je da su Kurdi, uz pomoć avijacije SAD, izbacili snage "Islamske države" iz izuzetno važnog grada Sindžara.
Sirijski Kurdi do pre dva meseca bili su na strani sirijske vojske, ali su naglo promenili orijentaciju i postali saveznici SAD, primećuju analitičari. To upućuje na mogućnost da se sprema "nešto krupno".
Međutim, Turska i Saudijska Arabija su glavni saveznici SAD u regiji. Turska drži NATO bazu Idžirlik, koja služi kao polazna tačka mnogih intervencija u tom prostoru.
Saudijska Arabija je pak saveznik u energetskim ratovima - velika proizvodnja saudijske nafte ruši cenu tog energenta, a to je glavno ekonomsko oružje u borbi protiv Rusije.
Ali, Saudijska Arabija je i rodno mesto selafizma, vehabističkog islama, kojim se nadahnjuje najveći deo bombaša-samoubica, terorista koji se raznose nadajući se sudbini šehida.
Turska je pak u poslednje vreme počela da guši nasleđe sekularne države koju je pre jednog veka započeo Kemal Paša Ataturk, s kojim je zemlja doživela veliki uspon.
Povratak islamizmu Tursku čini nepouzdanim saveznikom SAD, koje su javno počele da se okreću pouzdanijem partneru - turskim arhineprijateljima Kurdima.
SAD su istovremeno nagovorile Saudijce da znatno smanje cijenu nafte (što je velikim delom usmereno protiv interesa Rusije), ali kolateralne žrtve tog plana su sami Saudijci, čiji je budžet pao za desetine milijardi dolara, pa su se pojavile i spekulacije o mogućem bankrotu Rijada.
Vladajuća dinastija rascepkana je na mnoštvo prinčeva koji se bore za uticaj.
Postoje tri klana - kralja Salmana, zatim preminulog kralja Abdale i klan princa Bondara.
Osim toga, srednjovjekovne kazne koje vrši saudijski režim zgražavaju svetsku javnost - za flašu piva "krivac" dobija sto udaraca štapom, žene slabijeg morala javno su kamenovane, a o izborima se ne sme ni govoriti.
Zapadni uticaj na Bliskom istoku nikada nije imao za cilj promociju liberalne demokratije jer bi u tom slučaju prva žrtva udara bila baš Saudijska Arabija.
Poznata je izreka čuvenog američkog diplomate Henrija Kisindžera: "Oni su ku.vini sinovi, ali naši ku.vini sinovi!".
Sirija ne predstavlja problem zbog despotske naravi mladog Asada, već jer se našla na putu kojim bi katarski i saudijski gas išao u Evropu, istiskujući Ruse i omogućavajući SAD potpunu kontrolu nad starim kontinentom i njegovim bogatstvom.
Ulaskom u rat na strani Asada, Rusija je počela otvoreno, oružjem, da brani svoje gasne, ali i geopolitičke interese.
Ruski geopolitičari tvrde da Amerikanci u regiji podržavaju dva sasvim suprotna procesa - jedan koji širi vehabizam i drugi koji se protiv njega bori. Koji je cilj? Nema cilja - cilj je haos, navode oni.
Da li su "Islamska država" i enorman rast islamističkog terorizma širom sveta zaista doveli do zajedničke akcije Vašingtona i Moskve, bez obzira na njihove suprotstavljene interese ili će haos još dugo ostati sudbina Bliskog istoka?
Obaranje ruskog aviona iznad Sirije mogao bi da bude okidač dalekosežnih promena u toj regiji, smatraju portali.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/611001/TAJNI-DOGOVOR-OBAME-I-PUTINA-Kraj-Saudijske-Arabije-pocetak-Kurdistana
Putin brzo troši dobre karte
Vladimir Putin je prema rang listi časopisa “Forbs” najuticajniji političar sveta: “Dovoljno moćan da bi mogao da radi ono šta hoće”.
Kako piše list, “međunarodne sankcije koje su uvedene nakon što je on zauzeo Krim i započeo indirektni rat u Ukrajini, pogodile su rublju i produbile recesiju u Rusiji, ali Putinu to nije naškodilo: njegov rejting je u junu dostigao rekordnu visinu od 89 odsto. U oktobru je započeo vazdušne udare u Siriji i sastao se s predsednikom Asadom, što je dovelo do toga da u tom regionu SAD i NATO ostavljaju utisak nedovoljno jakih, a Rusija izgleda efektna i utjecajna.”
Međutim, u poslednje vreme odlučni koraci ruskog predsednika koje je opisao Forbs po svemu sudeći rezultiraju po njega nepoželjnim posledicama. Krim je ostao bez struje, operacija u Siriji dovela je do rušenja ruskog aviona na granici s Turskom, а odnosi između Moskve i Ankare su se zaoštrili.
Aleksandar Garin, istraživač globalnih socijalno-političkih procesa, počasni profesor Centra za strateška istraživanja “George Marshall” u Nemačkoj, smatra da Putin ne shvata kako je uređen savremeni svet.
Garin: Po mom mišljenju on to uopšte ne shvata i to je tragično. Ako ste predavač istorije, strategije, videćete da ukupno njegovo ponašanje tokom poslednjih godina predstavlja prosto rečeno udžbenik grešaka! Ono što ne treba da se radi. Ako pogledamo rezultate njegove spoljnopolitičke strategije, svi njegovi prijatelji izvan Rusije su nestali. Sve dividende kraja Hladnog rata, kada je Zapad smanjio svoje vojne troškove, uklonio oružane snage iz Zapadne Evrope koje su se svojevremeno suprotstavljale sovjetskoj armiji – sve je to sada nestalo. Najzad, što se tiče Sirije – umešati se u sukob u situaciji građanskog rata s pristupom “ja ne pravim razliku između sunita i šiita”, to jest “upuštam se u složenu situaciju, ali nemam nameru da išta analiziram, za mene je glavno to što je njihov lider u pravu, ja sam za njihovog lidera”, i da se pritom tvrdi da će se na toj osnovi izgraditi koalicija protiv “Islamske države” – sve to je prošarano tolikim nivoom površnost koji ne može da ne izazove reakciju suprotnu očekivanjima.
Daću primer iz svakodnevnog života. Kada ste tako jaki, sedate za sto s razmaknutim laktovima udesno i ulevo, džentlmeni se s vama neće boriti laktovima, ali će iz toga izvući zaključak i neće vas pustiti u pristojno društvo. Naravno, poslovaće s vama, ali kao s osobom od koje se može svašta očekivati. Dodaću još nešto: kada se Putin umešao u Siriju popularno je bilo reći da je on za 24 časa uradio više nego što su za dve godine uspele da urade zapadne države. Na Zapadu se to, kada šef države sve vreme protivreči sam sebi, doživljava kao dosta čudno ponašanje. Nema smisla razgovarati s njim na osnovi poverenja, jer on ne podnosi logiku. Ako vaš sagovornik već narednog dana poriče ono šta je govorio do tada, vi ćete ga svakako saslušati, ali po sasvim drugoj osnovi. S druge strane, protivnici koje on produkuje ipak se trude da se pridržavaju određenih logičkih principa, oni se međusobno dogovaraju. U 19. veku postojalo je pravilo: ako pokušavaš da budeš država koja ignoriše sve ostale, kroz neko vreme biće formirana koalicija protiv tebe. Upravo u tom pravcu se mi krećemo.
RSE: Ali Putin liči na igrača koji na početku izvlači jake karte, on je u poziciji jačeg. On koristi dostavu gasa u Evropu da bi vršio pritisak, zatim koristi to što je u vojnom smislu Rusija mnogo jača od Ukrajine. On se upliće u sirijski konflikt, koristi avijaciju kojoj tamo niko ne može da se suprotstavi. To jest, on kao da igra jakim kartama, ali to dovodi do protivrečnih rezultata.
Rekao bih da odsustvo razumne strategije, tj. prisustvo iluzorne strategije predstavlja osvetu Karla Marksa. Marks mogao bi da kaže: odustali ste оd mog komunizma, gradite kapitalizam, dobro, ali vi gradite kapitalizam u mojoj interpretaciji, da uprostim: “Ko časti devojku, taj igra s njom”. Za Putina takva interpretacija kapitalizma, tipa “novac rešava sve”, “demokratija je samo paravan”, “kapitalizam za prijatelje”, predstavlja nasleđe sovjetskog obrazovanja. Ona se nije susrela s intuitivnim otporom u nekom kulturnom kapitalu i tako se odomaćila. Šta mi u stvari vidimo kod Putina? Putin je nastavio tu liniju novca;kao što je i Staljin imao svoje stručnjake-inžinjere, tako on ima dobre stručnjake za finansije. On taj kapitalizam kontroliše preko svojih prijatelja, koncentrišući ga po vertikali. A što se ostalog tiče – sve je to osveta zbog nepostojanja ideala. Putin je po obrazovanju u KGB-u stručnjak za teorije zavera. I eto, on sam i kuje zavere. Tako on posmatra i svet. А nepostojanje intelektualnog kapitala vuče ga nazad, vraća ga u 19. vek – “pravoslavlje, samodržavlje, nacionalizam”, sve to u verziji “suverena demokratija”, “naši” i “bogomdani vođa”, koji se, prema tome, ne sme kritikovati.
Svet Berluskonija i Šredera...
Garin: Zbog nepostojanja ideala svi su oslepeli. To je ono za šta je Merkelova rekla da je nepostojanje osećanja realnosti. On živi u nekoj drugoj, svojoj realnosti. Poverenje se ipak gradi na nekim idealima. Ne može se od Ukrajine, upravo kada se ona nalazi u teškoj situaciji, ukrasti Krim i misliti da se ništa neće promeniti. Kuda vodi Putinova politika? Na Krimu ona dovodi do toga da se Tatari, koji trpe represije, obraćaju svome istorijskom zastupniku – Turskoj. Turska ne može da ne odgovori, isto kao što ne može da ne odgovori na to što Putin sada bombarduje protivnike Asada – sirijske Turkmene, koje naziva džihadistima i pristalicama “Islamske države”, a zna se da oni to nisu. Turska ne može to da ignoriše, jer izbeglice pristižu upravo u nju. Ogromna količina izbeglica skoncentrisala se na teritoriji Turske! Svaki politički lider Turske mora to da uzme u obzir.
Nije moguće staviti lisice svim Asadovim protivnicima i naterati ih da sednu za pregovarački sto zajedno s Asadom. Niko neće hteti da kupi verziju sveta u istoriji koju Putin želi da proda. Jer možete koliko god želite da govorite “mi ne pravimo razliku između sunita i šiita”, ali zato oni međusobno, na bojnom polju, prave razliku! S njima može da se bori, ali 16 procenata koji su za Asada ne mogu da unište sve ostale. Stoga se na ovako komplikovan teren mora ulaziti s drugačijim kulturnim kapitalom. Ruska televizija redovno ruskog gledaoca podučava da je svet ovakav: “Ko časti devojtu, taj igra s njom“. Etо, mi dajemo naftu i na benzinskim pumpama će nas služiti Berluskoni, Šreder i drugi. Ali to nije uspelo. Pogledajte, pretrpela je neuspeh i poslednja ideja – da gasovod “Južni tok” bude zamenjen ugovorom s Turskom . Isto to desilo se s drugim krakom u Severnom moru. Zašto? Zato što su zapadnoevropske zemlje, nakon što je Putin svojom politikom razmaknutih laktova celom svetu pokazao kako se on odnosi prema Ukrajini, postepeno smislile strategiju u kojoj slični slučajevi ne smeju da se dese. To vam je svojevrsna negativna pedagogija.
Gde beže izbeglice s Bliksog istoka? U Nemačku i u Švedsku. Takva treba da bude država – ne zato što je hrišćanska ili što u njoj vladaju jake ličnosti, već zato što u njoj postoji elementarno poštenje! Takva država, takve institucije treba da se grade. To je dugoročan program. Ljudi sami treba nekako postepeno do toga da dođu. Dakle, zapadnim zemljama ostaje jedno: ne treba da dozvolite da pobedi onaj kome je pobeda potrebna. Tačnije, treba da pobede sami ljudi, ali treba im i pomoći koliko god je to moguće. Recimo, u Siriji postoji mnogo različitih organizacija, ali ne možete sve da ih osudite i da im nametnete svoju volju, pa da oni poveruju da je Asad onaj pravi lider, i da svi treba da mu se potčine i da se organizuju izbori na kojima će Asad odrediti ko je pobedio. To nije nimalo realno. To jest, onaj beznačajni kulturni kapital ruši realnost koja zahteva određene ideale. Naravno, teško je to objasniti ljudima čiji vrhunac obrazovanja predstavlja ruska televizija.
RSE: Sada postoji nova realnost koju Putin očigledno pokušava da iskoristi – to je teroristička pretnja od strane ISIS-a. Desili su se teroristički napadi u Parizu nakon kojih je Rusija priznala da rušenje aviona iznad Sinaja takođe predstavlja teroristički napad. Predsednik Francuske Oland bio je u Moskvi da razgovara na tu temu. Zar ne mislite da Putin može da uzme u obzir sve lekcije i nekako da preokrene situaciju?
Putinovi avioni ne lete u pravom smeru
Garin: Ali u svetu se dešavaju revolucije, između ostalog i na Bliskom istoku. Zapad je već prošao fazu kada je govorio: “Nije važno, on je kučkin sin, ali to je naš kučkin sin”. Ljudi ponekad više ne mogu da žive sa svojim liderima, kao što se to desilo u Ukrajini. Ali obrazovanje KGB-a, i Putinovi prijatelji iz KGB-a upravo iz tog, ne tako visokog kruga, stručnjaci za teorije zavera, tvrde da se sve revolucije dešavaju uz podsticanje pokvarene Amerike, te da narod u stvari voli svoju vlast. Eto, sirijski narod je po mišljenju Putina ispravan narod, voli Asada. А na sve ostalo on zatvara oči. Ali na tome ne može da se zasniva nikakvo delovanje. Treba da se zaista ne razume ništa na Blistom istoku, ni šta se tamo dešava, treba da se ignoriše da je Iran islamska država, i da je Putin na Bliskom istoku sada praktično stao na stranu jedne partije – šiitske partije. Protiv nje su suniti – Saudijska Arabija, Katar i drugi, uključujući i Tursku, za koje je religijsko širenje šiita izazov, oni s tim ne mogu da se pomire, to je vekovno neprijateljstvo. Ispod svega toga su diktature, demokratije, nezadovoljstvo stanovništva...
Strategija je komplikovana stvar, ima mnogo sastavnih delova, svet je komplikovan, ali postoje neki dobri principi koje je Zapad stekao nakon Drugog svetskog rata. Putin ih je narušio, on smatra da ideali uopšte ne postoje. Kako je svojevremeno govorio Oskar Vajld, cinik je čovek kojem je vrednost svega poznata, a sam ne poseduje nikakve vrednosti. Ali Zapad nije takav. Prema tome, na tom nivou nije moguće graditi zajedničku strategiju. Za Putina postoji samo jedan put – da se odrekne svojih odioznih izjava. On vidi da priču koju može da proda na televiziji koju sam kontroliše ne može da proda i svetu, te da ne može da ubedi ostale da je Asad dobar državnik, a da su svi koji su protiv njega teroristi. To ne može da proda; dakle, od toga polako mora da odustane. Ali problem je u tome što Putinovi avioni ne lete u pravom smeru, i ne bacaju bombe na pravo mesto. On se umešao u složen konflikt između šiita i sunita s jedne strane, i dobio je po glavi. Strašno je kada se čovek s takvim kulturnim kapitalom upušta u politiku. Rezultat je katastrofalan! Gruzija koja je imala sjajne odnose s Rusijom postala je njen neprijatelj. Takođe i sve baltičke države. Belorusija drži distancu, Kazahstan takođe. Što se tiče Ukrajine – ne moram ništa da objašnjavam...
RSE: Postoji li neka istorijska paralela s liderom koji vodi tako oštru, tako grubu politiku, koja sve vreme dovodi do tako nepoželjnih posledica?
I kako je moguće da se smatra da je jak onaj vladar koji strategiju menja za aktivizam? Udarati raketama s Kaspijskog mora – to je aktivizam, оn ostavlja utisak na neiskusnog čoveka, ali s aspekta strategije to je izgubljena karta. Današnji svetski problemi ne mogu da se reše takvim postupcima. Putin je iz boca ispustio toliko mnogo duhova, svaki odgovoran lider bi se uplašio da ih ispusti toliko. Recimo, u Ukrajini je on faktički doveo na vlast bezakonje. U Ukrajinu je poslao najprimitivnije ljude s nadom da će pomoću zavere moći da ih drži pod kontrolom, a sada šalje specijalne grupe da likvidiraju odiozne bandite na teritoriji Donbasa. Isto to je i s “Našima”. Kako je moguće da se u mnogoetničkoj zemlji formira pokret pod nazivom “Naši”? Puštaš duha iz boce, to je zabranjeno! Mada je to veoma popularno među ljudima koji piju ispred pivnice.
http://www.slobodnaevropa.org/content/putin-brzo-trosi-dobre-karte/27401896.html
Rusija je maltretirala pogrešnog klinca na igralištu
Rusija redovno narušava zračni prostor baltičkih država i Britanije, ali je sada maltretirala pogrešnog klinca.
U trenutku kada se svjetski lideri okupljaju u Parizu kako bi diskutirali o klimatskim promjenama mnogi su se pitali postoji li mogućnost da dođe do sastanka između turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erodgana i ruskog mu kolege Vladimira Putina.
Prema riječima Putinovog glasnogovornika, neće doći to tog sastanka.
Nakon rušenja ruskog borbenog aviona SU-24 prošle sedmice u južnoj Turskoj odnosi između Moskve i Ankare su napeti. Prema Kremlju, Erdogan se mora prvo izviniti prije nego što Putin odluči da se sastane s njim.
Trenutno Rusija i Turska ratuju riječima.
Putin je rekao da je Ankara Rusiji "zabila nož u leđa" kada je oborila borbeni avion. Od tada je Turskoj uvela vizne restrikcije i ograničene ekonomske sankcije. Moskva je zatražila i izvinjenje, ali je Mevlut Cavusoglu, turski ministar vanjskih poslova, kazao da se njegova vlada neće "izviniti u situaciji kada smo upravu".
Ipak, Erodogan je kazao da "žali" zbog događaja, ali je naglasio da bi se Moskva "igrala s vatrom" u slučaju da se osveti naudivši turskim državljanima koji žive i rade u Rusiji.
Složeni odnosi
Zapad bi skorašnje događaje između Rusije i Turske mogao vidjeti kao novi fenomen, ali takvo viđenje ne uzima u obzir složeni i problematični odnos između dvije zemlje.
Rušenje ruskog aviona je samo najnovija drama u sagi koja traje od sredine 16. stoljeća.
Na ovaj ili onaj način, Rusija je stoljećima utjecala na tursku vanjsku i odbrambenu politiku. Od 1568. godine su dvije zemlje ratovale 12 puta. U najmanje devet slučajeva ratovalo se zbog Krima - kojeg je Rusija nezakonito anektirala prošle godine.
Carska Rusija i Osmansko carstvo stoljećima su se sporili zbog regija na Crnom moru, Južnom Kavkazu i Balkanu.
Godine 1772. ruske trupe napale su i nakratko okupirale osmansku teritoriju u Levantu. Čak su tokom Prvog svjetskog rata ruski vojnici stigli na 160 kilometara od Bagdada, koji je kontroliralo Osmansko carstvo. Sukobi koji su uslijedili doveli su do krvoprolića.
Nakon Drugog svjetskog rata planovi Josifa Staljina u vezi s turskom regijom Istočna Anadolija i želje Sovjetske Rusije da kontrolira turske moreuze su, ustvari, ono što je originalno Tursku gurnulo u naručje NATO-a.
Nastavak podrške Turskoj
Iako su članice NATO-a istrajne u podršci turskim potezima u vezi s rušenjem ruskog aviona, nemoguće je reći koliko dugo će to trajati.
Tursku u NATO-u dugo smatraju problematičnim saveznikom. Kad zemlje kao što je Francuska počnu pozivati na širu koaliciju za suprotstavljanje grupi Islamska država Irak i Levant u koju bi bila uključena Rusija, Turskoj prijeti rizik da ostane sama da se brani.
To bi bila šteta.
Turska decenijama osigurava južne bokove NATO-a. Također je druga najveća vojna sila u NATO-u, nakon Sjedinjenih Američkih Država, i spremna je koristiti to.
Tokom Korejskog rata Ankara je poslala 15.000 vojnika u okviru Zapovjedništva Ujedinjenih naroda, a od tog broja je otprilike 20 posto bilo ubijeno, ranjeno ili zarobljeno.
Učestvovala je u mirovnim misijama na Balkanu koje je predvodio NATO. Od 2001. dvaput je zapovijedala misijama NATO-a u Afganistanu, a u toj zemlji su bile razmještene hiljade turskih vojnika.
Iako Ankara ponekad zna biti problematičan saveznik, posebno pod Erdoganovim vodstvom, s druge strane, važna je članica Alijanse.
Čelnici NATO-a bi bili kratkovidni ako bi marginalizirali Tursku zbog onog što smatraju tješnjom saradnjom s Rusijom u borbi protiv ISIL-a.
Čak i da je Kremlj promijenio stav i da se Erdogan i Putin sastanu u Parizu ove sedmice, to ne bi promijenilo animozitet sada prisutan između dva čelnika.
Ruska osveta
Erdogan zna biti zlopamtilo - što se primijeti u njegovom odnosu sa sirijskim predsjednikom Basharom al-Assadom. U samo nekoliko kratkih godina se od situacije da su dvije porodice na odmor išle zajedno došlo do toga da Assad postane neprijatelj broj jedan.
Za Putina, čelnika koji uvijek razmišlja strateški i nekoliko koraka ispred protivnika, rušenje ruskog aviona predstavlja priliku da nastupi agresivno i proširi ruski utjecaj negdje drugo.
Rusija će tražiti osvetu - i nikakav kratki susret u Parizu između Putina i Erdogana to neće promijeniti. Ali bi Putin osvetu mogao potražiti negdje drugo.
Mogao bi se fokusirati na baltičke države, gdje bi Moskva mogla zauzeti novih 500 metara teritorije u Gruziji. Putin bi mogao ohrabriti proruske separatiste da se odvoje u Gagauziji, etnički turskoj regiji u Moldaviji.
Ili bi Kremlj mogao podržati pobunjenike u regiji Donbasa da prekinu Minsk II, sporazum o prekidu vatre u Ukrajini. Na ovaj ili onaj način, sve to bi moglo uzrokovati probleme NATO-u i Zapadu.
Rusija redovno narušava zračni prostor drugih članica NATO-a, prije svega baltičkih država i Velike Britanije.
Ali je Moskva prošle sedmice maltretirala pogrešnog klinca na igralištu i potpukovnik Oleg Peškov, otac dvoje djece, nepotrebno je izgubio život. Da je samo Rusija ostala izvan turskog zračnog prostora, do ovog nikada ne bi došlo.
Nijedan sastanak u Parizu ne bi mogao promijeniti tu činjenicu.
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/rusija-je-maltretirala-pogresnog-klinca-na-igralistu
Obama: Potrebno vreme da Rusija promeni kurs
Posle sastanka sa ruskim predsednikom na marginama klimatskog samita Ujedinjenih nacijama u Parizu, američki predsednik Barak Obama ipak je izrazio optimizam da će Rusija podržati političko rešenje krize u Siriji.Na konferenciji za novinare pre završetka posete Parizu, predsednik Obama je rekao da je posle razgovora sa ruskim predsednikom Putinom stekao utisak da Rusi sve više naginju taktici koalicije, koju predvode Sjedinjene Države, koja se bori protiv ekstremista Islamske države.
"Uveren sam da smo na dobrom putu i da će na kraju i Rusija shvatiti opasnost koju Islamska država predstavlja za njihovu zemlju i njihov narod, da je ona vrlo velika i da treba da nam se pridruže u borbi protiv ISIL-a".
Obama je rekao da veruje da Rusija zna da se kriza u Siriji ne može rešiti vojno i da vidi Rusiju kako sledi kurs zacrtan na nedavnim razgovorima u Beču, između američkog državnog sekretara Džona Kerija, predstavnika Rusije i Sirije, ali da će biti potrebno vreme da Rusija promeni kurs.
"Ne mislim da treba imati iluzije da će početi da napadaju samo uporišta Islamske države. To se neće desiti, to se nije dešavalo ni do sada i neće se desiti ni u narednijh nekoliko nedelja.Ono što bi moglo da se desi je da, ukoliko politički process koji je Džon Keri vrlo pažljivo pripremio, u saglasnosti sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, ukoliko taj dogovor iz Beča zaživi, onda je moguće da zahvaljujući postojećem sporazumu s kojim su se zainteresovane strane već složile, da počenemo da primećujemo prekide vatre bar u nekim delovima unutar i oko Sirije".
Predsednik Obama je rekao da ono u čemu se Putin i on još razilaze jeste pitanje da li sirijski predsednik Bašar al-Asad u bilo kom političkom rešenju za prekid građanskog rata u Siriji može i dalje da bude predsednik.
Američki predsednik smatra da to nije moguće. On je rekao, da je svaki predsednik koji je u stanju da ubije hiljade svojih sunarodnika - neprihvatljiv. Osim toga Obama misli da Asad nije u stanju da ujedini sve zaraćene strane u zemlji.
http://www.glasamerike.net/content/obama-putin-sirija/3083162.html
Rusija CG: Uđete li u NATO, prekidamo sve projekte
Rusija će obustaviti zajedničke projekte sa Crnom Gorom ako ta zemlja uđe u NATO, kaže predsednik ruskog Odbora za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov.
Ozerov je rekao da projekti, koji će biti obustavljeni, uključuju one na vojnom planu, javila je agencija RIA Novosti, a prenosi Rojers.
Crna Gora je jutros pozvana da se pridruži NATO i postane 29. članica Alijanse, nakon što su se šefovi diplomatija zemalja članica usaglasili o pozivu.
|
Nakon toga zvanično je crnogorskim ministrima spoljnih poslova i evropskih integracija i odbrane Igoru Lukšić i Milici Pejanović Đurišić zvanično saopštio da je Crna Gora pozvana u NATO.
"Danas otvaramo novo poglavlje. Mislim da smo zaslužili poziv. Ovo je sjajna vest za ostale zemlje Balkana. Nastavićemo sa reformama u istom intenzitetom kao do sada", rekao je Lukšić.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=02&nav_category=78&nav_id=1069671
NATO za saradnju sa Rusijom
Severnoatlantska alijansa odlučila je da sazove sastanak Saveta NATO - Rusija radi nastavka saradnje
On je dodao da se članice Alijanse nadaju da će veze NATO-a i Rusije biti obnovljene.
Odluka o sazivanju sastanka donesena je na sastanku ministara spoljnih poslova članica NATO-a u Briselu.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/610888/NATO-za-saradnju-sa-Rusijom
Američki razarač prati rusku krstaricu "Moskvu"
Američki razarač "Karni", prema navodima ruskih medija, počeo je praćenje "Moskve", ruske
Rusija je pojačala svoje vazdušne odbrambene mere pošto su Turci 24. novembra oborili borbeni avion Su-24. U okviru njih, ka obali Sirije je, iz neutralnih voda južno od Kipra, poslata i krstarica "Moskva", koja se približila bazi Hmejmim 25. novembra.
Prema navodima "Zvezde", ruskog vojnog TV kanala, 30. novembra krstaricu su počele da prate dve turske podmornice, a sad im se, navodno, pridružio i američki razarač "Karni".
Krstarica "Moskva" je, inače, opremljena odbrambenim sistemom "Tvrđava", što je mornarički ekvivalent sistemu S-300.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/536625/Americki-razarac-prati-rusku-krstaricu-Moskvu
Нема коментара:
Постави коментар