Rukovodstvo SAD u svetlu ukrajinske krize odlučilo je da očita lekciju Rusiji pre nego što počne da se dogovara, izjavio je u intervjuu nedeljniku "Handelsblat" bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.
- Angela Merkel je odigrala centralnu i veoma važnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize, dok je Bela kuća više želela da očita lekciju Putinu pre nego što počne da se dogovara - rekao je Henri Kisindžer.
- Zapad treba da razume da bez pristanka Rusije konsenzus ne može biti postignut. Mirno rešavanje tih ili drugih problema bez učešća Rusije će biti nemoguće - smatra bivši državni sekretar SAD.
Prema njegovim rečima, Rusija u ovom trenutku "pokušava da povrati identitet u neuobičajenom okruženju".
Kisindžer je te pokušaje nazvao "problematičnim za zapadni svet", koji za sada ne može "da formuliše dugoročnu strategiju sopstvenog razvoja“.
- Evropa pokušava da označi novi tip jedinstva, ali tu želju još ne može da izrazi političkim putem - dodao je bivši državni sekretar.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/542845/Amerika-je-samo-zelela-da-ocita-lekciju-Putinu
ЗА НЕКЕ НИСТЕ НИ ЧУЛИ: Овој петорици сарадника Путин највише верује
Он је изговорио ових пет имена:
Николај Патрушев
Сергеј Иванов
Дмитри Медведев
Алексеј Кудрин
Игор Сечин
Петнаест година касније, ови људи и даље чине најужи круг Путинових сарадника и доминирају како у стратешки важним владиним пословима тако и у крупном бизнису.
Патрушев је био директор унутрашње Службе безбедности од 1999. до 2008. године када је именован за секретара Савета безбедности.Иванов је некадашњи министар одбране и вицепремијер. Од 2011. године ради као шеф председничке администрације.Медведев је био председник од 2008. до 2012. године, формирајући “владалачки тандем” са Путином, а данас је премијер Русије.Кудрин је до 2011. био министар финансија и иако више нема званичну функцију и даље је један од кључних Путинових саветника у финансијским и економским питањима.Сечин је био на високим положајима у председничкој администарицији и влади, а данас је извршни директор државне нафтне компаније “Росњефт”.
Поред њих петорице, у групи најужих сарадника налазе се и остали у које Путин има безусловно поверење. Један од њих је и Аркадиј Ротенберг, човек одговоран за одржавање Олимпијских игара у Сочију, као и неколико регионалних фигура и високих бирократа.
Многи од њих били су на високим положајима и пре него што је Владимир Путин дошао на власт.
Актуелни министар одбране Сергеј Шојгу, који је раније водио Министарство за ванредне ситуације, истакнута је политичка фигура на руској сцени још од половне деведесетих година прошлог века, а на челу Уједињене руске партије налазио се од 2001. до 2005. године.
Људи у које руски председник има највише поверења углавном седе у Савету безбедности – једној од најзначајнијих организација за координацију приликом одлучивања на највишем државном нивоу.
Истовремено, руски административни систем, такозвана вертикална линија моћи, не ради баш тако добро: политичка упутства не спроводе се увек према жељама, тако да се укључују други људи који помажу при развоју и имплементирању пројеката.
Један од њих је и Јури Трутнев, изабран 2000. за регионалног гувернера, а потом 2004. именован за министра за природне ресурсе и екологију.
Ова група илуструје два важна аспекта о томе ко води Русију. Прво, постоји велики континуитет власти код људи блиских Владимиру Путину. Већи потреси у владајућој врхушци Кремља скоро да се и не дешавају.
Друго, језгро владајуће машинерије чине људи који су друговали са Путином још у време КГБ-а.
Аналитичари истичу улогу Вјачеслава Володина, који од 2011. године помаже Путину да управља политиком Русије. Господин Володин је успон доживео прво кроз бављење регионалном, а затим и националном политиком, након чега је унапређен на позиције у влади.
Володин је затим именован за првог заменика шефа председничке администрације, одговорног за надгледање пројекта такозваног „ресетовања руске унутрашње политике“.
Уз континуитет у владајућем језгру, појавила се и растућа потреба за својеврсним „менаџерима“ који ће имплементирати такву политику.
Постоји неколико „звезда у успону“ који играју веома битне улоге у партијској администрацији.
Један од њих је 39-годишњи Александер Галушка, члан Народног фронта и бројних саведодавних комитета руског председника. Пре две године именован је за министра Далекоисточног региона.
Владимир Путин је централна фигура Русије, али он себе сматра делом тима и система. Сви чланови тог тима познати су по марљивом раду, учинковитости и пре свега – лојалности. Као што је један блиски Путинов сарадник приметио, руски председник сараднике није одабрао због лепих очију, већ због тога што завршавају посао.
Извор: Блиц, ББЦ
 |
Алексеј Кудрин (фото: Россиа 24 принтскрин)
|
 |
Дмитриј Медведев (Фото: kremlin.ru)
|
 |
Игор Сечин (фото: Јутјуб принтскрин)
|
 |
Сергеј Иванов (фото: РТ принтскрин)
|
 |
Николај Патрушев (фото: Јутјуб принтскрин)
|
Ruski novobogataši više vole sebe, nego Putina
Piše: Jegvenij Aronov (Priredila Anamaria Ramač Furman)
Lilija Ševcova, politikolog u Brukingsovom Institutu u Vašingtonu, procenjuje perspektive Rusije i predsednika Vladimira Putina u 2016. godini
Jedan od spoljnih faktora koji još uvek ide na ruku predsedniku Rusije Vladimiru Putinu jeste krajnja slabost međunarodnih institucija čija uloga je da obezbede stabilnost i zaudaju “igrače koji su uzeli sebi slobodu da promene pravila” ponašanja na međunarodnoj areni, smatra Lilija Ševcova:
“Nije moguće odrediti dogadjaje koji su ispred nas, ali mi se čini da je moguće prognozirati osnovnu putanju koncepcija razvoja spoljne politike, i osnovnu putanju kretanja Rusije. Može da se odredi kretanje voza, iako je teško reći šta će se u samom vozu desiti, naročito u današnjoj situaciji, jer je faktički narušena ravnoteža u svetskom razvoju. Ruši se stabilnost. Nekadašnji status kvo nestaje. Narušavaju se nekadašnja pravila igre i međunarodnog sistema upravljanja – govorim i o UN-u, i o Savetu bezbednosti s pravom veta, gde se blokiraju neophodne odluke. I Svetska trgovinska organizacija, i svi regionalni sistemi saradnje i bezbednosti, od ASEAN-a do Evropske unije – sve je u stanju paralize.
Nastavlja se kriza današnjeg modela liberalne demokratije. Ona se reflektuje u tome što EU nema snagu i gubi svoju svrhu. Jer ko danas praktično zamenjuje EU? Kancelarka Angela Merkel. Nevoljno, bez svesne želje, ona je od Nemačke načinila svetsku naddržavu”.
Po mišljenju Lilije Ševcove, za Putinov tim se i globalne tendencije u ideološkoj sferi odvijaju veoma povoljno.
"U skladu s podacima “Freedom House”, negde od 2006-2007 sažima se, smanjuje se demokratski prostor u svetu. Zauzvrat taj vakum pokušavaju da popune neliberalne države (to su Rusija, Kina, u izvesnom stepenu Iran koji se polako izvlači iz sankcija). To je ta međunarodna situacija, međunardona pozadina u kojoj će se kretati Rusija u svome vozu."
RSE: Ono što Rusiji smeta da bi u potpunoj meri iskoristila slabosti protivnika jesu strukturne mane u sopstvenom sistemu vlasti, smatra Lilija Ševcova. Polazeći od toga da se Zapad ne ponaša uvek principijelno, Kremlj je, na primer, došao do pogrešnog zaključka da će se Zapad uvek ponašati oportunistički pred izazovima. I nije bio u pravu – kao što je bilo u slučaju aneksije Krima i intervencije na istoku Ukrajine.
Ševcova: Ako bacimo pogled na naš sistem samodržavlja koji se u poslednjih 20 godina obnovio, taj sistem, u principu, odbacuje mnoge alternativne procene situacija. I u krajnjem ishodu na taj način odbacuje i adekvatnu procenu! Kremlj je u poslednje vreme načinio niz ozbiljnih grešaka u procenama na osnovu kojih je donosio kardinalno pogrešne odluke 2014-2015. Ja i dan danas smatram da bi Kremlj, da je ispravno procenio svetsku situaciju, odnosno politike vodećih zapadnih igrača, da bi se upustio u anektiranje Krima, odnosno započeo rat u Ukrajini. Jer se, očigledno, koncepcija Kremlja bazirala na uverenosti da će vodeći zapadni lideri sve to progutati isto onako kao što su progutali rusko-gruzijski rat i rasparčavanje Gruzije. I ovde dolazimo do jednog od najvažnijih pitanja: kako Kremlj procenjuje snagu i potencijal Zapada?
Sudeći po svemu, negde u 2011-2012. godine Putin i njegov vladajući tim u Kremlju su došli do zaključka da je “epoha Zapada” završila. I taj zaključak bio je osnova obnovljene koncepcije ruske spoljne politike 2013.godine. Sergej Lavrov je više puta govorio o tome da su se mogućnosti Zapada iscrpele, “došlo je naše vreme”. Očigledno je da je Putinova petnaestogodišnja saradnja sa zapadnim liderima dovela do jednostavnog i jedinstvenog zaključka: “Oni su slabi! Oni će progutati sve što im budemo servirali! Na njih se ne moramo osvrtati.”
U izvesnom stepenu, Putin je naravno u pravu – Zapad jeste u krizi. Lideri Zapada teško mogu načiniti neki značajan doprinos u obnovi kako međunarodnih odnosa, tako i samog modela liberalne demokratije. Ali kriza ne pogađa Zapad prvi put! Zapad je prevazilazio svoje krize i 30- ih i 70-ih godina prošlog veka. Ispostavilo se da je upravo kriza jedinstveni realni mehanizam obnove zapadnog modela društvenog sistema. U Kremlju su očigledno pogrešno procenili dubinu krize, kao i stepen ranjivosti zapadnog političkog sveta. Napravili su grešku! Zapad je inače uspeo da se konsoliduje prilično brzo u toku protekle godine, što je za mene bilo dosta neočekivano. Zapad do danas ostaje jedinstven što se tiče sankcija u odnosu na Rusiju koje imaju zadatak da primoraju Moskvu da spoštuje Minski sporazum.
Putinov režim nije u stanju da izgradi ideološku bazu bez antizapadne vojno-patriotske propagande. Realne izazove socijalno-ekonomskog razvoja zemlje Kremlj zamenjuje pseudo-izazovima, koje mu tobože nameće spoljni svet, i dobija legitimitet boreći se s tim umišljenim pretnjama. U ovome postoji određena logika. Autokratski režimi bolje procesuirju izmišljene nego realne izazove, naročito ako njima mogu paralelno da neutrališu unutrašnje političke protivnike. Istina, svako naredno povećanje militarističke histerije jeste kraće od prethodnog. A vlast, da bi podgrevala tu histeriju, sve vreme mora da pronalazi nove neprijatelje.
Mislim da je već negde sredinom 2014, a sigurno u jesen 2014, u Kremlju doneta odluka da se pronađe način kako da se izađe iz izolacije, da se vrati za pregovarački sto, nastavi dijalog sa Zapadom. Putin i njegova ekipa su očigledno postali svesni da ako Rusija želi da bude naddržava, ili makar regionalna sila, ako želi da očuva svoj značaj, pa čak i ugled u Savetu bezbednosti UN-a, ona hitno mora da “izađe iz leprozorijuma” u koji se sama saterala ratom s Ukrajinom. I, uzgred rečeno, Minski sporazum, “Minsk-2” – to je bila formula za koju je u suštini lobirao sam Putin. To je bila formula za kopromis sa Zapadom u potrazi puta za završetak avanture u Ukrajini, ali prema ruskim uslovima.
“Ulazak” u Siriju učinjen je s namerom da se prekine izolacija Rusije i da se privoli Zapad i spoljašnji svet da zaborave na “ukrajinske avanture”. Kao drugo, da se legitimizuje i proizvede vojno-patriotska mobilizacija vlasti u Rusiji i kao treće da se pokuša Zapadu, i celom svetu nametnuti rusko viđenje svetskog poretka, osnovnih principa međunarodnih odnosa, suvereniteta, teritorijalne celovitosti i ostalih principa.
Naravno, možda se ja i varam, ali ne mislim da će Zapad pristati na kompromis s Rusijom ni u Siriji, ni u Ukrajini. Pred Kremljom u 2016.godini stoje veliki zadaci.
Kada je reč o ruskom režimu, izvesno je da postoje dokazi da je rusko samodržavlje još prošle godine ušlo u novi stadijum svoje agonije. I agonija Austro-Ugarske imperije je bila takva, i agonija Osmanske imperije je prilično dugo trajala. Ali svi znaci samoiscrpljivanja takvog sistema su prisutni.
Kao prvo, takav sistem se ne razvija. Bilo koji biološki društveno-politički organizam koji se ne razvija – degradira. On truli.
Kao drugo, takav sistem ne obezbeđuje reprodukovanje i jačanje ljudskog kapitala. Štaviše, on radi protiv interesa ljudi. On primorava društvo da kompenzuje greške, neefikasnost, neuspehe samog sistema. On pokušava da preživi na račun “sokova društvene energije”, demorališući i degradirajući društvo.
Ovaj sistem koji ne može da odgovori na unutrašnje izazove, tj. ne može da obezbedi razvoj i stabilnost, ne može da garantuje interese ne samo društvu, već ni političkoj klasi novobogataša.
Ovakav sistem unutrašnje, realne izazove: ekonomske, socijalne, demografske, zdravstvene itd., zamenjuje spoljnim izazovima: eskalacija NATO-a, američka agresija, ukrajinski nacional-fašisti i tome slično. А sada Kremlj traži izazove u Siriji u kojoj Rusija u suštini nema neposrednih, direktnih nacionalnih, državnih interesa. Vlast nastavlja insistirati na veštačkom negovanju straha – da je sutrašnji dan nesiguran, pa se čovek mora osloniti na državu.
Postoje dva faktora koji rade protiv Putina. Jedan su ruski novobogataši koji su integrisani u zapadno društvo preko banaka, dece, svojih vila, ili “Londongrad”-a. Ta klasa nije ranije postojala u sovjetskom sistemu, i ta klasa sa depozitima u švajcarskim bankama, nije spremna da živi u Severnoj Koreji! Oni nisu spremni na samopožrtvovanje, na zatvaranje granica. Ona za sada samo razmišlja o tome koliko je nezadovoljna šefom, ali još uvek nije spremna da rizikuje i otvoreno ispoljava nezadovoljstvo.
RSE: Аli njihov načelnik za sada nije spreman da napravi novu preraspodelu elite prema obrascu svog velikog predhodnika, zar ne?
Ševcova: Ako govorimo o mehanizmu pomoću kojeg su svojevremno Staljin i Mao Cedung preživljavali – na račun “čistki” – ja ne isključujem da će u trenutku očaja gospodin Putin i na to biti spreman, on je u stanju nezadovoljnom narodu koji će početi da izlazi na ulicu, baciti pred noge neke predstavnike trećeg, drugog ešalona. Ali teško da će žrtvovati krug na koji se oslanja, s kojim ga povezuju ne samo dogovori, već i princip lojalnosti. Jer bez toga lider ostaje go i bez zaštite.
Ali između ostalog, postoji još jedan faktor – to je represivni aparat, ruske snage bezbednosti koje se u okvirima raznih politoloških istraživanja smatraju za jedan od oslonaca sadašnjeg političkog režima, a to zaista tako i jeste. Rusijom inače nikada nisu vladali pretorijanci! Čak i za vreme sovjetske vlasti KGB je predstavljao samo psa čuvara Komunističkoj partiji. Sada, prvi put u istoriji policajci upravljaju Rusijom. Pripadnici snaga bezbednosti zaista stavljaju mnogo veći akcenat na represivne metode, i radiće to u bližoj budućnosti. Ali oni istovremeno i slabe sistem. Dešava se isto to što se kroz istoriju dešavalo u drugim civilizacijama i drugim sistemima, kada su bezbednjaci počeli da budu trgovci, kada su pretorijanci počeli da imaju privatnu svojinu!
Istražni komitet, Generalno tužilaštvo, bezbednjaci su na svim nivoima – od regionalnog nivoa do malog gradića – svima njima je data puna sloboda kupovine nekretnina. Objedinivši vlast, imovinu i represije, oni su manje sposobni i spremni da štite državu. Oni će na svaki mogući način štititi samo sebe i svoju uključenost u zapadnu civilizaciju. Oni će braniti svoju sposobnost da imaju račun u nekoj “Raiffeisenbank” u Austriji, ali neće braniti Putina i njegovu ličnu vlast. Veoma je zanimljivo kako će se ova situacija razvijati tokom 2016.
Lilija Ševcova se nada da će naredne godine, u ekonomskoj krizi koja se produbljuje, Rusi napokon početi bolje da razlikuju realne pretnje od umišljenih.
http://www.slobodnaevropa.org/content/sevcova-ruski-novobogatasi-vise-vole-sebe-nego-putina/27455701.html
ГАЛУП ИСТРАЖИВАО: Обама најпопуларнији поитичар на свету, погледајте на које место су ставили Путина
Амерички председник Барак Обама најпопуларнији је политичар на свету, показало је истраживање Галупа.
Истраживање је спроведено у 65 земаља света. На Обаму позитивно гледа 59, а негативно 29 одсто испитаника, што значи да је амерички председник у плусу за 30 процентних бодова.
Друга је немачка канцеларка Ангела Меркел, а трећи британски премијер Дејвид Камерон, преносе агенције.
У првих десет, према овој истраживачкој агенцији, пласирали су се још и француски председник Франсоа Оланд који је популарнији у иностранртву него у домовини, кинески председник Си Ђинпинг, индијски премијер Нарендра Моди, бразилска председница Дилма Русеф, саудијски краљ Салман и ирански председник Хасан Рохани.
Руски прдседник Владимир Путин, према резултатима које је објавио Галуп заузима, како кажу „високо пето место“, а за пласман међу првих десет, наводи се, „може захвалити само изузетној популарности код куће“.
http://www.pravda.rs/2015/12/30/galup-istrazivao-obama-najpopularniji-poiticar-na-svetu-pogledajte-na-koje-mesto-su-stavili-putina/
Jacenjuk: Na svaku akciju Rusije odgovorićemo kontramerom
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je izjavio danas da će Ukrajina odgovoriti na svaku akciju
Jacenjuk je rekao i da će ukrajinska vlada kasnije danas odobriti zabranu uvoza pojedinih proizvoda iz Rusije, što je, kako ocenjuje britanska agencija, vid odmazde za slične akcije Moskve protiv ukrajinskih proizvoda.
Tokom sednice vlade, Jacenjuk je kazao da će ukrajinska vlada takođe promeniti carine na uvoz ruskih proizvoda, ali nije pružio dodatne detalje.
Na "crnoj listi", koju je ranije danas predstavilo ukrajinsko ministarstvo finansija, nalaze se proizvodi iz Rusije, kao što su meso i mesne prerađevine, hrana za bebe, čokolada, riba, sir, kafa, pivo, cigarete, alkohol, herbicidi, pa čak i lokomotive, navodi britanska agencija.
Trgovinski spor između dve zemlje je eskalirao, nakon što je Rusija ukinula zonu slobodne trgovine sa Ukrajinom, navodeći kao razlog "vanredne okolonosti koje pogađaju interese i ekonomsku bezbednost Rusije", čime je, kako ocenjuje Rojters, aludirano na trgovinski pakt koji je zvanični Kijev sklopio sa Evropskom unijom, i koji od 1. januara stupa na snagu.
Taj sporazum bi, prema tvrdnjama Moskve, mogao dovesti do toga da rusko tržište bude preplavljeno evropskim proizvodima, što bi njen izvoz u Ukrajinu učinilo manje konkurentnim.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/jacenjuk-na-svaku-akciju-rusije-odgovoricemo-kontramerom
Ruskom blogeru pet godina robije zbog "ekstremizma"
Sud osudio blogera Vadima Tjumenceva na pet godina zatvora zbog aktivnosti na internetu koje smatra ekstremističkim, nakon što je pozvao ljude da prisustvuju protestu zbog visokih cena prevoza i što je kritikovao intervenciju Rusije u Ukrajini.
Tjumencevu, koji je iz sibirskog regiona Tomsk, zabranjeno je i da koristi internet tokom tri godine, dok ruski borci za ljudska prava tvrde da su mu povređena prava na adekvatnu odbranu.
Bloger je iziritirao lokalne vlasti u Tomsku nizom blogova u kojima ih optužuje za korupciju i nekompetentnost, a takođe je oštro kritikovao prokremaljske aktiviste na istoku Ukrajine, rekavši da ne vidi zašto bi obični Rusi trebalo da idu i bore se sa njima.
U saopštenju regionalnog suda u Tomsku se navodi da je Tjumencev pozivao ljude na svrgavanje vlasti i preduzimanje neprijateljske akcije protiv ukrajinskih izbeglica.
Tjumencev je pozvao ljude da prisustvuju protestu protiv povećanja cena lokalnog autobuskog prevoza i objavio video-snimak u kojem se žali na prisustvo izbeglica iz Ukrajine u Tomsku i kaže da bi ih trebalo deportovati.
Tjumencev je po izricanju presude najavio da će podneti žalbu.
Grupa za zaštitu ljudskih prava "Memorijal" ocenila je da je presuda "preterana" i pozvala na njeno poništenje, a istaknuti ruski bloger Pavel Prjanikov primetio je da sudska odluka podseća na preterivanja iz Staljinovog doba.
http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=131988
Turski građevinci odlaze iz Rusije
Ruska vlada je danas usvojila listu različitih aktivnosti koje će od 1. januara 2016. godine biti zabranjene organizacijama koje su pod kontrolom Turske, kao i organizacijama koje kontrolišu turski gradjani, javlja ruska agencija Tas.
Prema saopštenju ruske vlade, na listi zabranjenih aktivnosti su izgradnja zgrada, poslovi inženjerskih struktura, specijalizovanih gradjevinskih radova, zatim radovi u oblasti arhitekture, dizajna i inženjeringa, tehničkog testiranja, istraživanja i analize.
Biće zabranjene i aktivnosti turskih turističkih agencija, zatim aktivnosti hotela i drugih mesta za privremeni boravak, kao i usluge povezane za potrebama države i opština.
Rusija je, kako navodi britanska agencija Rojters, uvela ekonomske sankcije Turskoj nakon što je zvanična Ankara 24. novembra oborila ruski borbeni avion na sirijsko-turskoj granici.
http://www.alo.rs/turski-gradevinci-odlaze-iz-rusije/26713
Firma Putinovog zeta dobila ogromni državni kredit
Kompaniji Sibur državni fond dao je kredit od 1,75 milijardi dolara, sa kamatnom stopom od dva posto.
Zet predsjednika Rusije Vladimira Putina u poziciji je da stekne korist od 1,75 milijardi dolara državnog kredita, pokazuju javni dokumenti, objavio je Reuters.
Kredit koji daje ruski nacionalni fond pomoći će finansiranju petrohemijskog projekta u kompaniji Sibur u kojoj je Kirill Šamalov, suprug Katerine Tikonove, Putinove kćerke, većinski vlasnik dionica.
Ovog mjeseca Sibur, najveći ruski prerađivač petrohemikalija, dobio je 1,75 milijardi dolara od Fonda ruskog nacionalnog bogatstva, novac kojim bi se trebala napraviti ogromna plantaža u Tobolsku na Sibiru.
Prema korporacijskim dokumentima, Sibur je posudio novac po trenutnim kamatnim stopama od dva posto.
Finansijski analitičari smatraju da je to jako niska stopa. Artyom Usmanov, analitičar u investicijskoj kompaniji BCS, kazao je da bi korisnici kredita na ruskom tržištu obveznica očekivali da plate više od sedam posto kamate.
Irina Alizarovskaya, analitičarka u Raiffeisen banci, nazvala je ovaj potez „poprilično jeftinim“.
Shamalov nije odgovorio na zahtjev za komentar, piše Reuters.
Dekret Medvedeva
U saopćenju kompanije Sibur, objavljenom 9. decembra, izvršni direktor Dmitry Konov rekao je da državno finansiranje ima „dobre uvjete“.
Glasnogovornik Sibura kazao je da kompanija nije imala informacije „o rodbinskim vezama ili vezama između dioničara i predsjednika Rusije“.
Državni kredit, dodao je, „prošao je sve potrebne procedure i odobren je u skladu sa zakonima“.
Državni Fond nacionalnog blaga, koji je početkom 2015. imao oko 72 milijarde dolara, obično investira u državne infrastrukturne projekte kao što su željeznice, nuklearna tehnologija i glavne ceste.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev u oktobru je izdao dekret da se na listu projekata koji se mogu finansirati iz ovog fonda dodaju i petrohemijske plantaže.
Izvor: Agencije
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/firma-putinovog-zeta-dobila-ogromni-drzavni-kredit
Stratfor: Bure iz ove godine nastaviće se i u narednoj
Prema prognozi Stratfora 2016-ta neće biti nimalo laka godina, naprotiv. SAD i Rusija tvrdoglavo svaka na svojoj strani a nacionalizam ponovo nadire u Evropi. Cijene nafte i drugih roba niske su, potrošnja u Kini opada.
Istovremeno su brojne zemlje širom svijeta odlučnije nego ikad ranije da intenziviraju kamapanju protiv militanata „Islamske države“ (IDIL). Kako navode analitičari Stratfora, važno je ipak nagalasiti da su svi ovi trendovi povezani i način na koji će se djelovati sa brojnim krizama može odrediti koliko će burna u svijetu biti godina što slijedi.
Bivši Sovjetski savez
Nedefinisani odnosi između Rusije i Zapada imali su centralnu ulogu u oblikovanju međunarodnih odnosa u protekle dvije godine. Stratfor smatra da će tako ostati i u 2016, iako će se nivo konflikta i potencijalne saradnje mijenjati od pitanja do pitanja. Rat na istoku Ukrajine, po svemu sudeći, će postati dugoročni zamrznuti konflikt.
Rusija će nastaviti vojni angažman u Siriji, što će dalje komplikovati njihove odnose sa Turskom, SAD i Evropom. Dok se Turska još više približava svojim NATO saveznicima, Moskva će biti opreznija u tome do koje će se mjere konfrontirati sa Ankarom. Dvije zemlje će nastaviti sa međusobnim restrikcijama na trgovinskom planu, te odgoditi zajedničke energetske projekte. Dvije zemlje će takođe takmičiti za uticaj u regionu Kavkaza, naročito kada je riječ o Azerbejdžanu, te pokušati da oblikuju pregovore oko problema Nagorno-Karabaha.
Neprekidni konflikt na istoku Ukrajine biće samo jedan od mnogo ozbiljnih izazova pred kojima će se naći Kijev u 2016. Ekstremno desne i nacionalističke grupe će nastaviti da podrivaju ukrajinsku vladu i slabe sposobnost Kijeva da pokuša doći do određenih političkih rješenja sa separatistima. To će, sa druge strane, garantovati da će Donjeck i Luganjsk ostati izvan političke kontrole Kijeva.
Bjelorusija će postepeno jačati svoje ekonomske veze sa Zapadom ali će nastaviti da čuva svoje vojno i strateško savezništvo sa Rusijom. Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko će pokušati da izbjegne uspostavljanje ruske vazdušne baze u njegovoj zemlji, u želji da ne stvara dodatne tenzije na relaciji Minsk - Zapad, ali se njegova pozicija može promijeniti ukoliko NATO nastavi sa jačanjem svog prisustva u susjednoj Poljskoj i baltičkim državama.
U Moldaviji, korupcijski skanadali sa kojima se povezuje proevropska vlada u toj zemlji mogu biti razlog povećanja podrške proruskim strankama u zemlji. Ali analitičari Stratfora procjenjuju da će paraliza političkog sistema u Moldaviji omogućiti da Kišinjev ostane zaglavljen kada je riječ o njihovim strateškim integracijama, ili prema Rusiji ili prema Zapadu.
Gruzija će dobiti snažniju pomoć Zapada kada je riječ o sistemu bezbjednosti u smislu dodatnih obuka i učešća u treninzima koje oraganizuje NATO, ali će pristup Alijansi ipak ostati na istoj poziciji. Gruzija će povećati privrednu saradnju sa Rusijom u oblastima kao što je energija i trgovina, i pored toga što Tbilisi ostaje strateški orjentisan prema Zapadu.
Dugogodišnji zamznuti konflikt između Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno - Karabaha mogoa bi se značajno promijeniti u 2016, ako Rusija pokuša da pogura pregovore o dogovoru koji bi uključivao predaju dijela teritorije Azerbejdžanu u zamjenu za ekonomske i sigurnosne garancije za Jermeniju.
Brojna pitanja, uključujući aktuelne ekonomske probleme, povratak radnika migranata iz Rusije i strah od jačanja islamističkog militantizma, učiniće centralnu Aziju mjestom osuđenim na nestabilnost u 2016.
Imajući u vidu i njihovu bliskost sjevernom Avganistanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu i Tadžikistanu, posebno će postojati rizik sa bezbjednosnog aspekta, iako vlade tih zemalja imaju interes za reagovanje na prijetnju islamističkih militanata, što koriste kao razlog da skrše domaće opozicione elemente. Rusija i SAD će takođe imati razloga da potenciraju tu opasnost budući da se obje strane takmiče oko inicijativa za sigurnost granica centralne Azije. Vojna saradnja između Azerbejdžana i Kazahstana, uključujući i zajedničke vojne vježbe, pojačaće se u Kaspijskom moru dok će Zapad nastaviti da traga za alternativnim energetskim projektima kao što je Transkaspijski gasovod. Na summitu Kaspijskog mora u Astani, u avgustu, Rusija bi mogla iskazati podršku za utvrđivanje granice na morskom dnu, iako za 2016-u nije predviđen početak niti jednog velikog energetskog projekta.
Evropa
Izbjeglička kriza će se nastaviti u cikličkim talasima. Tokom prvih mjeseci nove godine hladne temeprature i loše vrijeme vjerovatno će voditi do smanjenjena broja ulazaka u Evropu. Ali će se povećati sa dolaskom ljeta, no tražioci azila će u 2016-oj zateći drugačiju Evropu. Granične kontrole će postati frekvrentnije i zemlje na takozvanoj balkanskoj ruti biće manje tolerantne prema migrantima koji prolaze kroz njihovu teritoriju. Prvi put od kada je formiran, Šengenski sporazum neće okončati godinu kako je i počeo - ili će sloboda kretanja biti na neki način ograničena ili će se smanjiti broj članica Šengena.
Tokom NATO summita u Varšavi u julu, Poljska i druge članice će zahtijevati stalno prisustvo snaga NATO-a na Istoku Evrope. Neke članice Alijanse, najvjerovatnije Njemačka, će se opirati toj ideji kao i neke centralne i istočne države Evrope, koje su više naklonjene rotaciji trupa dok nekako pokušavaju držati pod kontrolom odnose sa Moskvom.
Južna Azija
Podržana trogodišnjim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), vrijednim 6.6 milijardi dolara i ohrabrena niskim cijenama nafte, ekonomija Pakistana uspjeće da zadrži stopu rasta na 4 posto u 2016. Ipak, ukupno loše okruženje za poslovanje, nedostatak reformi i poremećen energetski sektor u zemlji onemogućiće dalji rast. Iransko-pakistanski naftovod, kao i turkmenistansko-avganistanski, pakistanski i indijski gasovod, ipak će malo napredovati i pored rastuće političke podrške za te projekte. Isto važi i za 46 milijardi dolara vrijedan ekonomski koridor između Kine i Pakistana, a riječ je o seriji projekta osmišljenih da omoguće povezivanje zapadne kineske provincije Sinđang sa lukom Gvadar na Arapskom moru. (Baločistan, velika pakistanska jugozapadna provincija u kojoj je Gvadar lociran, mjesto je pobune koju je potrebno umiriti prije nego što koridor bude funkcionalan.)
Avganistanske snage bezbjednosti ne mogu same vojno poraziti talibane i pored toga što se njihove trupe nastavljaju fragmentirati. Za zemlje kao što su Kina i Pakistan, koje strahuju od potencijalnih posljedica dugoročne nestabilnosti u Avganistanu, mirovni pregovori, po svemu sudeći, će ostati samo želja u 2016. Ali nekoliko faktora, naročito talibanska razjedinjenost, spriječiće bilo kakve smislene pregovore i njihovo okončanje ako uopšte i počnu u 2016.
Bliski istok i Sjever Afrike
Militanti IDIL-a u Siriji i Iraku pretrpjeli su značajne gubitke ove godine, iako nije izvjesno da će samoprozvani kalifat pretpjeti potpuni poraz. Slabljenje IDIL-a kao konvencijalne sile u centru njihove teritorije ohrabriće njihovo vođstvo da pokušaju izvesti još terorističkih operacija na Zapadu i širom Bliskog istoka.
Većina proizvođača nafte na Bliskom istoku ulazi u još jednu stresnu godinu niskih cijena i skupih obaveza prema vanjskoj politici. Primjena iranskog nuklearnog sporazuma na početku godine dodaće najmanje 500.000 barela nove nafte dnevno na tržištu, uz sve usporeniju proizvodnju u proteklih nekoliko mjeseci. Iranski predsjednik Hasan Rohani pokušaće da iskoristi uspjeh postignutog nuklearnog sporazuma za kampanju ulaska umjerenih političkih figura u Vijeće eksperata, tijelo koje je nadležno za monitoring rada vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneia i koje bi u konačnici moglo odrediti njegovog nasljednika.
http://www.slobodnaevropa.org/content/stratfor-bure-iz-2015-nastavice-se-i-u-narednoj-godini/27456207.html
OZBILJNO UPOZORENJE: Moguć nuklearni rat!
Nuklearna katastrofa izvesnija nego tokom Hladnog rata tvrdi bivši američki ministar odbrane Vilijam Peri. On je ocenio da postoji "stvarna i sve veća opasnost" od sukoba nuklearnim oružjem na čijem je razvoju upravo on radio.
Kao najveće opasnosti Peri je naveo nuklearni teroristički napad na velike amerilčke gradove ili oružani sukob s Rusijom koji bi mogao postati i nuklearni.
Teroristički napad nuklearnom bombom ili improvizovanom nuklearnom napravom mogao bi da se desi "bilo kad - sledeće godine ili godinu dana kasnije", rekao je u intervjuu ovog meseca Peri, koji je bio ministar u vreme predsednika Bila Klintona.
Peri (88) je po obrazovanju matematičar, a u sektor odbrane je ušao sredinom 50-ih posle čega je imao ključnu ulogu u razvoju i modernizaciji nuklearnih snaga - prvo kao stručnjak za tehnologiju, a potom i kao viši zvaničnik Pentagona gde je imao više funkcija.
Tokom Kubanske krize 1962. Peri je tajno pozvan u Vašington da analizira obaveštajne podatke o sovjetskom oružju na Kubi.
"Svaki dana kada sam išao u centar za analize, mislio sam da će to biti moj poslednji dan na Zemlji", napisao je u nedavno objavljenim memoarima. On je kazao da je verovao i tada, kao i sada da je svet izbegao nuklearno razaranje srećom isto koliko i dobrim odlukama.
Peri je ocenio da nastojanje Rusije da modernizuje nuklearnu oružje i planovima SAD da potroše stotine milijardi dolara za unapređenje nuklearnog arsenala predstavlja iracionalno nuklearno nadmetanje.
Vidim imperativ da se zaustavi ova prokleta nuklearna trka pre nego što se opet ubrza, ne samo zbog troškova, več i zbog opasnosti pred koje nas stavlja", rekao je bivši američki ministar odbrane.
U knjizi koju je Peri 1999. napisao sa sadašnjim ministrom odbrane SAD Ešom Karterom, navodi se da sa završetkom Hladnog rata posle raspada Sovjetskog Saveza nuklearna katastrofa više nije najvažnija pretnja, ali je 2014. njegov optimizam splasnuo usled kraha u odnosima Vašingtona i Moskve.
"Danas smo suočeni s nuklearnom opasnošću za koju je verovatnije da će prerasti u nuklearni sukob nego tokom Hladnog rata", rekao je Peri u nedavnom govoru.
http://mondo.rs/a861491/Info/Svet/Vilijam-Peri-Rat-nuklearnim-bombama-izvesniji-nego-tokom-Hladnog-rata.html
Нема коментара:
Постави коментар