Odeljenje za saradnju sa medijima ukrajinske vlade saopštilo je da su snage koje podržava Rusija tokom noći granatirale položaje nadomak Donjecka.
Novinska agencija Donjeck pod kontrolom proruskih snaga optužila je vladine snage da napadaju položaje pobunjenika tenkovima.
Primirje između proruskih snaga i Kijeva objavljeno je 1. septembra i uglavnom je poštovano, mada je napredak za političko rešenje sukoba bio neveliki.
U sukobu je poginulo više od 8.000 ljudi od aprila 2014. godine.
Rusija istovremeno nastavlja da bombarduje ISIS u Siriji.
Ruske vazduhoplovne snage su upotrebile su dve BETAB-500 bombe za uništavanje bunkera tokom današnjih udara po položajima "Islamske države" u Siriji, saopštio je predstavnik tih snaga u Siriji pukovnik Igor Klimov.
"Ruski avioni upotrebili su danas dve bombe teške po 500 kilograma svaka, na ciljeve ISIS", rekao je Klimov novinarima u Siriji.
Istovremeno, NATO na jugu Evrope održava najveće vojne vežbe u poslednjih 13 godina, koje, kako navodi Alijansa, predstavljaju upozorenje svim potencijalnim protivnicima NATO, uključujući i Rusiju, izjavio je generalni sekratar Severnoatlantskog saveza Jens Stoltenberg.
Stoltenberg je u intervjuu za španski list "ABC" rekao da je NATO spreman da brzo rasporedi kopnene, vazduhoplovne ili mornaričke snage ako je potrebno.
Aktivna faza vežbi počela je 21. oktobra u Španiji, Portugaliji i Italiji 21. oktobra i trajaće do 6. novembra.
U njima učestvuje 36.000 vojnika iz 30 država, među kojima su i Austrija i Švajcarska, koje nisu članice NATO, kao i 140 aviona, 90 brodova i podmornica.
EKONOMSKA KRIZA U RUSIJI NA VRHUNCU
Predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je rekao da je ekonomska kriza u Rusiji dostigla vrhunac, a inflacija iznosti 13 odsto.
Direktorka centralne Banke Rusije Elvira Nabiulina u intervjuu televizijskom kanalu CNBC rekla je da je cilj da inflacija do 2017. godine bude spuštena na četiri odsto godišnje.
"Nadajmo se da će cene nafte biti stabilne pa će i rublja biti stabilna", rekla je Nabiulina odgovarajući na pitanje o faktorima koje će centralna banka uzimati u obzir prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama.
RUSI SE PONOVO ODRIČU ASADA
Ostanak sirijskog predsednika Bašara al Asada na vlasti nije od ključnog značaja za Rusiju, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ona je odbacila navode da je za Rusiju ostanak Asada stvar principa.
"Naravno da nije, mi nikada nisko rekli tako nešto", rekla je ona.
Zaharova je rekla da Rusija ne kaže da Asad treba da ide ili ostane.
"O budućnosti predsednika Sirije treba da odluči sirijski narod", istakla je ona.
http://mondo.rs/a844718/Info/Svet/Vladimir-Putin-u-dva-ratna-gliba-Siriji-i-Ukrajini.html
Obama isprozivao republikance: Ne biste vi izašli na kraj sa Putinom
Predsednik SAD Barak Obama ismejao je opozicione republikance, rekavši da oni džabe kritikuju njegovu slabost i teško da bi mogli da izađu na kraj sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Povod za Obamin podsmeh bio je nedavni skandal na debati republikanskih kandidata za predsednika na kanalu CNBS. Sve učesnike debate je uvredio na voditelj, koji je po njihovom mišljenju postavljao nekorektna pitanja. Republikanska partija je odbila da učestvuje u narednim debatama na ovoj televiziji.
- Primetili ste da svaki od tih kandidata govori: "Obama je slab, Putin mu baca prašinu u oči, a kada ja razgovaram sa Putinom, on će se promeniti" - primetio je Obama na skupu Demokratske partije u Njujorku.
- Posle se pokaže da oni ne mogu da izađu na kraj sa gomilom voditelja na debatama CNBS - dodao je Obama, praćen aplauzom.
- U stvari, ako želite da znate, ako ne možete da izađete na kraj sa ovim momcima, ne mislite da će Kinezi i Rusi da se pobrinu za vas - zaključio je predsednik SAD.
Republikanci, koji tradicionalno žele da se predstave kao odlučni političari, više puta su kritikovali Obamu, izjavljujući da je on slab i neodlučan, a između ostalog, i za navodnu slabost prema Rusiji.
Kandidat, milijarder Donald Tramp, izjavio je da će uspostaviti odnose sa Putinom, dok je bivša šefica kompanije NR Karla Fjorina dala na znanje da neće voditi nikakve pregovore, već da će jačati američku flotu. Ostali kandidati-republikanci su obećali da će biti čvrsti u odnosima sa Rusijom, ali su izbegli detalje.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/530107/Obama-isprozivao-republikance-Ne-biste-vi-izasli-na-kraj-sa-Putinom
Ekonomski rat EU-Rusija: Farska ostrva jedan od pobednika
U ratu sankcija i protiv-sankcija između Zapada i Rusije, malena Farska ostrva, oblast sa manje od 50.000 stanovnika, izvlače ogromnu ekonomsku dobit.
Iako konstituivni deo Danske, Farska ostrva nisu član Evropske unije. Zahvaljujući odluci da ostanu izvan EU, Farska ostrva doživljavaju pravi privredni „bum“.
Dok zemlje članice Evropske unije, poput Norveške i Islanda, trpe gubitke zbog sankcija, odluka EU obezbedila je Farskim ostrvima monopol na tržištu svežeg lososa u Rusiji što je doprinelo naglom rastu izvoza ovog proizvoda.
Rusija je i pre sankcija bila rastuće tržište za farski izvoz ribe. Godine 2012. izvoz ribe na rusko tržište činio je 8,4 odsto ukupnog izvoza, da bi u 2014. narastao na 17 odsto. U vrednosti ribe to je razlika od 1 milijarde kruna (oko 135 miliona EUR).
Izvoz ribe, koji čini 98 odsto farske prodaje u inostranstvu i skoro 50 odsto ukupne industrije, u prvih šest meseci 2015. porastao je 12 odsto.
Kompanija Bakkafrost, najveći od 3 proizvođača ribe na Ostrvima, ostvario je povraćaj na ulaganja od čak 800 posto. Samo tokom prošle godine, akcija Grupe je skočila 100 odsto, uključujući i reinvestirane dividende.
U drugom kvartalu 2015. prodaja lososa na istočno-evropsko tržište činila je 53 odsto ukupne prodaje Bakkafrosta, što je za 5 odsto više nego lani.
Cena svežeg lososa na ruskom tržištu je daleko povoljnija nego na evropskom.
Na tržištu Rusije „Bakkafrost“ prodaje losose po ceni od 2,4 EUR za kilogram, dok norveške kompanije na evropskom tržištu za losos dobiju cenu od 0,95 EUR do 1,2 EUR po kilogramu.
http://gdeinvestirati.com/ekonomski-rat-eu-rusija-farska-ostrva-jedan-od-pobednika/
Rusi nemaju milosti, skuplji 70 odsto
Najveći rast bio je gradu Mineralne Vode, sa prosečnih 1.400 rubalja (20 evro) dnevno, na dvostruko više - 2.800 rubalja, rečeno je za sajt Interfaks Turizam u pres službi turističkog servisa Hotelluk.
Najskuplja će biti noć u Kazanju, u proseku 4.500 rubalja, što je u skladu sa cenama u evropskim hotelima.
Pri tome u Moskvi je cena smeštaja pala, pa je u prestonici moguće prenoćiti jefitnije nego u turističkom mestu, u proseku za 2.500 rubalja.
Povećanje cena u hotelima stručnjaci servisa Hotelluk objašnjavaju promenom strukture tražnje. Prema podacima najvećeg ruskog prodavca karata Aviasal, u oktobru 2015. godine oko 70 odsto svih prodatih karata je za destinacije unutar zemlje.
Kratka radna nedelja, dobar razlog da se negde otputuje i ove godne izbor je pao na Rusiju sa pratećim kretanjem cena, rekao je rukovodilac grupe za razvoj Hotelluk Danil Rjašencev.
Prema podacima Rosturizma, u prvom tromesečju 2015. godine broj putovanja Rusa u inostranstvo smanjen je 40 odsto, uz rast od 16 odsto domaćeg turizma. Prema prognozi Rosturizma, tokom godine domaći turizam može da poraste 30 do 40 odsto.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=11&dd=04&nav_id=1059099
Petar mali
Kad smo već kod Rusa - a i Rusi kod nas - možda nije zgoreg da se zapitamo zašto - kad ih već toliko volimo - od Rusa ništa nismo naučili. A imalo bi, bogme, šta da se nauči. I to u svim oblastima. Evo, recimo, naš džumhurbaškan je, tu nedavno, blagoizvoleo izjaviti da Rusiju i Srbiju - između mnogo čega ostalog - povezuje "sličnost istorije". To je, da kažemo, težak luping. Istorije dvaju "bratskih naroda" ne samo da nisu slične, nego je stvar mnogo komplikovanija - Rusi imaju istoriju, mi, umesto istorije, imamo zbornik pseudomitoloških priča koje zaklanjanju činjenicu da stvarnu istoriju nemamo.
A zašto je nemamo, to je tema naše današnje kolumne. Nemamo je zato što je brišemo! Kada se ono komunizam spektakularno strmopizdio, Rusi su to - neki milom, neki silom - prihvatili kao neminovnost, ali se nisu - kao što mi jesmo - odali zatiranju svih spomenika i tragova komunističke prošlosti. Za razliku od nas Srba, a naročito od Vladete Jankovića, Rusi priznaju postojanje realnosti. Kakva je ta realnost bila, to je već filozofsko pitanje, ali je BILA i umesto nje se u vremenski tok ne mogu - bar ne bez gadnih posledica - umetnuti patriotska bulažnjenja, koja naprosto kipe od loše savesti.
Nije samo komunizam izbrisan iz - kako se to trogatelno kaže - kolektivnog pamćenja. Kamo sreće da je tako, nekako bismo preskočili rupu od četrdeset i kusur godina na našem istorijskom putu, nezgodna stvar je što na našem putu nema ničeg drugog osim rupa i što naši istorijski putevi nikada nisu dužu od - u proseku - osam godina. Sve pre toga, tako bar tvrde vladajuće istorijske ličnosti dana, beše bespuće. Evo, recimo, momentalno živimo u Trećoj godini Overlordove ere. I šta kaže naša istorija? Šta je bilo pre? Iako onaj poslovični Mujo tvrdi da je prije bilo svega, trenutna zvanična istorija tvrdi da - osim lopovluka i murdarluka - nije bilo ničega. Isto to su prethodne istorijske ličnosti govorile za one pre njih, one pre njih za one pre njih, kao što će oni posle ovih govoriti za ove... I tako do u rđavu beskonačnost.
Ima tu još jedna stvar. Rusija ne bi bila ovoliko velika (oh, vlažni snu) i ovoliko jaka da u svojoj istoriji nije imala Petra Velikog, koji se - fakat pomalo svirepo - obračunao sa ruskim lelemudima, posustalicama, basnopojcima i "tradicionalistima" i tako Rusiju na velika vrata uveo u istoriju. A zašto mi nismo imali neku ličnost na podobije Petra Velikog, da li smo bili toliko mali da si nismo mogli priuštiti jednog velikog čoveka. Ne! Bili smo dovoljno veliki i povremeno smo, štaviše, imali i ponekog Petra Velikog u najavi, ali smo imali peh da su nam Petrovi bili kratkovečni. A bili su kratkovečni zato što su ih srpski lelemudi, posustalice, basnopojci i "tradicionalisti" skraćivali za glavu. Eto, džumhurbaškane, razlike između istorija dvaju "bratskih" naroda.
http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/petar_mali.881.html?news_id=310571
"Ukrajina mora da se menja ili je Zapad više neće 'voleti' "
Ukrajina rizikuje da izgubi podršku Zapada ukoliko nesuglasice između Vlade i parlamenta dovedu do kašnjenja u sprovođenju reformi, izjavio je premijer Arsenij Jacenjuk.
Ukrajina je obećala da će uskladiti svoj poreski sistem sa zahtevima postavljenim uz program finansijske pomoći Međunarodnog monetarnog fonda.
Još nije usvojena odluka o rezanju poreza, zbog čega kasni izrada nacrta budžeta za 2016. godinu, a to onemogućava isplatu novog dela pomoći od 1,7 milijardi dolara.
Sada imamo mnogo saveznika na Zapadu, a ti saveznici ostaće sa nama dok budemo pokazivali političku volju, odgovornost i neizmenjenu prirodu svojih ciljeva i vrednosti dok sprovodimo reforme - rekao je Jacenjuk na sednici Vlade i dodao da "predsednik, Vlada i parlament moraju da govore istim jezikom".
Analitičari procenjuju da će inflacija u Ukrajini opasti na 12,3 odsto u 2016. godini, što je četvrtina od onoga što se očekuje na kraju 2015. godine. Društveni proizvod sledeće godine trebalo bi da poraste za 1,9 odsto, posle pada za 11 odsto u ovoj godini.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/530270/Ukrajina-mora-da-se-menja-ili-je-Zapad-vise-nece-voleti
Нема коментара:
Постави коментар