Razgovarala: Julijana Mojsilović
Odnosi su veoma dobri, uz povremene uspone i padove za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Želim da vas podsetim da su u vreme Prvog svetskog rata dobrovoljci iz Norveške pružali humanitarnu pomoć Srbima. Zatim, u vreme Drugog svetskog rata Nemci su srpske ratne zarobljenike slali u Norvešku, gde su imali dobar tretman. Naši odnosi su u to vreme takođe bili veoma dobri.
Mi politički imamo različite saveze, ali uvek dobru komunikaciju.
A u ekonomskom smislu?
Imamo dugotrajnu politiku pomaganja Srbiji, kao i sada u ovoj migrantskoj krizi, ali takođe i ulažemo u Srbiju. Telenor je najbolji primer, a oko 20 drugih kompanija su na razne načine ovde ekonomski aktivne. Jedna od sledećih stvari biće ulaganje u usluge, na primer u održavanje sistema podataka.
Norveška pomoć Srbiji
Vlada u Oslu je u poslednjih 15 godina za modernizaciju u Srbiji izdvojila 250 miliona evra bespovratne pomoći
Kakve su reakcije iz norveških kompanija koje rade u Srbiji?
Uglavnom su veoma zadovoljni i kažu da su srećni zbog progresa koji im je ovde olakšao posao. Telenor, na primer, ima neke probleme u drugim zemljama, ali ovde sve ide glatko. Inače, lakše se dolazi do dozvola, zakonski okvir za poslovanje je znatno predvidljiviji, tako da je čitava situacija takva da se lakše radi nego ranije. Želim da naglasim da norveške kompanije smatraju da je Srbija zemlja u kojoj se lakše radi nego u ostalim u regionu.
Norveška
Moderni etimolozi veruju da ime zemlje znači “severni put” (put prema severu).
Po Ustavu donetom 17. maja 1814. (nadahnut je Deklaracijom o nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država kao i Francuskom revolucijom), sa izmenama 1906. i još posle više od 50 puta, Norveška je unitarna ustavna monarhija s parlamentarnim sistemom vlasti. Na prestolu je od 1991. kralj Harald V.
Norveška ima 5 miliona stanovnika, čija je prosečna godišnja zarada do nedavno bila oko 50.000 evra. Norvežani imaju drugi najveći bruto domaći proizvod, BDP,po stanovniku (nakon Luksemburga) i četvrti najviši u svetu. Danas Norveška slovi za drugu najbogatiju zemlju po novčanoj vrednosti, s najvećom kapitalnom rezervom po stanovniku uopšte.
Koliko su nafta i prirodni gas doprineli bogatstvu Norveške?
Industrija i usluge u velikoj meri su vezane za eksploataciju rezervi nafte i gasa, kao hi-tech industrija, ribolov, brodogradnja koja je tradicionalna grana privrede. Naše dve banke su među 10 najvećih u svetu kad je reč o finansiranju brodogradnje, kupovini i prodaji brodova i brodogradilišta.
Zarada od nafte i gasa prolazi kroz državni budžet, ali se zapravo ne troši. Ne koristi se ni u kakve političke svrhe. Ona ide u razne fondove, kao što je penzijski fond, na primer, i uglavnom se investira u akcije, obveznice i nekretnine po svetu. Drugim rečima, investiramo tamo odakle nam se novac vraća u dužem periodu.
Na referendumima 1972. i 1994. odbili smo ulazak u Evropsku uniju. Za prvi put je važno napomenuti da smo imali viši životni standard od zemalja članica. Ljudi su strahovali da će im pasti životni standard ako zemlja uđe u EU. Uglavnom, nisu mislili da nam to treba, nisu želeli promenu. U vreme drugog referenduma 1994. već smo bili deo zajedničkog evropskog tržišta, izuzimajući poljoprivredu i ribolov, jer su oni izvan tog zajedničkog ekonomskog prostora. Članica smo Šengenskog viznog režima i NATO kao jedna od zemalja osnivača Alijanse – što nam je bezbednosna garancija – tako da smo veoma blisko povezani s međunarodnom zajednicom. Obično kažemo da smo deo saradnje za zaštitu sloboda i prosperiteta, kao članica NATO i evropskog ekonomskog prostora.
Život bez rada
O Norveškoj i njenom bogatstvu se ispredaju razne priče. Jedna od takvih je i ona koja kaže da kad bi svi Norvežani ovog časa prestali da rade, mogli bi da prežive i u narednih 40 godina.
Na to NJ.E. Arne Sanes Bjornstad kaže da je preterivanje. “Možda dve godine”, dodao je uz osmeh.
Srbiji treba EU?
To je nešto o čemu Srbi sami treba da odluče. Ako Srbija želi više investicija, onda bi članstvo u EU mnogo pomoglo. A činjenica je da je Srbija počela sa usvajanjem evropskih regulativa, što vodi ka članstvu. Ali ako, kao Norveška, i niste članica EU, možete imati ista pravila i legislaturu kao Unija.
A NATO?
Tu je možda više emocija. Ali, i to je na Srbima da odluče. Za Norvešku je NATO garancija slobode.
Postoji li veza između ulaska u NATO i EU?
Odbrambene politike se razlikuju, ali postoji veza između NATO i EU. Većina članova NATO, ne sve, jesu i članice EU. U osnovi postoje sličnosti u vrednostima. Kad je reč o bezbednosti, zemlje članice EU koje nisu u NATO, kao Švedska i Finska, računaju na evropsku bezbednost. Iz norveškog ugla, NATO je garant bezbednosti.
Ko je Nj.E. Arne Sanes Bjornstad
Ambasador Bjornstad je karijeru počeo u Ministarstvu spoljnih poslova Norveške kao referent za pravne poslove u Odeljenju za dostave 1990. godine. Usledili su poslovi u Ankari (1994-97), Rabatu (1997) i Parizu (1998-2001) koordinatora za saradnju norveške spoljne politike, kao i pravnih i unutrašnjih poslova sa Evropskom unijom.
Od 2003. do 2006. bio je viši savetnik u Kancelariji premijera Norveške i sekretar vladinog Saveta bezbednosti; od 2006. do 2008. bio je savetnik za ekonomske i evropske poslove u Norveškoj ambasadi u Londonu, a potom je do 2011. bio zamenik šefa misije u Londonu.
Pre dolaska u Beograd 1. septembra ove godine, gospodin Bjornstad je bio generalni inspektor i šef Jedinice za spoljnu službu kontrole u Oslu.
http://www.novimagazin.rs/vesti/intervju-nje-arne-sanes-bjornstad-u-srbiji-se-lakse-radi-nego-ranije
Нема коментара:
Постави коментар