Desetine hiljada mladih Rusa svake godine se pridružuje vojsci. Da bi služili svojoj zemlji, polaznici kampova za obuku moraju da prođu kroz rigorozne testove i naporne treninge.
Ruska vojska broji više od tri miliona ljudi (uključujući aktivne i rezervne vojnike). Taj broj se svake godine uvećava zahvaljujući regrutaciji, u okviru koje se biraju mladići od 18 do 27 godina starosti.
 | ||||
| Ruskoj vojsci se svake godine pridruži na hiljade mladića |
Obuka u kampu traje 12 nedelja i važi za veoma brutalnu. Rusi su na meti kritika zbog korišćenja strogih standarda i metoda tipičnih za Sovjetski Savez.
Tako, na primer, razdaljinu od tri kilometra treba pretrčati za manje od 12,4 minuta, a marš od 10 kilometara treba okončati za 56 minuta.
Iako se neodazivanje smatra krivičnim delom, mnogi Rusi izbegavaju odlazak u vojsku. Čak 40 odsto vojnika čine oni koji su odrastali u sirotištima ili bez jednog roditelja.
Brutalni treninzi su, prema pisanju "Njujork tajmsa", rezultirali smrću 16 regruta, a više stotina njih počinilo je samoubistvo.
- Tokom prve godine službe, ovi momci žive pod konstantnom pretnjom nasiljem ako ne ispune zadatke koji su im postavljeni - opisao je Hjuman rajts voč. Plate ruskih vojnika su, navodno, veoma niske. Prema pisanju novinara lista "Komsomolskaja pravda", oni su 2012. godine bili plaćeni svega 400 rubalja mesečno.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/529623/Surova-obuka-Kako-ruski-decaci-postaju-nemilosrdni-vojnici
PARANOJA EVRO-FANATIKA: Rusija nanjušila krv, otima Srbiju od EU
Rusija je odlučna da iskoristi migrantsku krizu koja razjeda EU da bi povećala uticaj u Srbiji do opasne tačke u kojoj za Srbiju ne bi bilo povratka na evropski put, tvrdi list Blic. Njihov tekst „Putinov plan – Oteti Srbiju od EU“ prenosimo u celosti:
To su saznanja do kojih je „Blic“ došao od nekoliko dobro obaveštenih diplomatskih izvora u Moskvi, Briselu i Beogradu. U tom svetlu izvor “Blica” iz Moskve ocenjuje jučerašnju neočekivanu izjavu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da Evropska komisija traži od Srbije da odustane od sporazuma o zoni slobodne trgovine.
– Ruska diplomatija je, da tako kažem, nanjušila krv. Ako (nemačka kancelarka) Angela Merkel kaže da je “EU u krhkom stanju”, a (visoka predstavnica EU za spoljnu politiku) Federika Mogerini da EU preti raspad ako ne odgovori na izbegličku krizu, zar očekujete od Moskve da sedi skrštenih ruku? EU se više ne ponaša kao velesila i njeni lideri odišu nesigurnošću – kaže sagovornik “Blica”.
Evropo, ne guraj nas u ruke rusiji
Izvor “Blica” iz Vlade Srbije kaže da proevropskim snagama u Srbiji situaciju otežava pristup EU koji u srpskoj javnosti stvara percepciju stalnog uslovljavanja, kao i pojedini “nefer potezi EU”, kao što je mlaka reakcija na odluku Prištine da suspenduje Briselski sporazum. O tome je, inače, juče govorio i premijer Vučić.– To vam je kao kad nastavnica simpatiše jedno dete u školi, a drugo baš i ne. I to koje simpatišu ižvrlja svašta po tabli, a onda nastavnica kazni obojicu ili ceo razred. Svi znaju da Srbija ispunjava sve svoje obaveze, samo jedan deo Briselskog sporazuma nije krenuo da se ispunjava, a to je zajednica srpskih opština – rekao je Vučić.
Analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je juče da takav odnos EU otvara prostor da se u Srbiji konstituiše stav da treba zauzeti oštriji pristup prema kosovskom pitanju, što onda i samu Vladu Srbije, koja je u osnovi evropski orijentisana, stavlja u političku medijsku nevolju.
Rusko oružje
Izvor „Blica“ iz Moskve kaže da je jasna poruka to što je Medvedev “preteću temu” sporazuma o slobodnoj trgovini pokrenuo dan po povratku Vučića iz posete Rusiji i razgovora sa Putinom.– Na sastancima u Moskvi Vučić je ruskoj strani jasno poručio da Srbija čvrsto ostaje na evropskom putu, mada se neće pridružiti sankcijama Rusiji. On jeste izrazio zainteresovanost za nabavku ruskog oružja, ali po fer ceni i bez uslovljavanja promene proevropskog kursa Srbije – kaže sagovornik “Blica”.
Izvor “Blica” iz diplomatskih krugova u Briselu kaže da su sve slabosti EU – na koje Rusija sada igra – isplivale tokom “šokantno neuspešnog” samita EU o izbeglicama, održanom prošle nedelje u Briselu.
– Raspad je blaga reč. Slovenački i hrvatski premijer su se svađali; bugarski je otvoreno rekao da ga izbeglice “ne zanimaju” i da ne zna ni zašto je pozvan. A (mađarski premijer Viktor) Orban je čak demonstrativno čitao novine za vreme sastanka! – otkriva ovaj sagovornik “Blica”.
Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, dopašće vam se i tekst „Hrvatska teorija zavere: Srbi su pali s Mjeseca i služe Sotoni?!“. Više o tome možete pročitati OVDE
http://www.pravda.rs/2015/10/31/paranoja-evro-fanatika-rusija-nanjusila-krv-otima-srbiju-od-eu/
СТРАТФОР: Берлин се окреће Москви – улази у сукоб са Вашингтоном
САД – Берлин је спреман да обнови везу са Русијом, очигледно свестан да би то узбуркало односе са Вашингтоном, који ће са своје стране искористити сав свој утицај у источноевропским државама како би отежао то зближавање. Засад, међутим, Немачка само „испитује територију“ пре доношења коначне одлуке, сматра „Стратфор“.Берлин „испитује територију пре доношења одлуке о будућности односа Немачке са Русијом“, пише у чланку који је објављен на веб-сајту америчке компаније „Стратфор“ (коју у свету виде као „ЦИА из сенке“), а поводом састанка који су у среду у Москви имали руски председник Владимир Путин и вицеканцелар Немачке Зигмар Габријел.
„Немачка је послала сигнал да преиспитује свој однос са Русијом“, пише у чланку.
„Берлин тражи начин да модификује или чак потпуно укине актуелне рестриктивне мере уведене Москви. Међутим, таква одлука би вероватно створила раскол између Немачке и већине држава Средње и Источне Европе, што значи да Берлин још увек није спреман на званичну промену правца“, додаје „Стратфор“.
Аутор потом наводи разлоге због којих сматра да би Русија и Немачка могле да имају користи једна од друге.
Који је интерес Немачке за Русију
Русија је тек 13. на листи најзначајнијих немачких дестинација за извоз, наводи аутор, али у моменту кад је обнова европске економије и даље крхка а економски раст Кине успорава, Берлин вероватно сматра да би требало да уведе што више разноврсности када је у питању извоз.
„Санкције Европске уније према Москви компликују извоз робе у Русију. Поред тога, Немачка и Русија су планирале да појачају сарадњу у области трговине пре настанка кризе, када је било преговора о возовима, хемијским постројењима и другим пројектима“.
„Немачка је такође заинтересована за јачање веза са Русијом због енергетике“, додаје аутор чланка и прецизира:
„Немачка је највећи потрошач руског природног гаса. Ова чињеница приморава Берлин да се постара да немачке електроенергетске компаније наставе да сарађују са руским. Ово такође присиљава Берлин да балансира између задржавања утицаја Москве у Средњој и Источној Европи и старања да Русија настави да му продаје природни гас по ценама које може да приушти“.
Још један разлог који се наводи у тексту је тај да Немачка види Русију као „кључног играча у решавању кризе у Сирији, која је директно повезана са све већим бројем тражилаца азила у Европи“.
Поред тога, „Немачка је заузела блажу позицију од осталих западноевропских земаља и Сједињених Држава када је у питању дискусија о будућности владе сиријског председника Башара ел Асада и сиријском конфликту“.
Ово се поклапа са недавним говором Ијана Бремера, председника Евроазијске групе, који повремено пише за магазин „Тајм“, а који је изјавио да је Европљанима „преко главе санкција против Русије“.
А како је Украјина „нестала са насловних страница“, каже он „видимо све више европских лидера који говоре: хајде да покушамо да нормализујемо односе са председником Путином“.
Који је интерес Русије
Разлог због ког је Русија, са друге стране, заинтересована за Немачку, „Стратфор“ види у „активном лобирању Кремља у многим европским земљама, попут Италије и Француске, да ублаже санкције — иако Москва зна да је управо Немачка кључ за подизање санкција“.
„Кремљ такође посматра састанке са високим европским званичницима, као доказ да није изолован и као један од начина да створи неслогу између чланица Европске уније“.
„Путин вероватно размишља на дуге стазе. Габријел је лидер Социјалдемократске партије, која је традиционално наклоњена Русији. У ситуацији када популарност Хришћанско-демократске уније немачке канцеларке Ангеле Меркел опада услед мигрантске кризе, постоји могућност да Меркелова не победи на наредним изборима, који су заказани за 2017. годину. Социјалдемократска партија такође испашта због мигрантске кризе, али очување добрих односа Русије са немачким левим центром могло би да буде корисно уколико ова партија добро прође за две године.“
Пажња Украјине и Сједињених Држава
Састанак Габријела са председником Путином, како пише у чланку на веб-сајту „Стратфора“, привукао је пажњу Украјине и Сједињених Америчких Држава.
„Укидање санкција Русији могло би негативно да утиче на односе Немачке са САД, али и да примора Белу кућу да интензивира економску и војну сарадњу са бившим комунистичким земљама — од Пољске до Румуније. Овај потез би потом продубио већ озбиљну политичку подељеност Европске уније.“
„Иако би државе на Западу, попут Италије и Француске, са радошћу примиле попуштање тензија у односима са Москвом, већина чланица ЕУ у Средњој и Источној Европи и даље су чврсто решене да не одступају од санкција“, упозорава аутор чланка.
„Односи ових држава са Немачком већ су затегнути због стратегија Берлина за решавање мигрантске кризе; земље Средње и Источне Европе посебно су критиковале планове Немачке да тражиоце азила распореди широм Европске уније, а Берлин није спреман на још један сукоб.“
Стога ће Немачка вероватно решавати кризе са којима се суочава једну по једну, закључује аутор из америчке обавештајне агенције.
„Састанак Габријела са Путином показује да Берлин ’испитује територију“ пре него што донесе одлуку о будућности односа Немачке са Русијом“, закључује „Стратфор“.
Извор: rs.sputniknews.com
http://www.pravda.rs/2015/11/01/stratfor-berlin-se-okrece-moskvi-ulazi-u-sukob-sa-vasingtonom/
Lukovac: Rusija može pokušati da spreči poziv CG u NATO
Angažovanje Rusije u vezi sa nedavnim protestima u Podgorici direktno je povezano sa planiranim decembarskim ministarskim sastankom NATO-a, na kojem se očekuje konsensus za upućivanje poziva Crnoj Gori za članstvo u Alijansi, smatra bivši šef crnogorske diplomatije Branko Lukovac."Ne bih iskljucio ni nove diplomatske i politicke korake, kojim bi se pokušalo uticati, kako na političke odnose u CG, tako i na NATO i njegove članice, da se spreči ili izbegne donošenje takve odluke“, kazao je Lukovac agenciji MINA.
Prema njegovim rečima, nema sumnje da odnosi CG i Rusije, koji imaju dugu tradiciju, trpe već neko vreme, a sada još dodatno, zbog najnovije eskalacije optužbi i polemike u vezi opredeljenja Crne Gore da bude deo evroatlantskih integracija i, u vezi sa tim, okončanja protesta Demokratskog fronta (DF).
On smatra da je već ranije, povodom posete premijera Mila Ðukanovića SAD-u, javno reagovanje Moskve na jasno iskazano opređeljenje CG da bude deo evroatlantskih integracija, bilo neuobičajeno oštro.
Lukovac je ocenio da nikako nije u interesu CG dalje zaoštravanje odnosa sa Rusijom, "bez sumnje jednom od najvećih sila i najvažnijih činilaca međunarodnih odnosa".
Crnogorska diplomatija bi, kako je naveo, sada morala pokazati inicijativu za organizovanje susreta na visokom nivou, kako bi se prevazišle prisutne razlike i teškoće i dao podstrek daljem razvoju odnosa.
http://www.novimagazin.rs/svet/lukovac-rusija-moze-pokusati-da-spreci-poziv-cg-u-nato
Ruska Duma odobrila zaplenu strane imovine: Čeka se Putinov potpis
Ranije ove godine, ruska imovina je zaplenjena u Belgiji i Francuskoj, nakon što je arbitražni sud u Hagu naložio Rusiji da plati 50 milijardi dolara odštete bivšim akcionarima u naftnoj firmi Jukos
Gornji dom ruske Dume izglasao je zakon kojim se odobravaju recipročne kontra-mere na zaplenu ruske imovine u inostranstvu, prenose RIA Novosti. Zakon daje ovlašćenje vlastima da ograniče legalni imunitet imunitet strane zemlje i njenih poseda na ruskoj teritoriji.
Kako bi zakon postao pravosnažan potreban je još samo potpis predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina.Prema važećem zakonu, ruski sud ne može da zapleni imovinu koja pripada stranoj zemlji. Zamenik ministra pravde, Dmitrij Aristov smatra da će novi zakon omogućiti Rusiji da bolje vrani svoje interese, preneo je TASS. On je dodao de je zakon bio prioritet nakon brojnih ilegalnih akcija protiv ruske imovine u inostranstvu.
Ranije ove godine, ruska imovina je zaplenjena u Belgiji i Francuskoj, nakon što je arbitražni sud u Hagu naložio Rusiji da plati 50 milijardi dolara odštete bivšim akcionarima u naftnoj firmi Jukos koja je ugašena sredinom 2000ih nakon što je vlasnik Mihail Hodorovski uhapšen zbog utaje poreza. Moskva je odbila da isplati kompenzaciju.Uz to, ruska imovina, naročito u vlasništvu državnih medija, prošle godine je zamrznuta usled sankcija Zapada zbog dešavanja u Ukrajini.
(Newsweek.rs/themoscowtimes.com)
http://www.newsweek.rs/svet/61406-rusika-duma-odobrila-zaplenu-strane-imovine-ceka-se-putinov-potpis.html
Руси оснивају логистичке центре по Србији
Руско-српски пословни форум, одржан у седмици за нама у Москви, резултирао је, како „Дневник” сазнаје, двема изузетно важним иницијативама које би у перспективи могле да вишеструко подигну
ниво робне размене. Прва, која је још током сесије прослеђена Мешовитом комитету за сарадњу наших двеју држава, односи се на оснивање логистичких центара у Србији и Русији. У центрима у Србији би се, наиме, прикупљала роба намењена извозу на руско тржиште и контролисао њен квалитет, док би се у центрима у Русији посредством ћерки фирми та роба продавала велетгрговцима или директно слала у малопродајне ланце.
– Интересовање да учествују у отварању тих центара показали су и „Гаспром”, и обе државе, али и приватне фирме које су до сада имале проблеме са дистрибуцијом робе и потврдом њеног квалитета на руском тржишту – појаснио је за „Дневник” представник ПКС у Москви Света Васиљевић. – Друга иницијатива у својим темељима има, пак, идеју да се од око 2,5 милијарде долара, колика је укупна годишња вредности енергената које Србија увози из Русије, најмање десет процената плати у роби. При томе би се избегло прерачунавање те робе у доларе и евре, него би обрачунска валута били динар и рубља, наравно посматрано у односу на реперну цену литра нафте или кубног метра гаса. И процене су да би то бар удвостручило извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију.
Подсетимо, поред врха Привредне коморе Србије, на московском скупу учествовали су и представници шездесетак великих српских компанија – почев од НИС-а, „Србијагаса” и панчевачке „Петрохемије”, преко суботичког „Еуро гаса”, оyачког „Хипола”, „Шахматика” из Старе Пазове, бачкопаналачких „Таркета” и „Нопала”, до врбаског „Карнекса” и новосадског Института за ратарство и повртарство. Са руске, пак, стране, позиву су се одазвали челни људи „Гаспромњефта”, „Сбербанке”, „Колер строја”, „Руселпрома”, „Технопромекспорта”, „Ростеха” и још педесетак других фирми. Поред формулисања наведених иницијатива, плод Форума су били и сусрети досадашњих, али и потенцијалних пословних партнера...
Новосадску компанију „Ентеријер Јанковић” у Москви је представљао први човек њиховог тамошњег представништва Предраг Трбојевић, који је за наш лист оценио да сваки овакав скуп, какав је био Пословни форум, несумњиво представља корак напред. Но, он је истовремено изнео и замерку што је листа учесника са руске стране постала позната практично уочи саме сесије, а не бар дан-два раније, те што учесници нису били разврстани по индустријским гранама и конкретним пословним интересовањима, јер би то, појаснио је наш саговорник, умногоме олакшало „препознавање” могућих пословних сарадника и њихове конкретне разговоре.
– Основна делатност наше компаније је пројектовање и израда ентеријера и грађевинске столарије. И нама су, рецимо, у том смислу биле интересантне руске грађевинске фирме, али их је само по имену на тако великом скупу, ако немате одређено предзнање, објективно било тешко пронаћи. Срећом, ми већ годинама послујемо на руском тржишту и знамо којим људима можемо да се обратимо, али претпостављам да многим учесницима Форума у том мноштву идентификационих картица проналажење оних компанија с којима би у перспективи могли да сарађују није било нимало лако.
Трбојевић истиче да је, упркос овом организационом пропусту, Форум у основи био веома добра прича и да сада тим путем треба наставити. Поготово што, по његовим речима, српска роба има квалитет за руско тржиште, такође је и ценовно конкурентна, али је препрека за њено још веће присуство чињеница да овде није довољно препозната.
– Највећи проблем је што држава не улаже довољно напора да рекламира српску робу. Ни руске фирме, као потенцијални партнери, ни руски потрошачи нису једноставно довољно упознати са нашим производима и могућностима. Илустрације ради, некада су сви у Русији знали шта значи југословенски, српски грађевинац. Више, међутим, није тако, а невоља је и што је изостајала подршка државе Србије да се та слика поново врати у некадашње препознатљиве оквире, већ заслугу за пролаз на руско тржиште и извозне аранжмане углавном имају приватни пословни канали.
Проф. др Јан Туран, в. д. директора новосадског Института за ратарство и повртарство, потврдио нам је да су током Пословног форума остварени контакти са неколико потенцијалних клијената.
– У Русији имамо сталну клијентелу која препознаје наш сортимент, а са новом озбиљни пословни разговори тек предстоје. Ипак, треба имати у виду и да је пласман семенске робе веома специфичан, да се мора водити рачуна о локалитету, географској ширини и дужини, квалитету земљишта, одговарајућем сортименту... Али нема никаквог спора да ми на руском тржишту итекако јесмо конкурентни, како квалитетом тако и ценом.
Мирослав Стајић
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/rusi-osnivaju-logisticke-centre-po-srbiji
Нема коментара:
Постави коментар