Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović obratio se prisutnima uz poruku da LDP treba da misli o vremenu koje je pred nama i da o tome treba iskreno i hrabro da govori.
„Ako govorimo o Srbiji pred nama, onda ćete se iznenaditi kada shvatite da je zapravo sve ono što izgovaramo eho onoga što smo rekli pre godinu, dve, tri, pet, deset, onog novembra 2005. godine. I u tome tražite motiv za posao koji moramo uraditi.“
On je dodao da kada razmišljamo o svim izazovima i pitanjima koja još uvek traže svoje odgovore i tom neverovatnom ishodu ovih deset godina tokom kojih nikada nismo ćutali, tokom kojih smo tako puno toga rekli, a jasno je da to nije bilo dovoljno, niti je danas dovoljno, onda moramo biti svesni onoga što je naša obaveza.
„Mi ne postojimo sami zbog sebe, i o ciljevima o kojima smo tako puno toga rekli i o kojima želimo da govorimo, ne govorimo kao o nekim ličnim interesima. Svi otpori sa kojima se suočavamo nisu posledica saznanja da naspram nas stoji društvo koje ne želi ono želimo mi. Naspram nas je većina koja ovo vreme ne razume, a pored nas u politici ljudi koji nisu spremni da kažu ono što je očigledno, zbog toga što su nemoćni da nakon toga počnu da rade onaj posao koji su dužni da rade, bez obzira da li su stranački lideri u vlasti ili opoziciji, da li su predsednici ili premijeri, bez obzira da li su intelektualni lideri ove zemlje, kulturni, obrazovni, sportski.“
Jovanović je rekao da smo dužni da damo odgovor na pitanja u društvu na koje se i da lje čekaju odgovori, i uz to se zahvalio mnogima koji su doprineli izgradnji i promociji politike Liberalno demokratske partije.
„Ovo veče zaslužuje da se setimo onih koji bi tom odogvoru dali težinu, a danas nisu sa nama, da se setimo Bilje Vučo, da se setimo Mirka Đorđevića, da se setimo divnog Bajforda, da se setimo Derete, Bore Todorovića, Srđe Popovića, večitog dečaka Vlade Divljana, koji nam je usadio tu mladost i dečaštvo, to detinjstvo po kome smo drugačiji od svega što nas danas okružuje. Bez tog divnog sveta uz nas, mi koračamo u onaj posao u kom zajedno sa njima nismo mogli da dođemo do cilja koji smo pred sobom imali. Zbog toga je obaveza LDP-a nije da drži lekcije drugima, niti da trijumfuje pred činjenicom da je sve ono zbog čega smo bili sporni u međuvremenu potvrđeno i da su ono po čemu su nas osporavali demantovali život i vreme, a našu politiku i vrednosti u većoj ili manjoj meri prihvatili gotovo svi.“
On je i izrazio nadu da ćemo imati dovoljno pameti da postanemo prva politička generacija u istoriji našeg društva koja je došla do odgovora na jedno jednostavno pitanje.
„Šta vi ljudi želite, kako to mislite da ostvarite, kako mislite te ciljeve koje ostvarite da utvrdite, učvrstite, da ih sačuvate? Ovo je vreme u kojem danas mi pokušavamo da afirmišemo politiku nije vreme koje nam dopušta da guramo glavu u pesak i da trijumfujemo pred činjenicom da su oni koji su dužni da vode zemlju nesposobni da urade onaj posao koji moraju uraditi, već nas obavezuje ne da šminkamo stvarnost, nego da beskompromisno, onako kako samo mi to možemo da uradimo, kažemo šta je posao koji jedino vredi raditi u ovoj zemlji. Ja taj posao radim i želim da ga radim i dalje sa vama.“
Predsednik LDP je poželeo svima sreću u vremenima koja su pred nama.
„Želim vam srećne sve buduće godišnjice LDP-a, želim nam svima da zajedno radimo taj veliki posao, posao koji nam je nametnuo život. A taj život, iz moje perspektive, on se zove imenom LDP-a!“
http://istina.ldp.rs/Vesti/19156/Obelezeno-10-godina-LDPa.shtml
Нема коментара:
Постави коментар