Da je Bog kojim slučajem stvorio planine u istočnoj Ukrajini, Rusija bi verovatno mnogo manje puta kroz istoriju bila meta invazije raznih osvajača. Vladimir Putin, kao i mnogi ljudi koji su vodili Rusiju pre njega, shvatio je da je za bezbednost zemlje ključna kontrola zapadnih granica, jer je odatle, kao po pravilu, dolazila najveća opasnost.
Ogromna Evropska nizija oduvek je znatno smanjivala manevarski prostor liderima Rusije, i predstavljala ravan i otvoren put osvajačima ka Moskvi.
Zapadni lideri kao da se muče da dešifruju Putinove motive za intervencije u Ukrajini i Siriji, ili to veoma vešto prikrivaju. Rusiju je možda najbolje opisao nekadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, rekavši da je ta zemlja "zagonetka umotana u misteriju enigme", navodi u svojoj knjizi Tim Maršal, jedan od urednika "Skaj njuza".
Za dešifrovanje - pogledajte mapu
Ipak, gledano iz ugla geografije i strateškog značaja, poteze Vladimira Putina nije nemoguće dešifrovati. Potrebno je samo da - pogledate mapu.
Za Rusiju, zemlju sa najvećom površinom na svetu, problemi mogu doći kako sa kopna, tako i sa mora.
U proteklih 500 godina, Rusija je nekoliko puta bila meta invazije sa zapada. Poljaci su 1605. napali kroz Evropsku niziju, zatim je švedski kralj Čarls XII naredio ofanzivu 1707. godine. Francuzi na čelu sa Napoleonom Bonapartom udarili su 1812. godine, da bi Nemci u dva svetska rata kao glavnu metu imali Rusiju i, srećom, oba puta omanuli.
Mane i prednosti nepregledne ravnice
Pomenuta Evropska nizija u Poljskoj je široka "svega" 500 kilometara, od Baltičkog mora na severu do Karpata na jugu, što i nije previše prostora za braniti, ukoliko imate u vidu da se do ruske granice prostor nizije povećava na više od 3.000 kilometara. Odatle se okupatorima prosto nudi otvoren put ka Moskvi.
Upravo ovaj geografski aspekt objašnjava zbog čega su Rusi u nekoliko navrata kroz istoriju pokušali da okupiraju Poljsku - mnogo je lakše braniti kapije zemlje na prostoru od 500 nego na 3.000 kilometara.
Sa druge strane, prostranstvo je ujedno bila i slabost i snaga Rusije. Neprijateljska vojska na putu ka Moskvi suočavala se sa neodrživo dugačkim linijama snabdevanja vojske, koja biva raštrkana i sve ranjivija na ogromnom prostranstvu. To su na svojoj koži najbolje osetile armije Napoleona i Adolfa Hitlera, koje su vremenom ostale bez hrane i vode i uz svesrdnu asistenciju ruske zime doživele strahovite poraze.
Izlaz na topla mora - vekovna boljka Rusije
Podjednaku stratešku važnost imao je nedostatak izlaska na topla mora, koji je oduvek bio rak-rana Rusije. Mnoge ruske luke na Arktiku su potpuno neupotrebljive nekoliko meseci u godini jer su okovane debelim ledom. Vladivostok, najveća luka na Pacifiku, ograničena je Japanskim morem kojim dominira, pogađate, Japan.
Podređena uloga u tim vodama ne utiče na trgovinske puteve koji vode u Rusiju i iz nje. Glavni nedostatak je što u tim vodama Japan sprečava Rusiju da deluje kao globalna sila, jer nema neometan pristup jednom od važnijih morskih puteva na svetu.
Napad je najbolja odbrana
Rusija kao takva datira iz 9. veka i saveza slovenskih plemena poznatih kao Kijevski Rusi, koji su nastanjivali Kijev i ostale gradove duž reke Dnjepar, koji su u sastavu današnje Ukrajine.
Mongoli su u kontinuitetu napadali taj region i konačno ga osvojili u 13. veku. Rusi su zatim napravili seobu ka istoku, nastanivši se u Moskvi. Ova rana Rusija, pozatija kao kneževina Moskva, bila je potpuno nemoguća za odbranu. Nije bilo nikakvih prirodnih barijera za osvajače, poput planina, mora ili pustinja.
Na scenu stupa Ivan Grozni, prvi ruski car. On je prvi vladar koji je kao najbolji koncept odbrane uveo - napad. Proširio je granice zemlje do Uralskih planina na istoku, Kaspijskog jezera na jugu, i Arktičkog kruga na severu. Kasnije Rusija dolazi do izlaza na Crno more i osvaja Kavkaz, prvu prirodnu barijeru koja ju je štitila od Mongola.
U 18. veku došlo je vreme da se carstvo proširi. Petar Veliki, i nakon njega carica Katarina Velika osvajaju zapad i postavljaju rusku granicu na Karpatima, okupiravši teritorije današnje Litvanije, Letonije i Estonije. Oko Moskve se stvorio ogroman zaštitni prsten: od Arktika, preko Baltika i Karpata, Crnog mora, Kaspijskog jezera i Kavkaza do Uralskih planina i ponovo Arktika.
Širenje i smanjivanje granica, NATO steže obruč
Nakon 1945. godine Rusi okupiraju istočnu Nemačku, dok je zapadni deo nemačkog kolača bio rezervisan za Amerikance. Sovjetski savez počeo je da podseća na staro, veliko carstvo. Samo, ovoga puta na vrata nisu lupali Mongoli, već NATO.
Pad SSSR-a 1991. godine uzrokovao je ponovno smanjivanje ruske teritorije, nakon otcepljenja Estonije, Letonije, Belorusije, Ukrajine, Gruzije i Azerbejdžana. Da stvar bude gora, NATO je sve više stezao obruč i približavao se granicama Rusije.
Dva glavna nedostatka Rusije eliminisana u Ukrajini
Tokom sukoba u Ukrajini, Rusija je uspela da konačno eliminiše glavne nedostatke - ranjivost sa kopna i nemogućnost izlaska na topla mora. Nakon svrgavanja ruskog saveznika i predsednika Viktora Janukoviča, na čelo Ukrajine došla je antiruski nastrojena politička garnitura naklonjena Zapadu.
Stari alarm se odmah upalio, a dobro naučene lekcije iz istorije bile su dovoljna opomena za Vladimira Putina. Danas je istok Ukrajine praktično okupiran i pod kontrolom Rusije, hteo neko to da prizna ili ne. Time je osigurana kopnena barijera. Anektiran je Krim, dobijen je izlaz na topla mora, a širenje NATO alijanse u tom delu teritorije je onemogućeno.
Sirija kao nastavak ukrajinskog scenarija
Geografija, taj stari, podmukli protivnik ponovo je na meti Rusije, ovoga puta u Siriji. Još dva izlaza na topla mora osigurao je sirijski predsednik Bašar al-Asad, ustupivši ruskoj vojsci baze u Tartusu i Latakiji. Time je Rusija dobila veliku stratešku pomoć, a Vladimir Putin sigurno neće dozvoliti da ta dragocena vrata ka toplim morima, koja je strpljivom strategijom i teškom mukom otvorio, ponovo budu zatvorena.
Ruske intervencije ne treba da čude bilo koga. Kroz istoriju je oduvek bilo velikih i malih, jakih i slabih. Veliki su u svojim okršajima i borbi za nadmoć oduvek koristili male - od starih Grka i Persijanaca, preko Mongola, Napoleona, Hitlera, Hladnog rata pa sve do danas. A Rusi su oduvek naspram sebe imali geografiju kao protivnika koji, poput tvrdoglavog boksera, neprestano pada i ustaje.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/603102/KLETVA-KOJA-PRATI-RUSE-Geografija-kao-najveci-neprijatelj-od-pamtiveka-do-Vladimira-Putina
REPUBLIKANSKI KANDIDAT BEN KARSON: Naoružati Ukrajinu i oterati Putina iz istočne Evrope
Treba da damo Ukrajini ofanzivno naoružanje. Treba da obnovimo sistem odbrane u istočnom bloku kako bismo se Putinu suprotstavili“, naveo je republikanski predsednički kandidat Ben Karson
On je naveo da treba obratiti pažnju na “sile koje podupiru režim Bašara al-Asada“.
“Pogledajte gde se nalazi najveći broj izbeglica, na tursko-sirijskoj granici. Mislim da bi tamo trebalo da se uspostavi zona zabrane letova. To bi trebalo da se uspostavi u komunikaciji sa Putinom“, rekao je Karson.
Karson se osvrnuo i na situaciju u istočnoj Evropi, te naveo da želi da “Putina otera odatle“ tako što će naoružati Ukrajinu.
“Treba da damo Ukrajini ofanzivno naoružanje. Treba da obnovimo sistem odbrane u istočnom bloku kako bismo se Putinu suprotstavili“, naveo je on.
Karson je pohvalio nedavnu odluku Baraka Obame da pošalje 50 specijalaca na sever Sirije kako bi asistirale kurdskim borcima u brobi protiv Islamske države.
http://www.kurir.rs/planeta/republikanski-kandidat-ben-karson-naoruzati-ukrajinu-i-oterati-putina-iz-istocne-evrope-clanak-2002005
KO STOJI IZA SPOLJNE POLITIKE RUSIJE: Ratnici, trgovci i vernici
Predsednik Putin je u Kremlju okružen vrlo različitim i konkurentskim vizijama ruske spoljne politike, ali on namerno ni jednoj ne daje prednost. Pokušava da zadrži sve mogućnosti otvorenim, a predloge i ideje koje neprestano dobija koristi taktički. Dnevnik Nova Gazeta je ove godine izazvala uzbunu kada je objavio scenario pripajanja Krima koji je navodno predstavljen u Kremlju početkom 2014. godine. Ali, bilo bi pogrešno uzeti ovo kao dokaz dugoročnog plana Kremlja za zauzimanje Krimskog poluostrva. Mnogo je verovatnije da je operacija Krim bila improvizacija u poslednjem trenutku, odnosno rezervni plan. Putin je jednostavno iz police izvukao potrebnu dokumentaciju i pokrenuo akciju.
Trenutno u Kremlju "ratnici" uživaju najviše poverenja. Ova grupa se ne sastoji samo od zvaničnika u Ministarstvu odbrane i kontra-obaveštajne službe FSB, već i ljudi izvan sektora bezbednosti koji se mogu opisati kao "jastrebovi", kao što su glasnogovornik parlamenta Sergej Nariškin, zamenik premijera Dmitrij Rogozin i predsednički savetnik Sergej Glazjev.
Ne bi bilo korektno nazvati ovu grupu je "Partija rata". Nju čine raznoliki skup javnih ličnosti ujedinjenih interesa, koji znaju da će njihov položaj jačati što su lošiji odnosi sa Zapadom.
"Trgovci" su najviše u skladu sa trenutnom nejasnom linijom ruske države: ni rat ni mir sa maksimalnim mogućim manevarskim prostorom. Čak i Putinov trenutan agresivni stav i dalje ostavlja otvorena vrata za mogući zaokret i pomirenje sa Zapadom.
Trgovci su uglavnom biznismeni koji su se pojavili u 1990, ili koji su napredovali uz Putinov blagoslov tokom 2000-ih. Biznismeni u državnom sektoru su bili ugroženi zbog zapadnih sankcija i kao rezultat toga su počeli više da se oslanjaju na Putina. Oni u privatnom sektoru su pretrpeli manje štete, ali su davanjem pune podrške Kremlju minimizirali svoj rizik. "Ne volim kada me ne vole", rekao je u nedavnom intervjuu Vladimir Potanjin, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji, tvrdeći da bi Zapadnjaci trebali da se stide svog destruktivnog ponašanja prema Rusiji.
Trgovci se protive sukobu sa Zapadom i žele da sankcije budu ukinute što je brže moguće. Direktor Rosnjefta Igor Sečin se požalio na pad vrednosti njegove kompanije. Genadij Timčenko je raspodelio svoju imovinu u cilju minimiziranja gubitaka. Prema oligarhu Olegu Deripaski, "moramo da radimo na de-eskalaciji tenzija sa SAD ... i sa Evropom."
Potanjin i Oleg Deripaska ostaju potpuno lojalni Putinu, prihvatajući da se njegova 90-odstotna popularnost neće promeniti. Ali oni se plaše da će sankcije potrajati. "Mi ne možemo ostaviti Evropu i SAD, a oni ne mogu ostaviti nas", rekao je Potanjin. Za njega je Zapad težak partner, ali ipak partner.
Iako i ratnici i trgovci podržavaju Putina, oni se veoma razlikuju po pitanju unutrašnje ruske politike. Vetreran tržišnih reformi Anatolij Čubais održava dijalog sa opozicionim liderom Aleksejem Navalnim, koga bi mnogi u vlasti voleli da vide iza rešetaka. Potanjin je magnata telekomunikacija Dmitrija Zimina nazvao "pravim patriotom" kada je u televizijskom dokumentarcu na NTV-u optužen da je agent američkog Stejt departmenta.
Treća grupa su pobožni vernici, glasniji od drugih, ali sa manjim uticajem. Nju čine Pravoslavna crkva, pobožni parlamentaraci, propagandisti i verski aktivisti. Vernici vlastima daju solidnu društvenu bazu, jer ideologija novog putinizma počiva na tradicionalnim vrednostima, veri i preziru prema zapadnoj civilizaciji i njenom načinu života.
Snaga vernika je najveća kada Zapad napadne Rusiju, kada se neprijatelji Rusije udruže i gaze po njenim nacionalnim interesima. Što više neprijatelja Rusija ima, veća je sloboda njihovog delovanja, ali, za razliku od ratnika, vernici žele da ostanu otvoreni prema Zapadu da bi tamo mogli da vode ideološku borbu.
Putin predsedava iznad ovih različitih grupa, i vidi ih kao glumce u predstavi koju dobro poznaje. Ratnici su snažan resurs, trgovci su subjekti sa određenim političkim potencijalom, a vernici su grčki hor koji pravi preteću buku. U Putinovoj umu, svi oni mogu da koegzistiraju.
Međutim, malo je verovatno da će se ratnici i trgovci uvek složiti sa ograničenim ulogama koje su im dodeljene. Ako se ikada razvije u pravu političku snagu, grupa rata bi stvorila poseban identitet i učinila da Kremlj zavisi od njenih akcija. Trgovci se hrane novim trendovima i teže da igraju dugoročniju političku ulogu. Dakle, najveća dilema Putinove spoljna politike je da li želi da se bori ili da posluje.
(Autor: Tatjana Stanovaja; Izvor: Carnegie Moscow Center - priredio M. Đorđević)
http://www.kurir.rs/planeta/ko-stoji-iza-spoljne-politike-rusije-ratnici-trgovci-i-vernici-clanak-2001977
Stoltenberg: Vežbe na jugu Evrope upozorenje i za Rusiju
Vojne vežbe na jugu Evrope pod nazivom "Spoj trozupca", najveće u poslednjih 13 godina, predstavljaju upozorenje svim potencijalnim protivnicima NATO, uključujući i Rusiju, izjavio je generalni sekratar Alijanse Jens Stoltenberg.
Stoltenberg je, u intervjuu za španski list "ABC", rekao da je NATO spreman da brzo rasporedi kopnene, vazduhoplovne ili mornaričke snage ako je potrebno. Aktivna faza vežbi počela je 21. oktobra u Španiji, Portugaliji i Italiji 21. oktobra i trajaće do 6. novembra. U njima učestvuje 36.000 vojnika iz 30 zemalja sveta, među kojima su i Austrija i Švajcarska, koje nisu članice NATO, kao i 140 aviona, 90 brodova i podmornica, preneo je Sputnjik. Stoltenberg je rekao da "Spoj trozupca" predstavlja jasan signal da je NATO spreman da brani Alijansu od svake pretnje. NATO se trenutno prilagođava novoj realnosti koju odlikuje nestabilnost i nasilje na Bliskom istoku i severu Afrike, dodao je Stoltenberg. Najavljujući vežbe, komanda združenih snaga NATO u holandskom gradu Brunsum je saopštila da će "Spoj trozupca" ukazazati na povećani nivo ambicije NATO u zajedničkom modernom ratovanju i pokazaće sposobnu, naprednu alijansu sa odgovarajućim sposobnostima i kapacitetima da se izbori sa aktuelnim i budućnim bezbednosnim izazovima.
Izvor: Tanjug.rs
http://www.pressonline.rs/svet/globus/365485/stoltenberg-vezbe-na-jugu-evrope-upozorenje-i-za-rusiju.html
Načelnik generalštaba vojske SAD: Rusija naša najveća pretnja
Načelnik generalštaba vojske SAD general Mark Mili, koji se nedavno vratio iz Kijeva, nazvao je Rusiju najvećom pretnjom za SAD zbog posedovanja nukleranog oružja i mogućnosti da ga koristi.
Rusija je jedina zemlja na svetu sa nuklearanim sposobnostima da uništi SAD, što je čini egzistencijalnom pretnjom, kazao je Mili publici na Prvom samitu odbrane u Vašingtonu, prenosi Raša tudej. Nedavnim ponašanjem, Rusija je pokazala da će biti spremna da koristi takvo naoružanje, dodao je general, misleći na nedavne vojne vežbe i patrole aviona, napominjući da Rusija od 2008. godine krši "vesfalski poredak", "invazijama na suverene zemlje."
Ako to zvuči poznato, to je zato što je Mili koristio iste fraze za vreme potvrde u julu pred Senatom, tokom potvrde postavljenja, a jedina razlika je što je tada nosio plavu uniformu, a ovom prilikom je izabrao maskirnu, precizira Raša tudej.
Dodaje se da ta fraza čak i nije njegova, jer je dve nedelje pre postavljena Milija isto to izgovorio u Senatu predsednik zajedničkog štaba Džosef Danford prilikom svog imenovanja.
- Ruski medvedi nas gledaju izbliza - dodao je Mili.
Na pitanje da li to znači da Rusiju treba tretirati kao neprijatelja, a ne partnera, Mili se povukao, pozivajući se na "snagu i ravnotežu pristupa", što je, kako je naveo, trenutna politka SAD.
- Diplomtija je malo nijansiranija od binarnog proračuna - naglasio je on, dodajući da ruska "agresija" treba da se bori protiv sankcija i pozicioniranaja NATO-a, a SAD treba sa Rusijom da sarđuju na pitanjima od zajedničkog interesa, kao što je nuklerani sporazum sa Iranom.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/603299/Nacelnik-generalstaba-vojske-SAD-Rusija-nasa-najveca-pretnja
Daniel Ber govori o Ukrajini, Rusiji, migrantskoj krizi...
Lideri koji podstrekuju antimuslimanska osećanja i ksenofobiju prave prekršaje mnogih obaveza koje su njihove vlade preuzele, a ujedno su i kontraproduktivni, kad je reč o pravom izazovu koji je pred nama, kaže za Telegraf predstavnik SAD u OEBS
Evropa prolazi kroz najdramatičniji period svoje istorije posle Drugog svetskog rata. Oružani sukob u Ukrajini, migrantska kriza i brojni izazovi koje ona donosi sa sobom, uključujući i zaoštrene odnose mnogih zemalja koje su se našle na migrantskoj ruti…
Usred svega ovoga, Srbija je kao predsedavajuća zemlja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) imala veoma bitnu ulogu u rešavanju nagomilanih i uvek rastućih konflikata i problema.
O svim ovim izazovima sa kojima OEBS pokušava da se uhvati u koštac, kao i o ulozi Srbije u ovoj organizaciji govori Daniel Ber, stalni predstavnik SAD u OEBS. Urednik Telegrafa bio je jedan od nekoliko novinara koji su imali priliku da učestvuju u ovoj zanimljivoj konverzaciji.
Daniel Ber, predstavnik SAD u OEBS, na toj funkciji je od 10. septembra 2013. godine. Od 2009. je bio pomoćnik sekretara u Birou za demokratiju, ljudska prava i rad. Pre karijere u Stejt dipartmentu bio je profesor Strategije, ekonomije i etike na Univerzitetu Džordžtaun.
Prenosimo najbitnije detalje razgovora sa Berom.
Moderator: Reč ima ambasador Ber.
Ber: Generalno, kad je reč o situaciji u Ukrajini, pogotovo na istoku ove zemlje, SAD i dalje vide Sporazum iz Minska, to jest Protokol i Memorandum iz Minska od prošlog septembra i paket mera za implementaciju od februara kao najbolji i jedini okrvir za mirno rešavanje konflikta u istočnoj Ukrajini. U tom kontekstu, imamo šansu koja se otvorila posle ponovnog primirja od 1. septembra, koje uglavnom traje već dva meseca i stvara mogućnost za impementaciju svih odredbi Protokola iz Minska i drugih sporazuma. Ovo je trenutak za akciju, a sada vidimo povlačenje naoružanja, uključujući i dodatni sporazum o povlačenju naoružanja sa kalibrom manjim od 100 milimetara. OEBS je učestvovao u Specijalnoj misiji posmatranja (SMM) i videli smo povlačenje oružja. Ovo, ipak nije proces koji je završen, i mi i dalje apelujemo na punu implementaciju obaveza da se oružje povuče sa linije konflikta, što bi smanjilo mogućnost ponovnog početka oružanih sukoba.
Ali važno je napomenuti da ovo nije dovoljno. Velike količine oruža još uvek treba da se vrate u kasarne, treba skloniti tenkove sa ulica, u gradovima i selima koji su pod kontrolom ruskih separatista. Tako da će biti još akcija koje su neophodne, a očigledno Sporazum iz Minska traži potpuno povlačenje svog ruskog oružja i ruskih snaga iz Ukrajine. Biće potrebno još rada na terenu da se napreduje, ali zaista moramo da iskoristimo ovu šansu koja se ukazala.
Takođe, nastavljamo da podržavamo napore trilateralne kontakt grupe koju čine Rusija, Ukrajina i specijalni predstavnik OEBS, koja ima četiri radne grupe pod sobom, čiji je zadatak da rešava konkretna pitanja ubrzavanja implementacije ovih sporazuma. U političkoj radnoj grupi Trilateralne kontakt grupe, treba da se radi na pronalaženju načina za održavanje specijalnih lokalnih izbora u nekim oblastima Donjecka i Luhanjska, koji će omogućiti ljudima koji žive u tim oblastima i ljudima koji su odatle raseljeni da izaberu lokalne vlasti, što postaje još bitnije kad vidimo decentralizaciju širom Ukrajine, jer te vlasti će imati nova ovlašćenja, po novom pravnom okviru. Tako da mi ohrabrujemo rad te radne grupe i nastavićemo da ga ohrabrujemo.
Do sada, kako se čini, Ukrajina je predložila nekoliko mera toj radnoj grupi, a Rusija i separatisti odugovlače sa raspravom o tim merama. Mi stvarno mislimo da je ovo trenutak kada Rusija i njeni “proksiji” moraju da zasuču rukave i suoče se sa onim što je potrebno da se održe slobodni fer izbori po ukrajinskim zakonima, a prema međunarodnim standardima, sa posmatračima OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), što je traženo paketom mera potpisanim u februaru ove godine.Još dve stvari, kratko. Pod jedan, sve smo zabrinutiji humanitarnom situacijom, pogotovo u područjima koja su pod kontrolom separatista koje predvode Rusi. Mnogi od vas su pratili izbacivanje obe međunarodne organizacije, kao i međunarodnih nevladinih organizacija. Ovo je nešto zbog čega smo duboko zabrinuti. Bilo je nagoveštaja malih koraka u procesu povratka međunarodnih organizacija u ova područja prošle nedelje, ali ovo ni na koji način ne rešava problem. Tamo je 50.000 ljudi koji ne dobijaju mesečna sledovanja hrane. Ima 60.000 ljudi kojima su potrebni za život neophodni lekovi, uključujući insulin. Tri miliona ljudi kojima je doveden u pitanje pristup vodi. I 100.000 dece koja nemaju osnovnu edukaciju o minama, što je ključno, imajući u vidu količinu mina koje se nalaze u tim oblastima. Ovo su sve stvari kojima treba posvetiti pažnju, a izbacivanje međunarodnih organizacija je sračunat potez kojim se postiže upravo suprotno od dobrobiti ljudi u toj oblasti. Sa zimom na putu, ako ona već nije i počela, ovo je pitanje zbog kojeg smo duboko zabrinuti, i koje postavljamo javno u Beču i drugde, pitanje na kojem sam insistirao i privatno, sa mojim ruskim kolegama, kako bih izrazio našu duboku zabrinutost za dobrobit tih ljudi.
Poslednje što sam hteo da kažem pre vaših pitanja – mnogi od vas su pratili lokalne izbore održane u Ukrajini prošlog vikenda, pod neverovatno teškim uslovima, u kontekstu ruske agresije i okupacije tog dela Ukrajina. Ali drago nam je da vidimo da su ljudi na 29.000 biračkih mesta iskoristili svoje pravo da glasaju. OEBS, zajedno sa drugim međunarodnim posmatračima, napravio je početnu procenu izbora. Za nekoliko meseci biće napravljena i konačna procena. Prema početnoj proceni, ovi izbori su bili prilično konkurentni, i na njima su ljudi imali pravi izbor. Odali smo priznanje vlastima u Ukrajini zato što su organizovali ovo pod veoma zahtevnim okolnostima, i pokušali da poboljšaju uslove pod kojima su se izbori održavali. Ukrajinski ambasador u OEBS je ovde naglasio napore svoje vlade da iskoristi ove šanse, da u hodu prihvati preporuke koje su im date. Tako da je to takođe bio dobar korak. Očigledno, mnogi ljudi koji je trebalo da glasaju nisu mogli da glasaju na Krimu, kao i u drugim oblastima koje su pod kontrolom separatističkih snaga na čelu sa Rusima, i sigurno je da će jedan od važnih zadataka u budućnosti biti da pronađemo načine, u okviru radnih grupa, da omogućimo te izbore, da stvorimo mogućnost za održavanje tih izbora u bliskoj budućnosti u oblastima sa specijalnim statusom, oblastima Donjecka i Luhanska.
Sada možemo preći na vaša pitanja.
Moderator: Naše prvo pitanje dolazi od Marije Hrenove iz TASS.
TASS: Dobro jutro, gospodine Ber. Žellim da vas pitam smatrate li izbore u Ukrajini demokratskim? Hvala.
Ber: Hvala, Marija. Hvala vam što ste sa nama danas. Da, mi mislimo da su ovi izbori demokratski, a jedna od stvari bitnih za ove izbore je da su oni dobar nastavak predsedničkih i parlamentarnih izbora održanih prošle godine, koji su prihvaćeni kao najkvalitetniji izbori u istoriji nezavisne Ukrajine. Ovi izbori su bili novi korak na lokalnom nivou, kad je reč o konsolidaciji ovih demokratskih dobitaka. Očigledno je da je narod Ukrajine jasno stavio do znanja da ima želju za odgovornijim institucijama koje reflektuju evropske principe i vrednosti, odgovorniju vladu koja će se boriti protiv korupcije, i slično. I mi vidimo ove izbore kao nešto što je dalo moć narodu Ukrajine da traži odgovornost od svoje vlade. Jasno je i da je vlada, kao i građansko društvo širom Ukrajine naglasilo da je ostalo još mnogo posla i da su okrenuti svojoj evropskoj budućnosti.
Moderator: Sledeće pitanje dolazi iz Hrvatske, od Filipa Raunića iz Telegrama.
Telegram: Moje pitanje je prilično jednostavno. Na osnovu situacije na terenu, da li ste optimista, kad je reč o implementaciji Sporazuma iz Minska i kad je reč o podizanju sankcija protiv Rusije, u kratkom ili srednjem roku?Ber: Jednostavno ali teško pitanje. Mislim da je naš odgovor da mi vidimo ovo kao trenutak šanse. Jedna od stvari koje je bivši predsednik Klinton voleo da kaže je da uvek moramo da se trudimo da se stvari dese. Tako da ja mislim da je ovo šansa da svi uradimo nešto što možemo. A kad kažem “mi”, mislim na međunarodnu zajednicu, ali i na ljude na terenu, mislim da svi moramo da radimo na implementaciji Minska, punoj implementaciji Minska. Istovremeno, mislim da svi moramo da budemo oprezni, jer ne možemo da se uljuljkamo u osećaj zadovoljstva zbog relativno uspešnog primirja koje traje skoro dva meseca, jer znamo kako su stvari nazadovale u prošlosti. Takođe znamo, na primer, da su Rusija i njeni proksiji ne danima, nego satima posle potpisivanja paketa mera u februaru, pokrenuli sveopšti napad na grad Debalcevo i prekršili sporazum koji su potpisali samo nekoliko sati ranije. Tako da, iz prošlosti smo naučili da ne bi trebalo da verujemo rečima, nego moramo da vidimo dela. Zato mi i dalje vidimo ovo kao šansu da vidimo dela. Pravi test će stvaranje uslova na terenu, koje bi trebalo da stvore Rusija i separatisti koje ona podržava. Oni tvrde da brinu o ljudima na terenu. A trenutno im blokiraju pristup humanitarnoj pomoći. Opstruiraju proces koji bi im omogućio da demokratski izaberu svoje lokalne vlasti. Na Rusiji je da odluči da li je moguća implementacija Minska. A očigledno ljudima u Ukrajini mnogo zavisi od toga da li će Minsk biti implementiran. A Rusiji je implementacija Minska bitna jer su SAD i EU više puta ponovile da bilo kakav razgovor o skidanju sankcija koje su uvedene zbog kršenja međunarodnog prava koje je Rusija počinila ne može da počne pre nego što počne puno sprovođenje odredbi Sporazuma iz Minska.
Moderator: Naše sledeće pitanje dolazi iz Srbije, od Igora Ćuzovića iz Telegrafa.
Hvala. Ambasadore Ber, imam dva pitanja. Prvo se tiče hiljada migranata koje svakog dana dolaze u Evropu iz Azije i Afrike. Da li će ovo dramatično promeniti situaciju u Evropi, kad je reč o sigurnosti i ljudskim pravima? Sa zimom koja dolazi, da li smo na rubu humanitarne katastrofe? Moje drugo pitanje se tiče srpskog predsedavanja OEBS-om u 2015. godini. Koliko uspešno je ono bilo tokom ovog teškog i komplikovanog perioda, kako to vidi američka delegacija?
Ber: Hvala vam mnogo za ta pitanja. Da se pozabavim prvo ovim drugim. Pre svega, ima još vremena do kraja srpskog predsedavanja, a najvažniji deo toga, koji nam predstoji, je organizacija Ministarskog saveta OEBS u decembru. Mi koji smo u Beču vredno radimo na postavljanju osnova za taj događaj, i radimo sve što možemo da predsedavajući uspešno organizuje ovaj Savet. Ja imam sjajan radni odnos sa mojim srpskim kolegom, i veoma smo zahvalni za srpsko predsedavanje u godini koja je bila veoma aktivna i zahtevna za OEBS, i kad je reč o radu na terenu, ne samo u Ukrajini, nego i na drugim mestima, i kad je reč o predsedavanju političkim dijalozima koji se dešavaju u Beču. Nastavićemo zajednički rad do kraja godine, kako bismo mogli da ovu godinu posmatramo kao na uspeh na koji Srbija može da bude ponosna.Kad je reč o vašem pitanju o izbeglicama, nema sumnje da je migrantska kriza s kojom se Evropa trenutno suočava enorman izazov, i moramo da budemo svesni da je rešenje ovoga da se reši konflikt, pre svega u Siriji. Svakako, dok ja ovo govorim, ovde u Beču se rade stvari koje imaju za cilj da se postigne napredak po tom pitanju. Mislim, kad govorimo o izbegličkoj i migrantskoj krizi u Evropi, jedna od stvari koje neprestano ponavljamo je da je ovo vreme koje testira vođe, a vođe koje podstrekuju antimuslimanska osećanja, ksenofobiju, i slično, prave prekršaje mnogih obaveza koje su njihove vlade preuzele, a ujedno su i kontraproduktivni, kad je reč o pravom izazovu koji je pred nama. SAD su pružile najveću humanitarnu pomoć u Siriji i u okolini Sirije. Nastavljamo da se bavimo ovom situacijom. Prošle nedelje OEBS je imao sastanak u Jordanu, na kojem je izbeglička kriza bila jedna od najbitnijih tačaka dnevnog reda, i tamo su bili ministri spoljnih poslova mnogih zemalja, uključujući Nemačku i brojne zemlje regiona, koji su diskutovali o izazovima vezanim za izbegličku krizu. Ovo je nešto što je ispred nas i u centru naše pažnje. Očigledno je da niko ne minimizuje ovaj izazov, i da je ovo izazov s kojim Evropa mora da se suoči. Zato nastavljamo da tražimo konstruktivna rešenja.Moderator: Imamo dodatno pitanje od Filipa Raunića iz hrvatskog Telegrama.
Telegram: Moje pitanje je o situaciji u Ukrajini. Da li će SAD insistirati da sankcije prema Rusiji ne budu dignute pre kraja okupacije Krima, ili je po ovom pitanju moguća neka vrsta kompromisa?
Ber: Hvala na pitanju. Postoji veći broj sankcija koje su povezane sa okupacijom Krima, i one će ostati na snazi sve dok traje okupacija. Postoje druge sankcije, uperene protiv onih koji su bili ključni u donošenju određenih odluka i komandovanju, i kad je reč o podršci za okupaciju istočne Ukrajine. Jasno smo rekli da nikakva diskusija o podizanju sankcija ne može da se dogodi pre pune implementacije Sporazuma iz Minska, i ovo nije samo stanovište SAD, nego i pozicija partnera u EU, s kojima smo veoma blisko sarađivali u poslednje dve godine kako bi koordinirali našu politiku i kako bi poslali veoma jasnu poruku da niko ne želi sankcije. Sankcije su alternativa koja se dešava jer akcije na terenu krše međunarodni zakon i političke obaveze Rusije prema OEBS. Tako da su sankcije odgovor na ono što su Rusi uradili, a ne nešto što mi želimo da bude na snazi. Mi ćemo biti u poziciji da pokrenemo razgovore o ublažavanju sankcija čim Rusija bude ispunila svoje obaveze iz Sporazuma u Minsku.
Moderator: Hvala. Naše sledeće pitanje postaviće Hajdi Jansen iz danskog Jilands Postena.
Jilands Posten: Čula sam neke glasine da postoje ljudi koji žele da naprave reformu OEBS-a. Da li je ovo nešto za čim SAD takođe vidi potrebu, kako bi se OEBS učinio odgovornijim? Da podrška organizaciji, na jedan način, bude jedinstvenija?
Ber: Zavisi o kojim ljudima govorite. SAD sigurno imaju dugoročnu privrženost i volju da se uključe u diskusiju o tome kako možemo da učinimo OEBS efikasnijim, i to je konverzacija koja traje. Takva vrsta konverzacije bi trebalo da postoji u svakoj organizaciji, jer uvek postoje načini da se stvari poprave. Tako da, u tom smislu, ostajemo otvoreni za mogućnosti da poboljšamo i pojačamo kapacitete organizacije kako bi zaista mogla da se uhvati u koštac sa bezbednosnim izazovima u ovom regionu. A očigledno je da su nas proteklih par godina naučile da imamo veoma stvarne, postojeće bezbednosne izazove za koje je potrebna konkretna pomoć. Ima više ideja, kad je reč o tome. Neke od njih su dobre. Neke od njih su loše. Jedan od izazova s kojim smo suočeni je taj da je OEBS od osnivanja pa do sada operiše na bazi konsenzusa. Tako da često dobre ideje budu žrtva jedne ili dve države koje ih opstruiraju. Pravi izazov, po mom mišljenju, nikad nije bio nedostatak dobrih ideja kako bismo učinili naš rad boljim i efikasnijim, nego činjenica da nisu svi uvek u poziciji da podržavaju bolji i efikasniji rad organizacije. Mislim da ova konverzacije ostaje otvorena. Sigurno, mislim da postoji i druga strana, koja bi volela da oslabi OEBS, a SAD vidi jedinstvenu vrednost organizacije koja je zasnovana na sveobuhvatnoj viziji bezbednosti koja vidi da su ljudska prava, otvorene ekonomije, zaštita životne sredine i takozvana “hard” bezbednost ili političko-vojna bezbednost sve međusobno povezane i neodvojive. Ovo je zasnovano na obavezama koje su preuzele sve države članice, kako bi održale principe koji stoje u osnovi sve tri dimenzije bezbednosti, i mi ne moramo da reformišemo taj deo. To ostaje prava formula za napredak. A u poslednjih nekoliko godina videli smo kako se sve to narušava, i ujedno potvrđuje sve što je u osnovi OEBS. Naučili smo da je nazadovanje ljudskih prava u Rusiji povezano sa spoljnom agresijom, a da je veza između ljudskih prava i bezbednosti neosporna, i to sad svi mogu da vide. Trebalo bi da svi nastavimo da radimo na podržavanju i ostvarivanju ljudskih prava kao stvari od fundamentalnog bezbednosnnog interesa za sve vlade u regionu.
Moderator: Imamo dodatno pitanje od Igora Ćuzovića iz Telegrafa.
Imam još jedno pitanje o humanitarnoj krizi sa migrantima. Kakav je stav OEBS prema podizanju zidova na granicama i najavama podizanja zidova na granicama, konkretno je reč o granicama između Mađarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije? Da li će se OEBS baviti ovim?
Ber: Ovo je dobro pitanje. OEBS kao takav nije dao mišljenje o ovome. Mislim, generalno, kad sam razmišljao o tome šta OEBS može da uradi kako bi bio od pomoći onima koji žele konstruktivno da se uhvate u koštac sa ovom krizom, postoje tri vrste stvari koje možemo da uradimo. Prvo, postoji niz obaveza starih više od 40 godina, od kojih se neke direktno odnose na tretman izbeglica, i slično; i neke se upravo bave gajenjem tolerancije i inkluzivnog društva i sličnim stvarima. Tako da su te obaveze nešto na šta možemo da ukažemo i koristimo kao vodič kad se pitamo da li su određeni odgovori konzistentni sa tretmanom izbeglica sa ljudskim dostojanstvom i poštovanjem i prepoznavanjem činjenice da izbeglice i migranti imaju ljudska prava, te osiguravanjem toga da naša politika jeste u skladu sa našim obavezama u tom smislu. Druga stvar je činjenica da je OEBS platforma za dijalog i videli smo prošle nedelje u Jordanu, kao što vidimo svake nedelje ovde u Beču da, kada jedna određena država želi da stavi pitanje, kao što je izbeglička kriza, na pregovarački sto, to je za nas prilika da razmenimo poglede o tome šta jeste, a šta nije konstruktivan odgovor, koje obaveze zemlje učesnice procesa imaju, u odnosu na izbeglice i migrante, i kako se to uklapa u njihovu politiku. Treća stvar, OEBS ima operativne platforme, postoji kancelarija koja radi na tome, na primer krijumčarenjem ljudi, kao i kancelarije na terenu. I mnoge zemlje podnose veliki teret ove krize, a među njima je i vaša zemlja, očigledno, imaju veliko prisustvo OEBS na terenu. To prisustvo može biti podrška vladi domaćinu i građanskom društvu da identifikuju konstruktivne odgovore i podrže ih, kako bi se izborili sa krizom. Tako da, razmatrali smo načine na koje OEBS može podržati pozitivna, afirmativna rešenja.Moderator: Poslednje pitanje postaviće Sandra Veljković iz Večernjeg lista iz Hrvatske.
Večernji list: Česte su kritike da SAD ne radi dovoljno da pomogne u rešavanju trenutne situacije na terenu u Evropi. Koji je vaš odgovor na to?
Ber: Moj odgovor je da su SAD i dalje najveći humanitarni donor, kad je reč o odgovoru na izbegličku krizu. Takođe, duboko smo angažovani na stvaranju situacije u kojoj izbeglice neće morati da beže iz domova i imaće priliku da se vrate kući kad se konflikt razreši. Kad je reč o našoj pomoći u Siriji, dali smo više hrane nego svi ostali donori zajedno. Naša pomoć dolazi do pet miliona ljudi u svih 14 guvernorata u Siriji, svakog meseca. Tako da su SAD istorijski bile i nastaviće da budu svetski lider, i treba da budemo lider, kad je reč o odgovoru na humanitarne krize. Jedan od problema, koji je sistemski i treba da bude rešen, i na koji upozoravamo naše partnere, je da UNHCR redovno ne uspeva da skupi dovoljno sredstava, najblaže rečeno, kako bi odgovorio na potrebe onih u krizi. Mislim da je ta cifra koja izražava nedostatak oko 60 odsto, u skorašnjim krizama. I napori da se premosti taj jaz će imati mnogo efekta na stvaranje situacije u kojoj ljudi neće morati da beže toliko daleko od domova da pronađu sigurnost i budu u stanju da prežive. Tako da, duboko smo uključeni u ovo. Prepoznajemo ozbiljnost izazova sa kojima se susreću evropske vlade. Pričali smo s mnogima o tome kako možemo da pomognemo. Ali SAD su na frontu i u centru, na terenu, kad je reč o odgovoru na humanitarnu krizu, i nastavićemo da predvodimo, u ovom smislu.
Moderator: Hvala vam svima.
(Igor Ćuzović)
http://www.telegraf.rs/vesti/1831085-hvala-srbiji-za-ono-sto-radi-u-oebs-daniel-ber-govori-o-ukrajini-rusiji-migrantskoj-krizi
Нема коментара:
Постави коментар