Evropska komisija je ocenila da je Srbija načinila „određeni napredak“, a taj napredak je opažen u „primeni postojećih propisa i donošenju Zakona o zaštiti uzbunjivača“. Međutim, istovremeno ukazuje EK, korupcija je ostala raširena, a „snažan politički podsticaj tek treba da se pretoči u održive rezulate“. EK posebno traži od Srbije da naredne godine reši sledeće nedostatke:
• postizanje rezultata u krivičnim istragama, optužnicama i konačnim presudama za korupciju na visokom nivou
• stvaranje robustnog sistema za koordinaciju i praćenje preporuka iz nacionalne antikourpcijske strategije i akcionog plana, uz obezbeđenje da sve ključne institucije imaju dovoljne kapacitete i resurse da ispune svoje dužnosti
• hitna dopuna Krivičnog zakonika u oblasti privrednog kriminala i korupcije, kako bi se obezbedio predvidljiv pravni okvir
• brzo donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kako bi se ojačala uloga ovog organa, kao ključnog za delotvorniju borbu protiv korupcije
• stvaranje robustnog sistema za koordinaciju i praćenje preporuka iz nacionalne antikourpcijske strategije i akcionog plana, uz obezbeđenje da sve ključne institucije imaju dovoljne kapacitete i resurse da ispune svoje dužnosti
• hitna dopuna Krivičnog zakonika u oblasti privrednog kriminala i korupcije, kako bi se obezbedio predvidljiv pravni okvir
• brzo donošenje novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kako bi se ojačala uloga ovog organa, kao ključnog za delotvorniju borbu protiv korupcije
EK kaže da postoje rezultati u gonjenju korupcije, ali da ne dotiču onu na visokom nivou. Od donosilaca odluka se traži da obezbede punu nepristrasnost i delotvornost rada istražnih organa. Kao oblasti ranjive od korupcije su istaknute, zdravstvo, obrazovanje, građevinarstvo i prostorno planiranje, infrastrukturne projekte i privatizaciju preduzeća.
EK ukazuje na nedovoljno razvijen nadzor i kapacitete za rano otkrivanje nepravilnosti i sukoba interesa u upravljanju državnim firmama, privatizaciji, javno-privatnim partnerstvima i u javnim nabavkama. Posebno se traži veća odgovornost i transparentnost u upravljanju javnim preduzećima. Interne kontrole su nerazvijene. Finansijske istrage se još ne pokreću.
Kao jednu od zamerki EK iznosi i to što ministri i narodni poslanici komentarišu tekuće korupcionaške predmete. „Curenje informacija o istragama u medijima i kršenje pretpostavke nevinosti, razlog su za ozbiljnu zabrinutost.“ Ovi slučajevi nisu ispitani. S druge strane, „brojni slučajevi korupcije visokog profila, uključujući o one koji su predstavljeni u medijima, nisu bili ozbiljno ispitani“.
I dalje ne postoje rezultati sudskog postupanja u slučajevima koje je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije u oblastima finansiranja partija, sukoba interesa i kontrole izveštaja o imovini.
EK kaže da „analiza pokazuje da se ukraćuju informacije po zahtevima za pristup uglavnom u oblasti privatizacije, koncesija, javno-privatnog partnerstva i drugih pitanja u vezi sa javnim finansijama.“
U detaljnijem prikazu pojedinih institucija, izveštaj EK kaže da resursi nedostaju Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i Vladinom Savetu za borbu protiv korupcije. Vlada ne postupa „dovoljno često“ po preporukama Saveta. Nije obezbeđeno postupanje po odlukama Poverenika za informacije.
Tužioci, sudije i policija nemaju dovoljno sredstava za borbu protiv korupcije, nemaju zajednički pristup u toj borbi, nemaju bezbednu platformu za razmenu informacija i nisu dovoljno proaktivni.
EK insistira na tome da bi trebalo poboljšati Krivični zakonik. Konstatuje ozbiljno kašnjenje u izmenama Zakona o Agenciji. Te izmene su potrebne kako bi se ojačala uloga ove institucije. Primećuje se da lobiranje nije uređeno i dalje, i da bi pravila o sukobu interesa trebalo da se dopune.
Kaže se takođe da je „Srbija izabrala da ne kriminalizuje „nezakonito bogaćenje“, da su antikorupcija strategija i akcioni plan primenjeni, ali je „nekoliko mera odloženo“. Interministarska grupa za koordinaciju borbe protiv korupcije, na čijem čelu je premijer, uspostavljenja u 2014, sastala se samo jednom i stoga nije imala željeni efekat“.
Kaže se i da se krivični zakonik ne primenjuje dosledno, da treba da se poboljša pravni okvir za finansiranje političkih subjekata i da sankcije budu odvraćajuće.
Traži se bolja saradnja Ministarstva pravde i drugih organa, naročito Agencije za borbu protiv korupcije. Govori se i o Strategiji za reformu javne uprave i Stregiju finansijskih istraga, ali i o tome da treba obezbediti adekvatne resurse za njihovu primenu.
TS će detaljnije komentarisati ove i druge nalaze EK tokom narednih dana.
http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/8014-izvestaj-ek-o-napretku-srbije-za-2015
Нема коментара:
Постави коментар