"Dejtonski sporazum bio je sredstvo za postizanje mira, jer drugo rešenje nije bilo moguće. Sada je to anahronizam. Dakle, prilagođavanje Ustava je pravna, ali i politička obaveza u interesu ljudi, koja je neophodna da bi država mogla da funkcioniše i njeni ljudi pred sobom imali budućnost", rekao je Štajner za Dojče vele.
On je rekao da je glavni cilj svih koji su bili u Dejtonu, bio mir i to u situaciji u kojoj je međunarodna zajednica oklevala da se angažuje u BiH, bez volje i bez pristanka jedne od strana.
Navodeći da je to bio svojevrstan hendikep, on je rekao da je mogao biti napravljen drugačiji Ustav BiH, više efikasan i manje komplikovan, ali je problem bio taj što međunarodna zajednica nije bila spremna da angažuje kopnene trupe u BiH.
Štajner je rekao da nije postojala alternativa da se izbegne stvaranje dva entiteta u BiH, jer je "postojala duboka protivrečnost onoga što su strane želele da ostvare" i što, kako je rekao, i danas delimično žele.
"Bošnjaci su želeli da sačuvaju celu državu, a to je bila i želja međunarodne zajednice. Hrvati su želeli neko međurešenje i veliku autonomiju, dok su Srbi želeli da kompletno izađu iz države, dakle da otcepe što je moguće veći deo zemlje, da dobiju što veći deo kolača. Te protivrečnosti morali smo da prevaziđemo", rekao je Štajner.
On je istakao da se njemu nisu dopala "užasno komplikovanja rešenja" funkcionisanja dejtonske BiH, dodavši da se nisu desile reforme koje bi omogućile da se zemljom upravlja efektivnije.
"Formiranje Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine cementiralo je etničku podelu", ocenio je on.
Po njegovim rečima, međunarodni predstavnici smatrali su da će posle okončanja rata BiH krenuti putem uspostavljanja demokratije i reformi, ali da se to nije desilo.
Štajner je rekao da je napravljena greška i da je u prve dve godine posle Dejtona u BiH trebalo da bude uspostavljena prelazna uprava sa velikim ovlašćenjima međunarodne zajednice.
"Razmišljali smo o protektoratu, a tek onda da pređemo na naredni korak, organizaciju izbora. Dakle, trebalo je da se u početku snažno angažujemo, a tek onda da predamo državu na upravljanje njenim građanima, jer je predstava da bi najpre trebalo da se održe izbori i gradi demokratija, a tek onda uvode red, pravo i bezbednost, bila pogrešna", rekao je nemački diplomata.
Govoreći o budućnosti BiH, Štajner je naveo da je u interesu i Bošnjaka i Srba i Hrvata da zemlja dobije funkcionalan Ustav.
Sutra se navršava 20 godina od kada je u Dejtonu postignut okvirni sporazum za mir u BiH, kojim je okončan četvorogodišnji građanski rat u ovoj zemlji.
http://akter.co.rs/25-politika/146329-tajner-dejtonski-sporazum-danas-anahron.html
Нема коментара:
Постави коментар