Годишњи извештаји о пословању које је Лазард поднео америчкој Комисији за хартије од вредности (Securities and Exchange Commission) оповргавају изјаву вишег потпредседника те компаније Ричарда Кресвела да Лазард и инвестициони фонд Аполо никад нису остварили договор о стратешком партнерству.
Кресвел је за Политику рекао да идеја о партнерству две компаније „јесте постојала 2008, али да никада није реализована“. Међутим, детаљни извештаји које по америчким законима морају да поднесу све фирме које се котирају на берзи доказују да су Лазард и Аполо те 2008. године потписали споразум о сарадњи. „Toком 2008. направили смо стратешко партнерство са Аполо менаџментом (Аполо), делом компаније Аполо глобал менаџмент, водећим глобалним управљачем алтернативном имовином, за улагања у приватна средства у Европи“, наводи се у извештајима о пословању Лазарда за фискалну 2008. и 2009. годину. Додаје се и да је споразум о „пословном савезу“ измењен у фебруару 2009. године како би се уклонила нека ограничења да се Лазард бави пословима у Северној Америци.
Лазард је приватизациони саветник Владе Србије за продају Телекома Србија, а Аполо је – по још незваничним информацијама – један од заинтересованих купаца, пошто је заједно са Телекомом Словеније поднео обавезујућу понуду. Пиштаљка је објавила да је ово очигледан сукоб интереса, на шта је премијер Александар Вучић рекао да је „срамота да се тако пише о једној од највећих светских компанија“, а потпредседник Владе Расим Љајић да је Влада после објављивања нашег текста тражила објашњење од Лазарда и да јој је речено исто што и Политици – да споразум о стратешком партнерству никад није ступио на снагу.
Пиштаљка је објавила да је Лазард био саветник Апола у три посла вредна више милијарди долара само ове године – једном у Француској и два Сједињеним Америчким Државама. Лазард и Аполо појавили су се у још једној продаји ове године, формално – као и случају Телекома – на супротним странама. Наиме, Лазард је био саветник словеначке државе, односно Словеначког државног холдинга (SDH) за продају капитала Нове кредитне банке Марибор (NKBM), друге највеће банке у тој земљи. Банка је 30. јуна 2015. продата конзорцијуму Апола и Европске банке за обнову и развој за 250 милиона евра (Аполу је припало 80 одсто власништва, а ЕБРД-у 20 одсто).
Европску банку за обнову и развој у вези са продајом Телекома Србија помињу Вечерње новости, које наводе да би та банка могла бити „кец у рукаву“ понуде фонда Аполо и Телекома Словеније. „Уколико се Влада Србије, као продавац Телекома одлучи за понуду словеначког Телекома и Апола, који би у власништво српске компаније ушли кроз заједнички основану фирму, у игру улази и ЕБРД“, тврди извор Новости близак процесу приватизације.
„Тиме овај понуђач обједињује капитал фонда, знање и регионалну присутност словеначке компаније, са репутацијом ЕБРД који је практично гарант успешне приватизације. ЕБРД би у тај процес ушао пре потписивања купопродајног уговора, што је модел већ виђен приликом приватизација у региону“, каже неименовани извор.
Остаје нејасно како би се то ЕБРД појавио ако није поднео обавезујућу понуду, али се та ситуација десила у Словенији пошто је Влада Словенија (односно њен саветник Лазард) оценила да је понуда Апола најбоља. ЕБРД је тек тада ушао у посао.
Иначе, преузимањем Нове кредитне банке Марибор, Аполо је дошао и на српско тржиште јер је та банка већински власник (89,5%) крагујевачке банке КБМ.
ПРИЛОЗИ:
Извештај о пословању Лазарда за фискалну 2008. годину
Извештај о пословању Лазарда за фискалну 2009. годину
https://pistaljka.rs/home/read/522
Кресвел је за Политику рекао да идеја о партнерству две компаније „јесте постојала 2008, али да никада није реализована“. Међутим, детаљни извештаји које по америчким законима морају да поднесу све фирме које се котирају на берзи доказују да су Лазард и Аполо те 2008. године потписали споразум о сарадњи. „Toком 2008. направили смо стратешко партнерство са Аполо менаџментом (Аполо), делом компаније Аполо глобал менаџмент, водећим глобалним управљачем алтернативном имовином, за улагања у приватна средства у Европи“, наводи се у извештајима о пословању Лазарда за фискалну 2008. и 2009. годину. Додаје се и да је споразум о „пословном савезу“ измењен у фебруару 2009. године како би се уклонила нека ограничења да се Лазард бави пословима у Северној Америци.
Лазард је приватизациони саветник Владе Србије за продају Телекома Србија, а Аполо је – по још незваничним информацијама – један од заинтересованих купаца, пошто је заједно са Телекомом Словеније поднео обавезујућу понуду. Пиштаљка је објавила да је ово очигледан сукоб интереса, на шта је премијер Александар Вучић рекао да је „срамота да се тако пише о једној од највећих светских компанија“, а потпредседник Владе Расим Љајић да је Влада после објављивања нашег текста тражила објашњење од Лазарда и да јој је речено исто што и Политици – да споразум о стратешком партнерству никад није ступио на снагу.
Пиштаљка је објавила да је Лазард био саветник Апола у три посла вредна више милијарди долара само ове године – једном у Француској и два Сједињеним Америчким Државама. Лазард и Аполо појавили су се у још једној продаји ове године, формално – као и случају Телекома – на супротним странама. Наиме, Лазард је био саветник словеначке државе, односно Словеначког државног холдинга (SDH) за продају капитала Нове кредитне банке Марибор (NKBM), друге највеће банке у тој земљи. Банка је 30. јуна 2015. продата конзорцијуму Апола и Европске банке за обнову и развој за 250 милиона евра (Аполу је припало 80 одсто власништва, а ЕБРД-у 20 одсто).
Европску банку за обнову и развој у вези са продајом Телекома Србија помињу Вечерње новости, које наводе да би та банка могла бити „кец у рукаву“ понуде фонда Аполо и Телекома Словеније. „Уколико се Влада Србије, као продавац Телекома одлучи за понуду словеначког Телекома и Апола, који би у власништво српске компаније ушли кроз заједнички основану фирму, у игру улази и ЕБРД“, тврди извор Новости близак процесу приватизације.
„Тиме овај понуђач обједињује капитал фонда, знање и регионалну присутност словеначке компаније, са репутацијом ЕБРД који је практично гарант успешне приватизације. ЕБРД би у тај процес ушао пре потписивања купопродајног уговора, што је модел већ виђен приликом приватизација у региону“, каже неименовани извор.
Остаје нејасно како би се то ЕБРД појавио ако није поднео обавезујућу понуду, али се та ситуација десила у Словенији пошто је Влада Словенија (односно њен саветник Лазард) оценила да је понуда Апола најбоља. ЕБРД је тек тада ушао у посао.
Иначе, преузимањем Нове кредитне банке Марибор, Аполо је дошао и на српско тржиште јер је та банка већински власник (89,5%) крагујевачке банке КБМ.
ПРИЛОЗИ:
Извештај о пословању Лазарда за фискалну 2008. годину
Извештај о пословању Лазарда за фискалну 2009. годину
https://pistaljka.rs/home/read/522
Нема коментара:
Постави коментар