ВАШИНГТОН – На Форуму Фич Рејтингс, некадашњи државни секретар, Кондолиза Рајс, дотакла се теме утицаја Русије у свету, при томе оштро критикујући Владимира Путина, председника Руске Федерације.
Наиме, она каже да је Путин умислио да је Владимир Велики, преноси Блумберг.
„Путин је у дубини своје душе себе самог ставио у ред највећих руских владара.“ – каже она и додаје да руски лидер себе види у реду Александра Другог или Петра Великог, те да је сам говорио о томе како је Русија бележила напредак какав данас има у
периоду владавине поменутих руских владара.
Путин жели да надомести оно што је назвао „највећом катастрофом 20. века“, а то је, како каже Рајсова, Совјетски савез.
Америка мора да има зна и има у виду да Сирија неће задовољити Путина, те да Путин има много веће амбиције, каже Рајсова.
„Стабилизација режима Башара ал-Асада је за Путина стабилизација утицаја Русије на овом делу планете.“ – каже она.
Дозволите да вам откријем малу тајну. Једна земља ће ширити свој утицај и остваривати своје интересе у оној мери у којој је то могуће, рекла је помало загонетно Рајсова на крају свог говора.
Извор: Правда
http://www.pravda.rs/2015/11/08/kondoliza-rajs-napala-putina-umislio-si-da-si-vladimir-veliki/
"Rastuća ruska agresija" imenovana je kao jedna od glavnih pretnji po bezbednost Velike Britanije, uz epidemiju ebole i terorizam.
Lista pretnji je objavljena u sklopu nove Strategije za nacionalnu bezbednost britanske vlade. Poseban akcenat stavljen je na globalnu nestabilnost koja potiče od Rusije.
"Ruske aktivnosti u Ukrajini pokrenule su pitanja o ulozi i budućnosti NATO operacija u susednim zemljama i ponovo probudile pretnju koju Rusija predstavlja po zemlje Istočne Evrope i Baltika, među kojima ima i NATO i/ili EU članica", navodi se u izveštaju.
Rusija je okarakterisana kao država koja mnogo ulaže u vojsku i "očigledno je spremna" na primenu sile.
S obzirom na jačanje Islamske države, terorizam i dalje ostaje velika pretnja za Britaniju. Tamošnja vlada smatra da treba uložiti više energije u razumevanje razlike između religijske posvećenosti i ekstremizma.
Razarajući efekti gladi i zaraznih bolesti poput ebole takođe su uvršteni u listu. Pominju se još i sajber kriminal, klimatske promene i ekonomska nestabilnost evrozone.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/604748/EBOLA-TERORIZAM-I-PUTIN-Za-Britance-su-ove-tri-stvari-jednako-opasne
Čovek od poverenja, jedina osoba koja je bila član svake vlade od pada Sovjetskog saveza – Sergej
Šojgu bi mogao da bude sledeći predsednik Rusije.
Tako bar navodi portal Ekonomist, koji navodi da je aktuelni ministar odbrane svom predsedniku za rođendan doneo specijalni poklon, vojnu intervenciju u Siriji.
“Iste večeri su to proslavili igrajući hokej na ledu, Putin je postigao sedam golova, Šojgu se jednom upisao u strelce. Njihov tim je lako pobedio”, piše Ekonomist.
Portal navodi da je od 2012. godine, kada je Šojgu imenovan za ministra odbrane, njegovo partnerstvo sa Putinom napredovalo u svakom pogledu i od tada su ruske vojne snage postale glavni instrument Putinove spoljne politike.
”Na Krimu, u istočnoj Ukrajini, duž granica zemalja koje su u NATO, u Siriji, Rusija se pokazala kao sila koja je veoma dobro zaštićena, a ima i novu, dosad neviđenu efektivnost. Pod Šojguom, ruske oružane snage su demonstrirale moć, organizaciju i logistički sistem koji do sada nije viđen”, rekao je nedavno Evelin Farkaš, donedavno prvi čovek u Pentagonu za praćenje ruskih poslova.
Ekonomist navodi da je Šojgu daleko više od običnog ministra odbrane.
“Tri godine je mlađi od Putina, a od 1990. godine je u vlasti. Skoro 22 godine je vodio Ministarstvo za vanredne situacije, koristio je prednosti ruske birokratije, sakupio moć i popularnost, a pritom nije stvorio sebi neprijatelje”, navodi portal, potom i citira reči analitičara Evgenija Minčenka.
”Ne postoji niko sličan njemu u vladajućoj klasi...”
Šojgu je pažnju na sebe skrenuo rešavanjem konflikata u Južnoj Osetiji, Tadžikistanu i Čečeniji, a kada je nekadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin pripremao teren za predavanje vlasti Vladimiru Putinu, upravo je Šojgu postao predsednik partije Jedinstvo, koja je kasnije promenila ime u Jedinstvena Rusija.
Jeljcin je Šojgua opisivao kao najveću zvezdu moderne Rusije, međutim, on je odlučio da se povuče i prepusti lidersku poziciju Putinu, uz obrazloženje da “jedno drvo ne može da izdrži dva medveda”.
“Ipak, kada je Anatolij Serdjukov izgubio Putinovo poverenje, on je znao kome da se obrati. Šojgu je postao ministar odbrane, vojska je ponovo povratila poverenje, a on se okrenuo i novoj sferi – odnosima s javnošću. Njegov pragmatičan pristup prvi put je viđen u susretu sa bivšim američkim sekretarom za odbranu, Čakom Hejgelom, kada ga je oslovljavao ličnim imenom, a ne prezimenom, kako je do tada bila praksa”, piše Ekonomist.
Prema pojedinim stručnjacima, Šojgu nema preveliku ambiciju da preuzme funkciju predsednika Rusije, ali kako se u javnosti sve češće pojavljuje pitanje “šta posle Putina”, vrlo je moguće da će on ponovo odigrati ulogu timskog igrača i prihvatiti mesto koje nosi veliku odgovornost, ali i ogroman pritisak.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=11&dd=07&nav_category=78&nav_id=1060491
Velika Britanija je spremna da prizna Rusiju za "pretnju višeg nivoa" u okviru nove strategije nacionalne bezbednosti koju će premijer zemlje predstaviti 23. novembra, piše Tajms.
Među drugim pretnjama sličnog nivoa su: nestabilnost, vezana za priliv migranata u Evropu, terorizam, delatnost ekstremističkih grupa tipa Islamska država i širenje ebole.
Prema podacima lista, analizu rizika takvog tipa sprovode britanske vlasti svakih 5 godina. U 2010. godini Rusija se nije našla na spisku glavnih pretnji zemlje.
Pozivajući se na svoj izvor u Vladi, list navodi, da je vlast donela ovu odluku navodno zbog porasta ruske agresije za poslednjih 5 godina. Između ostalog, radi se o događajima u Ukrajini i u Siriji.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/531230/Rusija-za-Britaniju-predstavlja-pretnju-viseg-nivoa
Američki ministar odbrane Ešton Karter optužio je Rusiju za ugrožavanje svetskog poretka,
podsećajući na upade ruskih snaga u Ukrajinu i priče o nuklearnom naoružanju. Zabrinut je i zbog sve većeg uticaja Kine.
Ešton Karter je dodao da "američki odbrambeni sektor traga za kreativnim načinima da odvrati rusku agresiju i zaštiti američke saveznike", prenela je agencija AP.
Povodom sve većeg uticaja Kine i rastuće vojne moći te zemlje, Karter je zabrinut, ali oštre reči ipak je sačuvao za Rusiju, navodi američka agencija.
SAD prilagođavaju svoje operativne planove novom ponašanju Rusije, rekao je Karter na bezbednosnom forumu u Kaliforniji i dodao da prilagođavaju operativne i planove za vanredne situacije dok, sami ili sa saveznicima, rade na odvraćanju ruske agresije i pomažu u smanjenju ranjivosti saveznika i partnera.
Dodao je da SAD modernizuju svoj nuklearni arsenal, ulažu u nove tehnologije, kao što su dronovi i bombarderi dugog dometa, i kao što su laseri, elektromagnetski lanseri i novi sistem elektronskog ratovanja.
Američki ministar odbrane je istakao da bi ta nova oružja mogla da budu iznenađujuća na način koji "ne može da opišem".
Pored toga, kako je istakao, inoviraju i unapređuju operativne planove za odvraćanje i odbranu, s obzirom na promenjeno ponašanje Rusije.
"Konačno, jačamo ostale sposobnosti američke vlade u koje uključujemo informativne kampanje da bismo obezbedili da se istina probije, kao i sankcije koje su imale posledice po Rusiju", dodao je ministar.
Na Reganovom Forumu nacionalne bezbednosti, održanom u Simi Veliju, kod Los Anđelesa, Karter se obratio ključnim američkim političarima i ličnostima iz sektora bezbednosti.
Pored toga, šef Pentagona je dodao da su SAD "duboko zabrinute" da bi situacija u Južnom kineskom moru, gde Kina na koralnim grebenima gradi veštačka osrtva, mogla izazvati sukob u tom regionu.
"SAD se pridružuju praktično svima u regionu u dubokoj zabrinutosti zbog tempa i obima polaganja prava na ostrva u Južnokineskom moru", rekao je Karter.
Dodaje da je zabrinut zbog "perspektive dalje militarizacije, kao i potencijala da takve aktivnosti uvećaju rizik pogrešnih procena ili sukoba među državama koje ističu zahteve".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/2097471/Karter%3A+Rusija+i+Kina+ugro%C5%BEavaju+svetski+poredak.html
Rusko tržište krznenih proizvoda do kraja ove godne može da padne 15 do 20 odsto, udeo uvoza 40 do 45 odsto, a cene najpopularnijih bundi i robe široke potrošnje, ako i porastu, to neće biti mnogo, prognozirao je Savez preduzetnika tekstilne i lake industrije (Sojuzlegprom).
Realni prihodi Rusa se smanjuju (prema podacima Ros stata za 3,3 odsto tokom devet meseci ove godine), a kako građani sve manje sebi mogu da priušte kupovine, to teže prozvođači mogu da prodaju bunde, piše Rosijskaja gazeta.
Kako predviđa predsednik Sojuzlegproma, Andrej Razbrodin, ove sezone ne treba očekivati značajniji pad ili rast cena krznenih proizvoda.
Kad je reč o robi široke potrošnje, cene takvih krznenih proizvoda će se povećati minimalno. Što je bunda skuplja, to će manje da poskupi, jer kupovinu u premijum segmentu kompanije obavljaju ređe, rekao je stručnjak.
On savetuje da se bunda kupuje na proleće, kad se završava sezona i počinju sniženja. Međutim, ukazuje Razbrodin, u industriji krzna ne postoje samo klasične stvari, nego i modne, tako da neko ko želi da bude u trendu i može to sebi da dozvoli finansijski, naravno da će kupovati bundu pred početak zime.
Obim uvoza proizvoda od prirodnog krzna na rusko tržište pre dve godine dostizao je 80 odsto ukupnog prometa i taj pokazatelj se nije promenio do ove godine.
Sadašnje smanjenje uvoza vodi ka tome da se 45 odsto proizvoda koji su se ranije uvozili, rasporedi među domaćim proizvođačima, rekao je sagovornik Gazete.
Da bi se zamenio uvoz, potrebni su jeftini i jednostavni načini.
Deo uvoza se zamenjuje falsifikatima, ali to nije opcija.
Ako se ne zaustave ilegalne pošiljke iz inostranstva, celo tržište može da ode u "crno". Problem može da se reši označavanjem krznenih proizvoda, ukazao je Razbrodin.
U okviru Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), od 1. aprila 2016. godine biće pokrenut pilot projekat označavanja i očekuje se da će udeo falsifikata, koji sada dostiže 80 do 90 odsto, osetno sniziti, ocenio je ranije ministar trgovine Evroazijske ekonomske komisije, Andrej Slepnjev.
U poslednjih 10 godine prosečna vrednost ženskog krznenog kaputa ili bunde, prema podacima Ros stata, povećana je sa 18.000 na 41.200 rubalja (588 evra).
Muške kape od prirodnog krzna (osim od zeca i ovce) poskupele su u sličnom odnosu, od 2005. do 2015. godine sa 1.800 na 5.800 rubalja.
Bez obzira na sve, popularnost krzna se ne smanjuje, navodi Rosijskaja gazeta.
Zbog visokog kursa stranih valuta na Dalekom istoku je povećano interesovanje za domaće krznene proizvode. Jedna od najvećih fabrika koja sada radi u centralnom delu Rusije, planira da proširi biznis na Daleki istok. Njena ponuda je velikodušna - domaća bunda od mutona (jagnjećeg krzna) za 12.000 rubalja, a najjeftinije bunde od minka (kanadske kune) za 35.000 rubalja.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/604691/Rusija-rekla-NJET-uvoznom-krznu
Ruska pravoslavna crkva planira da uvede besplatni bežični internet na javnim mestima, s uslovom cenzure pornografije, tabloidnih vesti, gej propagande i bilo kakvih informacija vezanih za opasne religijske sekte. Naime, besplatni internet biće dostupan u blizini crkava i drugih verskih objekata, a crkveni IT stručnjaci pobrinuli su se za filtriranje sadržaja u skladu sa pravoslavnom etikom.
Наиме, она каже да је Путин умислио да је Владимир Велики, преноси Блумберг.
„Путин је у дубини своје душе себе самог ставио у ред највећих руских владара.“ – каже она и додаје да руски лидер себе види у реду Александра Другог или Петра Великог, те да је сам говорио о томе како је Русија бележила напредак какав данас има у
периоду владавине поменутих руских владара.
Путин жели да надомести оно што је назвао „највећом катастрофом 20. века“, а то је, како каже Рајсова, Совјетски савез.
Америка мора да има зна и има у виду да Сирија неће задовољити Путина, те да Путин има много веће амбиције, каже Рајсова.
„Стабилизација режима Башара ал-Асада је за Путина стабилизација утицаја Русије на овом делу планете.“ – каже она.
Дозволите да вам откријем малу тајну. Једна земља ће ширити свој утицај и остваривати своје интересе у оној мери у којој је то могуће, рекла је помало загонетно Рајсова на крају свог говора.
Извор: Правда
http://www.pravda.rs/2015/11/08/kondoliza-rajs-napala-putina-umislio-si-da-si-vladimir-veliki/
EBOLA, TERORIZAM I PUTIN Za Britance su ove tri stvari jednako opasne
"Rastuća ruska agresija" imenovana je kao jedna od glavnih pretnji po bezbednost Velike Britanije, uz epidemiju ebole i terorizam.
Lista pretnji je objavljena u sklopu nove Strategije za nacionalnu bezbednost britanske vlade. Poseban akcenat stavljen je na globalnu nestabilnost koja potiče od Rusije.
"Ruske aktivnosti u Ukrajini pokrenule su pitanja o ulozi i budućnosti NATO operacija u susednim zemljama i ponovo probudile pretnju koju Rusija predstavlja po zemlje Istočne Evrope i Baltika, među kojima ima i NATO i/ili EU članica", navodi se u izveštaju.
Rusija je okarakterisana kao država koja mnogo ulaže u vojsku i "očigledno je spremna" na primenu sile.
S obzirom na jačanje Islamske države, terorizam i dalje ostaje velika pretnja za Britaniju. Tamošnja vlada smatra da treba uložiti više energije u razumevanje razlike između religijske posvećenosti i ekstremizma.
Razarajući efekti gladi i zaraznih bolesti poput ebole takođe su uvršteni u listu. Pominju se još i sajber kriminal, klimatske promene i ekonomska nestabilnost evrozone.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/604748/EBOLA-TERORIZAM-I-PUTIN-Za-Britance-su-ove-tri-stvari-jednako-opasne
"Jedini 'Putin' posle Putina – Sergej Šojgu"
Čovek od poverenja, jedina osoba koja je bila član svake vlade od pada Sovjetskog saveza – Sergej
Šojgu bi mogao da bude sledeći predsednik Rusije.
Tako bar navodi portal Ekonomist, koji navodi da je aktuelni ministar odbrane svom predsedniku za rođendan doneo specijalni poklon, vojnu intervenciju u Siriji.
“Iste večeri su to proslavili igrajući hokej na ledu, Putin je postigao sedam golova, Šojgu se jednom upisao u strelce. Njihov tim je lako pobedio”, piše Ekonomist.
Portal navodi da je od 2012. godine, kada je Šojgu imenovan za ministra odbrane, njegovo partnerstvo sa Putinom napredovalo u svakom pogledu i od tada su ruske vojne snage postale glavni instrument Putinove spoljne politike.
”Na Krimu, u istočnoj Ukrajini, duž granica zemalja koje su u NATO, u Siriji, Rusija se pokazala kao sila koja je veoma dobro zaštićena, a ima i novu, dosad neviđenu efektivnost. Pod Šojguom, ruske oružane snage su demonstrirale moć, organizaciju i logistički sistem koji do sada nije viđen”, rekao je nedavno Evelin Farkaš, donedavno prvi čovek u Pentagonu za praćenje ruskih poslova.
Ekonomist navodi da je Šojgu daleko više od običnog ministra odbrane.
“Tri godine je mlađi od Putina, a od 1990. godine je u vlasti. Skoro 22 godine je vodio Ministarstvo za vanredne situacije, koristio je prednosti ruske birokratije, sakupio moć i popularnost, a pritom nije stvorio sebi neprijatelje”, navodi portal, potom i citira reči analitičara Evgenija Minčenka.
”Ne postoji niko sličan njemu u vladajućoj klasi...”
Šojgu je pažnju na sebe skrenuo rešavanjem konflikata u Južnoj Osetiji, Tadžikistanu i Čečeniji, a kada je nekadašnji predsednik Rusije Boris Jeljcin pripremao teren za predavanje vlasti Vladimiru Putinu, upravo je Šojgu postao predsednik partije Jedinstvo, koja je kasnije promenila ime u Jedinstvena Rusija.
Jeljcin je Šojgua opisivao kao najveću zvezdu moderne Rusije, međutim, on je odlučio da se povuče i prepusti lidersku poziciju Putinu, uz obrazloženje da “jedno drvo ne može da izdrži dva medveda”.
“Ipak, kada je Anatolij Serdjukov izgubio Putinovo poverenje, on je znao kome da se obrati. Šojgu je postao ministar odbrane, vojska je ponovo povratila poverenje, a on se okrenuo i novoj sferi – odnosima s javnošću. Njegov pragmatičan pristup prvi put je viđen u susretu sa bivšim američkim sekretarom za odbranu, Čakom Hejgelom, kada ga je oslovljavao ličnim imenom, a ne prezimenom, kako je do tada bila praksa”, piše Ekonomist.
Prema pojedinim stručnjacima, Šojgu nema preveliku ambiciju da preuzme funkciju predsednika Rusije, ali kako se u javnosti sve češće pojavljuje pitanje “šta posle Putina”, vrlo je moguće da će on ponovo odigrati ulogu timskog igrača i prihvatiti mesto koje nosi veliku odgovornost, ali i ogroman pritisak.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=11&dd=07&nav_category=78&nav_id=1060491
Rusija za Britaniju predstavlja "pretnju višeg nivoa"
Velika Britanija je spremna da prizna Rusiju za "pretnju višeg nivoa" u okviru nove strategije nacionalne bezbednosti koju će premijer zemlje predstaviti 23. novembra, piše Tajms.
Među drugim pretnjama sličnog nivoa su: nestabilnost, vezana za priliv migranata u Evropu, terorizam, delatnost ekstremističkih grupa tipa Islamska država i širenje ebole.
Prema podacima lista, analizu rizika takvog tipa sprovode britanske vlasti svakih 5 godina. U 2010. godini Rusija se nije našla na spisku glavnih pretnji zemlje.
Pozivajući se na svoj izvor u Vladi, list navodi, da je vlast donela ovu odluku navodno zbog porasta ruske agresije za poslednjih 5 godina. Između ostalog, radi se o događajima u Ukrajini i u Siriji.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/531230/Rusija-za-Britaniju-predstavlja-pretnju-viseg-nivoa
Karter: Rusija i Kina ugrožavaju svetski poredak
Američki ministar odbrane Ešton Karter optužio je Rusiju za ugrožavanje svetskog poretka,
podsećajući na upade ruskih snaga u Ukrajinu i priče o nuklearnom naoružanju. Zabrinut je i zbog sve većeg uticaja Kine.
Ešton Karter je dodao da "američki odbrambeni sektor traga za kreativnim načinima da odvrati rusku agresiju i zaštiti američke saveznike", prenela je agencija AP.
Povodom sve većeg uticaja Kine i rastuće vojne moći te zemlje, Karter je zabrinut, ali oštre reči ipak je sačuvao za Rusiju, navodi američka agencija.
SAD prilagođavaju svoje operativne planove novom ponašanju Rusije, rekao je Karter na bezbednosnom forumu u Kaliforniji i dodao da prilagođavaju operativne i planove za vanredne situacije dok, sami ili sa saveznicima, rade na odvraćanju ruske agresije i pomažu u smanjenju ranjivosti saveznika i partnera.
Dodao je da SAD modernizuju svoj nuklearni arsenal, ulažu u nove tehnologije, kao što su dronovi i bombarderi dugog dometa, i kao što su laseri, elektromagnetski lanseri i novi sistem elektronskog ratovanja.
Američki ministar odbrane je istakao da bi ta nova oružja mogla da budu iznenađujuća na način koji "ne može da opišem".
Pored toga, kako je istakao, inoviraju i unapređuju operativne planove za odvraćanje i odbranu, s obzirom na promenjeno ponašanje Rusije.
"Konačno, jačamo ostale sposobnosti američke vlade u koje uključujemo informativne kampanje da bismo obezbedili da se istina probije, kao i sankcije koje su imale posledice po Rusiju", dodao je ministar.
Na Reganovom Forumu nacionalne bezbednosti, održanom u Simi Veliju, kod Los Anđelesa, Karter se obratio ključnim američkim političarima i ličnostima iz sektora bezbednosti.
Pored toga, šef Pentagona je dodao da su SAD "duboko zabrinute" da bi situacija u Južnom kineskom moru, gde Kina na koralnim grebenima gradi veštačka osrtva, mogla izazvati sukob u tom regionu.
"SAD se pridružuju praktično svima u regionu u dubokoj zabrinutosti zbog tempa i obima polaganja prava na ostrva u Južnokineskom moru", rekao je Karter.
Dodaje da je zabrinut zbog "perspektive dalje militarizacije, kao i potencijala da takve aktivnosti uvećaju rizik pogrešnih procena ili sukoba među državama koje ističu zahteve".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/2097471/Karter%3A+Rusija+i+Kina+ugro%C5%BEavaju+svetski+poredak.html
Rusija rekla NJET uvoznom krznu
Rusko tržište krznenih proizvoda do kraja ove godne može da padne 15 do 20 odsto, udeo uvoza 40 do 45 odsto, a cene najpopularnijih bundi i robe široke potrošnje, ako i porastu, to neće biti mnogo, prognozirao je Savez preduzetnika tekstilne i lake industrije (Sojuzlegprom).
Realni prihodi Rusa se smanjuju (prema podacima Ros stata za 3,3 odsto tokom devet meseci ove godine), a kako građani sve manje sebi mogu da priušte kupovine, to teže prozvođači mogu da prodaju bunde, piše Rosijskaja gazeta.
Kako predviđa predsednik Sojuzlegproma, Andrej Razbrodin, ove sezone ne treba očekivati značajniji pad ili rast cena krznenih proizvoda.
Kad je reč o robi široke potrošnje, cene takvih krznenih proizvoda će se povećati minimalno. Što je bunda skuplja, to će manje da poskupi, jer kupovinu u premijum segmentu kompanije obavljaju ređe, rekao je stručnjak.
On savetuje da se bunda kupuje na proleće, kad se završava sezona i počinju sniženja. Međutim, ukazuje Razbrodin, u industriji krzna ne postoje samo klasične stvari, nego i modne, tako da neko ko želi da bude u trendu i može to sebi da dozvoli finansijski, naravno da će kupovati bundu pred početak zime.
Obim uvoza proizvoda od prirodnog krzna na rusko tržište pre dve godine dostizao je 80 odsto ukupnog prometa i taj pokazatelj se nije promenio do ove godine.
Sadašnje smanjenje uvoza vodi ka tome da se 45 odsto proizvoda koji su se ranije uvozili, rasporedi među domaćim proizvođačima, rekao je sagovornik Gazete.
Da bi se zamenio uvoz, potrebni su jeftini i jednostavni načini.
Deo uvoza se zamenjuje falsifikatima, ali to nije opcija.
Ako se ne zaustave ilegalne pošiljke iz inostranstva, celo tržište može da ode u "crno". Problem može da se reši označavanjem krznenih proizvoda, ukazao je Razbrodin.
U okviru Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES), od 1. aprila 2016. godine biće pokrenut pilot projekat označavanja i očekuje se da će udeo falsifikata, koji sada dostiže 80 do 90 odsto, osetno sniziti, ocenio je ranije ministar trgovine Evroazijske ekonomske komisije, Andrej Slepnjev.
U poslednjih 10 godine prosečna vrednost ženskog krznenog kaputa ili bunde, prema podacima Ros stata, povećana je sa 18.000 na 41.200 rubalja (588 evra).
Muške kape od prirodnog krzna (osim od zeca i ovce) poskupele su u sličnom odnosu, od 2005. do 2015. godine sa 1.800 na 5.800 rubalja.
Bez obzira na sve, popularnost krzna se ne smanjuje, navodi Rosijskaja gazeta.
Zbog visokog kursa stranih valuta na Dalekom istoku je povećano interesovanje za domaće krznene proizvode. Jedna od najvećih fabrika koja sada radi u centralnom delu Rusije, planira da proširi biznis na Daleki istok. Njena ponuda je velikodušna - domaća bunda od mutona (jagnjećeg krzna) za 12.000 rubalja, a najjeftinije bunde od minka (kanadske kune) za 35.000 rubalja.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/604691/Rusija-rekla-NJET-uvoznom-krznu
Нема коментара:
Постави коментар