„Пиштаљке” у суду заштићене и правилником

Апелациони суд у Београду донео је за евентуалне будуће узбуњиваче у редовима својих запослених Правилник о поступку унутрашњег узбуњивања,
што је, иначе, обавеза и судова по Закону о заштити узбуњивача.
Правилник који уређује „поступак унутрашњег узбуњивања“, дефинише узбуњивање као „откривање информације о кршењу прописа, кршењу људских права, вршењу јавног овлашћења противно сврси због које је поверено, опасности по живот, јавно здравље, безбедност, животну средину, као и ради спречавања штете великих размера“.
Правилник је ступио на снагу, а у том суду, за сада, нема узбуњивача, односно, како је за „Дневник“ изјавила портпаролка Апелационог суда Мирјана Пиљић, није поднета ниједна пријава.
Поступак унутрашњег узбуњивања започиње достављањем информације, било писане или усмено на записник, особи која је за то овлашћена.
У циљу заштите узбуњивача од евентуалне репресије и штетних последица, Правилником је утврђено да се као „штетна радња” према њима сматра „свако чињење или нечињење у вези с узбуњивањем којим се угрожавају или повређују њихова права и стављају у неповољнији положај“.
Узбуњивач има право да захтева да подаци о његовом идентитету не буду откривени, а у случају анонимних обавештења, не смеју се предузимати мере у циљу откривања идентитета анонимног узбуњивача. Обавеза је да се штити тајност података о личности узбуњивача, као и оних на основу којих се може открити идентитет, осим ако се узбуњивач не сагласи с њиховим откривањем у складу са Законом о заштити података о личности. Узбуњивач мора бити обавештен о томе ако је неопходно да се открије његов идентитет ради даљег поступања по његовој пријави.
Поступање по информацији у вези с унутрашњим узбуњивањем почиње без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема. Узбуњивач има право на информације о предузетим радњама, на увид у списе предмета, да присуствује радњама у поступку и да буде обавештен о исходу.
Правилник налаже да се предузму „све расположиве радње и мере у циљу утврђивања и отклањања неправилности на које је указано информацијом, као и да обустави све утврђене штетне радње и отклони њене последице“.
Узбуњивач се такође може изјаснити о извештају о ономе што је предузето ради отклањања неправилности и штетне радње које је пријавио.
Заштита коју узбуњивач ужива и по том правилнику и по закону подразумева забрану стављања у неповољнији положај, као и обустављање сваке штетне радње према њему и отклањање последице. Право на такву заштиту имају и особе које трпе последице због повезаности с узбуњивачем. 
Уколико је наступила штета по њега, узбуњивач има право на одштету у складу са законом који уређује облигационе односе. У сваком случају, узбуњивач против ког је предузета штетна радња у вези с узбуњивањем има право на судску заштиту.
Том правилнику су, како сазнаје „Дневник“, готово истоветни по садржају и правилници осталих судова.
Ј. Јаковљевић

http://www.dnevnik.rs/hronika/%E2%80%9Epistaljke%E2%80%9D-u-sudu-zasticene-i-pravilnikom