Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић потписао је у октобру одлуку да се свим запосленима (којих има 1.182) исплати по једна месечна зарада као награда за десету годишњицу тог јавног предузећа. Ова одлука изазвала је, према писању медија, сукоб у Влади а извори блиски Бајатовићу саопштили су да ће он „из свог џепа“ вратити трошак од 625.000 евра. Ако Бајатовић заиста „из свог џепа“, односно од месечне накнаде од 13.000 евра коју добија као члан надзорног одбора Југоросгаса, покрије цех, онда ће то исто морати да уради и наредне две године. Колективним уговором који су у фебруару ове године потписали Бајатовић, министар рударства и енергетике Александар Антић и председник синдиката у Србијагасу Вељко Милошевић исплата јубиларних награда предвиђена је и за 2016. и 2017. годину.
Како се наводи у члану 54 Колективног уговора, послодавац је у обавези да запосленима за навршених десет година рада у Србијагасу или његовим правним претходницима исплати просечну јубиларну награду у износу од једне зараде. Онима који у Србијагасу раде две деценије следује награда од две плате. За навршених 30 година исплаћује се бонус од три зараде, док се за 35 и 40 година радног стажа исплаћује награда од три и по плате. Како пише у Колективном уговору, средства се исплаћују оног месеца у години кад радник испуни услов за стицање овог права (Србијагас је уписан у регистар Агенције за привредне регистре 1. октобра 2005 године.) Послодавац је у обавези да награду обрачуна по износу плате из претходног месеца. Просечна плата у овом предузећу износи око 60.000 динара.
У Србијагасу су тврдили да је њихово текуће пословање у првих шест месеци ове године у плусу од 12 милијарди и да по том основу могу да исплате награде радницима. Међутим, према подацима из финансијског извештаја, које је недавно објавила Агенција за привредне регисте Србијагас је крај 2014. године завршио са губитком. Минус у билансима овог предузећа достигао је 45,04 милијарди динара, што је око 375 милиона евра. На крају 2013. године нето губитак је био нешто већи и износио је 49,7 милијарди динара.
Лош резултат је највећим делом настао по основу ненаплаћених потраживања од Азотаре, Петрохемије, Железаре, али су му у великој мери допринеле и курсне разлике у износу од 9,5 милијарди динара. Део проблема настао је и због тога што је предузеће гас продавало по ценама нижим од набавне.
Србијагас је и апсолутни рекордер по висини гарантованих зајмова. Према подацима из Билтена јавих финансија, које објављује Министарство финансија, на крају маја ове године гарантовани дуг Србијагаса износио је 623.999.000 евра. Враћање тих обавеза пало је на терет пореских обвезника јер предузеће није у стању да редовно плаћа рате банкама. Србијагас се у великој мери задуживао, уз гаранцију државе, за одржавање текућег пословања. Те кредите је, уместо за инвестиције, руководство Србијагаса користило за исплату зарада запосленима и за покривање текућих трошкова.
Ипак, постоји и једна добра ствар у у финансијском извештају овог предузећа. Приходи Србијагаса побећани су – са прошлогодишњих 65 милијарди динара на 70,26 милијарди динара. Оно, што нажалост није добро је што ни ове године Србијагас није могао без државне помоћи – приходи од субвенција, дотација и донација били су 75 милиона динара, што је шест милиона више него претходне године.
ПРИЛОЗИ:
Колективни уговор за Србијагас потписан 3. фебруара 2015.
Биланс успеха за 2014. годину
Напомене уз финансијски извештај за 2014. годину
https://pistaljka.rs/home/read/519
Нема коментара:
Постави коментар