Putin traži konflikte

U govorima predsednika SAD i Rusije na Generalnoj skupštini UN-a i susretu Baraka Obame i u kuloarima svetske organizacije većina analitičara vidi direktno suprotstavljanje Vašingtona i Moskve po pitanjima najvažnijih međunarodnih problema. О čemu i zašto su u Njujorku razgovarali Barak Obama i Vladimir Putin? Koji su im bili ciljevi? Ko je pobedio u ovom diplomatskom duelu?
Vladimira Putina
Na pitanja Radio Svoboda odgovara moskovski političar, predsednik partije "Zapadni izbor", bivši glavni urednik časopisa “Amerika” Konstantin Borovoj:
Borovoj: Čini mi se da se zapravo nikakv duel nije desio. Stav predsednika Obame je po svim pitanjima ostao nepromenjen. Predsednik Putin je pokušao da utiče na razvoj događaja, ali taj pokušaj svakako nije mogao da da rezultate. Takav stepen koncentracije vlasti u jednim rukama kao u Rusiji nema premca; predsednik Obama, za razliku od predsednika Putina, nije u mogućnosti da jednom svojom odlukom promeni stav svje države, niti da promeni stav koalicije država koje su zaokupljene problemima Sirije. Ili da promeni stav Evropske unije koja s užasavanjem prati šta se dešava u Ukrajini. Ali uvek postoji nada da će Vladimir Putin, u čijim rukama je skoncentrisana vlast i koji ima mogućnost da promeni stav Rusije, prihvatiti razumne stavove. Upravo na tome je i bio baziran susret – na želji predsednika Obame da nekako utiče na Putina.

RSE: Zar je moguće da smatrate da Putin može da promeni svoj stav?

 

Borovoj: Pre svega, uveren sam u to da je stav SAD i zapadnog sveta nepromenljiv. Ruski mediji su poslednja dešavanja u Njujorku – susret dva predsednika i govore Obame i Putina predstavili kao da je Rusija izvršila veoma jak uticaj na stavove SAD i EU. Ali ni o čemu sličnom nema ni govora! To je očigledno samo gordo ubeđenje u to da je ono što se desilo u stvari bio diplomatski duel. Duel bi bio moguć da se s Putinom neko sukobljavao. Ali u stvari ako je hteo da čuje, on je iznova mogao da čuje isti onaj stav koji mu je odlično poznat i koji niko ne može da promeni, s obzirom da je to kolektivni stav značajnog dela svetske zajednice. U ruskim medijima su se već mogle čuti tvrdnje da se, navodno, stav Zapada menja povodom tragedije “Boinga”, povodom međunarodnog tribunala... Odakle im to? Ništa slično nije ni pomenuto! Želja se prikazuje kao stvarnost. Uzgred, argumenti koji su ponuđeni u prilog teze o spremnosti Zapada na novo prijateljstvo s Rusijom veoma su jadni – poput onog ko je kome prvi pružio ruku na susretu Obame i Putina, i onda se prikazuje fotografija na kojoj Obama zaista Putinu pruža ruku. Ali teško da ova činjenica svedoči o promeni stava Zapada.

RSE: Govor Baraka Obame za govornicom Generalne skupštine UN-a u Rusiji je ostao u senci u odnosu na govor Vladimira Putina. Kremaljska televizija tvrdi: Putin je bio glavni, svi su ga pažljivo saslušali i sada postoji mogućnost da će se stav Zapada promeniti. Međutim, obično se prema govoru predsednika SAD na Generalnoj skupštini UN-a odnosi kao prema govoru lidera slobodnog sveta. Da li mislite da je Obama potvrdio ovo visoko zvanje?

 

Borovoj: Njegov govor bio je veoma odmeren, staložen diplomatski nastup. Nikakve ucene, nikakve ultimatume niko nije mogao da čuje. To je bio govor političara koji pokušava da smiri situaciju u svetu, govor odgovornog političara koji pokušava da reši svetske probleme. Bilo bi čudno kada bismo od Obame očekivali neke oštre, neočekivane izjave; stav SAD-a je za svet dobar upravo zbog svoje predvidljivosti i stabilnosti.

RSE: Da li Vam je iz ovog govora Baraka Obame i drugih izjava američkih lidera datih u poslednje vreme jasno do koje mere Vašington povezuje sirijski i ukrajinski problem? Drugim rečima, da li je američka politička podrška Ukrajini uslovljena postupcima Rusije u Siriji? Da li može da se desi da će trgovina na kojoj, čini se, insistira Vladimir Putin može za Rusiju da bude uspešna?

 

Borovoj: Uvodeći rusku vojsku u Siriju Putin u suštini poziva SAD na pregovore na kojima bi moglo doći do razmene stava Rusije oko Sirije za stav SAD-a povodom Ukrajine. Međutim, kako je rekao jedan književni lik, trgovina u ovom konkretnom slučaju nije moguća. Svima je jasno da je u interesu Putina – a Moskva potvrđuje ovo na različite načine – stvaranje preduslova za održavanje međunarodne konferencije u formatu “Jalta-2” s ciljem podele sveta na sfere uticaja. Predsednik Obama je tim povodom već rekao da regionalni lider države čija ekonomija je samo malo veća od ekonomije Španije teško može da pretenduje na ulogu Josifa Staljina iz perioda završetka Drugog svetskog rata. Savremena politika, sami principi današnje svetske politike ne dozvoljavaju državnim liderima da dele svet na sfere uticaja. To bi bio i zločin, i bilo bineodgovorno.

RSE: Da li će nakon ovog susreta Putina i Obame u Njujorku uslediti neki razvoj rusko-američkog dijaloga?

 

Borovoj: Prema koracima koje je Putin preduzimao do sada možemo da izvedemo jasan zaključak da će se situacija u Siriji razvijati, Kremlj će nastaviti sa svojom agresivnom politikom. Već je saopšteno da su u Siriji razmešteni novi ruski avioni. Danas su ruski mediji saopštili o održanoj sednici Generalštaba Oružanih snaga Rusije na kojoj je bio prisutan ministar odbrane. Jasno je da će se i situacijia u Siriji, i situacija u Ukrajini razvijati: Putin traži konflikte. Razgovori o sprečavanju sukoba između vojske međunarodne koalicije i ruske vojske, koja je došla na Bliski Istok da zaštiti Asada, očigledno neće sprečiti ovaj konflikt. Slanje ruske armije u Siriju jeste pokušaj da se zaštiti ono što se zaštititi ne može, a to je pozicija Bašara el Asada, i to ne u njegovom sukobus “Islamskom državom”, kako tvrdi Putin, već u sukobu snaga koje su verne sirijskom diktatoru s međunarodnom koalicijom i sa sirijskom opozicijom. Razvoj situacije u Ukrajini zavisiće od razvoja događaja na Bliskom Istoku.
Putin danas svojim političkim odnosima sa Zapadom i s Ukrajinom upravlja pomoću vojnih instrumenata, pomoću instrumenata rata. I u Ukrajini, i u Siriji. Prema tome, možemo da očekujemo informacije o ratnim sukobima u skorije vreme. U ovim uslovima odgovorni zapadni političari treba da održavaju kontakte sa svojim političkim, vojnim oponentima, i u tom smislu je, svakako, susret Obame i Putina opravdan – smatra moskovski političar Konstantin Borovoj.

http://www.slobodnaevropa.org/content/putin-trazi-konflikte/27279890.html

PUTIN IMA VELIKI PROBLEM U SIRIJI o kojem niko ne priča, ni na Zapadu ni u Rusiji

Nedavno istraživanje javnog mnenja moskovskog Levada centra pokazalo je da samo manjina Rusa podržava pomoć koju Moskva daje režimu Bašara al Asada
Rusija i njen predsednik Vladimir Putin imaju veliki problem sa vojnom intervencijom u Siriji, piše Vox.com. I niko na zapadu, ili na istoku, ne priča o ovome.
Naime, intervencija, ma kako izgledala nekome sa strane, uopšte nije popularna u samoj Rusiji. A pošto se Putinova vlast oslanja na njegovu popularnost i popularnost njegovih odluka, ovo može biti zaista veliki problem za ruskog predsednika.
Nedavno istraživanje javnog mnenja moskovskog Levada centra pokazalo je da samo manjina Rusa podržava pomoć koju Moskva daje režimu Bašara al Asada. Samo 39 odsto ispitanih reklo je da je za ovu podršku, a čak 69 odsto je bilo izričito protiv bilo kakve vojne intervencije Rusa na Bliskom istoku. Samo malih 14 odsto je reklo da podržava slanje trupa u Siriju ili bilo kakvu sličnu vojnu intervenciju.
Putin je, izgleda, ozbiljno shvatio ovu poruku, pa je Kremlj već najavio da će u Siriju ići samo dobrovoljci, dok će intervencija biti ograničena na sigurno bombardovanje sa velike udaljenosti. Ali to je samo početak Putinovih problema. Ekonomija, koja je već u problemu, teško da će profitirati od ovog dodatnog tereta, koji predstavlja vojno mešanje Rusije u rat na Bliskom istoku. Dalje, ako zbog intervencije ruske snage budu meta terorističkih napada, ili još gore, ako sama Rusija zbog ovoga bude na udaru terorizma, sve ovo može biti ozbiljan izazov za Putina.
Posebno je zanimljivo kako je reakcija javnosti potpuno različita u odnosu na ono što se prošle godine dešavalo oko Ukrajine. Tada je popularnost Putina bila veća nego ikad, što je pomoglo da se reše ekonomski problemi koji su zadesili Ruse u 2014. godini. Rat u Ukrajini, međutim, doneo je i jedan problem za Putina sa sobom: sankcije, veoma nepopularne u krugovima ruske elite, koja je vitalna za predsednika, ukoliko želi da ostane na vlasti. Ako, međutim, kao što neki analitičari predviđaju, intervencija u Siriji “pomogne” da te sankcije budu ukinute, Putin lako može zameniti jedan problem, nezadovoljstvo elite, sa drugim, opasnijim, nezadovoljstvom naroda.
Ruski analitičar Aleksandar Verkhovski upozorava da je ovo prilično opasna situacija za Putina, pošto je, kako on kaže, Putinova popularnost njegov “osnovni resurs”. Sve dok je popularan među narodom, ruski predsednik može sve, i njegova pozicija je sigurna. Ako popularnost počne da opada, međutim, postoji rizik da ga ruska “elita” izgura iz kancelarije i zameni nekim ko će biti daleko poslušniji od Putina.
(Telegraf.rs/Vox.com)

http://www.telegraf.rs/vesti/1777358-putin-ima-veliki-problem-u-siriji-o-kojem-niko-ne-prica-ni-na-zapadu-ni-u-rusiji

Pada Putinova popularnost u Rusiji?

Naime, intervencija, ma kako izgledala nekome sa strane, uopšte nije popularna u samoj Rusiji. A pošto se Putinova vlast oslanja na njegovu popularnost i popularnost njegovih odluka, ovo može biti zaista veliki problem za ruskog predsednika.
Nedavno istraživanje javnog mnenja moskovskog Levada centra pokazalo je dasamo manjina Rusa podržava pomoć koju Moskva daje režimu Bašara al Asada.

Samo 39 odsto ispitanih reklo je da je za ovu podršku, a čak 69 odsto je bilo izričito protiv bilo kakve vojne intervencije Rusa na Bliskom istoku. Samo malih 14 odsto je reklo da podržava slanje trupa u Siriju ili bilo kakvu sličnu vojnu intervenciju.
Putin je, izgleda, ozbiljno shvatio ovu poruku, pa je Kremlj već najavio da će u Siriju ići samo dobrovoljci, dok će intervencija biti ograničena na sigurno bombardovanje sa velike udaljenosti. Ali to je samo početak Putinovih problema.
Ekonomija, koja je već u problemu, teško da će profitirati od ovog dodatnog tereta, koji predstavlja vojno mešanje Rusije u rat na Bliskom istoku. Dalje, ako zbog intervencije ruske snage budu meta terorističkih napada, ili još gore, ako sama Rusija zbog ovoga bude na udaru terorizma, sve ovo može biti ozbiljan izazov za Putina.
Posebno je zanimljivo kako je reakcija javnosti potpuno različita u odnosu na ono što se prošle godine dešavalo oko Ukrajine. Tada je popularnost Putina bila veća nego ikad, što je pomoglo da se reše ekonomski problemi koji su zadesili Ruse u 2014. godini.
Rat u Ukrajini, međutim, doneo je i jedan problem za Putina sa sobom: sankcije, veoma nepopularne u krugovima ruske elite, koja je vitalna za predsednika, ukoliko želi da ostane na vlasti. Ako, međutim, kao što neki analitičari predviđaju, intervencija u Siriji “pomogne” da te sankcije budu ukinute, Putin lako može zameniti jedan problem, nezadovoljstvo elite, sa drugim, opasnijim, nezadovoljstvom naroda.
Ruski analitičar Aleksandar Verkhovski upozorava da je ovo prilično opasna situacija za Putina, pošto je, kako on kaže, Putinova popularnost njegov “osnovni resurs”. Sve dok je popularan među narodom, ruski predsednik može sve, i njegova pozicija je sigurna. Ako popularnost počne da opada, međutim, postoji rizik da ga ruska “elita” izgura iz kancelarije i zameni nekim ko će biti daleko poslušniji od Putina.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/522505/Pada-Putinova-popularnost-u-Rusiji

SAD kritikuju Rusiju: Samo dolivaju ulje na vatru

Ministar odbrane SAD Ešton Karter rekao je da su ruski napadi i pristup Kremlja građanskom ratu u
Siriji ništa drugo do dolivanje vatre. 
Kako piše britanski "Gardijan", Karterova izjava je razbila i ono malo nade da su predsednici Barak Obama i Vladimir Putin počeli da pronalaze zajednički jezik.
"Rusija tvrdi da želi da se bori protiv Islamske države, ali i da podržava režim Bašara al Asada. Borba protiv ID bez težnje ka političkoj tranziciji će samo eskalirati sukobe", rekoa je Karter.
Kako je naveo, tako će se dodatno pojačati problemi ekstremizma i nestabilnosti zbog kojih je Moskva, "kako tvrdi", zabrinuta.

"Takav pristup je praktično dolivanje ulja na vatru", rekao je Karter.

Karter je nakon Putinove izjave da "Rusija neće grlom u jagode" ući u ovaj konflikt, rekao da "nije kasno da Rusija potpuno promeni svoj pristup".

Američki zvaničnici su intervenciju Rusije u Siriji napali i sa druge strane - tvrdeći da su pogođeni i civlni ciljevi, ali i pobunjenički ciljevi koji nemaju veze sa Islamskom državom.

Posredno, Vašington je Moskvu optužio da je napala uporišta Slobodne sirijske vojske, koja je glavna opozicija Asadovom režimu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=01&nav_category=78&nav_id=1045971

 Putin može da postane meta džihadista

Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da rusko mešanje u sukobe u Siriji može da bude
“prilika“ za SAD, prenosi CNN. 
On je naveo da bi se Moskva u Siriji mogla naći u “komplikovanoj situaciji“ koja bi mogla da utiče na Putinovu politiku prema Bašaru el-Asadu.
“Ukoliko ide na stranu Asada, Irana i Hezbolaha, imaće velike probleme sa sunitskim državama u regionu. To znači da bi mogao da postane meta sunitskih džihadista“, rekao je Keri, aludirajući na ruskog predsednika Vladimira Putina.
On je naveo da se problemi u Siriji ne mogu rešiti bez uključivanja sunita u političku situaciju.

“To je prilika za nas da postavimo pitanje - kako zapravo želite da rešite problem u Siriji. Ne možete da rešite problem bez uključivanja sunita, sporazuma. Zato što sve dok je Asad tamo, jednostavno ne može da bude mira“, naglasio je Keri.

Keri je dodao i da predsednik Sirije Bašar el-Asad mora da ode sa tog položaja, kao i da mu u potpunosti nedostaje legitimnost.

SAD se ne protive ruskim vazdušnim napadima u Siriji ukoliko su oni upereni protiv Islamske države, ali Bašar el Asad mora da odstupi, izjavio je u Savetu bezbednosti UN u Njujorku šef američke diplomatije Džon Keri.

Ako nedavne akcije Rusije, kao i one predstojeće odražavaju istinsku spremnost da se pobedi ta organizacija, onda smo spremni da pozdravimo te napore. Ali ne treba da mešamo borbu protiv ID sa podrškom Asadu i nećemo je mešati”, naveo je Keri, prenela je agencija AFP.

Šef američke diplomatije istakao je da su snage njegove zemlje spremne na komunikaciju sa ruskim snagama kako bi se izbegli njihovi slučajni susreti na bojnom polju, ali da će Amerikanci nastaviti svoje napade.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=30&nav_category=78&nav_id=1045792

Fabijus: Saradnja s Rusijom, ali pod tri uslova! 

Ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabijus izjavio je danas da je njegova zemlja spremna da
sarađuje sa Rusijom i drugim državama u borbi protiv Islamske države u Siriji, ali pod tri uslova, koji uključuju okončanje nasilja protiv sirijskih civila i odlazak predsednika Bašara al-Asada s vlasti.
Fabijus je, pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija juče rekao da napredak mora da podrazumeva "pregovore na široj osnovi ka političkoj tranziciji koja ne bi podrazumevala održavanje na vlasti sirijskog dželata".

Treći uslov za saradnju s drugim državama je "apsolutna jasnoća" o tome protiv koga se zemlje bore, dodao je Fabijus.
On je naveo da je Rusija podelila članicama Saveta bezbednosti nacrt rezolucije kojom se poziva na usklađene globalne napore u borbi protiv terorizma u Siriji, preneo je AP.

Rezolucijom se pozivaju sve zemlje da odgovore na pojačane terorističke pretnje i delovanja na Bliskom istoku i Severu Afrike.
U nacrtu rezolucije, u koji je uvid imala agencija AP, osudjuju se grupa Islamska država, al-Kaida i njen sirijski ogranak Al-Nusra front, kao i druge grupe, za nastavljanje terorističkih akcija.


http://www.alo.rs/fabijus-saradnja-s-rusijom-ali-pod-tri-uslova/10599

Dinamika Rusije usporena, BDP pada

Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije snižen je 3,8 odsto za osam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom lani. 
U avgustu je na međugodišnjem nivou pao 4,6 odsto, objavilo je Ministarstvo za ekonomski razvoj.
Ministarstvo je, u dokumentu Osnovne tendencije socijalno-ekonomskog razvoja Rusije od januara do avgusta, navelo da je u prvom polugodištu ove godine, isključujući sezonske faktore, dinamika kretanja BDP usporena. U julu i avgustu, prema preliminarnoj proceni, sniženje nije uočeno, prenele su Ria novosti.

Sredinom septembra ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev rekao je da je pad ruske privrede za janaur-avgust ubrzan na 3,9 odsto.

U materijalima ministarstva je navedeno da je najveći negativan uticaj na rast BDP-a u avgustu, u odnosu na isti period lani, imala prerađivačka industrija, građevinarstvo, trgovina na veliko i malo, i neto porezi na proizvode.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=09&dd=30&nav_id=1045821