Putin nije vatrogasac, već imperijalista starog kova

Europljani moraju uvidjeti Putinove namjere prije nego što bude prekasno.
PARIZ - Ono što je jasno u Siriji je ovo: Nema dobrog rješenja.
Tamo ne postoji dobro rješenje još od one crne srijede augusta 2013. godine kada je ratna mašinerija sirijskog predsjednika Bashara al-Assada, korištenjem hemijskog oružja, prešla „crvenu liniju“ za koju je američki predsjednik Barack Obama upozorio da može izazvati američki vojni odgovor. Umjerena opozicija je mirno stajala, a Islamska država Irak i Levant još nije izašla iz sjenki. Ipak, Obama se u posljednjem minutu odlučio za promjenu „nalijevo krug“ i nije intervenirao.
Ta greška se ne može povući. No, u paklu loših rješenja koja se nude Siriji, neka su gora od drugih. A jedno za koje se zalaže ruski predsjednik Vladimir Putin je vjerovatno najpaklenije od svih.
Ruski zračni udari koncentrirali su se na ciljeve kod gradova Idlib, Homs i Hama – područja gdje, kako navode nezavisni posmatrači, pratitelji džihadista i drugih grupa koji analiziraju videosnimke koje su ruske vlasti lično postavile na internet, nema Islamske države. Ovo znači da je primarni cilj ruskih napada slabljenje cijele opozicije, uključujući i demokratsku opoziciju, koja se bori protiv Assadovog režima.
Cilj ruske intervencije, stoga, nije da pridonese „borbi protiv terorizma“, kao što propagandisti Kremlja tvrde, već da povrate političku kontrolu, po svaku cijenu, režima koji je u samom startu kreirao terorizam. Preciznije rečeno, ruski cilj je da spasi (nakon dugog perioda podrške u oružju) diktature koju američki i francuski zvaničnici opisuju kao odgovornu za smrt više od 250.000 osoba od 2011. godine. Ponašanje režima je, bez sumnje, također ojačalo užasavajući rast ISIL-a što je osiguralo adut za Assada u nastojanju da dobije međunarodnu podršku – a Rusiji smokvin list.
Neko može kazati kako je prošlost – prošlost i da, kada se govori o generalnoj nesreći u Siriji, ruska  intervencija ima barem jednu dobru stvar u zaustavljanju slobodnog pada ove države. No, prva posljedica Putinove ofanzive – u kojoj se koriste metode provjerene u dva čečenska rata i neopterećene, blago rečeno, oprezom zapadnih oružanih snaga – bit će povećanje, a ne smanjenje, broja civilnih žrtava.
Sirijski Kunduzi
Svijet je sa pravom bio užasnut posljednjom američkom grubom greškom u bombardiranju bolnice Ljekara bez granica u afganistanskom Kunduzu. No, koliko će sirijskih Kunduza biti rezultat ruskih zračnih udara ukoliko Kremlj nastavi više koristiti nenavođene bombe umjesto navođenih? (Ovo je samo jedan od primjera ruske taktike, no jedan koji otkriva koliko Putin planira voditi svoju posljednju stranu avanturu.)
I da li može iko, makar na trenutak, povjerovati da će ruska intervencija olakšati, a ne otežati, sirijsku izbjegličku krizu? Putinove metode primoravaju desetine hiljada civila da bježe od nasumice vođenih zračnih udara, čime se čisti put smrtonosnim jedinicama režima koje su u posljednjim mjesecima pokazale znakove umora i čime se uništavaju preostale nade stvaranja efikasnih sigurnih zona u sjevernom Jordanu i južnoj Turskoj.
Sada će se i posljednji nositelji protivljenja režimu pojaviti na ulicama Europe. Međutim, oni se neće pojaviti na cestama Rusije: Za razliku od Njemačke i Francuske, Putin neće oklijevati da izbjeglicama, dok im terorizira sutrašnjicu, zalupi vrata pred nosom.
Niti Putin skriva svoje namjere u Siriji. Jednu vijest su prenijeli ruski mediji, ali ona nije privukla pažnju Zapada – nosač raketa Moskva, sa svojim desecima projektila protiv aviona, stigao je u Latakiju.
No, ISIL, što svi znaju osim Putina, nema zračne snage koje treba obarati. Prije će biti da će Kremlj legitimnom metom smatrati svaki avion koji bude prolazio iznad teritorije za koju bude smatrao da drži pod svojom kontrolom.
I, zbog činjenice da bi takva letjelica obavezno imala zastavu Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Turske ili neke druge članice koalicije koja se bori protiv ISIL-a, nije teško predvidjeti kako bi rusko miješanje dovelo do međunarodne eskalacije građanskog rata u Siriji.
Na sreću, još nismo došli do toga. No, nemojmo se pretvarati da ruske vojne operacije, koje su do sada samo za cilj imale osigurati Rusiji vlasništvo nad sirijskim zračnim prostorom i zaštitu svojih interesa na tlu, jačaju napore za poraz ISIL-a.
Odvlačenje pažnje
Putin nije samo vatrogasac koji stvara požare. On je imperijalist starog kova. Njegova operacija u Siriji je djelomično stvorena da odvuče pažnju od njegovog cijepanja Ukrajine. I njegove slabo prikrivene prijetnje baltičkim državama, Poljskoj, Finskoj i sada Turskoj – čiji su zračni prostor i odnose sa NATO-om testirali ruski avioni – otkriva strategiju agresije koja ima svoj glavni cilj u slabljenju Europe.
Europljani moraju uvidjeti Putinove namjere prije nego što bude prekasno. U Francuskoj, pjesma sirena za smirenje postaje nacionalni poziv za okupljanje, od ekstremno-desničarskog Nacionalnog fronta do ekstremno-lijevih elemenata, kao i među sve većim brojem političara svih boja. Doista, Kremlj je marljivo uzgojio partijske sekretarijate širom Europe. Mreža nevidljivih veza stvorila je ono što bi se moglo nazvati „Putinovom strankom“ u Europi.
Da Putinova partija mami samo uobičajene europske narodnjačke demagoge, od Nigela Faragea u Velikoj Britaniji do Viktora Orbana u Mađarskoj, to bi bilo dovoljno loše. No, čak kad i oni lideri za koje se normalno smatra da su odgovorni državnici, poput italijanskog premijera Mattea Renzija, počnu opravdavati Putinove poteze, Europa riskira da protrati onu sigurnost na kojoj je stvorila svoj prosperitet.
Izvor: Project Syndicate - Russia’s European Game in Syria

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/putin-nije-vatrogasac-vec-imperijalista-starog-kova

Putin Ukrajini: Neka vam MMF pozajmi, ja neću

Rusija nije tražila od Kijeva prevremeno vraćanje duga od tri milijarde dolara kako ne bi dovela svoje ukrajinske kolege u nezgodan položaj, kaže Putin. 
Ipak predsednik Rusije Vladimir Putin ističe da se taj novac mora vratiti.
"Da vas podsetim, mi odavno imamo pravo da tražimo isplatu ovog duga pre decembra. Mislim na to da su stupili na snagu uslovi u skladu sa našim ugovorom o pružanju ovog kredita. Međutim, mi to nismo radili upravo da ne bismo doveli naše ukrajinske kolege u težak položaj i ne otežamo i bez toga tešku situaciju u ekonomiji. Ali, novac je naš i neka nam ga vrate“, rekao je Putin na sastanku sa članovima Vlade.

Predsednik Rusije je predložio MMF-u da pruži dodatnu pomoć Ukrajini od tri milijarde dolara, kako bi ona možda mogla da isplati dug Rusiji.

"Zašto MMF ne pozajmi Ukrajini te tri milijarde dolara kako bi ona mogla da isplati dug? Zašto menjati svoja pravila za neku zemlju, kršeći sam sistem i pravila funkcionisanja MMF-a? Razgovarajte sa kolegama. Čini mi se da je lakše ići tim putem — dodati Ukrajini tri milijarde kako bi mogla da vrati dug i svi bi bili zadovoljni i radili bi normalno“, rekao je Putin.

Ukrajina je u septembru pokrenula pravnu proceduru restrukturiranja dela svog državnog duga. Vlada Ukrajine je ranije uključila u restrukturiranje i dug Rusiji u vrednosti od tri milijarde dolara. U Kijevu ga smatraju komercijalnim, a ne državnim kreditom. Rusija je više puta saopštavala da ne planira da učestvuje u restrukturiranju i da će tražiti izmirivanje duga do decembra.


http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=10&dd=13&nav_id=1050894

Sestri Nađe Savčenko zabranjen ulazak u Rusiju 

Sestri ukrajinske poslanice i vojnog pilota Nađe Savčenko koja je u zatvoru u Rusiji gde je optužena
za ubistvo dva novinara, zabranjen je ulazak u Rusiju do 2020. godine, saopštili su njeni advokati.
"Kad sam stigla na rusku granicu, jedan zaposleni mi je rekao da ja, Vira Savčenko, ne mogu da uđem u zemlju do 2020. godine...", rekla je ona u utorak i dodala da je to odluka ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). 
Vira Savčenko je glavni svedok odbrane na suđenju.
 
Ruski ministar pravde Aleksandar Konovalov izjavio je pre nekoliko dana da je Moskva otvorena za razgovore da Kijevu prepusti Nadeždu Savčenko pošto sud u Rusiji završi postupak u kojem je optužena za ubistvo dva novinara.
 
Rusko tužilaštvo optužuje Savčenko da je namerno gađala novinare i civile kada su ukrajinske snage napale pobunjeničke položaje na istoku Ukrajine 2014, dok ona tvrdi da nije učestvovala u minobacačkom napadu u kojem su ubijena dva novinara i civili.
 
Rusija je ranije odbacivala mogućnost da Savčenko bude predata Ukrajini ili zamenjena za dva zarobljena čoveka za koje Kijev tvrdi da su ruski oficiri.
Savčenko je bila u dobrovoljačkom bataljonu koji se borio uz vladine snage u separatističkim oblastima, a rekla je da su je kidnapovali Rusi pošto su je zarobili pobunjenici u junu 2014.
 
Rusko tužilaštvo tvrdi da je Savčenko pobegla iz zarobljenjištva u Luganjsku i ušla u Rusiju kako bi sprovela teroristički napad.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/597989/Sestri-Nadje-Savcenko-zabranjen-ulazak-u-Rusiju

Krim deo Rusije u novom Larusovom atlasu 

Ukrajinski ambasador u Francuskoj Oleg Šamšur izrazio je "veliko razočarenje" nakon što je čuvena izdavačka kuća Larus u svom novom društevno-ekonomskom atlasu polusotrvo Krim na Crnom moru ucrtala kao deo ruske teritorije.
Predstavnici Larusa nisu želeli Frans presu da komentarišu tu odluku.
 
"Larusov atlas koji je zvezdicom označio da je Krim pripojen Rusiji, smatra kao legitimno rusko flagrantno kršenje međunarodnog prava", naveo je Šamšur u pismu upućenom izdavačkoj kući Larus.
Rusija je anektirala Krim u martu 2014. godine posle spornog referenduma na kojem je izašlo 97 odsto birača. 

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/598039/Krim-deo-Rusije-u-novom-Larusovom-atlasu

Figaro: Odreći se Krima da ne bude Hladnog rata

EU treba da donese više važnih političkih odluka, uključujući i prihvatanje činjenice da je Krim deo Rusije da bi se izbegao povratak Hladnog rata, objavio je francuski list Figaro.
Figaro navodi da bi EU mogla da upotrebi sličnu strategiju koju je Moskva ponudila po pitanju Kosova.

"Od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Moskva je navela da će prihvatiti svaku političku odluku oko koje se budu složile i Beograd i Priština. EU bi trebalo da upotrebi istu strategiju - da podrži svako rešenje koje zajednički dogovore Moskva i Kijev", naveo je francuski list, a preneo Sputnjik.

Odnosi Rusije i EU su i dalje napeti, uglavnom zbog ukrajinske krize, a da bi se izbegao novi Hladni rat na kontinentu, lideri EU moraju da iznađu kompromis sa Rusijom, piše Figaro.

Prema navodima lista, teza EU o tome kako da se odnosi prema Rusiji trebalo bi da bude izgrađena na sledećem: "Sukob postoji, ne sme da se nastavi, pomirenje je malo verovatno, ali je kompromis neophodan".

Lideri EU ne bi trebalo dugo da se zanose, već je vreme da shvate da je kriza ozbiljna.

Postoje dve stvari koje bi EU trebalo da uradi da bi izašla iz nezgodne političke situacije sa Rusijom - prvo Unija mora da se pridržava sporazuma iz Minska i da insistira kod Kijeva da uspostavi dijalog s Rusijom, navodi Figaro.

Drugo - dobar diplomatski potez za Kijev bio bi da zvanično vrati Krim Rusiji, zaključuje francuski list.

http://www.novimagazin.rs/svet/figaro-odreci-se-krima-da-ne-bude-hladnog-rata

 Holandija: Rusija da sarađuje u istrazi o MH17

Holandski premijer Mark Rut pozvao je Rusiju da u potpunosti sarađuje u vezi sa krivičnom istragom o odgovornosti za obaranje malezijskog aviona na letu MH17. 
Poziv je usledio po objavljivanju konačnog izveštaja Odbora za bezbednost o toj nesreći.
Zaključeno je da je projektil iz sistema BUK, ruske prozvodnje, ispaljen sa teritorije istočne Ukrajine, koju drže pobunjenici, prenosi Rojters, dodajući da izveštaj nije utvrdio čija je krivica.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=13&nav_category=78&nav_id=1050797

Prećutni pakt sa zločincem

Aleksandar Lukašenko možda jeste “Poslednji diktator u Evropi”, kako ga je "okumila" bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs, ali svakako nije diktator u Evropskoj uniji, što je za visoke evropske dužnosnike i najvišu dužnoskinju bio dovoljan uslov da se omekša stav prema predsedniku Belorusije, šibicaru koji je iskoristio opštu pometnju oko sukoba u Ukrajini, da se predstavi kao posrednik u pregovorima održanim u Minsku, kojima su prisustvovali lideri Nemačke, Rusije, Francuske i Ukrajine
Pokazalo se, naime, da sve one floskule, slogani, ideje vodilje i ostale velike evropske reči o svetim ljudskim pravima i neotuđivim slobodama, predstavljaju tek besmisleno slovo na papiru koje se da prekršiti svaki put kada je to u interesu rasistički homogenozivane grupe kakva je EU, u kojoj ni sve članice nisu jednako ravnopravne, a kamoli one države koje pretenduju da se udenu u taj zabran.
Stubovima korporativne demokratije nije zasmetalo to što Lukašenko vlada tek 21 godinu zahvaljujući izbornim prevarama i eskadronima smrti iz kasnih devedesetih kojima je sprovođen državni teror nad svakom opozicionom misli, niti što hapsi, prebija i osuđuje simpatizere opozicije. Nije evropskim liderima degutantno ni to što brižni otac Lukašenko priprema naslednika za porodični, a demokratski presto. Sve to ide u korporativni rok službe, dok može biti od koristi, sve klimavijoj Evropskoj uniji koja se sprema da ukine sankcije koje je 2004. godine uvela Belorusiji.
Iz tog glamuroznog blata evropskih “vrednosti” izdigla se Ina Ševčenko, ukrajinska aktivistikinja i predvodnica feminističke grupe Femen (videti tag e-novina koje su pratile njihov rad i u vreme kada pola Ukrajine, o ostalima da i ne govorimo, nije ni znalo da postoje) koja je jedva preživela bliski susret sa Lukašenkovim tiranskim režimom, autorskim tekstom za International Business Times pod raskrinkavajućim naslovom “Nagrada za lažne izbore”.
Ševčenko je konstatovala da je većinska Belorusija podržala političku sagu, “Četvrt veka pod diktaturom”, verovatno vođenja iskustvom drugih tranzicionih država i željom za očuvanjem sovjetskog nasleđa i relativnog blagostanja, ali i strahom od autoritarnog i sujetnog vođe koji ne prašta onima koji mu se na bilo koji način zamere.
“Posle predsedničkih izbora 2010. godine, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice da podrži protest opozicionih lidera, ali posle ovog izbornog vikenda taj broj je daleko manji, kažu oko 3.000 demonstranata”, osvrnula se Ševčenko na kolektivnu psihozu, citirajući opozicionog lidera Vladimira Neklijeva: “Ljudi su uplašeni”.
Ona je, takođe, opisujući “demokratski ambijent u toku izbornog procesa”, citirala reči spisateljice i ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrada za književnost Svetlane Aleksijevič, koja u nedelju nije iskoristila svoje pravo glasa, smelo predviđajući očekivano: “Svi već znamo ko će pobediti”.
Govoreći o unapređenju demokratije za koje je Evropska unija imala toliko majčinskog razumevanja, Ševčenko je iskoristila kratak politički rezime Andreja Sanikova, predsedničkog kandidata iz 2010. koji zbog te drskosti danas u Poljskoj živi u egzilu, koji je negirao da su u nedelju održani izbori: “Ne, predsednički izbori u Belorusiji su završeni 1994. godine, kada je Lukašenko postao predsednik”.
Lamentujući nad građanskom hrabrošću koja je dokrajčena posle 2010, Ševčenko je apostrofirala reči koje je novinarka Irina Kalip zapisala uoči glasanja 11. oktobra: "Ako nisi protestovao na trgu 2010. godine - nemaš srce. Ukoliko izlaziš na 'izbore' u 2015. - nemaš mozak”.
Izborna predstava, naglašava Ševčenko, organizovana da bi se pridobilo poverenje Zapada, poslužila je kao klimavi osnov Evropske unije za ukidanje sankcija, tobož, radi smanjenja beloruske finansijske zavisnosti od Rusije, a zapravo kao ustupak, na obaraču lakom Putinu.
“Ukidanje sankcija nije ništa drugo nego podrška diktaturi i prećutni evropski sporazum sa zločincem. Nedavno oslobađanje jedne grupe političkih zatvorenika (šest od devet predsedničkih kandidata je utamničeno, a jedan je pobegao u Poljsku) samo će stvoriti zatvorska mesta za druge. Uplašeni ljudi će biti još zastrašeniji nakon podrške međunarodne zajednice. Ohrabrujući izvore nasilja, Evropska unija samo stvara preduslove za dodatno nasilje i nova žarišta nestabilnosti, ne samo u Ukrajini, već i u celom region”, kazala je Ina Ševčenko, apelujući na ljudsku savest i političku svest koje više ne stanuju u Evropi, “Iznad svega, ne smemo napustiti one ljude koji se u Belorusiji bore protiv Poslednjeg evropskog diktatora i njegovog režima”.

http://www.e-novine.com/svet/svet-tema/126952-Preutni-pakt-zloincem.html