Šta je dakle toliko uznemirilo ambasadore i ološ-elitu?
l Prvo - Srbija je rešila da svoju bezbednost štiti (i) ruskim oružjem, što ima svoj geopolitički značaj.
l Drugo - Srbija je odlukom da, zajedno sa Rusijom, proširi gasna spremišta, svoju energetsku bezbednost vezala za ruski gas. Tako su u drugi plan pala sva rešenja koja su nudile SAD, uključujući i ono preko hrvatskog ostrva Krk. Geopolitička vrednost te odluke nije u tome što se Srbija između dve ponude opredelila za jednu, već u tome što su sve gasne ponude SAD, teško ostvarive i preskupe, više radile na tome da Srbi odustanu od ruskog gasa nego da im obezbede energiju.
l Treće - Vučić je bio izričit o tome da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, a Medvedev je dan po povratku srpskog premijera rekao kako EK pritiska Srbiju da raskine trgovinski sporazum sa Moskvom.
l Četvrto - Srbija će proširiti svoju ekonomsku saradnju sa Rusijom, čini se, manje brinući nego do sada hoće li nekog u EU time naljutiti.
l Peto - Vučić je u Moskvi - ponavljam: u Moskvi - izgovorio da zna ko destabilizuje Balkan i, iako nikog nije imenovao, svima je bilo jasno da govori o SAD.
l Šesto - takođe u Moskvi, prvi put otkad vlada, Vučić je saopštio da su se pred Srbijom otvorila "brojna i široka pitanja od suštinskog i strateškog značaja".
l Sedmo - dobar deo svog razgovora sa Putinom posvetio je albanskom rušenju Briselskog sporazuma i dobio podršku.
Naravno, bilo je toga još što je podiglo kosu na glavi zapadnih diplomata. Ali pitanje je šta se tu promenilo? Vučić? Sumnjam, da će biti velikog zaokreta u njegovoj politici. Rusi? Ne, sem što su danas mnogo jači, njihova ponuda Srbiji godinama je nepromenjena izložena na stolu. Zapad? Ne, brutalni zahtevi prema Srbiji ne menjaju se, bez obzira na to što se njihova realna ponuda smanjila do senke one negdašnje. Niko od aktera se nije promenio, a ništa nije isto!?
Naravno, promenile su se prilike: stvari su došle do logičnog kraja. Manipulišući obema sukobljenim stranama u Makedoniji i Crnoj Gori, SAD su pokazale da im nije najvažniji cilj smena vlasti u tim dvema državama, već izazivanje nestabilnosti na Balkanu. Zahteve demonstranata u Skoplju i Podgorici - prelazna vlada i vanredni izbori - sad su aktivirani i u Srpskoj a za neku nedelju će - držite me za reč - i u Srbiji.
Jasan je ceo lanac usaglašenosti "balkanskog proleća", započet letošnjim dolaskom Viktorije Nuland u Skoplje upravo sa idejom o prelaznoj vladi i vanrednim izborima. Istovremeno, u Evropu, koja se plaši nestabilnog Balkana, niko odavde ne može se pouzdati budući da ona nije u stanju ni da rešava sopstvene krize, poput migrantske, nego i njih izvozi na Balkan. Jagoda na torti srpske zabrinutosti bio je izvoz balističkih raketa u Hrvatsku, kojom ona sigurno neće rešavati probleme migranata sa Mađarskom i Piranskog zaliva sa Slovencima. Srbiji su ostali dakle samo Rusi i njen puki nagon da preživi i opstane, zbog čega će joj narednih dana mnogi zameriti.
Sada će, naravno, krenuti pritisci, dići će se lokalne zapadne agenture, upregnuti sav medijski ološ i mobilisati svi raspoloživi korisni idioti. Uskoro će se pokazati i to da je Vučićeva odluka da odustane od vanrednih izbora bila greška - srećom još uvek popravljiva - posle kojih je mogao da mobiliše snage da iznese ono što je rečeno i dogovoreno u Moskvi.
Jer, svaki srpski lider posle 2000, pa i on, počinjao je sa podrškom zapadnih sila i svaki je vladavinu završavao u sukobu s njima. Taj sukob neće izbeći ni Vučić, ali samo on ima pred sobom izbor da pruži otpor u času kad je najjači, a ne kad one procene da je najslabiji. Utoliko pre što ga uskoro očekuje i otvaranje pitanja Vojvodine i Srpske.
U svakom slučaju, pred Srbijom su teški dani; pitanje je, međutim, hoće li oni biti obasjani svetlom pobede ili ćemo nastaviti da se gušimo u gubitničkom mraku.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:574414-Zeljko-Cvijanovic-Posle-Moskve-nista-isto
Нема коментара:
Постави коментар