Kako je Vojska Jugoslavije švercovala cigarete

U dopuni završne reči na suđenju po montiranoj optužnici protiv Stanka Subotića, bivši carinik Stevan Banović detaljno je opisao kako je država preko svojih bezbednosnih službi organizovala i vršila nelegalni uvoz cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka. Prema tom svedočenju u švercu cigareta pretežno je učestvovala Vojska Jugoslavije, a tek manjim delom resori državne i javne bezbednosti MUP-a Srbije

U dopuni završne reči Banović je podsetio da mu prilikom iznošenja završne reči, tokom prvog prvostepenog postupka, predsednica veća Milena Rašić nije dozvolila da u celini iznese svoju završnu reč.

"Naime, predsednica veća mi je dozvolila da počnem sa izlaganjem dopune odbrane, ali kada sam počeo da iznosim svoja saznanja o pravom švercu cigareta u bivšoj Jugoslaviji, predsednica veća me je prekinula, dala pauzu, a zatim i prekinula suđenje“, podsetio je Banović na nezakonite postupke sutkinje Rašić.

Banović je u uvodnim napomenama takođe obavestio sudsko veće da zbog svoje pisane izjave strahuje za svoju i bezbednost svoje porodice pošto je i ranije dobijao pretnje u vezi sa svojim saznanjima o švercu cigareta.

"Šverc cigareta je radila država Jugoslavija, a u njeno ime taj šverc su sprovodili državna i javna bezbednost MUP-a i Vojska Jugoslavije. Državna i javna bezbednost su obavljale svega oko 10 odsto šverca cigareta, dok je 90 odsto tih aktivnosti sprovodila Vojska Jugoslavije“, naveo je Banović i dodao da su o umešanosti MUP-a u te poslove pred sudom već svedočili svedoci Miodrag Zavišić bivši načelnik javne bezbednosti PU Novi Sad i Dejan Gligović komandir graničnog prelaza Kelebija.

"Miodrag Zavišić je svedočio da je dobio naređenje od svojih pretpostavljenih da se skloni iz Futoga gde su bile uskladištene cigarete. Drugi svedok je Dejan Gligović, komandir graničnog prelaza Kelebija, koji je takođe dobio naređenje da pusti kamione sa prelaza koji su bili zaustavljeni. U tim kamionima bile su cigarete. Tužilac je na suđenje dovodio njihove pretpostavljene, ali niko od njih nije smeo da kaže ko je naredio da se ti kamioni puste“, podsetio je Banović.

"Što se Vojske Jugoslavije tičem ona je uvozila cigarete i to jedan deo iz Grčke, a jedan iz Makedonije. Mesečno su dolazile po dve kompozicije iz Atine u Luku Bar i to na fantomsku firmu, a zatim su te cigarete skladištene u vojni magacin u Zelenici. Kompozicije su imale oko 80 vagona cigareta što je oko 160 kamiona ili šlepera cigareta. U okviru drugog dela cigareta, koji je išao iz Makedonije (to je tzv. makedonski program), preko graničnog prelaza Đeneral Janković svaki dan je prolazilo od 3-10 šlepera cigareta. Mesečno je bilo oko 300 šlepera cigareta koje je Vojska Jugoslavije uvozila, a to je oko 3.600 šlepera godišnje“, naveo je Banović.

Osvrćući se na odgovor Ministarstva odbrane koje je na upit suda odgovorilo da ne poseduje informacije o švercu cigareta do strane Vojske Jugoslavije, Banović je sudu ukazao na koji način se ta informacija može proveriti.

"Uskladištene cigarete u Zelenici čuvala je redovna vojska, odnosno vojnici po klasama od 1995-1999. godine, dakle sve do početka bombardovanja. Molim Vas, ako je moguće, s obzirom da postoji evidencija služenja vojnog roka, da potražite dokumentaciju o vojnicima koji su u tom periodu čuvali magacine u Zelenici, i pozovete ih kao svedoke. Auto-jedinica užičkog korpusa prevozila je cigarete ka centralnoj Srbiji iz Zelenike i u svim gradovima i selima su se prodavale te cigarete. Takođe i u Rumenci i Futogu.

S obzirom da su u auto-jedinici takođe bili redovni vojnici, potrebno je uzeti dokumentaciju o služenju vojnog roka u toj jedinici u periodu od 1995-1999. godine. U tom periodu je prošlo oko 20.000 šlepera cigareta“, naveo je Banović i dodao da izneta saznanja poseduje zato što je u tom periodu radio na svim prelazima gde je sa svojim kolegama pregledao kamione sa cigaretama.

"Dokumentaciju za fantomsku firmu radila je Zeta trans špedicija iz Podgorice. Po carinskom zakonu bivše Jugoslavije važeća je bila samo dokumentacija, odnosno JCI koji je validan, a nikada ranije do 2000. godine Jugoslavija nije usaglašavala svoju dokumentaciju sa zemljama iz okruženja, tj. nikada nije usaglasila carinsku dokumentaciju sa Makedonijom za kamione koji su izašli iz Makeodnije i ušli u Srbiju i obrnuto, ni na nedeljnom, ni na mesečnom niti na godišnjem nivou. Unazad 10 godina nije usaglašavana ta dokumentacija, a tužilac je nakon osam godina suđenja dostavio fotokopiju makedonskih papira. Kao dokaz da tužiočevi papiri nisu validni navešću vam 1998. godinu kada su Makedonci od aprila do decembra te godine, pod nazivom srpskih firmi, izvozili cigarete ka Srbiji koje nikada nisu prešle prelaz na Đeneral Jankoviću, odnosno samo su stizale do međuprostora.

Makedonski policajci i carinici su svaku noć gasili svetlo na njihovm graničnom prelazu i istovarali cigarete. S obzirom da su se levo i desno od prelaza nalazila dva albanska sela u međuprostoru, meštani tih sela su istovarali cigarete u traktorske prikolice i prebacivali ih u svoje domove, da bi ih posle vraćali u Makedoniju.

Potom su prazni kamioni prelazili preko naše granice bez ikakve dokumentacije. Tako je prošlo oko 200 šlepera cigareta. To su sve gledali šef ispostave carine Đeneral Janković, Jovo Vuković i sve četiri smene carinika kao i Miša Stanišić, komandir prelaza i njegove četiri smene kao i dvojica operativaca Državne bezbednosti.

U vezi sa tim poslato je pregršt beleški MUP-u, ali to niko nije mogao da spreči. To znači da tužiočevi papiri nisu ni sa te strane validni, jer je to dokaz da je iste takve papire mogao da dobije i 1995. i 1996. godine“, opisao je Banović mehanizam pomoću kojeg je država švercovala cigarete.
On je napomenuo da je u pritvoru Specijalnog suda u Beogradu proveo 42 meseca, da je dobrovoljno došao u Srbiju za šta je kao dokaz ponudio avionsku kartu o svom dolasku.

"Sudija Milena Rašić to nije priznala već je prikazala da su me uhapsili na Aerodromu Beograd. Za sve vreme provedeno u pritvoru konstantno sam trpeo pritisak tužioca Saše Ivanića i inspektora Bogdana Pušića da optužim gospodina Stanka Subotića da je učestvovao u švercu cigareta i nudili su mi da budem zaštićeni svedok. Ja sam to odbio, jer sam znao da je država Jugoslavija, preko svoje vojske i policije, učestvovala u organizovanju šverca cigareta i iz tog razloga nisam mogao da optužim gospodina Subotića. Pritisci su vršeni na moju porodicu, tako da su moja dva sina vrlo brzo dobila otkaze u firmama gde su radili. Ja sam se više puta žalio sudiji Mileni Rašić na dužinu i nehumanost mog pritvora s obzirom da su svi osumnjičeni proveli u pritvoru od 4-15 meseci“, istakao je Banović i dodao da je takvom tretmanu bio izložen uprkos dokumentovanoj bolesti srca.

"Napominjao sam da sam srčani bolesnik, da sma operisao zalistak srca i da sam u pritvoru dobio anginu pectoris kao i da sam imao problema sa vidom i sluhom, te da ću se žaliti nevladinim organizacijama. Sudija Milena Rašić je naložila dva veštačenja na VMA u Beogradu. Na prvom veštačenju načelnik kardiologije VMA izjavio je da sam zdraviji od svih u sudnici! Nakon toga na drugom veštačenju, tokom boravka na VMA, na postavljeno pitanje kako može da da izjavu da sam zdrav, isti taj načelnik Mijailović mi je odgovorio: 'Ja imam decu i morao sam tako da veštačim!'“, ukazao je Banović i naglasio da je ovu izjavu dao pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću i da jemči da je svaka napisana reč apsolutno tačna i istinita.

e-novine.com/drustvo/127398-Kako-Vojska-Jugoslavije-vercovala-cigarete.html