Према одредбама Закона о јавном информисању и медијима, Закон о Јавном предузећу Новинска агенција Танјуг – усвојен 1995. године – престаје да важи 31. октобра 2015. Тим законом одређено је да Танјуг приход остварује и „пружањем услуга“ државним органима, па би данас требало да престане и пракса буџетског финансирања те агенције. Како је Пиштаљка раније писала, из буџета је месечно Танјугу уплаћивано по 17,5 милиона динара, а држава је давала и додатна средства, као пред изборе 2012. године, када је влада одобрила буџетску позајмицу која је крајем те године враћена новом државном позајмицом.
Закон о јавном информисању и медијима предвиђа да власници медија који нису приватизовани треба да постану запослени и бивши запослени у тим медијима (уредбом Владе круг новинара који могу постати власници медија сужен је само на оне који немају акције НИС-а и београдског аеродрома). У Агенцији за приватизацију нисмо могли да добијемо потврду да ће у случају Танјуга бити примењен овај принцип, а у Министарству културе и информисања Пиштаљци је речено да у овом тренутку не постоји никаква стратегија за Танјуг.
Агенција за приватизацију покушала је у два наврата да прода Танјуг. Први пут је за капитал тог јавног предузећа тражено 760.000 евра, а пошто није било заинтересованих купаца, цена је преполовљена. Танјуг нико није хтео да купи ни за 380.000 евра. У међувремену, објављен је и финансијски извештај Танјуга за прошлу годину, из којег се види да у пословању те агенције није било много промена у односу на 2013.
Танјуг је свега 35 одсто прихода остварио на тржишту, а остатак је добио из државне касе. Укупни приходи достигли су 320,39 милиона динара – три милиона динара више него на крају 2013. године. Текуће пословање овог предузећа порески обвезници прошле године субвенционисали су са 209,5 милиона динара (50.000 динара мање него 2013), што чини чак 65 одсто укупних прихода.
Можда се управо у овој чињеници крије одговор на питање зашто заинтересованих за куповину Танјуга није било. Јер, толику рупу са приходне стране нови власник морао би или да покрива из сопственог џепа, за шта нема никакав економски инетерес, или да смањи расходе. С озбиром на то да највећи део новца одлази на плате запосленима, јасно је да би Танјуг могао да преживи једино уз отпуштање великог броја запослених. Према подацима из финансијског извештаја, та агенција има 206 запослених.
Треба приметити да је Танјуг забележио већи приход од продаје услуга него у 2013. години – за пет милиона динара. Ипак, да није било помоћи државе, јасно је да би ово предузеће забележило огроман губитак. Овако је 2014. годину завршило у плусу од нешто више од два милиона динара. Одлуком Управног одбора Танјуга, половина добитка уплаћена је у буџет, а половина у повећање вредности капитала агенције.
У односу на 2013. годину смањени су и укупни расходи, па су тако на крају 2014. они достигли 320,39 милиона динара. Највећа расходна ставка и прошле године били су издаци за зараде. Они су у односу на 2013. годину смањени за 13 милиона динара (са 221 на 208 милиона динара). То је једним делом последица смањења плата запосленима у јавном сектору за десет одсто која се односила и на ову новинску агенцију. Према подацима из финансијског извештаја, просечна плата у Танјугу прошле године износила је 42.481 динар, што је нешто мање од републичког просека (44.525 динара).
Занимљиво је да се износ државне помоћи готово у потпуности поклапа са расходима за зараде, што значи да без државне помоћи Танјуг не би имао средстава да исплати плате радницима.
ПРИЛОЗИ:
Биланс успеха за 2014. годину
Напомене уз финансијски извештај
Извештај о осталом резултату
Одлука о расподели добити
https://pistaljka.rs/home/read/517
Нема коментара:
Постави коментар