САД – Амерички председник, Барак Обама, разматра слање копнених јединица САД-а на територију Сирије, те стационирање база са војним саветницима на територији Ирака.
Подсећамо, Кремљ је званично саопштио да Русија неће учестовати у копненим борбама, као и да неће слати војне јединице у Сирију.
Медији су спекулисали да ће у Сирију доћи припадници руског СПЕЦНАЗА, али руске власти демантују такве информације, док са друге стране САД жели да пошаље своје специјалне јединице у Сирију.
Поред специјалних јединица, Обама разматра и слање војних саветникa који би били стационирани ближе зони ратних дејстава у Ираку, пише амерички Вашингтон Пост.
Амерички лист истиче да би такав потез америчких власти знатно ојачао улогу САД-а у Сирији и Ираку.
Обама је мотивисан да пошаље војску у Ирак, јер на територији Ирака су постигнути веома слаби резултати у борби против Исламске државе.
Џихадисти су прогласили државу Исламски калифат на деловима територија Сирије и Ирака.
http://www.pravda.rs/2015/10/27/putin-nece-ali-obama-hoce-amerika-ulazi-kopneno-u-siriju-i-irak/
Vladimir Putin je pre početka sirijske vazdušne kampanje za govornicom UN-a izgovorio frazu “Zar ne shvatate šta ste uradili?” i njome je izazvao brojne pozitivne reakcije širom Rusije. Osvrćući se na lično iskustvo iz mladosti, ovako je objasnio logiku sirijske operacije: “Ako je tuča neizbežna, treba biti prvi”. A Lavrov je na konferenciji za štampu dok je govorio njegov saudijski kolega rekao, sada već legendarno - “debili”.
Ovo su samo dva od brojnih primera takozvanih eksportnih govora ruskih zvaničnika, govora koji znaju biti i brutalni, a koji su isključivo namenjeni za rusku publiku. No, čini se da se i partneri Rusije na svetskoj pozornici osećaju sve slobodnije u vezi sa nediplomatskim ponašanjem. Tako, Amerikanci odbijaju da prime delegaciju Dimitrija Medvedeva radi pregovora oko Sirije. Turski premijer, komentarišući posetu sirijskog predsednika Moskvi, primećuje da bi “bilo bolje kada bi ovaj tamo i ostao”.
Georgij Kunadze je devedesetih godina bio zamenik ministra inostranih poslova Rusije i ambasador u Koreji. On tvrdi da sada više nikom nije stalo do diplomatskе etikecije. Pojašnjava to na primeru priča koje su se isplele oko dolaska sirijskog predsednika Bašara al Asada u Moskvu.
Kunadze: Nemoguće je. Ali ako govorimo ozbiljnije, mislim da nije poenta u tome gde su i šta tražili u Moskvi. Poenta je u tome da bi jedina svrha posete, politička, mogla da bude u tome da se s Asadom razmotri taktika daljih zajedničkih koraka Rusije i sirijske vlade, s obzirom da je Rusija danas jedina država koja je na strani Asada.
Kunadze: Ja naginjem ovom drugom, iako ovo pitanje podrazumeva još i pitanje definicije o tome šta se misli pod dobrim, a šta pod lošim ishodom. Mislim da je Rusija svojim delovanjem u Siriji primorala ostale da s njom pregovaraju. Ali mislim i da će Rusiji biti veoma teško da postigne neke realne ciljeve, stvarajuži uslove pod kojima će Asad moći da ostane u Siriji.
Kunadze: Ne, ja uopšte ne mislim tako. Jasno je da su ostali primorani da razgovaraju s Putinom, ali ne više od toga. Rekao bih da razgovaraju pažljivo i obazrivo. Ne bih rekao da je on, nekim spretnim manevrom, uspeo opet da se probije među svetsku elitu. Pre bih rekao da je ovakvim postupcima Vladimir Putin sam pogoršao svoj položaj. Po mome mišljenju, njegov položaj nije nimalo zavidan. Ja ne verujem svim tim ispitivanjima. Znam na koji način se upitnici sastavljaju, na koji način se ti podaci izvrću. Ispitivanja u Rusiji više ništa ne znače. Mogu da zamislim situaciju u kojoj bi Putinov rejting u istim tim ispitivanjima bukvalno za nekoliko dana pao na nulu ili do nekog zanemarljivog nivoa. To se u Rusiji dešavalo i u vreme kada ispitivanja nisu postojala. Stoga, nemojmo se uzdati u njih. Ali poenta je u tome što Asad još uvek ima gde da pobegne, аli nije mi poznato gde bi Putin mogao pobeći. I to je ozbiljan problem za njega lično. Ako se zamislimo, ako apstrahujemo stvarnost, onda je to ljudska tragedija. Upravo ti humani razlozi mogu da pobude i saosećanje prema gospodinu Putinu.
Kunadze: Da, sada više nikom nije do diplomatske etikecije. Ali ja mislim da je taj novi diplomatski standard započeo Putin, а utvrdio je Sergej Lavrov. I sada se više niko ne ustručava! Poslušajte bilo koji nastup predstavnika ruske političke elite i čućete nešto šta ranije niste mogli ni da zamislite.
Što se tiče odluke Amerikanaca da ne prime Medvedeva – kada se nekom nešto predlaže s pretpostavkom da će to biti prihvaćeno, to pitanje se obično najpre usaglašava putem diplomatskih kanala, tek zatim se iznosi pred javnost. U ovom slučaju predsednik Putin je javno izjavio da je spreman da uputi delegaciju u SAD. Koliko se ja sećam, za same Amerikance je to u tom trenutku bilo neočekivano. Ali ako činiš takav potez, onda bi trebao da budeš spreman i na to da druga strana može da odbije. U ovom slučaju se, na žalost, to i desilo.
Kunadze: Sovjetska vremena su bila različita. Bilo je vreme kada je narodni komesar za inostrane poslove, mislim na Molotova, mogao javno da izjavljuje veoma grube stvari. Na primer, izjava u kojoj pozdravlja nestanak Poljske, “nakazne tvorevine versajskog sistema”. Izjava je data u vezi s okupljanjem Lige naroda radi rasprave o napadu Sovjetskog Saveza na Finsku. Izjave ove vrste začuđujuće podsećaju na mnoge današnje izjave koje daje ministar spoljnih poslova Rusije. Ako govorimo о sovjetskoj diplomatiji poststaljinskog perioda, ona je bila prilično korektna.
Kada danas čitamo izjave Ministarstva spoljnih poslova SSSR-a, recimo, 70-ihgodina, primećujemo koliko su te formulacije uglačane, koliko su one u skladu s potrebama protokola i etikecije. Čini mi se da sve počelo nakon Putinovog govora u Minhenu, a pojačalo se u avgustu 2008. nakon rata Rusije i Gruzije. Dalje je sve išlo uzlaznom putanjom.
Kunadze: Ne, Lavrova s Gromikom ne bih uopšte poređivao, jer je gospodin Gromiko bio veoma staložen čovek. Teško je bilo izvući iz njega suvišnu reč, on je bio veoma korektan. Umeo je ponekad da se našali, i to u granicama dozvoljenog, ali ne više od toga. Lavrov je u tom smislu sasvim opušten. I, kako se meni čini, tu njegovu opuštenost pojačava predsednik. Što se tiče govora Hruščova i Putina: s Hruščovom su radili dobri stručnjaci za pisanje govora, ali Hruščov je bio izuzetno emotivan čovek i ponekad je umeo da kaže nešto što mu niko od autora njegovih govora nije pripremio. Što se Putina tiče, mislim da se njegova javna, otvorena grubost i neočekivane izjave ozbiljno pripremaju i osmišljavaju. U tome je razlika.
Kunadze: Jasno je da to nikako ne može da svedoči o jačini nečijeg stava. Mislim da su oni koji primenjuju ovakva sredstva, koja nisu sasvim korektna i diplomatska, u potpunosti svesni činjenice da to ne doprinosi jačanju autoriteta ili pozitivne slike o Rusiji u svetu. Ali ja već odavno mislim da spoljna politika u Rusiji ima funkciju unutrašnje politike jer se grubosti iskazane u inostranstvu dopadaju domaćoj publici.
Prosečnom Rusu se dopada jezik kojim Rusija razgovara sa svetom. Kada pominjete visoki rejting Putina u koji ja baš i ne verujem, deo njega je ipak zarađen svim tim “snagatorskim”, bezobraznim frazama kojima se ruska politička vrhuška obraća svetu.
http://www.slobodnaevropa.org/content/rusija-gde-je-nestala-diplomatija/27329853.html
Američki zakonodavci su posle susreta sa predsjednikom crnogorske skupštine podržali upućivanje pozivnice Crnoj Gori u decembru; Senator Mekejn poručio da SAD i NATO moraju da pokažu Putinu da postoji granica njegovoj agresiji
Sjedinjene Države snažno podržavaju članstvo Crne Gore u NATO-u, poručio je predsjednik Parlamentarne skupštine NATO-a, kongresmen Majk Tarner, nakon susreta sa predsjednikom Skupštine Crne Gore Rankom Krivokapićem koji boravi u posjeti Vašingtonu.
„Predstavnički dom i Senat su usvojili kongresnu deklaraciju o podršci Crnoj Gori i drago nam je što je administracija takođe to podržala. Kao predsjednik Parlamentarne skupštine NATO-a, nadam se da će tokom sledeće godine crngoorska delegacija moći da se pridruži Parlamentarnoj skupštini."
Tarner je istakao da Vašington radi na tome da Crna Gora u decembru dobije pozivnicu za članstvo. Podršku Crnoj Gori pružio je, posle susreta sa Krivokapićem, i senator Džon Mekejn.
"Crna Gora je prelijepa zemlja i što je još važnije dobar prijatelj Amerike. Razgovarali smo o mnogim pitanjima, prije svega o crnogorskom članstvu u NATO-u. Drago mi je što naša administracija to podržava, to ima punu podršku Kongresa i uradićemo sve što možemo da se taj proces dovrši. Ovo su opasna vremena, sa Vladimirom Putinom u pokretu. Crnoj Gori je potrebno članstvo u NATO-u."
Na pitanje Glasa Amerike da prokomentariše ulogu Rusije u protestima u Crnoj Gori, Mekejn je odgovorio:
"Rusija nastavlja da podstiče opoziciju, da širi propagandu, ali Crna Gora nije jedina. Pogledajte baltičke zemlje, Moldaviju. I tu Vladimir Putin pokušava da obnovi rusku imperiju. Mi, SAD i NATO moramo da mu pokažemo da postoji granica njegovoj agresiji".
Predsjednik crnogorske skupštine je posle susreta u Kongresu, za Glas Amerike rekao da je na sastancima bilo riječi o dešavanjima u Crnoj Gori i da je ključna poruka da je Parlament mjesto za dogovor.
"Svi subjekti moraju doći pod institucionalni krov da bi se bavili demokratskim pitanjima. Nema nikakvih odluka koje neće biti proizvod institucija, proizvod demokratske volje i zrele političke elite u svakoj zemlji da svi problemi koji se pojave rešavaju demokratskim putem."
Krivokapić se juče sastao i sa zamjenikom pomoćnika državnog sekretara Hojtom Jiem.
http://www.glasamerike.net/content/us-montenegro/3026215.html
Šef američke obaveštajne službe CIA Džon Brenan uveren je da će i Rusija, na kraju krajeva, težiti ka
tome da sirijski diktator Bašara al Asada ode sa vlasti, prenosi nemački “Bild”.
Džon Brenan je izjavio da ne veruje da Moskva sagledava budućnost Sirije sa Asadom na čelu. Kako je naveo Brenan, Rusija zna “da nema vojnog rešenja za Siriju i da je neophodna neka vrsta političkog procesa”.
“Pitanje je kada i kako će uspeti” da sklone Asada, prenosi “Bild”, pozivajući se na Brenana.
Vojnu intervenciju Rusije u Siriji šef CIA objašnjava time što Moskva želi da stekne veći uticaj pre nego što uzme učešće u političkom procesu, u kome će braniti sopstvene interese.
Ruska vojska je u početku imala cilj da smanji pritisak pobunjeničkih grupa na rukovodstvo u Damasku u regionima Idlib, na severozapadu Sirije, i Hama, u centralnom delu zemlje, izjavio je Brenan na Konferenciji o bebzednosti u Vašingtonu.
“Ali, onda su shvatili da je mnogo teže boriti se protiv opozicije nego što su mislili.”
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/601849/Sef-CIA-I-Rusija-bi-da-se-otarasi-Asada
Српски премијер Александар Вучић током тродневне посете Русији изјавио је да је „очигледно да на Балкану постоје све веће тензије и покушаји свеукупне дестабилизације односа“, у шта, према његовим речима, неко улаже много напора. На питање које су то снаге које желе дестабилизовати западни Балкан, Вучић није хтео прецизно да одговори, јер му, како је рекао, не пада на памет.
– То је очигледно. Довољно је погледати ситуацију у нашем окружењу и да вам то буде потпуно јасно. То сад покушавају ширити преко Бање Луке, Сарајева и Београда. Шта бих ја о томе јавно говорио, не пада ми на памет, довољно је да ја знам и да Влада зна и да подузима кораке – рекао је Вучић.
С обзиром на тренутну ситуацију у Црној Гори, где опозиционе странке организују насилне протесте против уласка ове државе у НАТО, Вучићеве изјаве изазвале су низ реакција. Иво Банац, хрватски политички аналитичар и познавалац геополитичких прилика у региону и шире, констатује да су, уствари, само два реметилачка фактора у региону – Русија и Србија.
– У овом тренутку Русија ствара проблеме у БиХ, кроз референдум у РС који је последица утицаја из Москве, проблеме у Црној Гори и проблеме у Македонији. Ако ћемо тражити ко мути воде на Балкану, адреса је Москва, и то преко Београда. Изјаву да Србија жели стабилност морате гледати кроз то верујете ли Вучићу. Ја му не верујем, Србија води великосрпску политику. Пример вам је САНУ, који прво каже да је Косово изгубљено, али се онда исправљају и кажу: Узећемо пола БиХ. Србија дестабилизује регију, што некоме из БиХ не треба посебно објашњавати – сматра Банац.
Александар Попов, директор Центра за регионализацију у Београду, сматра да је у историји држава Балкана остало много неодговорених питања те да је то узрок нестабилности.
– Односи с другим земљама користе се за унутрашњополитичке сврхе. Ниједна држава нема стабилне институције, па онда имамо самовлашће владајућих гарнитура. Све то изазива кризе. На Балкану имате два латентна жаришта, то су БиХ, коју је Дејтон оставио недовршену и то би требало мењати, и Македонија. У последње вријеме имамо јачање националистичких трендова, што утиче на ситуацију у региону. У Црној Гори имате сличне ситуације, јак просрпски и руски фактор. Русија има неке труле инвестиције ту. Да ли су Србија и Русија у то умешане, не знам, али постоји потенцијал да јесу – сматра Попов.
Влатко Цвртила, загребачки стручњак и декан Универзитета ВЕРН, сматра да је главни узрок нестабилности фрагментарност држава региона и ривалство између суседних држава.
– Сви политичари говоре да ће одржати мир и стабилност, а дела говоре да већином мисле и раде тако да што је ситуација код суседа нестабилнија, то боље за унутрашњу политику. Србија има ружну политику, јер је прилагођава ситуацијама. Некад подржавају мир и стабилност, а онда српски министри прете владама региона. Србија још жели провући своје хегемонистичке интересе, поготово према мањим државама – сматра Цвртила.
Цвртила истиче да се српска политика често користи разним триковима како би себи побољшала преговарачку позицију у ЕУ или у региону.
– Често се може видети да Србија користи пријатељство с Русијом, односно имате симболичке посете у згодним тренуцима када треба испословати бољу позицију за преговоре са ЕУ – наводи Цвртила.
Изјаве које кажу да Запад дестабилизује регион зато што шири НАТО, Банац сматра неутемељеним.
– Наравно да Запад шири НАТО, али у интересу и на захтев оних који се једино на тај начин могу осигурати од руске и великосрпске субверзије – истиче Банац.
http://www.pravda.rs/2015/10/28/komsije-se-uznemirile-rusija-i-srbija-su-jedini-remetilacki-faktor-na-balkanu/
Подсећамо, Кремљ је званично саопштио да Русија неће учестовати у копненим борбама, као и да неће слати војне јединице у Сирију.
Медији су спекулисали да ће у Сирију доћи припадници руског СПЕЦНАЗА, али руске власти демантују такве информације, док са друге стране САД жели да пошаље своје специјалне јединице у Сирију.
Поред специјалних јединица, Обама разматра и слање војних саветникa који би били стационирани ближе зони ратних дејстава у Ираку, пише амерички Вашингтон Пост.Амерички лист истиче да би такав потез америчких власти знатно ојачао улогу САД-а у Сирији и Ираку.
Обама је мотивисан да пошаље војску у Ирак, јер на територији Ирака су постигнути веома слаби резултати у борби против Исламске државе.
Џихадисти су прогласили државу Исламски калифат на деловима територија Сирије и Ирака.
http://www.pravda.rs/2015/10/27/putin-nece-ali-obama-hoce-amerika-ulazi-kopneno-u-siriju-i-irak/
Gde je nestala diplomatija?
Vladimir Putin je pre početka sirijske vazdušne kampanje za govornicom UN-a izgovorio frazu “Zar ne shvatate šta ste uradili?” i njome je izazvao brojne pozitivne reakcije širom Rusije. Osvrćući se na lično iskustvo iz mladosti, ovako je objasnio logiku sirijske operacije: “Ako je tuča neizbežna, treba biti prvi”. A Lavrov je na konferenciji za štampu dok je govorio njegov saudijski kolega rekao, sada već legendarno - “debili”.
Ovo su samo dva od brojnih primera takozvanih eksportnih govora ruskih zvaničnika, govora koji znaju biti i brutalni, a koji su isključivo namenjeni za rusku publiku. No, čini se da se i partneri Rusije na svetskoj pozornici osećaju sve slobodnije u vezi sa nediplomatskim ponašanjem. Tako, Amerikanci odbijaju da prime delegaciju Dimitrija Medvedeva radi pregovora oko Sirije. Turski premijer, komentarišući posetu sirijskog predsednika Moskvi, primećuje da bi “bilo bolje kada bi ovaj tamo i ostao”.
Georgij Kunadze je devedesetih godina bio zamenik ministra inostranih poslova Rusije i ambasador u Koreji. On tvrdi da sada više nikom nije stalo do diplomatskе etikecije. Pojašnjava to na primeru priča koje su se isplele oko dolaska sirijskog predsednika Bašara al Asada u Moskvu.
RSE: Trenutno postoji mnogo neproverenih informacija da Asadovi ljudi traže kuću u okolini Moskve, ali to je naravno nemoguće potvrditi.
RSE: Postoje dva dijametralno suprotna mišljenja. S jedne strane su ljudi koji kažu da se Rusija, uplićući se u ovu krizu, pokazala kao jak igrač, te da je promenila ravnotežu, i da druge države treba nekako da joj se prilagođavaju. A postoje i oni koji kažu da je Rusija sama sebe saterala u sukob sa svima i da, shodno tome, perspektive Rusije u diplomatskoj igri nisu baš dobre. Kom aspektu vi naginjete?
RSE: Objavljeni su podaci u Rusiji prema kojima je Sirija odradila svoj posao: rejting Putina je skočio do impozantnog broja – preko 89%. Međutim, mnogi su mislili da sirijska priča predstavlja pokušaj Putina da se vrati na svetsku pozornicu. Da li vi mislite da je on uspeo da obnovi svoj renome?
RSE: Hteo bih da vam skrenem pažnju na dva događja. Prvi se tiče pokušaja Vladimira Putina da pošalje Dimitrija Medvedeva u Vašington na pregovare o Siriji, kada je Vašington rekao: NE. Drugi se tiče Asadovog dolaska u Moskvu, koji je premijer Turske prokomentarisao rečima “šteta što u Moskvi neće i ostati”. To nisu uobičajene diplomatske fraze, takvi postupci se pamte.
Što se tiče odluke Amerikanaca da ne prime Medvedeva – kada se nekom nešto predlaže s pretpostavkom da će to biti prihvaćeno, to pitanje se obično najpre usaglašava putem diplomatskih kanala, tek zatim se iznosi pred javnost. U ovom slučaju predsednik Putin je javno izjavio da je spreman da uputi delegaciju u SAD. Koliko se ja sećam, za same Amerikance je to u tom trenutku bilo neočekivano. Ali ako činiš takav potez, onda bi trebao da budeš spreman i na to da druga strana može da odbije. U ovom slučaju se, na žalost, to i desilo.
RSE: Može li da se poredi današnja diplomatija na čelu s Lavrovom i samim Putinom sa sovjetskom diplomatijom, s načinom na koji je SSSR komunicirao sa svetom? Ili postoje i neke razlike?
Kada danas čitamo izjave Ministarstva spoljnih poslova SSSR-a, recimo, 70-ihgodina, primećujemo koliko su te formulacije uglačane, koliko su one u skladu s potrebama protokola i etikecije. Čini mi se da sve počelo nakon Putinovog govora u Minhenu, a pojačalo se u avgustu 2008. nakon rata Rusije i Gruzije. Dalje je sve išlo uzlaznom putanjom.
RSE: Sa praunukom Nikite Hruščova sam uporedjivao govor Vladimira Putina u UN-u s Hruščovljevim govorom. Mogu li se na isti način danas porediti Lavrov i Gromiko, koji je bio poznat kao Mister Njet?
RSE: Da li iskakanja izvan okvira diplomatske suzdržanosti svedoči o unutrašnjoj snazi ili o slabosti?
Prosečnom Rusu se dopada jezik kojim Rusija razgovara sa svetom. Kada pominjete visoki rejting Putina u koji ja baš i ne verujem, deo njega je ipak zarađen svim tim “snagatorskim”, bezobraznim frazama kojima se ruska politička vrhuška obraća svetu.
http://www.slobodnaevropa.org/content/rusija-gde-je-nestala-diplomatija/27329853.html
Puna podrška članstvu CG u NATO
Američki zakonodavci su posle susreta sa predsjednikom crnogorske skupštine podržali upućivanje pozivnice Crnoj Gori u decembru; Senator Mekejn poručio da SAD i NATO moraju da pokažu Putinu da postoji granica njegovoj agresijiSjedinjene Države snažno podržavaju članstvo Crne Gore u NATO-u, poručio je predsjednik Parlamentarne skupštine NATO-a, kongresmen Majk Tarner, nakon susreta sa predsjednikom Skupštine Crne Gore Rankom Krivokapićem koji boravi u posjeti Vašingtonu.
„Predstavnički dom i Senat su usvojili kongresnu deklaraciju o podršci Crnoj Gori i drago nam je što je administracija takođe to podržala. Kao predsjednik Parlamentarne skupštine NATO-a, nadam se da će tokom sledeće godine crngoorska delegacija moći da se pridruži Parlamentarnoj skupštini."
Tarner je istakao da Vašington radi na tome da Crna Gora u decembru dobije pozivnicu za članstvo. Podršku Crnoj Gori pružio je, posle susreta sa Krivokapićem, i senator Džon Mekejn.
"Crna Gora je prelijepa zemlja i što je još važnije dobar prijatelj Amerike. Razgovarali smo o mnogim pitanjima, prije svega o crnogorskom članstvu u NATO-u. Drago mi je što naša administracija to podržava, to ima punu podršku Kongresa i uradićemo sve što možemo da se taj proces dovrši. Ovo su opasna vremena, sa Vladimirom Putinom u pokretu. Crnoj Gori je potrebno članstvo u NATO-u."
Na pitanje Glasa Amerike da prokomentariše ulogu Rusije u protestima u Crnoj Gori, Mekejn je odgovorio:
"Rusija nastavlja da podstiče opoziciju, da širi propagandu, ali Crna Gora nije jedina. Pogledajte baltičke zemlje, Moldaviju. I tu Vladimir Putin pokušava da obnovi rusku imperiju. Mi, SAD i NATO moramo da mu pokažemo da postoji granica njegovoj agresiji".
Predsjednik crnogorske skupštine je posle susreta u Kongresu, za Glas Amerike rekao da je na sastancima bilo riječi o dešavanjima u Crnoj Gori i da je ključna poruka da je Parlament mjesto za dogovor.
"Svi subjekti moraju doći pod institucionalni krov da bi se bavili demokratskim pitanjima. Nema nikakvih odluka koje neće biti proizvod institucija, proizvod demokratske volje i zrele političke elite u svakoj zemlji da svi problemi koji se pojave rešavaju demokratskim putem."
Krivokapić se juče sastao i sa zamjenikom pomoćnika državnog sekretara Hojtom Jiem.
http://www.glasamerike.net/content/us-montenegro/3026215.html
Šef CIA: I Rusija bi da se otarasi Asada
Šef američke obaveštajne službe CIA Džon Brenan uveren je da će i Rusija, na kraju krajeva, težiti katome da sirijski diktator Bašara al Asada ode sa vlasti, prenosi nemački “Bild”.
Džon Brenan je izjavio da ne veruje da Moskva sagledava budućnost Sirije sa Asadom na čelu. Kako je naveo Brenan, Rusija zna “da nema vojnog rešenja za Siriju i da je neophodna neka vrsta političkog procesa”.
“Pitanje je kada i kako će uspeti” da sklone Asada, prenosi “Bild”, pozivajući se na Brenana.
Vojnu intervenciju Rusije u Siriji šef CIA objašnjava time što Moskva želi da stekne veći uticaj pre nego što uzme učešće u političkom procesu, u kome će braniti sopstvene interese.
Ruska vojska je u početku imala cilj da smanji pritisak pobunjeničkih grupa na rukovodstvo u Damasku u regionima Idlib, na severozapadu Sirije, i Hama, u centralnom delu zemlje, izjavio je Brenan na Konferenciji o bebzednosti u Vašingtonu.
“Ali, onda su shvatili da je mnogo teže boriti se protiv opozicije nego što su mislili.”
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/601849/Sef-CIA-I-Rusija-bi-da-se-otarasi-Asada
Русија и Србија су једини реметилачки фактор на Балкану!
Српски премијер Александар Вучић током тродневне посете Русији изјавио је да је „очигледно да на Балкану постоје све веће тензије и покушаји свеукупне дестабилизације односа“, у шта, према његовим речима, неко улаже много напора. На питање које су то снаге које желе дестабилизовати западни Балкан, Вучић није хтео прецизно да одговори, јер му, како је рекао, не пада на памет.– То је очигледно. Довољно је погледати ситуацију у нашем окружењу и да вам то буде потпуно јасно. То сад покушавају ширити преко Бање Луке, Сарајева и Београда. Шта бих ја о томе јавно говорио, не пада ми на памет, довољно је да ја знам и да Влада зна и да подузима кораке – рекао је Вучић.
С обзиром на тренутну ситуацију у Црној Гори, где опозиционе странке организују насилне протесте против уласка ове државе у НАТО, Вучићеве изјаве изазвале су низ реакција. Иво Банац, хрватски политички аналитичар и познавалац геополитичких прилика у региону и шире, констатује да су, уствари, само два реметилачка фактора у региону – Русија и Србија.
– У овом тренутку Русија ствара проблеме у БиХ, кроз референдум у РС који је последица утицаја из Москве, проблеме у Црној Гори и проблеме у Македонији. Ако ћемо тражити ко мути воде на Балкану, адреса је Москва, и то преко Београда. Изјаву да Србија жели стабилност морате гледати кроз то верујете ли Вучићу. Ја му не верујем, Србија води великосрпску политику. Пример вам је САНУ, који прво каже да је Косово изгубљено, али се онда исправљају и кажу: Узећемо пола БиХ. Србија дестабилизује регију, што некоме из БиХ не треба посебно објашњавати – сматра Банац.
Александар Попов, директор Центра за регионализацију у Београду, сматра да је у историји држава Балкана остало много неодговорених питања те да је то узрок нестабилности.
– Односи с другим земљама користе се за унутрашњополитичке сврхе. Ниједна држава нема стабилне институције, па онда имамо самовлашће владајућих гарнитура. Све то изазива кризе. На Балкану имате два латентна жаришта, то су БиХ, коју је Дејтон оставио недовршену и то би требало мењати, и Македонија. У последње вријеме имамо јачање националистичких трендова, што утиче на ситуацију у региону. У Црној Гори имате сличне ситуације, јак просрпски и руски фактор. Русија има неке труле инвестиције ту. Да ли су Србија и Русија у то умешане, не знам, али постоји потенцијал да јесу – сматра Попов.
Влатко Цвртила, загребачки стручњак и декан Универзитета ВЕРН, сматра да је главни узрок нестабилности фрагментарност држава региона и ривалство између суседних држава.
– Сви политичари говоре да ће одржати мир и стабилност, а дела говоре да већином мисле и раде тако да што је ситуација код суседа нестабилнија, то боље за унутрашњу политику. Србија има ружну политику, јер је прилагођава ситуацијама. Некад подржавају мир и стабилност, а онда српски министри прете владама региона. Србија још жели провући своје хегемонистичке интересе, поготово према мањим државама – сматра Цвртила.
Цвртила истиче да се српска политика често користи разним триковима како би себи побољшала преговарачку позицију у ЕУ или у региону.
– Често се може видети да Србија користи пријатељство с Русијом, односно имате симболичке посете у згодним тренуцима када треба испословати бољу позицију за преговоре са ЕУ – наводи Цвртила.
Изјаве које кажу да Запад дестабилизује регион зато што шири НАТО, Банац сматра неутемељеним.
– Наравно да Запад шири НАТО, али у интересу и на захтев оних који се једино на тај начин могу осигурати од руске и великосрпске субверзије – истиче Банац.
http://www.pravda.rs/2015/10/28/komsije-se-uznemirile-rusija-i-srbija-su-jedini-remetilacki-faktor-na-balkanu/
Нема коментара:
Постави коментар