У ширем центру Ваљева, на углу Радничке и Мајора Илића улице, на јесен 2008. године, извођач радова ГП „ГМ Градња 014“ из Ваљева кога је ангажовао адвокат Д. Ж. власник предузећа „Импресион“ д.о.о из Ваљева и предузеће „Медикал и КО“ из Мионице, ушао је багером на моју суседну парцелу у приватној својини, поткопао кашикама багера моје суседне објекте: кућу и помоћни објекат, у дубину 4м, дужину 16м и у ширину око 1,5м. За било какве грађевинске радове на парцели у мојој приватној својини била је неопходна писана оверена сагласност дата пред надлежним органом, или саставни део одобрења за градњу, коју никада нисам дао. Сведоци су изјавили да су моји објекти поткопани одједном, а не кампадно а да су темељи мојих објеката "висили" у ваздуху. Моји поткопани објекти су након тога испуцали на свим конструктивним и прегадним зидовима од пода до плафона. Појавила се и нова међна линија, али још није утврђено како је настала. Судски вештаци су дали налаз да моји објекти више нису подобни за употребу, да је документација супротна прописима. Али, и поред тога, службено лице општине Ваљево је без мог знања оверило АГ Главни пројекат зграде, који обухвата део моје суседне парцеле, а било је дужно да га врати на измену. Тек након седам година, у јуну ове године, грађевинска инспекција града Ваљева је утврдила на терену: да је, без мог знања,пројектовано на мојој као суседној парцели, да су ти пројектоввани грађевински радови поткопавања мојих објеката и изведени изградњом зида од неармираног бетона испод мојих објеката до њихове подне плоче, да се тај бетон испод њих осипа, да су трајно оштећени и да никада нису санирани. Након сачињавања записника, ова инспекција није предузела никакве мере нити донела решење о повраћају у пређашње стање и поред многобројних обраћања..
Циљ изведених грађевинских радова на парцели у мом приватном власништву, није био да се они обезбеде, већ да се обезбеди ископ темељне јаме будуће зграде са моје парцеле а да се искористи сваки метар парцеле у изградњи за подземне гараже. Како је недостајала моја сагласност, пројектант је морао предвидети ове радове на парцели у изградњи, градњом шипова и армираним бетоном, а не на мојој парцели. Ова инспекција је утврдила и да је зграда изграђена на растојању од само 0,7м-0,38м од мојих суседних објеката (без моје сагласности) што је супротно прописима, као и да зграда има отвор на бочној фасади ка мојим објектима и два громобранска мерна споја, супротно предатом пројекту, тако да на мојој парцели не може да се гради више ништа, ни у непрекинутом низу. Међутим, у поновном поступку легализације ове зграде, издато је поново обавештење да постоје услови да се ова легализује зграда.
Грађевинска инспекција у ранијем саставу, није привремено затворила моје објекате док су поткопавани, нити је обуставила поткопавање мојих објеката, а није обуставила ни изградњу саме зграде која је изграђена у бруто површини 2044м2, супротно одобрењу за градњу које је гласило на 1591м2. Сам акт о урбанистичким условима зграде је издат на 1140м2 бруто површине. ГП Ваљева из 2007. године који је био на снази, прописује да се на површини парцеле од 456м2 колико износи парцела на којој је зграда, може градити 912м2. За обавезна надземна паркинг места на овој парцели нема места али преко пута зграде је изграђен, до данас бесплатан градски паркинг.
У градској служби града Ваљева, нико годинама није предузео ништа да се овај проблем реши. Чека се нови Закон о озакоњењу објеката по ком ће "све моћи да се легализује".
О поднетом предлогу да се огласи ништавим решење о одобрењу за градњу, градска управа "ћути" и чека да и то реши суд, а инвеститор се у међувремену бавио употребном дозволом моје куће, да ли је привремене или трајна, само је пропустио чињеницу да та кућа постоји пре донетих прописа о изградњи, па се сматра легалном и трајном. Јер физичко поткопавање моје имовине на основу документације коју је оверила општина Ваљево, прати и правно "поткпавање" моје имовине у циљу да се "отме" део суседне парцеле који је обухваћен пројектима зграде.
Због наведеног, нико до сада није одговарао, по поднетим пријавама које су одбачене у ОЈТ нисам ни позван да дам изјаву, а мене су „надлежни“ упутили као пензионера да своја права остварим судским путем чиме је моја егзистенција одавно доведена у питање а нарушене објекте сам сам привремено санирао.Сумња се да је део општинске парцеле припојен парцели на којој је зграда, а у току је поступак да се испита да ли је спроведен законски поступак, обзиром да се на јавној површини не може стећи својина одржајем.
Шта је предузео град Ваљево, коме се обраћам писмено од 2009. године, као "добра управа" да спречи настанак веће штете, и да део моје суседне парцеле, који је без мог знања и сагласности обухваћен пројектима зграде и оверен печатом Инжињерске коморе и општине Ваљево, не пређе противправно у својину овог инвеститора зграде? Није вратио пројекте на усаглашавање, није огласио ништавим своја решења нити је грађевинска инспекција предузела мере из своје надлежности. И поред покушаја појединаца у градској управи Ваљева да заштите нас обичне грађане, постоје НН лица која одлучују "из сенке" а члан 58. Устава Републике Србије којим се јемчи мирно уживање својине, постоји само на папиру.
Аутор текста дозвољава измене у складу са етичким кодексом.
Раденко Ћирић
Нема коментара:
Постави коментар