О постојању методологије за процену ризика корупције у прописима и њеној примени

Агенција објављује ауторски текст Јована Ницића, вишег саветника у Одсеку за надзор над спровођењем Стратегије и Акционог плана и анализу прописа у Сектору превенције Агенције за борбу против корупције – о процени ризика корупције у прописима.
Уводне напомене
Ризик корупције у пропису постоји уколико поједине одредбе пружају могућност или подстичу настанак корупције. За настанак ризика корупције у прописима није пресудна намера предлагача и доносилаца. Наиме, ови ризици могу настати и услед непажње предлагача или доносилаца прописа.
Процена ризика корупције у прописима представља дисциплину која је почела да се развија oд 2000. године. Прве државе које су донеле законе којима се предвиђа примена ове дисциплине биле су Молдавија и Литванија. У већини држава чланица Европске уније и северноамеричким државама постоје смернице и правила за израду прописа, којима су обухваћена и питања процене ризика корупције. До краја 2014. године, процена ризика корупције у прописима постала је обавезни део законодавног процеса у 13 држава, док би у Србији то требало да постане случај у наредном периоду, након одговарајућих измена Закона о Агенцији за борбу против корупције и пословника Владе и Народне скупштине. Уколико дође до очекиваних измена ових прописа, које су предвиђене и важећим стратешким оквиром, Агенција ће проверавати да ли су предлагачи применили Методологију за процену ризика корупције приликом писања прописа и процењивати да ли у појединачним одредбама тих прописа постоје ризици корупције.
Циљ ове превентивне мере јесте да се доношењем јасних, прецизних и образложених прописа сузи простор за настанак корупције у областима које се тим прописима уређују. Уколико процена ризика корупције постане обавезни део процеса припреме и доношења прописа и уколико предлагачи прописа своје обавезе схвате на одговарајући начин, а не као још једну формалност у том процесу, ова мера ће допринети остваривању прокламованог циља.
Најчешћи недостаци и ризици корупције у нацртима и предлозима прописа које је до сада анализирала Агенција за борбу против корупције јесу недовољно јасне одредбе, давање широких дискреционих овлашћења органима јавне власти приликом њихове примене и препуштање министарствима да одређена питања ближе уреде подзаконским актима, иако би та питања морала бити уређена законским одредбама.

http://www.acas.rs/%d0%b0%d0%b3%d0%b5%d0%bd%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%bf%d0%b8%d1%88%d0%b5-%d0%be-%d0%bf%d0%be%d1%81%d1%82%d0%be%d1%98%d0%b0%d1%9a%d1%83-%d0%bc%d0%b5%d1%82%d0%be%d0%b4%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8/