Sud u Rusiji osudio je Ukrajinca Vladimira Podrezova na dvije godine i tri mjeseca zatvora, zbog pomaganja u slikanju ukrajinske zastave na jednom moskovskom neboderu, kao čin protesta protiv vanjske politike Kremlja.
Incident, koji se dogodio u augustu prošle godine, privukao je međunarodnu pažnju, kao rijedak primjer protesta u srcu Moskve protiv politike ruskog predsjednika Vladimira Putina u Ukrajini, prenio je Reuters.
Grupa demonstranata uspjela je da naslika polovinu velike žute zvijezde na neboderu.
Sumnja u krivicu
Sud je proglasio Podrezova krivim za saučesništvo u tom činu, dok su oslobođene četiri osobe koje su se nalazile na krovu u to vrijeme, jer, kako je sud naveo, postoje sumnje u njihovu krivicu.
Četiri osobe su kažnjene za huliganizam.
Podrezov je priznao da je pomogao Grigoriju Mustangu da se popne na zgradu, ali da nije znao za plan za slikanje zastave.
Mustang, avanturista, poznat po penjanju na neboder u Kijevu, priznao je da je naslikao zastavu, ističući da je riječ o umjetničkom performansu posvećenom braniteljima njegove domovine.
Rusija je izdala međunarodnu potjernicu za njegovo hapšenje.
Izvor: Agencije
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zatvoren-u-moskvi-zbog-slikanja-ukrajinske-zastave
U Jagodini figura Putina, u Moskvi ulica Palme
Predsednik Skupštine grada Jagodine i narodni poslanik Dragan Marković - Palma izjavio je danas da će
sledeće godine Muzej voštanih figura u Jagodini biti bogatiji za figuru predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. "Ovu odluku sam doneo u znak zahvalnostu Rusiji što je u Svetu bezbednosti Ujednjenih nacija rekla 'njet' da Kosovo postane članica UNESKO", rekao je Marković na svečanosti povodom 30 godina.
Fabrike "Feman" u Jagodini kojoj je prisustovao i ambasador Ruske Federacija u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Pozdravljajući predlog Markovića, Čepurin je rekao da će predložiti da jedna ulica u Moskvi "ponese ime Palma".
Marković je dodao da će do kraja godine u Muzeju biti figure predsednika i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.
http://www.021.rs/Info/Srbija/U-Jagodini-figura-Putina-u-Moskvi-ulica-Palma.html
Ruska sirotinja – u zadnjem dvorištu oligarha
„Nema posla, situacija je duplo gora nego prošle godine“, kaže nam Sergej dok čeka u redu za hranu u
narodnoj kuhinji u Moskvi i dodaje: „Postalo je vrlo teško da se živi u Rusiji pod Putinom.“
Na parkingu u blizini tri najprometnije moskovske železničke stanice, skupila se grupa ljudi i čeka na ulazu u ograđeni prostor. S jedne strane ograde stoje ljudi u staroj, pohabanoj odeći s torbama u rukama, a s druge volonteri razmotavaju sendviče i stavljaju na stolove tanjire s pirinčem i čaj. Na znak jednog volontera, vrata se otvaraju i grupa koja je do tada stajala ispred njih počinje da ulazi. Ljudi se guraju i žure ka stolu sa sendvičima. Brzo ih vade iz folije u koju su zamotani i trpaju u gladna usta. Volonteri na ulazu pokušavaju da zaustave ljude kako bi sprečili totalni metež pred stolovima s hranom.
To je prizor koji se svakog vikenda može videti u dvorištu Centra za pomoć beskućnicima u Moskvi. Ruska privreda je u drugom tromesečju 2015. zabeležila pad od 6,6 odsto, a rublja je i dalje u slobodnom padu. Volonteri u Centru strahuju da će, ako ekonomska situacija nastavi da se pogoršava, sve više Rusa biti prisiljeno da im se obraća za pomoć.
Traži se posao
Aleksandar, 35-godišnji građevinski radnika, kaže: „Došao sam ovde da nešto pojedem. Da radim ne bih dolazio, ali trenutno nemam ama baš ništa.“ On nije jedini koji nema šta da jede. I 49-godišnji Sergej koji živi na ulici u blizini železničke stanice, kaže: „Postalo je vrlo teško da se živi u Rusiji pod Putinovom. „Nema posla, situacija je duplo gora nego prošle godine. Ranije sam mogao da nađem posao, a sada već dve nedelje nema ništa. Teško je zaraditi novac.“
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele su prošle godine sankcije Rusiji nakon aneksije Krima. Sankcije, u kombinaciji s padom cena nafte, oborile su vrednost ruske valute. Rublja je nedavno, u odnosu na dolar, pala na najniži nivo u poslednjih sedam meseci i njena vrednost gotovo se prepolovila. Istovremeno, porasle su cene životnih namirnica što je mnoge obične građane Rusije bacilo u nevolje i nateralo da počnu da se hrane u narodnim kuhinjama.
Tržište rada opterećeno „unutrašnjom migracijom“
U centru za pomoć koji smo posetili susreli smo nekoliko ljudi koji su došli u Moskvu iz drugih krajeva Rusije u potrazi za poslom. Natalija Markova iz organizacije „Prijatelji na ulicama“ koja pomaže beskućnicima u saradnji s moskovskim gradskim vlastima, kaže da migracija unutar same Rusije povećava pritisak na tržište rada koje je i bez toga pod velikim pritiskom. Mnogi ljudi, priča Markova, dolaze u Moskvu iz siromašnijih regiona u nadi da će u glavnom gradu pronaći posao, a onda kada im to ne uspe i kada potroše novac s kojim su došli, prisiljeni su da traže hranu na mestima na kojima se ona deli besplatno.
U spirali pada ruske ekonomije našli su se i građani koji nisu beskućnici već jednostavno – siromašni. „Uočili smo da ima mnogo ljudi koji imaju sopstvene stanove, ali dolaze kod nas po besplatnu hranu jer im je postalo teško da prežive“, kažem Natalija Markova. „Preko elektronske pošte javljaju nam se ljudi koji su upali u nevolje jer moraju da otplaćuju kredite ili iznajmljuju stan i sada su na pragu da postanu beskućnici. Takvih slučajeva je sve više.“
Šta kad dođe jesen?
Ranije ove godine, grupa ruskih građana zamolila je direktno predsednika Vladimira Putina da im pomogne da zadrže svoje domove jer su za njih uzeli kredite u stranim valutama pre nego što je rublja pala što je znatno povećalo njihove rate. Putin je rekao da je iz državnog budžeta izdvojeno oko 70,5 miliona dolara za ljude koji su uzeli kredite u rubljima, ali je insistirao na tome da oni koji su uzeli kredite u stranim valutama, ne dobiju poseban tretman.
U vreme kada se mnogi Rusi bore s otplatama rata kredita, visokim cenama prehrambenih namirnica i troškovima života, udruženje „Prijatelji na ulicama“ sa zebnjom očekuje šta će biti s tim ljudima na pragu siromaštva kada dođe jesen – kada postane hladnije i što se tiče temperature, ali možda i u ekonomiji. Tada će, strahuju humanitarci, još više ljudi početi da dolazi u narodne kuhinje.
http://www.dw.com/sr/ruska-sirotinja-u-zadnjem-dvori%C5%A1tu-oligarha/a-18702781?maca=ser-serbian_all-2277-rdf
Porošenko: Rusija aneksijom Krima izaziva ceo demokratski svet
Ne samo da će sadašnje sankcije ostati dokle god Rusija drži Krim pod okupacijom i podstiče haos u Donbasu, već će se restriktivne mere i pojačati ukoliko Rusija bude ometala proces rešavanja krize, istakao je Porošenko
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko optužio je danas Rusiju da "aneksijom" Krima i navodnim naoružavanjem proruskih snaga na istoku Ukrajine izaziva "ceo demokratski svet".
Porošenko je od zapadnih saveznika zatražio da pooštre trgovinske i ostale sankcije Rusiji i njenim najvećim firmama, ukoliko Moskva ne ispuni uslove privremenog prekida vatre, prenosi AFP.
"Ukrajina i njeni saveznici sprečavaju Rusiju da pojača svoju agresiju i dodatno proširi svoje smrtonosne neoimperijalne ambicije", rekao je Porošenko na međunarodnom skupu Godišnji sastanak u Jalti (YES), koji je do prisajedinjenja Krima Rusiji bio održavan u tom gradu.
"Moramo jasno da stavimo do znanja kako, ne samo da će sadašnje sankcije ostati dokle god Rusija drži Krim pod okupacijom i podstiče haos u Donbasu, već će se restriktivne mere i pojačati ukoliko Rusija bude ometala proces rešavanja krize", istakao je Porošenko.
Kijev optužuje Rusiju da je u tajnosti poslala oko 8.000 vojnika u ratnu zonu i da je proruske snage snabdela sofisticiranim raketama i tenkovima, što Moskva negira.
(Tanjug)
http://www.newsweek.rs/svet/56988-porosenko-rusija-aneksijom-krima-izaziva-ceo-demokratski-svet.html
Stratfor navodi da da Rusija planira da uspostavi vazdušni most prema Siriji,jer joj je potrebna dobra logistička veza prema toj zemlji i vojne snage koje će je braniti
Kroz svetske se medije već desetak dana provlači informacija o navodnom angažmanu ruske vojske u Siriji na strani predsjednika Bašara al Asada. Ugledna novinska agencija Rojters sinoć je objavila, pozivajući se na anonimne ali pouzdane izbore, da je ruska vojska definitivno angažovana na terenu u Siriji, koju već gotovo tri godine razdire rat
Iako izvori govore o angažmanu manjeg broja pripadnika ruske vojske u Siriji, pri čemu američki zvaničnici tvrde da je Rusija poslala dva desantna broda za iskrcavanje tenkova, dodatne avione sirijskoj vladi i manji kontingent mornaričke pješadije, službena Moskva zasad je potvrdila tek da su u Siriju poslani "stručnjaci".
Asadova vlada odbija da su ruski vojnici uključeni u borbe, ali neimenovani sirijski zvaničnik priznao je Rojtersu da je broj vojnih stručnjaka porastao prošle godine.
Danas prepodne obavještajni websajt Stratfor objavio je zanimljivu analizu aktivnosti ruske vojske u Siriji. U njoj se navodi kako bi angažman ruske vojske u Siriji mogao biti pokušaj održavanja Bašara al Asada na vlasti ili pak način održavanja pritiska za vrijeme osetljivih pregovora. U svakom slučaju, ističe Stratfor, Rusima će biti sve teže sakriti svoje aktivnosti u Siriji, a naročito ako nastave slati vojsku na teren.
Satelitski snimci vazdušne luke pored sirijskog lučkog grada Latakije s informacijama o brojim ruskim transportnim vojnim letovima u to područje potvrđuju pojačanu aktivnost koja upućuje da Rusi upravo tamo grade svoju bazu, navodi Stratfor.
Snimci od 4. septembra tako pokazuju nedavno izgrađeni novi toranj kontrole leta u blizini velikih površina prekrivenih svežim asfaltom, u blizini kojih su podignute građevine kontejnerskog tipa za koje se pretpostavlja da služe kao mobilne jedinice za smeštaj osoblja.
Oko cijelog aerodroma vide se novi tragovi građevinskih radova: popravlja se uzletno-sletna pista, a podižu se i nove građevine. Sudeći prema pojačanjima uzletno-sletne piste, aerodrom kod Latakije odnedavno može primati i teže transportne letelice.
Takvi radovi, navodi Statfor, upućuju na činjenicu da Rusija planira uspostaviti vazdušni most prema Siriji, pod uslovom da to već nije učinila. Naime, ako želi učvrstiti svoju prisutnost u Siriji, Rusiji je potrebna dobra logistička veza prema toj zemlji te vojne snage koju će je braniti što podrazumijeva dobro opremljenu vazduhoplovnu bazu. Razmeštaj borbenih aviona i helikoptera u Siriji jasan je znak da ruska umešanost u Siriju eskalira, piše Stratfor.
Iako je zadnji 10 dana zabeležen niz ruskih manevara koji upućuju na slanje vojnih jedinica u Siriju, još nije zabeležena njihova umešanost u borbe, kako s "običnim" pobunjenicima tako ni s militantima Islamske države.
Stratfor predviđa da se zasad ruska aktivnost svodi na konsultantske usluge Asadovoj vojsci na terenu.
Ali isto tako ne isključuje se mogućnost da će se Rusi aktivno uključiti u borbu čim nagomilaju dovoljno snaga u Siriji. Stratfor navodi da je, uprkos gomilanju snaga, najverojatnije je da će Rusi pokušati da maksimalno ograniče direktno uplitanje u rat u Siriji.
Za kraj analize Stratfor ističe da pobunjenici protiv Asadova režima nesumnjivo sa strahom gledaju na sve veću prisutnost ruskih vojnih snaga u Siriji.
Pomaganjem Asadovim snagama Moskva se nada, navodi Stratfor, boljoj poziciji u nadolazećim pregovorima koji bi mogli doneti političko rešenje sirijske krize. Uspostavljanjem dobro opremljene vazduhoplovne baze kod Latakije Rusija sebi otvara mogućnost brze vojne intervencije u slučaju potrebe.
http://www.kurir.rs/planeta/americka-agencija-stratfor-rusija-u-siriji-gradi-vazdusni-bazu-radi-brze-vojne-intervencije-clanak-1927199
Ruska vlada je u prvih osam meseci ove godine pozajmila 900 milijardi rubalja (13,3 milijarde dolara) iz
Fonda rezervi.
"U prvoj polovini godine, potrošili smo 500 milijardi rubalja (7,4 milijarde dolara), a do 1. septembra taj iznos je dostigao već 900 milijardi rubalja", rekao je ruski ministar finansija, Anton Siluanov.
Prema njegovim rečima, budžetski deficit Rusije je u prvoj polovini godine iznosio 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je, kako je naveo, blago ispod preliminarne procene od 2,6 odsto.
Siluanov se, takođe, osvrnuo na budžet za tekuću godinu, rekavši da će budžetski deficit biti ispod 3,0 odsto BDP-a.
"U ovoj godini očekujemo budžetski deficit koji je blago ispod 3,0 odsto BDP-a", kazao je on.
Prema podacima ruskog ministarstva za ekonomski razvoj, ekonomski uslovi su ove godine izuzetno teški, a BDP Rusije je u prvoj polovini godine opao za 3,4 odsto, prenosi agencija Tas.
"Međutim, uprkos prilično složenom, nepovoljnom ekonomskom kontekstu, budžetski sistem sa glavnim parametrima ostaje stabilan i uravnotežen", izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev, i dodao da država obavlja sve društvene obaveze.
"Sve obaveze koje proizlaze iz zakona o isplati penzija, naknada, subvencija - primenjuju se u celosti", rekao je on, i naglasio da na "takvom pristupu vlada kreira nacrt budžeta za 2016. godinu".
"Iz očiglednih razloga situacija je teška, zbog čega moramo ozbiljno da smanjimo potrošnju", naglasio je Medvedev.
Stoga je danas, po njegovom mišljenju, pitanje kako koristiti budžetska sredstva od posebnog značaja.
Premijer Medvedev je istakao da će prelazak na kreiranje budžeta za jednu godinu, a ne kao do sada za trogodišnji period, omogućiti oslanjanje na tačnije prognoze.
"Visoka volatilnost na tržištima smanjuje pouzdanost proračuna prihoda i rashoda i vremenska promena sa trogodišnjeg (budžeta) na godišnji ciklus će u ovom trenutku omogućiti oslanjanje na preciznije prognoze osnovnih makroekonomskih pokazatelja i trenutnih trendova", rekao je Medvedev na sastanku vlade.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=09&dd=10&nav_id=1037343
Incident, koji se dogodio u augustu prošle godine, privukao je međunarodnu pažnju, kao rijedak primjer protesta u srcu Moskve protiv politike ruskog predsjednika Vladimira Putina u Ukrajini, prenio je Reuters.
Grupa demonstranata uspjela je da naslika polovinu velike žute zvijezde na neboderu.
Sumnja u krivicu
Sud je proglasio Podrezova krivim za saučesništvo u tom činu, dok su oslobođene četiri osobe koje su se nalazile na krovu u to vrijeme, jer, kako je sud naveo, postoje sumnje u njihovu krivicu.
Četiri osobe su kažnjene za huliganizam.
Podrezov je priznao da je pomogao Grigoriju Mustangu da se popne na zgradu, ali da nije znao za plan za slikanje zastave.
Mustang, avanturista, poznat po penjanju na neboder u Kijevu, priznao je da je naslikao zastavu, ističući da je riječ o umjetničkom performansu posvećenom braniteljima njegove domovine.
Rusija je izdala međunarodnu potjernicu za njegovo hapšenje.
Izvor: Agencije
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/zatvoren-u-moskvi-zbog-slikanja-ukrajinske-zastave
U Jagodini figura Putina, u Moskvi ulica Palme
Predsednik Skupštine grada Jagodine i narodni poslanik Dragan Marković - Palma izjavio je danas da će sledeće godine Muzej voštanih figura u Jagodini biti bogatiji za figuru predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. "Ovu odluku sam doneo u znak zahvalnostu Rusiji što je u Svetu bezbednosti Ujednjenih nacija rekla 'njet' da Kosovo postane članica UNESKO", rekao je Marković na svečanosti povodom 30 godina.
Fabrike "Feman" u Jagodini kojoj je prisustovao i ambasador Ruske Federacija u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Pozdravljajući predlog Markovića, Čepurin je rekao da će predložiti da jedna ulica u Moskvi "ponese ime Palma".
Marković je dodao da će do kraja godine u Muzeju biti figure predsednika i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i Ivice Dačića.
http://www.021.rs/Info/Srbija/U-Jagodini-figura-Putina-u-Moskvi-ulica-Palma.html
Ruska sirotinja – u zadnjem dvorištu oligarha„Nema posla, situacija je duplo gora nego prošle godine“, kaže nam Sergej dok čeka u redu za hranu u
narodnoj kuhinji u Moskvi i dodaje: „Postalo je vrlo teško da se živi u Rusiji pod Putinom.“
Na parkingu u blizini tri najprometnije moskovske železničke stanice, skupila se grupa ljudi i čeka na ulazu u ograđeni prostor. S jedne strane ograde stoje ljudi u staroj, pohabanoj odeći s torbama u rukama, a s druge volonteri razmotavaju sendviče i stavljaju na stolove tanjire s pirinčem i čaj. Na znak jednog volontera, vrata se otvaraju i grupa koja je do tada stajala ispred njih počinje da ulazi. Ljudi se guraju i žure ka stolu sa sendvičima. Brzo ih vade iz folije u koju su zamotani i trpaju u gladna usta. Volonteri na ulazu pokušavaju da zaustave ljude kako bi sprečili totalni metež pred stolovima s hranom.
To je prizor koji se svakog vikenda može videti u dvorištu Centra za pomoć beskućnicima u Moskvi. Ruska privreda je u drugom tromesečju 2015. zabeležila pad od 6,6 odsto, a rublja je i dalje u slobodnom padu. Volonteri u Centru strahuju da će, ako ekonomska situacija nastavi da se pogoršava, sve više Rusa biti prisiljeno da im se obraća za pomoć.
Traži se posao
Aleksandar, 35-godišnji građevinski radnika, kaže: „Došao sam ovde da nešto pojedem. Da radim ne bih dolazio, ali trenutno nemam ama baš ništa.“ On nije jedini koji nema šta da jede. I 49-godišnji Sergej koji živi na ulici u blizini železničke stanice, kaže: „Postalo je vrlo teško da se živi u Rusiji pod Putinovom. „Nema posla, situacija je duplo gora nego prošle godine. Ranije sam mogao da nađem posao, a sada već dve nedelje nema ništa. Teško je zaraditi novac.“
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele su prošle godine sankcije Rusiji nakon aneksije Krima. Sankcije, u kombinaciji s padom cena nafte, oborile su vrednost ruske valute. Rublja je nedavno, u odnosu na dolar, pala na najniži nivo u poslednjih sedam meseci i njena vrednost gotovo se prepolovila. Istovremeno, porasle su cene životnih namirnica što je mnoge obične građane Rusije bacilo u nevolje i nateralo da počnu da se hrane u narodnim kuhinjama.
Tržište rada opterećeno „unutrašnjom migracijom“
U centru za pomoć koji smo posetili susreli smo nekoliko ljudi koji su došli u Moskvu iz drugih krajeva Rusije u potrazi za poslom. Natalija Markova iz organizacije „Prijatelji na ulicama“ koja pomaže beskućnicima u saradnji s moskovskim gradskim vlastima, kaže da migracija unutar same Rusije povećava pritisak na tržište rada koje je i bez toga pod velikim pritiskom. Mnogi ljudi, priča Markova, dolaze u Moskvu iz siromašnijih regiona u nadi da će u glavnom gradu pronaći posao, a onda kada im to ne uspe i kada potroše novac s kojim su došli, prisiljeni su da traže hranu na mestima na kojima se ona deli besplatno.
U spirali pada ruske ekonomije našli su se i građani koji nisu beskućnici već jednostavno – siromašni. „Uočili smo da ima mnogo ljudi koji imaju sopstvene stanove, ali dolaze kod nas po besplatnu hranu jer im je postalo teško da prežive“, kažem Natalija Markova. „Preko elektronske pošte javljaju nam se ljudi koji su upali u nevolje jer moraju da otplaćuju kredite ili iznajmljuju stan i sada su na pragu da postanu beskućnici. Takvih slučajeva je sve više.“
Šta kad dođe jesen?
Ranije ove godine, grupa ruskih građana zamolila je direktno predsednika Vladimira Putina da im pomogne da zadrže svoje domove jer su za njih uzeli kredite u stranim valutama pre nego što je rublja pala što je znatno povećalo njihove rate. Putin je rekao da je iz državnog budžeta izdvojeno oko 70,5 miliona dolara za ljude koji su uzeli kredite u rubljima, ali je insistirao na tome da oni koji su uzeli kredite u stranim valutama, ne dobiju poseban tretman.
U vreme kada se mnogi Rusi bore s otplatama rata kredita, visokim cenama prehrambenih namirnica i troškovima života, udruženje „Prijatelji na ulicama“ sa zebnjom očekuje šta će biti s tim ljudima na pragu siromaštva kada dođe jesen – kada postane hladnije i što se tiče temperature, ali možda i u ekonomiji. Tada će, strahuju humanitarci, još više ljudi početi da dolazi u narodne kuhinje.
http://www.dw.com/sr/ruska-sirotinja-u-zadnjem-dvori%C5%A1tu-oligarha/a-18702781?maca=ser-serbian_all-2277-rdf
Porošenko: Rusija aneksijom Krima izaziva ceo demokratski svetNe samo da će sadašnje sankcije ostati dokle god Rusija drži Krim pod okupacijom i podstiče haos u Donbasu, već će se restriktivne mere i pojačati ukoliko Rusija bude ometala proces rešavanja krize, istakao je Porošenko
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko optužio je danas Rusiju da "aneksijom" Krima i navodnim naoružavanjem proruskih snaga na istoku Ukrajine izaziva "ceo demokratski svet".
Porošenko je od zapadnih saveznika zatražio da pooštre trgovinske i ostale sankcije Rusiji i njenim najvećim firmama, ukoliko Moskva ne ispuni uslove privremenog prekida vatre, prenosi AFP.
"Ukrajina i njeni saveznici sprečavaju Rusiju da pojača svoju agresiju i dodatno proširi svoje smrtonosne neoimperijalne ambicije", rekao je Porošenko na međunarodnom skupu Godišnji sastanak u Jalti (YES), koji je do prisajedinjenja Krima Rusiji bio održavan u tom gradu.
"Moramo jasno da stavimo do znanja kako, ne samo da će sadašnje sankcije ostati dokle god Rusija drži Krim pod okupacijom i podstiče haos u Donbasu, već će se restriktivne mere i pojačati ukoliko Rusija bude ometala proces rešavanja krize", istakao je Porošenko.
Kijev optužuje Rusiju da je u tajnosti poslala oko 8.000 vojnika u ratnu zonu i da je proruske snage snabdela sofisticiranim raketama i tenkovima, što Moskva negira.
(Tanjug)
http://www.newsweek.rs/svet/56988-porosenko-rusija-aneksijom-krima-izaziva-ceo-demokratski-svet.html
AMERIČKA AGENCIJA STRATFOR: Rusija u Siriji gradi vazdušnu bazu radi brze vojne intervencije
Stratfor navodi da da Rusija planira da uspostavi vazdušni most prema Siriji,jer joj je potrebna dobra logistička veza prema toj zemlji i vojne snage koje će je braniti
Kroz svetske se medije već desetak dana provlači informacija o navodnom angažmanu ruske vojske u Siriji na strani predsjednika Bašara al Asada. Ugledna novinska agencija Rojters sinoć je objavila, pozivajući se na anonimne ali pouzdane izbore, da je ruska vojska definitivno angažovana na terenu u Siriji, koju već gotovo tri godine razdire rat
Iako izvori govore o angažmanu manjeg broja pripadnika ruske vojske u Siriji, pri čemu američki zvaničnici tvrde da je Rusija poslala dva desantna broda za iskrcavanje tenkova, dodatne avione sirijskoj vladi i manji kontingent mornaričke pješadije, službena Moskva zasad je potvrdila tek da su u Siriju poslani "stručnjaci".
Asadova vlada odbija da su ruski vojnici uključeni u borbe, ali neimenovani sirijski zvaničnik priznao je Rojtersu da je broj vojnih stručnjaka porastao prošle godine.
Danas prepodne obavještajni websajt Stratfor objavio je zanimljivu analizu aktivnosti ruske vojske u Siriji. U njoj se navodi kako bi angažman ruske vojske u Siriji mogao biti pokušaj održavanja Bašara al Asada na vlasti ili pak način održavanja pritiska za vrijeme osetljivih pregovora. U svakom slučaju, ističe Stratfor, Rusima će biti sve teže sakriti svoje aktivnosti u Siriji, a naročito ako nastave slati vojsku na teren.
Satelitski snimci vazdušne luke pored sirijskog lučkog grada Latakije s informacijama o brojim ruskim transportnim vojnim letovima u to područje potvrđuju pojačanu aktivnost koja upućuje da Rusi upravo tamo grade svoju bazu, navodi Stratfor.
Snimci od 4. septembra tako pokazuju nedavno izgrađeni novi toranj kontrole leta u blizini velikih površina prekrivenih svežim asfaltom, u blizini kojih su podignute građevine kontejnerskog tipa za koje se pretpostavlja da služe kao mobilne jedinice za smeštaj osoblja.
Oko cijelog aerodroma vide se novi tragovi građevinskih radova: popravlja se uzletno-sletna pista, a podižu se i nove građevine. Sudeći prema pojačanjima uzletno-sletne piste, aerodrom kod Latakije odnedavno može primati i teže transportne letelice.
Takvi radovi, navodi Statfor, upućuju na činjenicu da Rusija planira uspostaviti vazdušni most prema Siriji, pod uslovom da to već nije učinila. Naime, ako želi učvrstiti svoju prisutnost u Siriji, Rusiji je potrebna dobra logistička veza prema toj zemlji te vojne snage koju će je braniti što podrazumijeva dobro opremljenu vazduhoplovnu bazu. Razmeštaj borbenih aviona i helikoptera u Siriji jasan je znak da ruska umešanost u Siriju eskalira, piše Stratfor.
Iako je zadnji 10 dana zabeležen niz ruskih manevara koji upućuju na slanje vojnih jedinica u Siriju, još nije zabeležena njihova umešanost u borbe, kako s "običnim" pobunjenicima tako ni s militantima Islamske države.
Stratfor predviđa da se zasad ruska aktivnost svodi na konsultantske usluge Asadovoj vojsci na terenu.
Ali isto tako ne isključuje se mogućnost da će se Rusi aktivno uključiti u borbu čim nagomilaju dovoljno snaga u Siriji. Stratfor navodi da je, uprkos gomilanju snaga, najverojatnije je da će Rusi pokušati da maksimalno ograniče direktno uplitanje u rat u Siriji.
Za kraj analize Stratfor ističe da pobunjenici protiv Asadova režima nesumnjivo sa strahom gledaju na sve veću prisutnost ruskih vojnih snaga u Siriji.
Pomaganjem Asadovim snagama Moskva se nada, navodi Stratfor, boljoj poziciji u nadolazećim pregovorima koji bi mogli doneti političko rešenje sirijske krize. Uspostavljanjem dobro opremljene vazduhoplovne baze kod Latakije Rusija sebi otvara mogućnost brze vojne intervencije u slučaju potrebe.
http://www.kurir.rs/planeta/americka-agencija-stratfor-rusija-u-siriji-gradi-vazdusni-bazu-radi-brze-vojne-intervencije-clanak-1927199
Zbog teških uslova Rusi prave novi plan
Ruska vlada je u prvih osam meseci ove godine pozajmila 900 milijardi rubalja (13,3 milijarde dolara) iz Fonda rezervi.
"U prvoj polovini godine, potrošili smo 500 milijardi rubalja (7,4 milijarde dolara), a do 1. septembra taj iznos je dostigao već 900 milijardi rubalja", rekao je ruski ministar finansija, Anton Siluanov.
Prema njegovim rečima, budžetski deficit Rusije je u prvoj polovini godine iznosio 2,3 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je, kako je naveo, blago ispod preliminarne procene od 2,6 odsto.
Siluanov se, takođe, osvrnuo na budžet za tekuću godinu, rekavši da će budžetski deficit biti ispod 3,0 odsto BDP-a.
"U ovoj godini očekujemo budžetski deficit koji je blago ispod 3,0 odsto BDP-a", kazao je on.
Prema podacima ruskog ministarstva za ekonomski razvoj, ekonomski uslovi su ove godine izuzetno teški, a BDP Rusije je u prvoj polovini godine opao za 3,4 odsto, prenosi agencija Tas.
"Međutim, uprkos prilično složenom, nepovoljnom ekonomskom kontekstu, budžetski sistem sa glavnim parametrima ostaje stabilan i uravnotežen", izjavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev, i dodao da država obavlja sve društvene obaveze.
"Sve obaveze koje proizlaze iz zakona o isplati penzija, naknada, subvencija - primenjuju se u celosti", rekao je on, i naglasio da na "takvom pristupu vlada kreira nacrt budžeta za 2016. godinu".
"Iz očiglednih razloga situacija je teška, zbog čega moramo ozbiljno da smanjimo potrošnju", naglasio je Medvedev.
Stoga je danas, po njegovom mišljenju, pitanje kako koristiti budžetska sredstva od posebnog značaja.
Premijer Medvedev je istakao da će prelazak na kreiranje budžeta za jednu godinu, a ne kao do sada za trogodišnji period, omogućiti oslanjanje na tačnije prognoze.
"Visoka volatilnost na tržištima smanjuje pouzdanost proračuna prihoda i rashoda i vremenska promena sa trogodišnjeg (budžeta) na godišnji ciklus će u ovom trenutku omogućiti oslanjanje na preciznije prognoze osnovnih makroekonomskih pokazatelja i trenutnih trendova", rekao je Medvedev na sastanku vlade.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=09&dd=10&nav_id=1037343
Нема коментара:
Постави коментар