Nedavno je završen dugogodišnji sudski proces u aferi Indeks u kome su pojedini profesori bili osumnjičeni
Pokazalo se da se problem korupcije u nekoj ustanovi ne može rešiti spolja, već preko insajdera-policijskog inspektora, koji je u ovom slučaju ubačen u redove profesora i posrednika radi razotkrivanja afere. U slučaja tzv. Putne mafije pojedinac koji je otkrio koruptivni model prilikom naplate putarine, ekspresno je izgubio posao, a njegov kolega koji je otkriven da se bavio nezakonitim i kriminalnim radnjama vraćen je na posao. Ovog prvog, kada su pitali da li bi opet prijavio krađu, bez razmišljanja je odgovorio - negativno. ( Videti više u onlin časopisu "Svitac": Korupcija; novembar 2011.) Ko su zapravo insajderi koje još popularno, nazivaju i duvačima u pištaljku. Elem, "insajderi su pošteni pojedinci zaposleni u javnim organizacijama, borci za istinu koji se ne mire sa surovim pravilima tzv. birokratske etike'': smatra profesor dr Stevan Lilić sa Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, koji insajdera definiše i kao ''službenika koji ima unutrašnja saznanja o nezakonitim aktivnostima koje se odvijaju unutar organizacije i o tome obaveštava javnost''. Ma koliko Rodoljub Šabić poverenik za informacije, navodeći svetska iskustva, smatra da postoji "izuzetno visok doprinos insajdera u borbi protiv korupcije'' ipak, u našoj praksi pozicija ''duvača u pištaljku '' jeste mnogo teža. Jer, bitna odrednica birokratske organizacije pored tajnosti je hijerarhija, koja podrazumeva da o najbitnijim dešavanjima/problemima u nekoj ustanovi može govoriti samo prvi čovek - direktor, upravnik. Čak, ne može ni on bez saglasnosti nadležnih i odgovornih u resornom Ministarstvu. Ko to pravilo prekrši biva izložen sankcijama, kako moralnim (ne priča se loše o ustanovi koja te 'lebom' rani) tako i onim mnogo težim, zakonskim, koje podrazumevaju kazne od novčane, preko suspenzije, pa sve do gubitka posla. Dobri poznavaoci zatvorskih propisa navode da je Ustavni sud još 7. maja 2015: na 12. sednici odlučio u predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata da Pravilnik o određivanju, upotrebi i čuvanju državne, službene i poslovne tajne u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora ("Službeni glasnik SRS", broj 49/79), nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Oni ističu da je: "Sud odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje donete ili izvršene na osnovu odredaba navedenog Pravilnika. Sud je, u smislu člana 58. stav 4. Zakona o Ustavnom sudu, odložio objavljivanje ove Odluke u Službenom glasniku Republike Srbije za šest meseci od dana njenog donošenja. (predmet IUo-926/2012) ".
I tako za razliku od SAD gde je insajder zaštićen federalnim zakonom, i gde mu sledi nagrada od 15 do 30 odsto od vraćenog novca, kako navodi gospodin Šabić, kod nas se insajder kažnjava sa 20 procentualnim iznosom od mesečne plate na tri meseca, upravo kako se i potpisniku ovih redova desilo zbog bezazlenog i afirmativnog teksta o zatvorskim vaspitačima objavljenom u 'Politici' još 2005 g. Ukoliko se ne desi disciplinsko kažnjavanje, slede druge vrste nevidljivog maltretiranja: bojkot kolega, gubitak kancelarije, odnosno mobingovanje- maltretiranje, raspoređivanje na neadekvatno radno mesto, izbacivanje uz službe. To se radi kontinuirano i dosledno sve dok žrtva ne ''pukne'' i dok ne napusti organizaciju. Insajder je totalno nezaštićen i u neravnopravnoj borbi ''jedan protiv svih'' i a priori osuđen na neuspeh. Jer ma kakva bila, tradicionalna ili moderna, birokratija je uvek jača od pojedinca, i svakog insajdera koji joj se suprotstavi vrlo lako pretvara u autsajdera.
Dakle, biti autentičan insajder u jednoj korumpiranoj organizaciji nije lako. Najpre, u praksi je mnogo teško prepoznati autentičnog insajdera zastupnika javnog interesa, od lažnog insajdera koga instrumentalizuju unutrašnji centri moći da bi javnosti plasirao informacije koje ''gazdama'' odgovaraju. Problem je u tome što se ta razlika može jedino videti i uočiti iz same organizacije, dok , oni koji to gledaju spolja ili sa strane, bez udubljivanja , tu bitnu razliku ne uočavaju, i njima praktično ona ništa ne znači.
Poznato je da vrana vrani oči ne vadi. I ma koliko se mislilo da je veličina i snaga jedne organizacije, u postojanju autentičnog insajdera, koji će otvoreno pričati o problemima ali i uspesima, praksa to demantuje. Polazi se od proste logike da o problemima ne treba pričati ni u organizaciji, a pogotovu van nje. Na retkim sastancima se namerno ''mudro'' ćuti i čeka se prvi koji će da istrči ''pukne'' i da otvoreno iznese problem za koga svi znaju. Onaj koji je progovorio smatra se za budalu, ili za nekog ko uznemirava šefove, umišljene Bogove i narušava ''prećutni konsenzus'', koga su centri moći već ustanovili. Smatra se, takođe, da ako se o nečemu ćuti da to nije problem, i da je on tako zaboravljen - rešen.
U tu svrhu zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, dakle u zatvorima su nedavno potpisali Obaveštenje o pravima zaposlenih na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača. ( čl. 14 st.3 Zakona o zaštiti uzbunjivača : Sl. Glasnik RS br. 128/2014) U članu 11 Zakona navodi da je zabranjena zloupotreba uzbunjivača. Zloupotrebu uzbunjivača vrši lice koje dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita... (Ko je taj ko određuje istinu u jednoj Ustanovi ? Jer poznato je o jednoj istoj stvari ne postoji jedna istina. I da svako vidi ono što želi da vidi. Pri svemu tome slično kao i u primeni Zakona o zlostavljanju na radu, postoji - ovlašćeno lice za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. Praksa je pokazala da su te osobe obično najslabije karike u rukovodećem lancu, koje sa tom novom funkcijom pokrivaju nepoznavanje svog posla. Mi smo društvo koje je dugo godina, skrivalo probleme i plašilo se da ih otvara. To je vremenom postala opšteprihvaćena praksa-filozofija u institucijama, koja je dovela do iščašene logike po kojoj nije dobro rešavati prave probleme, već, ih treba stvarati - simulirati..
Tako je vremenom problem postao dobra roba na srpskom tržištu, a da bi se rešio treba ga podmazati: potplatiti, kompenzirati, častiti, izvesti na ručak, dati neki poklon. Pojedinac - insajder koji pokuša legalno da reši bilo koji problem nailazi na zid konzervativizma, na kome piše : '' Nemoj džaba !''. Na ceni su uvek oni koji kriju probleme.
*Autor je sociolog
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/uzbunjivaci_ili_duvaci_.46.html?news_id=308272
I tako za razliku od SAD gde je insajder zaštićen federalnim zakonom, i gde mu sledi nagrada od 15 do 30 odsto od vraćenog novca, kako navodi gospodin Šabić, kod nas se insajder kažnjava sa 20 procentualnim iznosom od mesečne plate na tri meseca, upravo kako se i potpisniku ovih redova desilo zbog bezazlenog i afirmativnog teksta o zatvorskim vaspitačima objavljenom u 'Politici' još 2005 g. Ukoliko se ne desi disciplinsko kažnjavanje, slede druge vrste nevidljivog maltretiranja: bojkot kolega, gubitak kancelarije, odnosno mobingovanje- maltretiranje, raspoređivanje na neadekvatno radno mesto, izbacivanje uz službe. To se radi kontinuirano i dosledno sve dok žrtva ne ''pukne'' i dok ne napusti organizaciju. Insajder je totalno nezaštićen i u neravnopravnoj borbi ''jedan protiv svih'' i a priori osuđen na neuspeh. Jer ma kakva bila, tradicionalna ili moderna, birokratija je uvek jača od pojedinca, i svakog insajdera koji joj se suprotstavi vrlo lako pretvara u autsajdera.
Dakle, biti autentičan insajder u jednoj korumpiranoj organizaciji nije lako. Najpre, u praksi je mnogo teško prepoznati autentičnog insajdera zastupnika javnog interesa, od lažnog insajdera koga instrumentalizuju unutrašnji centri moći da bi javnosti plasirao informacije koje ''gazdama'' odgovaraju. Problem je u tome što se ta razlika može jedino videti i uočiti iz same organizacije, dok , oni koji to gledaju spolja ili sa strane, bez udubljivanja , tu bitnu razliku ne uočavaju, i njima praktično ona ništa ne znači.
Poznato je da vrana vrani oči ne vadi. I ma koliko se mislilo da je veličina i snaga jedne organizacije, u postojanju autentičnog insajdera, koji će otvoreno pričati o problemima ali i uspesima, praksa to demantuje. Polazi se od proste logike da o problemima ne treba pričati ni u organizaciji, a pogotovu van nje. Na retkim sastancima se namerno ''mudro'' ćuti i čeka se prvi koji će da istrči ''pukne'' i da otvoreno iznese problem za koga svi znaju. Onaj koji je progovorio smatra se za budalu, ili za nekog ko uznemirava šefove, umišljene Bogove i narušava ''prećutni konsenzus'', koga su centri moći već ustanovili. Smatra se, takođe, da ako se o nečemu ćuti da to nije problem, i da je on tako zaboravljen - rešen.
U tu svrhu zaposleni u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, dakle u zatvorima su nedavno potpisali Obaveštenje o pravima zaposlenih na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača. ( čl. 14 st.3 Zakona o zaštiti uzbunjivača : Sl. Glasnik RS br. 128/2014) U članu 11 Zakona navodi da je zabranjena zloupotreba uzbunjivača. Zloupotrebu uzbunjivača vrši lice koje dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita... (Ko je taj ko određuje istinu u jednoj Ustanovi ? Jer poznato je o jednoj istoj stvari ne postoji jedna istina. I da svako vidi ono što želi da vidi. Pri svemu tome slično kao i u primeni Zakona o zlostavljanju na radu, postoji - ovlašćeno lice za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem. Praksa je pokazala da su te osobe obično najslabije karike u rukovodećem lancu, koje sa tom novom funkcijom pokrivaju nepoznavanje svog posla. Mi smo društvo koje je dugo godina, skrivalo probleme i plašilo se da ih otvara. To je vremenom postala opšteprihvaćena praksa-filozofija u institucijama, koja je dovela do iščašene logike po kojoj nije dobro rešavati prave probleme, već, ih treba stvarati - simulirati..
Tako je vremenom problem postao dobra roba na srpskom tržištu, a da bi se rešio treba ga podmazati: potplatiti, kompenzirati, častiti, izvesti na ručak, dati neki poklon. Pojedinac - insajder koji pokuša legalno da reši bilo koji problem nailazi na zid konzervativizma, na kome piše : '' Nemoj džaba !''. Na ceni su uvek oni koji kriju probleme.
*Autor je sociolog
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/uzbunjivaci_ili_duvaci_.46.html?news_id=308272
Нема коментара:
Постави коментар