Uveče je magla kao u Londonu

U Bavaništu veliki problem sa divljom deponijom

Mi plaćamo da nas zagađuju

Građani Bavaništa već godinama muku muče sa divljom deponijom na samoj ivici njihovog sela. Oni se bezuspešno bore pozivajući nadležne institucije da reaguju. Obraćaju se medijima, prikupljaju potpise za peticiju radi izmeštanja deponije iznad njihovog mesta.  – Kad zapale deponiju, ne možeš da otvoriš ni vrata ni prozor, kroz ključaonu ulazi smrad. Mi plaćamo da nas zagađuju. Ovo je strašno i užasno. Gde bi trebalo da se žalimo pa da dobijemo neko pravo? –  kaže Jovanović Ljubica, meštanka Bavaništa.

S jedne strane deponije je selo, a sa druge strane, u neposrednoj blizini, nalazi se mlekara.

Vlastimir Živković na pitanje kakav je ovde život odgovara: – Gušenje, trovanje, možete misliti šta se sve ovde upali i kakav je onda život. Ovde se nalaze dva dalekovoda: 20 kV i međunarodni  400 kV. Po zakonu dalekovod bi trebalo da bude udaljen od deponije najmanje 100 metara. Kad su bile velike paljevine na deponiji, međunarodni dalekovod je bio sasvim u dimu. Merodavni  ni tada, ni posle nisu preduzeli  ništa.

Stanovnici Bavaništa nemaju vodovod, samo arterske bunare. Kada se deponija zapali, dolaze vatrogasci koji izliju veliku količinu vode. Voda kroz zemljište sa svim zagadjujucim materijama sa deponije završi u vodi koju oni piju. To se takođe dešava i kada pada kiša.

–Ova deponija je nastala na mestu gde smo se nekada kao deca kupali. Duboka je oko 5 metara. U maju je bio inspektor i postavio pitanje ko baca smeće na deponiju. Ove godine vatrogasci su dolazili oko 10 puta. Ja imam njivu ovde u blizini, ne mogu ništa da jedem jer je sve zagađeno, na kraju sve moram da bacim. JP “Kovinski komunalac” jednom nedeljno dovozi izmedju 8 i 9 kamiona  smeća iz Kovina.

–Kad zapale gume, to gori po tri dana. Ja sam tu držao pčele, imao sam više od dvadeset košnica, koje zbog paljevine nisu mogle da dođu do paše  sa druge strane deponije.  Zbog toga smo ostali bez pčela, a to nam je bio jedini prihod. Zato mi je žena i dobila infarkt i umrla – kaže Milić Ivković, koji se  pčelarstvom ne bavi poslednjih petnaest godina, od kada je deponija u blizini njegove kuće.

Tasić Rajna kaže: – Ja, sine, đubre nikad nisam iznela. Cela ulica može da  potvrdi. Bila sam sa mužem u bolnici u Novom Sadu, zbog toga nisam ni plaćala odnošenje smeća. Stigla mi je kazna, osamdeset hiljada dinara koje su mi odbijali 10 meseci od penzije. Mesečno mi je ostajalo  tri i po hiljade od čega smo živeli i muž i ja.

– Nisam hteo da plaćam pa su mi poslali kaznu, blokirali su mi dva puta penziju. Nekad ne možes da prođeš od đubreta. Deponija postoji od 1978, ko zna šta sve ima tu – kaže Pantelić Đura, koji je radio kao portir na deponiji.

Protestvovali smo više puta, naplaćuju nam 90 dinara po osobi da bi nam bacali smeće ispod prozora  – žali se Đura Stamenković.

–Život pored deponije je nikakav. Tu se baca sve i svašta, i otrovi i mrtve životinje. Ovi iz Kovina kad dođu, to je katastrofa. Donesu nam mačke, kere... Traže da im se plati, da bi mi bacilli ispred vrata. To nema ni u jednoj državi.  I to nije jedini problem.  Imamo konjsko groblje gore, a dole prave fabriku vode. Sve naopako rade u Bavaništu – žali se meštanka Jagoda Stošić.

Đuro  kaže: – Ceo život sam radio u Francuskoj i vratio se u Bavanište da bih živeo u miru i prirodi. Dočekao me je smrad! Kada duva vetar, padne kiša isparavaju različite hemijske supstance i ne možemo ni na dvorište da izađemo, zbog čega smo zatvoreni u kućama. Uveče je magla kao u Londonu!

Stojanović Ljubomir kaže: – Na tri metra od moje bašte je ova deponija. Žalili smo se svuda, Mesnoj zajednici, Opštini, ali ne vredi ništa. Inspektor kaže da blokiramo i ne damo da se odlaže smeće jer je to divlja deponija i ne postoji drugo rešenje za to. Svi plaćaju, jer mora da se plati. Jednu noć smo hteli da se pogušimo.

Stanković  Stojan žali se da se već dvadeset  godina unazad muče sa deponijom: – Garantujem da je smeće najmanje tri metra ispod zemlje, to kad se zapali nema gašenja. Nijedan političar nije došao da vidi kako živimo. Neka dođu da vide sad, a ne samo pred izbore. Daj, glasaj za mene, daj, glasaj za mene! Tu se bacaju svinje, mačke, kerovi lutalice…

Predsednik saveta mesne zajednice Bavanište Đura Crepajski kaže: –  Građani se žale godinama na posledice problema deponije.Sve deponije su divlje deponije. Rešenje problema bi bilo izgradnja regionalne deponije, traži se lokacija međutim to ne ide tako lako. Do tada moramo da se borimo protiv ovoga što vidite.Jedino rešenje, po mom mišljenju, je za sada da prisilimo JP “Kovinski komunalac” da održava deponiju i spreči paljenje. Deponija je na početku spontano napravljena i rešenje bi bilo da ljudima ne bude pored kuća. U toku su pregovori sa predstavnicima JP “Kovinski komunalac”, koji uređuje deponiju samo kada inspektor naredi. Tražio sam da se odredi dan u mesecu kada će se dovoziti mašine i uređivati deponija. Konačnog rešenja za deponiju nema dok se ne izgradi regionalna deponija.

Poštovani,

 šaljemo Vam informaciju iz Zelene patrole: "Uveče je magla kao u Londonu".

Molimo Vas da je objavite.

srdačan pozdrav

Tamara Ivanović, Odnosi s javnošću mobile: +381 69 719996 email: tamaraaivanovic@gmail.com site: www.vojvodjanskazelenainicijativa.org.rs ---