UMETNIČKI DAR ŠABANA BAJRAMOVIĆA POBEĐUJE GRANICE

Predsednik Nove stranke Zoran Živković je na današnjoj tribini koja je usledila nakon emitovanja dokumentarnog filma „Šaban Bajramović – kralj romske muzike“ u Mikser hausu, zaključio da umetnički dar ovog muzičkog velikana jeste ono što je granice između pripadnika nacionalne manjine i većinskog stanovništva, koje tradicionalno postoje, učinio nevidljivim.

Prisećajući se svojih prvih kontakata sa muzikom Bajramovića, Živković je rekao da je, kao rođeni Nišlija, imao tu sreću da se sa njegovom umetnošću sreće takoreći spontano, na svadbama i drugim proslavama, te da se u poplavi kakofonije Šabanov zvuk momentalno izdvojio ne samo svojom ritmičnošću već pre svega konceptom. Privučen time, kasnije je imao, kako je naveo, „čast i da učestvuje, makar delom, u stvaranju Bajramovićeve umetnosti“, te bio direktor projekta poslednjeg njegovog albuma „Romano raj“ iz 2006. godine:

- Imao sam tu sreću da negde dotaknem njegov umetnički rad... Velike zasluge za realizaciju albuma „Romano raj“, pored Šabana, pripadaju i Milošu Jovanoviću Hameru, koji je okupio bend i pomogao aranžmanima, i Šabanovom sestriću Saši koji je bio ta konekcija između Šabanove muzike i džezera... Nakon toga su usledili koncerti u Sava centru, Zagrebu, Ljubljani... na Egzitu... Trebalo je da se uputi i na višemesečnu turneju po Americi, ali je već bio narušenog zdravlja...

Komentarišući prisutnost Roma u javnom prostoru, Živković je istakao da je Šaban Bajramović najbolji primer kako pripadnik nacionalne manjine sopstvenim darom može da granice i probleme u komunikaciji, koji u odnosu na većinsko stanovništvo evidentno postoje, učini nevažnim.

- Gde god da je nastupao, reakcije publike su bile maltene iste... Prosto se videlo da oni prihvataju energiju koju je on emitovao, bez obzira što ne razumeju reči pesme, i da mu uzvraćaju emocijom. Zbog toga je Šaban najveće ime niške moderne umetnosti. I ne samo niške – rekao je Živković.

Međutim, ispričao je Živković, Šabana je posebno mučilo to što nije imao podršku drugih Roma:
- Jednom mi je pričao da misli da ga Romi ne vole... rekao je: „Uspeo sam u svemu, svuda su me voleli i poštovali, ali moji nešto i nisu.“ Raspitivao sam se o tome i neki Romi su mi to zaista i potvrdili. Kažu, uvek je bio ispred nas, voleo je da se pokazuje... što je, inače, karakteristično za naše podneblje. Tako da mu je, pred kraj života, jako smetalo to što nije bio prihvaćen od „svojih“.

Naposletku, Živković je zaključio da su retki oni pravi veliki ljudi, „ne oni koji su veliki samo u jednom mandatu, poput političara, već oni koji veliki ostaju i nakon svoje snrti... a Šaban je takav.“


http://www.novastranka.rs/vesti/umetnicki-dar-sabana-bajramovica-pobeduje-granice