Srbija je gladno kuče na svetskoj raskrsnici!

Užasne slike torture izbeglica na granici sa Mađarskom i trgovinski rat sa Hrvatima potresaju ovih dana našu zemlju i teško da je iko imun na sve što se dešava.
Scene koje vraćaju sećanja na neka ružna vremena uzrujale su mnoge, a upravo tako se osetio i naš poznati glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić, koji u nedeljnom intervjuu za „Alo!“ kaže da je veoma uznemiren zbog svega što se dešava i da oseća veliku solidarnost sa nesrećnim narodom Sirije, ali i zabrinutost šta će biti sa Srbijom.

- Ja sam suštinski, kao domaćin, kao Srbin i kao kao čovek vrlo zabrinut. Duboko sam solidaran prema velikoj nesreći ovog naroda koji nam je pred očima i apsolutno dajem podršku načinu na koji se naša vlast bavi izbeglicama. Mi, Srbi, jesmo pravoslavci, hrišćani i ta ljubav koju mi pružamo ljudima u nevolji je divna, ali veliko je pitanje šta će biti s nama posle svega.

Šta će biti sa nama, niste optimista?
- Srbija je danas gladno kuče koje je na raskrsnici, koje gleda na koju stranu treba da krene, kom gazdi da se privoli i pod čiju strehu da stane da bi našlo koru hleba. Mi smo na raskrsnici, mi nemamo prijatelja. Oni koji se nama zaklinju na vernost, a tu mislim na međunarodnu zajednicu, rade svoj posao, zapravo ono što njima odgovara. Pa da li neko zaista može da pomisli da je premijer Mađarske, taj gospodin Orban jedno jutro ustao na levu nogu i rekao: „E, sad ću da stavim tu žicu.“ To je sve deo evropske strategije, to je deo plana da nas kavezom odrede i kažu - s ove strane je civilizovan svet, a ovamo je boranija... Evropa namerava da ostavi Srbiju kao sabirni centar, da bude logor za sve one koje ne želi kod sebe. Zato sam vrlo zabrinut.

RECEPT ZA DUG BRAK

U braku ste sa suprugom Milenom već 40 godina. Danas su takvi brakovi postali prava retkost...
- Meni je porodica uvek bila na prvom mestu, i danas je tako. Uvek sam birao najlepše glumice, ali nijedna od njih nije bila moja ljubavnica. Valjda sam tako vaspitan, takve su mi životne vrednosti. Imam porodicu koju čuvam i vrednujem, i to mi najvažnije u životu.

Kako bi Srbija po vašem mišljenju trebalo da reaguje?
- Znate kako, ne sumnjam u dobre namere naše vlasti, ali mi nemamo jasnu strategiju. Mi nemamo jasan koncept. Mi nemamo nijednu tačku oslonca da se nadamo da će biti bolje. Nas eventualno pobeda Novaka Đokovića ili dobra igra naših košarkaša ili fantastičan skok udalj Ivane Španović mogu da obraduju. Tako neki pojedinačni slučajevi nam pružaju tu neku vrstu radosti koju možemo da osetimo. Inače, narod živi sve gore i svima je loše. Kad ovo govorim, ne izražavam kritiku vladajućoj partiji i Vladi Srbije, čak mogu da kažem da je očigledno da se oni trude i bore, vidi se da se nešto zbiva, ali smo na raskrsnici između Amerike i Rusije, bez pravog prijatelja.
Pa kuda ćemo?
- Nije loš koncept da budemo sami, svoji, a dobri sa svima. Ali da li je to moguće? Naš narod je takav da gde god se puši kazan, on ide tamo. Evo, danas se svi učlanjuju u SNS, jer misle da će tako da zaposle dete. Donedavno je to bio G17 Plus, pre toga Slobodan Milošević. Nije problem u strankama i u liderima, problem je što je Srbija u periodu krize, što smo izgubili neke tradicionalne vrednosti i što je Evropi Srbija tampon sloj, pur-pena koja služi upravo ovakvoj situaciji koju sad gledamo sa izbeglicama - da kod nas ostanu oni koje Evropa ne voli.

Vidite li Srbiju u takvoj Evropskoj uniji jednog dana?
- Ja sam veliki evroskeptik! Evo, da se kladim da narednih 20-30 godina nećemo ući u Evropsku uniju! Nikad mi nećemo ući u EU, to je šarena laža kojom nam se maše ispred nosa. Kako to da Rumuni i Bugari naprečac budu primljeni, a mi smo uvek bili ispred njih? Eto, za nas, osim Kosova, ima stotine prepreka.

Tajna „Selo gori“
U čemu je tajna uspeha serije „Selo gori”?
- „Selo gori” je najgledaniji televizijski program dosad. Nikad se ništa nije emitovalo što je bilo gledanije. Ni sahrana Miloševića, ni Đinđića, pa čak ni fudbalska utakmica Srbija-Hrvatska ili pesma „Evrosonga“ u Beogradu... ništa nije bilo gledanije od „Selo gori”. Ključ ogromnog uspeha je što nismo nikom gurnuli prst u oko... Želeo sam da, posle ogromne destrukcije i vremena u kojem su Srbi prikazani kao varvari, pokažem da mi imamo prelepu zemlju. Želeo sam da pokažem da su Srbi narod sa tradicijom. Nisam se bavio destrukcijom u nama koja postoji, i ta činjenica je otvorila vrata seriji svim nacijama i verama.

Ima li rešenja za Srbiju?
- Nama treba mnogo pameti i mnogo mudrosti. Treba da se pojave na političkoj sceni ljudi koji će biti kadri da svojom pameću, svojom energijom, svojom mudrošću pronađu način
da izvedu ovaj narod na pravi put.

Vidite li vi ko bi to mogao?
- Ne mogu da tvrdim da bilo ko sa političke scene danas, i pozicija i opozicija imaju nekog ko je takav. Verovatno tek treba majka da ga rodi, a trebalo bi da to bude što pre.
A šta ćemo do tada?
- Nisam od onih koji samo kukaju i kritikuju, a ništa ne rade. Moja porodica i ja i dalje verujemo i da nije tako ne bismo upravo počinjali snimanje filma, koji kompletno producira naša firma. U naš novi film ne ulažu ni Ministarstvo kulture, ni država. Para za filmsku industriju odavno već nema, ili se dodeljuje ko zna kako. Ali se mi trudimo, uzimamo kredite, plaćamo poreze... Mi verujemo u život i aktivni smo članovi ovog društva.
Kad počinje snimanje filma?
- Mi sad počinjemo da snimamo igrani film „Braća po babine linije”, a onda nastavljamo da snimamo ciklus serije „Selo gori, a baba se češlja”. Prva klapa filma pada 5. oktobra. Snimanje će trajati 35 dana, planirano je da se završi krajem novembra i film odmah ide u obradu i montažu. Premijera je već zakazana u drugoj polovini februara i već se radi na planu distribucije po bioskopima širom zemlje.
U filmu se pojavljuju isti likovi iz serije „Selo gori” ili ima novih glumaca u timu?
- U strukturi prepoznatljivih likova, koje svi već znaju, uvodimo tri-četiri nova lika. Glavnu žensku ulogu u filmu igra Jelena Gavrilović, koja sada ima priliku da postane prava filmska glumica. Druga nova uloga u filmu je Enver Petrovci, koji igra seljaka na jugu Srbije, blizu zone bezbednosti, gde se nekako nađe i Milašin... Treću novu važnu ulogu igra Milena Tadić, a tu je Branko Janković iz „Vojne akademije“ koji takođe ima važnu ulogu.

 Otkud ideja da sad snimite film, a ne samo da nastavite seriju?
- Ljudi su gladni i žedni iskrenog domaćeg programa, i to upravo dokazuje činjenica da četvrta repriza serije „Selo gori, a baba se češlja” ima bolju gledanost nego neki premijerni programi. Da li zbog toga što smo preplavljeni turskim i indijskim sadržajima, naš brend još više jača, pa smo odlučili da sad snimimo i film. Želimo da vidimo kako ćemo proći u bioskopima, koji je, hvala bogu, sve više u Srbiji. Ideja nam je da svi ljudi koji gledaju film imaju osećaj kao da su bili na terapiji. Mogu naši političari da najavljuju svetle trenutke i da obećavaju bolju budućnost, ali ovom narodu je sve gore i zato želimo da se bar dva sata u bioskopu osećaju dobro.

RADAŠIN POPULARNIJI OD DALIBORA
Na sceni ste već 40 godina. Kad merite popularnost, ko ima više fanova Dalibor ili Radašin?
- Baš sam letos obilazio Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru i svratio malo do mora. Pa nisam mogao na plaži da se okupam. Bio sam Dalibor iz „Partizanske eskadrile” i Nedeljko Čabrinović iz „Sarajevskog atentata” pre 40 godina i tada stekao sam ogromnu popularnost, ali ovo sada je nepodnošljivo. Na plaži u Petrovcu sedim sa kapom, naočarima, krijem se. Treba čovek malo da pocrni na moru, ali džaba. To je opšta pomama, i to nisu samo ljudi iz Ćuprije, Kragujevca... To su fanovi iz Bosne, Tuzle, Živinica... To su i Srbi i Albanci i Turci i svi...
A da li vam i sad prilaze žene kao nekad?
- Danas kad mi priđe neka zgodna ženska od 35 godina i traži autogram ili sliku, pomislim „dobro je, nije sve propalo“! A ona onda kaže: „Radoše, moja mama ili baka vas baš vole...“ To se često dešava, ali dobro, moraju i mame i bake da imaju nekog! (smeh) Ipak, svojevremeno su devojke masovno jurile Radoša Bajića? - Jeste. Zdravko Čolić i ja smo, na primer, počeli istovremeno naše karijere. U to vreme, tinejdžerke su merile ko je lepši - Radoš ili Zdravko, bile fotografije, pravili se posteri. To je bilo nekad...

http://www.alo.rs/srbija-je-gladno-kuce-na-svetskoj-raskrsnici/9968