Novi Sad, Beograd - Premijer Vučić bio nedavno u Smederevu. Ali ne da obiđe proizvodnju gvožđa, nego na berbi grožđa. To je možda ponajbolji pokazatelj da u smederevskoj čeličani ne ide sve kako je planirano. Zbilja, umesto vesti o obećanom profitu, iz nje u poslednje vreme stižu uglavnom afere.
Policija ovih dana, naime, prosto opseda Železaru. I to ne samo ona prava, spoljašnja, nego i unutrašnja. Ona eksterna češlja knjige i ispituje da li je bilo korupcije u poslovanju, a ona interna da li je bilo korupcije u zapošljavanju.
Ne pada nam naravno na pamet da seirimo nad nevoljama Smederevaca, neka organi rade svoj posao, a mi bi voleli da sve bude čisto i da svi budu ispravni. Zanima nas, zapravo, isključivo ovaj drugi slučaj i to više kao paradigma, nego kao konkretan događaj.
Prema rečima tamošnjih sindikalaca, naime, koji su i pokrenuli čitavu tu stvar, "problem leži uglavnom u delu domaćeg menadžmenta koji za svoje funkcije nema dovoljno kvalifikacija". Oni, kažu dalje radnički lideri, "odlučuju o prijemu novozaposlenih, među kojima je najviše njihovih prijatelja, rođaka, saradnika" te na taj način "prave obruč poslušnika oko sebe". I na kraju, tvrde još sindikalci, "takvih (menadžera – prim. ML) nije malo u čeličani".
Da u navedenim rečima ima i vatre a ne samo dima, svedoči činjenica da su dvojica rukovodilaca već suspendovana. U ovom kontekstu, međutim, nije zgoreg podsetiti da je pre godinu-dve dana, kad je nova vlast odlučila da se pozabavi sudbinom Železare nakon odlaska US Stila i njenog ponovnog podržavljenja, iznet podatak da je broj zaposlenih, u vreme dok praktično nije ni radila, porastao za oko pet stotina.
Po sporazumu sa MMF-om, sad dolazimo na pravu temu, broj zaposlenih u javnom sektoru Srbije od 2015. do 2017. treba smanjiti za 75.000. Sa raznih strana se, međutim, govori da je to preveliki broj i da višak iznosi svega 30-40 hiljada. A i najveći deo tog balasta biće skinut prirodnim putem -penzionisanjem.
Zato je priča o zapošljavanju u Železari Smederevo, kako rekosmo, paradigmatična. Ona na jednom malom primeru - mada sama Železara i nije tako mala, ali njenih 5.000 nije ni jedan odsto ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru - ilustruje kadrovsku politiku u državnim firmama, bile one ministarstva, opštine, vodovodi, bolnice, škole ili preduzeća.
Još je u ovim poslednjim situacija najbolja, jer se tu ipak nešto konkretno proizvodi, postoje i neki ekonomski parametri, pa ima još i nekog tržišta kao najpouzdanijeg merioca kvaliteta isporučene robe.
Manji problem javnog sektora je kvantitet, mnogo veći je kvalitet. Tu bi bar trećina zaposlenih, a možda i polovina, kad bi se sudilo po kvalitetu njihovog rada, trebalo da bude otpuštena. Pa da na njihovo mesto budu primljeni vredni i sposobni. I to ne na svako, nego na svako drugo. Bilo bi isto kao da je javni sektor "u punom sastavu".
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/stav/stav-smederevska-jesen_637299.html
Ne pada nam naravno na pamet da seirimo nad nevoljama Smederevaca, neka organi rade svoj posao, a mi bi voleli da sve bude čisto i da svi budu ispravni. Zanima nas, zapravo, isključivo ovaj drugi slučaj i to više kao paradigma, nego kao konkretan događaj.
Prema rečima tamošnjih sindikalaca, naime, koji su i pokrenuli čitavu tu stvar, "problem leži uglavnom u delu domaćeg menadžmenta koji za svoje funkcije nema dovoljno kvalifikacija". Oni, kažu dalje radnički lideri, "odlučuju o prijemu novozaposlenih, među kojima je najviše njihovih prijatelja, rođaka, saradnika" te na taj način "prave obruč poslušnika oko sebe". I na kraju, tvrde još sindikalci, "takvih (menadžera – prim. ML) nije malo u čeličani".
Da u navedenim rečima ima i vatre a ne samo dima, svedoči činjenica da su dvojica rukovodilaca već suspendovana. U ovom kontekstu, međutim, nije zgoreg podsetiti da je pre godinu-dve dana, kad je nova vlast odlučila da se pozabavi sudbinom Železare nakon odlaska US Stila i njenog ponovnog podržavljenja, iznet podatak da je broj zaposlenih, u vreme dok praktično nije ni radila, porastao za oko pet stotina.
Po sporazumu sa MMF-om, sad dolazimo na pravu temu, broj zaposlenih u javnom sektoru Srbije od 2015. do 2017. treba smanjiti za 75.000. Sa raznih strana se, međutim, govori da je to preveliki broj i da višak iznosi svega 30-40 hiljada. A i najveći deo tog balasta biće skinut prirodnim putem -penzionisanjem.
Zato je priča o zapošljavanju u Železari Smederevo, kako rekosmo, paradigmatična. Ona na jednom malom primeru - mada sama Železara i nije tako mala, ali njenih 5.000 nije ni jedan odsto ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru - ilustruje kadrovsku politiku u državnim firmama, bile one ministarstva, opštine, vodovodi, bolnice, škole ili preduzeća.
Još je u ovim poslednjim situacija najbolja, jer se tu ipak nešto konkretno proizvodi, postoje i neki ekonomski parametri, pa ima još i nekog tržišta kao najpouzdanijeg merioca kvaliteta isporučene robe.
Manji problem javnog sektora je kvantitet, mnogo veći je kvalitet. Tu bi bar trećina zaposlenih, a možda i polovina, kad bi se sudilo po kvalitetu njihovog rada, trebalo da bude otpuštena. Pa da na njihovo mesto budu primljeni vredni i sposobni. I to ne na svako, nego na svako drugo. Bilo bi isto kao da je javni sektor "u punom sastavu".
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/stav/stav-smederevska-jesen_637299.html
Нема коментара:
Постави коментар