Putin potvrdio podršku sirijskoj vojsci

Rusija pruža 'trenažnu i logističku pomoć sirijskoj vojsci, dok SAD upozorava da bi ove akcije mogle
dovesti do eskalacije konflikta.
Rusija pruža "ozbiljnu" trenažnu i logističku pomoć sirijskoj vojsci, kazao je ruski predsjednik Vladimir Putin, što je prva javna potvrda obima ruskog učešća u ratu u Siriji.
Komentirajući navode da su ruske borbene snage raspoređene u Siriji, Putin je rekao da diskusija o direktnoj vojnoj intervenciji "zasad preuranjena", ali nije isključio mogućnost takvog poteza u budućnosti.
"Reći da smo spremni da to uradimo danas, preuranjeno je da govorimo o tome. Ali mi već dajemo Siriji zaista ozbiljnu pomoć u opremi i obuci vojnika, sa našim oružjem", prenijela je ruska državna informativna agencija RIA Novosti Putinove odgovore na pitanje o ruskoj intervenciji u Siriji.
"Mi zaista želimo da formiramo neku vrstu međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma i ekstremizma", kazao je Putin na ekonomskom forumu u Vladivostoku.
"S tim u cilju, imali smo konsultacije sa našim američkim partnerima, lično sam razgovarao o tom problemu sa američkim predsjednikom Barackom Obamom."
Nakon Putinovih izjava, američki državni sekretar John Kerry u telefonskom razgovoru prenio je ruskom kolegi Sergeju Lavrovu zabrinutost SAD-a zbog izvještaja o povećanom vojnom prisustvu Rusije u Siriji, saopćio je State Department.
"Državni sekretar je jasno stavio do znanja da bi, ukoliko su ti izvještaji tačni, ove akcije mogle da dovedu do dalje eskalacije konflikta, većeg gubitka nevinih života, da povećaju priliv izbjeglica i rizik od konfrontacija sa koalicijom protivnika ISIL-a koja djeluje u Siriji", piše u saopćenju State Departmenta.
Kerry i Lavrov su se složili da se diskusije o konfliktu u Siriji nastave u New Yorku kasnije ovog mjeseca, saopćio je State Department.
Rusija je višestruko koristila pravo veta u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih naroda kako bi podržala sirijskog predsjednika Bashara al-Assada tokom rata koji traje duže od 4,5 godina, u kojem je poginulo gotovo 250.000 ljudi. Rusija je također dugi niz godina oružjem snabdijevala sirijsku Vladu, što je potez koji sada opravdava potrebom za borbom protiv grupe Islamska država Irak i Levant.
Vojni savjetnici
Sve više se špekulira da je Rusija značajno povećala svoje učešće proteklih mjeseci, prenosi Telegraph, uključujući isporuku naprednog oružja, rezervne dijelove za postojeću mašineriju te raspoređivanje značajnog broja vojnih savjetnika i instruktora.
Prošle sedmice je sirijska državna televizija objavila snimke na kojim se vidi napredni oklopni transporter ruske proizvodnje, BTR-82a, u borbenim dejstvima. Pojavili su se i snimci na kojim se vide vojnici koji tokom borbi jedni drugima izdaju naređenja na ruskom jeziku.
Prošle sedmice je izraelski dnevni list Yedioth Ahronoth citirao diplomatski izvor sa Zapada, koji je kazao da je Rusija na korak od raspoređivanja "hiljada" vojnika u Siriji, kako bi se uspostavila zračna baza odakle bi ruske zračne snage kretale u borbene misije protiv ISIL-a.
Ruski analitičari su izvještaj Yediotha nazvali pretjerivanjem, ističući rusku zabrinutost od ponavljanja američkog iskustva iz Iraka i trenutnog pritiska na rusku vojsku zbog tajnog rata u Ukrajini.
Većina analitičara upućenih u državna pitanja su prethodno insistirali da je ruska podrška Assadu "striktno politička", te su za izvještaje o vojnom učešću kazali da je to "ludost".
"To je novinarska patka. Raspoređivanje vojske u tom obimu bi zahtijevalo odobrenje Vijeća Federacije [ruskog gornjeg doma parlamenta]", kazao je Jevgenij Bužinski, umirovljeni ruski general koji je sada na čelu moskovskog PIR analitičkog centra. "Koliko je meni poznato, nijedan savjetnik koji je tamo nije uključen u borbene misije".
Putinove izjave su u saglasnosti sa mišljenjem stručnjaka koji kažu da bi Vlada Rusije bila spremna da ponudi značajnu logističku podršku i savjete čak i ako odustane od velike intervencije.
'Ruske misije'
"Takve stvari se drže u velikoj tajnosti, ali se tamo definitivno odvija savjetodavna i trenažna misija, a moguće je da u njoj učestvuje stotine ljudi", ocijenio je Pavel Felgenhaeur, nezavisni analitičar ruskih vojnih pitanja.
"Definitivno uključuje tehničke savjetnike i inženjere, kako bi se održavala sofisticirana vojna oprema, te marinci koji ih osiguravaju. Nema šanse da bi Assadovi borbeni avioni letjeli nakon četiri godine rata bez ruske tehničke podrške", rekao je on.
Felgenhauer je kazao da je "vrlo izgledno" da se pripadnici savjetodavnih misija povremeno nađu u borbama ili čak da su pretrpjeli žrtve.
Viši zvaničnik sirijskog režima, koji je prebjegao 2012, kazao je Telegraphu da je on lično sarađivao sa ruskim oficirima, ali da su prema njegovim iskustvima, oni tamo bili "kao stručnjaci, a ne borci".
"Većinu operativnih štabova i mnoge odbrambene linije su zamislili ruski stručnjaci, tako da je tamo dosta tehničkog osoblja. Oni su uglavnom u Damasku", rekao je oficir koji je prebjegao, citirajući bivše kolege koji još služe u redovima Assadovih snaga.
Izvor: Agencije

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/putin-potvrdio-podrsku-sirijskoj-vojsci

Rusija se s Ukrajinom igra kao mačka sa mišem  

“Primirje” u Donbasu biće na snazi još nekoliko nedelja - do sednice Generalne skupštine UN na kojoj treba da nastupi Vladimir Putin, piše u tekstu na sajtu "Radija Slobodna Evropa".
Stručnjaci tvrde da predsednik Rusije želi u Njujorku da se pozicionira kao mirotvorac, te da iz tog razloga njegove marionete u “DNR” i “LNR” trenutno ne koriste teško naoružanje.
 

Ali, kada se zasedanje Generalne skupštine završi intenzitet sukoba na istoku Ukrajine može da se vratiti na jačinu onih iz sredine avgusta ove godine.
Analitičari ne isključuju mogućnost da će separatisti nastaviti da koriste naoružanje zabranjeno Minskim sporazumom, naročito višecevne bacače raketa “Grad”. Ali ofanziva velikih razmera ove jeseni malo je verovatna.
 
Već nekoliko dana u zoni sukoba nije se čulo teško naoružanje zabranjeno Minskim sporazumom. Svi učesnici video-konferencije trojne kotakt-grupe održane 1. septembra uz učešće separatista Donbasa potvrdili su: obe strane pridržavaju se prekida vatre.
 
Sadašnji relativni mir u Donbasu možda i nije slučajan, rekao je u komentaru za Radio Svoboda nekadašnji zamenik načelnika Generalštaba oružanih snaga Ukrajine Igor Romanenko. Ne treba ga ni precenjivati, ali ovo je šansa da se načini prvi korak na putu ka stvarnoj realizaciji dogovora iz Minska – pola godine nakon njegovog potpisivanja.
 
“Količina pucnjave u Donbasu zaista se smanjila. To je veoma važno, i to je dobro. Ja bih rekao da smo sličan slučaj imali kada su separatisti održavali svoje 'izbore' u oktobru prošle godine. Neka kaže ko šta hoće, ali da li će se primirje narušavati ili neće, to zavisi od njih, a njihovom stranom rukovodi Putin. Svi rukovodioci takozvanih “republika” su marionete”, konstatovao je Igor Romanenko.
 
Prema njegovom mišljenju, Vladimir Putin sada želi da obezbedi Krim na račun Donbasa. Ipak, šef Kremlja nema nameru da u potpunosti izgubi svoje pozicije na istoku Ukrajine. Osnovni njegov cilj ostao je isti, a to je, ne samo kontrola nad okupiranom teritorijom Luganske i Donjecke oblasti, već i očuvanje vojnog, političkog, ekonomskog uticaja u celoj Ukrajini.
 
Da Putin nema nameru da se povuče rekao je u komentaru za Radio Svoboda i politički analitičar Volodimir Fesenko. Predsednik Rusije istovremeno mora da uzme u obzir sankcije od strane Zapada, zato se iznova u Donbasu upušta u svoju omiljenu igru na granici blefa. Drugim rečima, Putin se igra Ukrajinom kao mačka s mišem.
 
Fesenko je takođe skrenuo pažnju na to da se bliži sednica Generalne skupštine UN-а koja će biti održana u Njujorku od 15. do 22. septembra. Tom prilikom ruski lider želeo bi da se sretne sa američkim kolegom Barakom Obamom, o čemu je ranije govorio Sergej Lavrov. Prema podacima šefa ruske diplomatije, susret Obame i Putina teoretski bi mogao da se desi upravo na Generalnoj skupštini UN-a. Američka strana do sada nije ništa potvrdila.
 
“Rusijа ne želi da pokvari ovaj važan spoljnopolitički događaj pre Putinovog putovanja u Njujork. Ako bi se sada aktivizirale borbe u Donbasu, to bi moglo izazvati kritički stav prema Putinu. Zato će on najverovatnije nastupiti kao mirotvorac, sa predlogom programa za formatiranje svetskog poretka. Izdata je komanda da se ne kvari Putinov plan, zato imamo nekoliko nedelja izvesnog predaha”, kazao je Volodimir Fesenko.
 
“Ako je planirao ove godine da preduzme ofanzivu velikih razmera u Ukrajini, posmatrajući s vojnog aspekta Putin ima još maksimalno nedelju dana da to i ostvari”, misli ruski vojni analitičar Pavel Felgenhauer.
 
“Rusijа će uskoro provesti narednu regrutaciju: iskusne vojnike, treba da zamene novi, a i ruske specijalne jedinice - gotovo polovinu njihovog sastava - čine vojnici koji su na redovnom odsluženju vojnog roka. Oni još treba da se obuče za moguće akcije u Donbasu i za to će biti potrebno nekoliko meseci.
 
A za to vreme pogoršaće se vremenski uslovi na istoku Ukrajine - pojaviće se blato, nestaće putevi i zeleno rastinje. Dakle, ako je Putin imao nameru ozbiljno da napreduje u Donbasu, on ima na raspolaganju sledeću nedelju, inače će morati da čeka zimu kada će se natopljena zemlja smrznuti, а regruti steći iskustvo”, analizira Felgenhauer.
 
On istovremeno ističe da se pojačala i borbena gotovost ukrajinske armije. Pri razmatranju mogućnosti velike ofanzive u Ukrajini, Rusija mora da računa i na veći potencijal ukrajinske vojske.
 
U međuvremenu EU je produžila sankcije Rusiji do 15. marta sledeće godine. Kaznene mere uperene su protiv 200 ruskih kompanija, privatnih lica i proruskih separatista u Donbasu.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/588415/Rusija-se-s-Ukrajinom-igra-kao-macka-sa-misem

SNOUDEN KRITIKUJE PUTINA: Rusija krši ljudska prava!

Snouden je, primajući nagradu norveške vlade za slobodu izražavanja, ocenio da restrikcije objavljivanja na internetu, koje sprovodi Moskva, predstavljaju političku grešku i da su suštinski pogrešne
Bivši američki obaveštajac Edvard Snouden, kritikovao je danas Rusiju – zemlju koja mu je dodelila azil – poručivši da je kršenje ljudskih prava i sloboda na društvenim mrežama u toj zemlji suštinski pogrešno i dodao da najradije ne bi živeo u egzilu.

Snouden je, primajući nagradu norveške vlade za slobodu izražavanja, ocenio da restrikcije objavljivanja na internetu, koje sprovodi Moskva, predstavljaju političku grešku i da su suštinski pogrešne.

– To je pogrešno u Rusiji i biće pogrešno bilo gde – poručio je Snouden (32), koji je pre dve godine dobio azil u Rusiji, pošto je Vašington izdao nalog za njegovo hapšenje zbog objavljivanja podataka o američkom programu nadzora.

Snouden je ocenio i da su restrikcije interneta u Rusiji deo šireg i ozbiljnijeg problema, dodajući da nikad nije imao nameru da ode u Rusiju, već da samo prođe kroz nju na putu ka Južnoj Americi, preneo je AFP.

(Telegraf.rs / Tanjug)

http://www.telegraf.rs/vesti/1736774-snouden-kritikuje-putina-rusija-krsi-ljudska-prava 

Zabrinuti zbog moguće ruske vojne intervencije

Američki državni sekretar Džon Keri izrazio je danas zabrinutost svom ruskom kolegi Sergeju Lavrovom

zbog eventualne ruske vojne intervencije u Siriji

"Keri je jasno rekao da bi, ukoliko su te informacije tačne, to dovelo do eskalacije sukoba u Siriji", navodi se u saopštenju posle telefonskog razgovora dva ministra.

Rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo je ranije danas da su Lavrov i Keri razgovarali o borbi protiv Islamske države i situaciji u Siriji, ali nije pomenuta eventualna ruska intervencija.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je juče da je još preuranjeno govoriti o takvoj intervenciji u Siriji ali je priznao da Rusija već odavno prodaje oružje vlastima sirijskog predsednika Bašara el Asada.

http://www.akter.co.rs/25-politika/139302-zabrinuti-zbog-mogu-e-ruske-vojne-intervencije.html 

Zbog čega se mit o "zlim Rusima“ vratio na film?

Zli Rusi, banditski obračuni, čudni običaji, špijuni i prostitutke, specijalci i glupe lepotice, agresija i neprijateljstvo, siromaštvo i porok - redak je zapadni film u kojem se Rusija spominje bez ovih neprijatnih klišea.

Lik agresivne Rusije i dalje se prikazuje u filmovima, serijalima i, naravno, u medijima. Rusofobija je novi trend informacionog prostora i stvaralačkih traganja.
I dalje nas iznenađuju likovi Rusa u holivudskim filmovima, naslađujemo se preterivanjima, "lapsusima“ u pisanju reči i čudnim akcentima glumaca. Ali razbibrigu zamenjuje uznemirenost, kao u slučaju norveškog serijala "Okupirani“.
Premijera će biti krajem septembra, a serijal se već smatra najskupljim u istoriji Norveške: svaka epizoda je koštala oko milion dolara.
Politički triler "Okupirani“ govori o napadu Rusije na Norvešku u ime spasavanja Evrope od energetske krize.
Prema sižeu serijala „Okupirani“ na vlast u zemlji dolazi partija radikalnih ekologa koji zaustavljaju sve radove na dobijanju nafte i gasa. Sledi napad iz Rusije, u dogovoru s Evropskom unijom, osvajaju se naftne platforme kako bi se obnovile isporuke. Što se tiče oslobađanja severa Norveške od nemačkih okupatora u vreme Drugog svetskog rata, sovjetska vojska je brzo napustila teritoriju te zemlje, na šta je u svom govoru tokom obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja od fašista podsetila i norveška premijerka Erna Sulberg: „Oslobođenje severne Norveške uz pomoć Crvene armije bilo je neobično važan korak. Nije manje važno ni to što je sovjetska vojska tu teritoriju napustila odmah po završetku rata. Hoću da naglasim da je to za kraljevstvo bio veoma važan događaj, mi smo duboko zahvalni za ukazanu pomoć“.

U prvobitnoj varijanti scenarija Norvešku je okupirala evropska vojska – upravo su Evropi pre svih neophodni severnomorska nafta i gas. Ali kasnije su "okupatori“ postali Rusi: to je postalo poznato još 2013. godine, odnosno pre događaja u Ukrajini.
Zašto je to potrebno Rusiji i zbog čega ona ispunjava naredbe i molbe Evropske unije nije jasno, logika sižea ima očigledne nedoslednosti, ali je sve u stilu "Rusi dolaze!“
Moskva odavno ne reaguje na filmove u kojima su Rusi prikazani kao agresori, obično su svi oni antiheroji, usamljenici. Ali ovoga puta je bilo teško uzdržati se, suviše su očigledne sličnosti: u „Okupiranima“ se ruski napadači tiho iskrcavaju na norvešku teritoriju, učtivo pokazujući ko je sada tamo domaćin.
- Iako autori serijala brižljivo naglašavaju da je siže izmišljen, navodno nema ničeg zajedničkog sa stvarnošću, u tom filmu je reč o potpuno realnim zemljama, pri čemu je Rusija, nažalost, dobila ulogu agresora. Veoma je tužno što su u godini obeležavanja 70. godišnjice Pobede u Drugom svetskom ratu autori serijala, bukvalno zaboravivši na herojsku ulogu Sovjetske armije u oslobođenju Severne Norveške od nemačkih, fašističkih osvajača, odlučili da u najgoroj tradiciji hladnog rata naplaše norveškog gledaoca nepostojećom pretnjom s Istoka - navela je u komentaru ambasada Rusije u Norveškoj.


http://vesti-online.com/Scena/Kultura/516827/Zbog-cega-se-mit-o-zlim-Rusima-vratio-na-film