Opširan odgovor Dejanu Iliću

1) U raspravi između Dejana Ilića i mene ima mnogo nesporazuma. On kaže da su za stanje u ovoj zemlji krive političke i intelektualne elite a ne građani, potencijalni gledaoci rijalitija. Sa time bih se uglavnom složila, mada građane ne bih blanko oslobodila od svake odgovornosti za stanje u zemlji. To je velika tema: ako Dejan Ilić zastupa teoriju kolektivne odgovornosti koju snose građani srpske nacionalnosti za zločine koje su u njihovo ime počinili neki Srbi, ne razumem zašto se po istom principu ne bi tražila i njihova odgovornost za stanje u našoj zemlji. Oni su birači i snose odgovornost. Možemo odmeriti kolika je čija odgovornost; oni koji vode su najodgovorniji, ali i građani iz svojih razloga tome stanju doprinose. Kad posla nema ni od korova, upisuješ se u SNS ili slične mafijaške stranke. E, a onda ćeš gledati i mafijaške zabave.
2) Upravo izvlačenje velike teme iz jedne obične peticija (ima ih sada sijaset) koja nespretno traži uklanjanje rijalitija, smatrala sam preterivanjem Dejana Ilića. I to bi bilo sve. Pre neki dan se potpisivala peticija DJB (Dosta je bilo) da se zabrani ova divljačka rasprodaja državne imovine i zemljišta. I ja sam odobrila to što piše u njoj i bez potpisa, jer podržavam građane koji dižu glas, makar i takvim slabim političkim sredstvom kakvo su peticije. Nema prolaza do glavnih medija, nema javnih rasprava, pa se peticije množe, što je u stvari samo indikator zatvorenosti političkog prostora.
3) Ko je otkrio lažne doktorate i tražio da se to ispita? Ko je tražio da se ispita pad helikoptera? Ko je Sašu Jankovića branio od medijskog i režimskog linča? Ko je palio sveće za Srebrenicu? Obični građani? Pa neće biti, nego jedna vrsta intelektualne elite, ali ona ne spada u onu elitu o kojoj govori Ilić – političare, funkcionere i njihove službenike i stručnjake. Rekla bih da je to intelektualna opozicija režimu i njegovim funkcionerima.
4) Jedna peticija ne može da odslika klasnu i političku podelu o kojoj govori Ilić – na uzvišene političke i intelektualne elite na jednoj strani i građane na drugoj. Smatram da između rijalitija, to jest komercijalnih televizija i vlasti postoji, ako ne direktna onda bar neka „tajna veza“, na koju je očigledno mislio Dušan Petričić u svojoj karikaturi. Kako to da svaki naš vladar stavi svog čoveka da određuje ko će dobiti oglašivače i koje? To jeste kanal zaglupljivanja ljudi na izrazito brutalan, vulgaran, eksploatatorski način, uključujući i same učesnike rijalitija. Za mene isti status imaju i svakodnevne konferencije za medije koje održava premijer Vučić. I o tome Petričić takođe crta, sa sličnom porukom. Nije fer izjednačavati karikature Dušana Petričića sa Politikom, baš kao što ne bih izjednačila Coraxa sa Danasom.
5) Konačno, uzrok permanentnom ispiranju mozga i zamajavanju ljudi koje traje već 25 i više godina je primitivizam koji je prodro zajedno sa nacionalizmom. To se nastavlja namernim spuštanjem nivoa zabave zbog teškog osiromašenja i besperspektivnosti nižih i srednjih slojeva, zbog divljačke kapitalističke komercijalizacije, privatizacije i eksploatacije. Zašto toliki svet mora da živi od medija, pa da bi opstao mora da spušta nivo pristojnosti javne komunikacije u borbi za oglašivače i njihov novac? Nekadašnje zabavljače, Novaka Novaka i Lolu Đukića, Miju i Čkalju, konzumirali su seljaci, radnici, intelektualci, to jest svi građani. Bilo je i onda high brow likova koji su takve programe prezirali, a danas smo stigli dotle da se branimo od brutalnosti zabave, pa eto i peticijama. Glupo, slažem se.

Peščanik.net, 09.09.2015.

http://pescanik.net/opsiran-odgovor-dejanu-ilicu/