Nove sankcije za Putina

Pet ruskih preduzeća vojne industrije neće moći da kupuju robu vojne namene od američkih kompanija. Genadija Timčenka, jednog od najbližih saradnika Vladimira Putina. Takođe, izvori agencije Reuters saopštavaju о mogućnosti uvođenja sankcija protiv Rusije zbog napada ruskih hakera, а 15. septembra su na još pola godine produžene evropske sankcije protiv Rusije koje su uvedene zbog situacije u Ukrajini.
Osim toga Ministarstvo industrije i trgovine SAD preciziralo je i proširilo sankcije koje su krajem jula uvedene protiv kompanije “Rosneft” i
Na sajtu američkog vladinog glasnika Federal Register prošle srede su se pojavila istovremeno dva saopštenja vezana za sankcije protiv Rusije. U prvom je reč o novom preciziranju sankcija koje su već uvedene protiv Rusije zbog njenog mešanja u dešavanja u Ukrajini.
Ove sankcije su, u odgovor na pokušaje ruskih kompanija da ih zaobiđu, pre mesec dana već precizirane i proširene. Tada je, 30. jula, u sankcioni spisak dospelo još 11 građana Rusije, između ostalih i rođaci Genadija Timčenka i Borisa Rotenberga, kao i 15 novih kompanija – uglavnom ćerke firmi koje su i do tada bile pod sankcijama.
To se pokazalo kao nedovoljno i da bi se postigla veća efikasnost, one su sada proširene na sve ćerke naftne kompanije “Rosneft”, preduzeća za proizvodnju oružja – Iževsku mehaničku fabriku i koncern “Ižmaš”, niz preduzeća iz Finske, Švajcarske, Ukrajine (koje su, uglavnom, registrovane na Krimu i u Donjecku), Velike Britanije i sa Kipra.
Proširen je i spisak opreme koju je zabranjeno prodavati kompaniji “Rosneft” i njenim “ćerkama”, a kako piše ruski dnevni list “Komsersant”, radi se o tehnologiji i uređajima koji su “neophodni za eksploataciju škriljčanih i arktičkih nalazišta, kao i velikih vodenih dubina”.
U drugom saopštenju na sajtu Federal Register govori se o sankcijama protiv pet ruskih preduzeća vojne industrije koje su uvedene zbog narušavanja američkog zakona о zabrani prodaje oružja za masovno uništenje. Zbog isporuka nuklearnih i raketnih sistema Iranu, Severnoj Koreji i Siriji kažnjene su ne samo ruske kompanije, već i firme iz Kine, Sudana, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Stručnjaci su za Radio Slobodna Evropa ocenili da je Rusija dospela na spisak prvenstveno zbog isporuka protivvazdušnih raketnih sistema S-300 Iranu.
Sankcije su uvedene protiv niza preduzeća koja se bave vojnom industrijom. To je fabrika za konstrukciju i izradu naoružanja s navođenjem iz Tule (Konstruktorskoe biuro priborostroenija), fabrika za proizvodnju raketa “NPO mašinostrojenija”, korporacija za proizvodnju aviona “MiG”, i najvažnije – “Rosoboronoexport” – to je glavni izvoznik ruske vojne tehnike u inostranstvo.
Prema mišljenju vojnog stručnjaka, direktora Centra za međunarodnu bezbednost Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka, Alekseja Arbatova, ova ograničenja biće veoma bolna za Rusiju, jer od saradnje s kompanijom “Rosoboronoexport” mogu da odustanu i kompanije iz drugih država zbog sankcija koje su SAD uvele protiv te kompanije:
Rosoboronoexport je glavni državni posrednik u prodaji ruskog naoružanja i ratne tehnike na inostrano tržište. Proizvodi koje je Rosoboronoexport isporučivao u inostranstvo, između ostalog i u SAD, više se tamo neće prodavati. Međutim, novina američkih sankcija je to što će svaka druga država koja nastavi da sarađuje s preduzećima sa 'crnog spiska' takođe postati žrtva američkih sankcija. Upravo taj multiplikacioni efekat i jeste najbolniji za rusku vojnu tehniku. Kupci ruskog naoružanja i borbene tehnike, isto kao i prodavci  – niz država isporučuje nam nekoliko proizvoda, među njima je i Kina, na saradnju s kojom se polaže velika nada – sve one će sada pažljivo razmisliti kakav je odnos dobiti i gubitaka, jer i sami mogu da postanu objekat američkih sankcija ukoliko budu sarađivali s preduzećima sa crnog spiska. Ove sankcije su prilično bolne upravo zbog tog multiplikacionog efekta”, ocenjuje Arbatov.
Da će sankcije uprene protiv ruske odbrambene industrije biti izuzetno delotvorne saglasan je i stručnjak za međunarodnu bezbednost, politolog Jurij Fedorov. Prema njegovim rečima, Rusija u ovim sankcionim uslovima računa na saradnju s azijskim, pre svega kineskim kompanijama. Kao i Aleksej Arbatov, Fedorov ističe da neke od tih kompanija neće hteti da se prepiru sa SAD zbog saradnje s Moskvom, a druge su često i same ćerke kompanije američkih firmi i zbog toga neće moći da prodaju Rusiji vojnu opremu i robu dvostruke namene:
Fedorov: Sankcije protiv ruske vojne industrije uvele su ne samo SAD, već i zemlje EU i niz drugih evropskih država koje još nisu stupile u EU. One su uvedene praktično pre godinu dana, nakon tragedije s malezijskim 'Boingom', i te sankcije su prilično delotvorne. Ovo poslednje proširenje sankcija od strane SAD nema veze s Ukrajinom, već s tim što ova preduzeća narušavaju odluku o zabrani prodaje oružja, narušavaju američki zakon vezan za zabranu isporuke naoružanja Iranu, Siriji i Severnoj Koreji.
Ovo je jak udarac ruskoj odbrambenoj industriji, jer razvoj i proizvodnja naoružanja u Rusiji zavise od kupovine visokotehnološke opreme. Ne radi se toliko o nekim konkretnim proizvodima koji koji imaju vojnu namenu, koliko o sredstvima proizvodnje koja se koriste za izradu ruskog naoružanja.
To su naročito neke komponente, pre svega elektronika bez koje savremeno oružje ne bi ni funkcionisalo. Elektronski uređaji, čipovi i tako dalje predstavljaju srž svih sistema sa navođenjem savremenog oružja. Plus postrojenja pomoću kojih se proizvodi oružje, ostala oprema, određene vrste sirovina itd. Ruski stručnjaci za vojnu industriju kažu da Rusija može da proizvodi sopstvene elektronske komponente, ali oni zaboravljaju to da se i te komponente proizvode od uvoznih sirovina. Ti delovi su se uglavnom nabavljali iz SAD.
Ruski stručnjaci se nadaju da će ti delovi moći da se nabave u Kini i nekim drugim azijskim zemljama, ali ovde treba da se skrene pažnja na nekoliko bitnih momenata. Kao prvo, proizvođači najsavremenijih mikroelektronskih uređaja – kineski i ostali azijski proizvođači – najverovatnije neće ni hteti da ih prodaju Rusiji jer bi time mogli naneti štetu svome odnosu sa SAD. Kao drugo, većina tih delova proizvodila se u fabrikama koje su ili ćerke američkih kompanija u azijskim zemljama, ili koriste određenu američku tehnologiju. Prema tome, one neće imati pravo da slobodno prodaju svoje proizvode bez dobijanja saglasnosti od strane njihovih američkih partnera.
RSE: Do koje mere ovakve sankcije mogu da budu katastrofalne po rusku vojnu industriju? Da li će “migovi” prestati da lete?
Fedorov: Naravno da neće. Kao prvo, naoružanje i borbena tehnika koje čine sastavni deo naoružanja ruske armije mogu neko vreme da funkcionišu bez zamene sistema za navođenje. Osim toga, prošle godine, dok se još samo pričalo o mogućem američkom i evropskom embargu na isporuke tehnologija vojne i dvostruke namene u Rusiju, Rusija je organizovala krupne nabavke delova i komponenata veoma bitnih za savremenu tehniku. Dakle, ne možemo da kažemo da će odmah sve stati. Ali svakako, s vremenom, kad se na određenim sistemima pojavi potreba za zamenom, količina naoružanja sposobnog za borbu će se smanjivati. Naravno, ne radi se o mesecima, ali to može da bude kroz godinu dana, dve, tri godine.
RSE:  Da li je moguće da se povuče paralela između situacije u kojoj se našla Rusija pod sankcijama i Irana koji je odavnо pod embargom na isporuku oružja? 
Fedorov: Koliko ja znam, iranski sistemi PVO i iranska avijacija, koji su stradali zbog ovih sankcija, svakako su smanjili svoju borbenu gotovost. Zašto trenutno Izrael veoma odlučno i žestoko istupa protiv prodaje ruskih kompleksa S-300 Iranu? Pa zato jer bi to suštinski moglo pojačati borbeni potencijal te zemlje, a za Izrael, pa i za druge države tog regiona, to bi moglo izazvati određene probleme i opasnost.
RSE: Da li nove američke sankcije protiv ruskih preduzeća koje se bave vojnom industrijom mogu da imaju veze s glasinama о raspoređivanju ruskih lovaca, vojnih pilota i pomoćnog osoblja u Siriji, navodno zbog obezbeđivanja pomoći predsedniku države Bašaru el Asadu u borbi s “Islamskom državom”?
Fedorov: Iskreno govoreći, ja ne mislim da one imaju veze s ovim glasinama. Kao prvo, jedan predstavnik ruskog Ministarstva odbrane je već demantovao te glasine, iako ne sasvim ubedljivo, i veoma je moguće da se tamo nešto dešava. Ali ja mislim da to u izvesnoj meri i odgovara interesima SAD, naročito onim delom koji se tiče ruskih vojnika – ako ih zaista prebacuju u Siriju – koji će se boriti sa “Islamskom državom”. Druga stvar je što će se oni, moguće, boriti i s drugim snagama – onima koje su u opoziciji režimu Bašara el Asada, a to Amerikancima baš i ne odgovara. Ali ja ne mislim da bi nekoliko aviona o kojima govorimo, čak i ako su to najsavremeniji avioni MIG-31 koji su se pominjali, mogli principijelno da promene situaciju u Siriji. A tamo je trenutno za Asada prilično loša situacija.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije već je odreagovalo na nove sankcije uvedene od strane SAD, saopštavajući da su ograničenja protiv preduzeća vojne industrije “nelegitimna”.
“Neprihvatljiva retorika u Vašingtonu prevazilazi svaku meru. Ovakav nesmotren potez izaziva sve veću zabrinutost čak i među saveznicima SAD. On je prepun ozbiljnih troškova za međunarodnu stabilnost i nesumnjivo će se odraziti kao bumerang po američkim interesima”, kaže se u saopštenju ruskog ministarstva.
Pored proširivanja sankcija protiv strukture kompanije “Rosneft” i novih ograničenja protiv preduzeća vojne industrije, EU je produžila sankcije protiv ruskih kompanija i građana zbog konflikta u Ukrajini.
Takođe ne isključuje se ni mogućnost sankcija protiv Rusije u vezi sa sve češćim napadima hakera na servere američkih državih struktura poslednjih meseci.
Ranije se kao potencijalni objekat takvih sankcija pominjala samo Kina, međutim, kako javlja agencija Reuters, pozivajući se na anonimne izvore u državnim strukturama SAD, sada su sumnje za te napade pale i na Rusiju.

http://www.slobodnaevropa.org/content/nove-sankcije-za-putina/27233227.html

Nikolić: Igrajući se sa Rusijom, Zapad se igra svetskim mirom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da bi Zapadu bilo bolje da sarađuju sa Rusijom, jer se igrajući se njenim vrednostima i ponosom igraju sa svetskim mirom i bezbednošću.
"Bilo bi mnogo bolje da sarađuju sa (predsednikom Vladimorom)Putinom, jer to može da podigne svet, nego da se sa njim svađaju, jer to može da sruši svet", rekao je Nikolić u intervjju "Sputnjiku".
On je uveren da će mnogi na Zapadu shvatiti da se time što se igraju sa Rusijom, sa njenim osećanjem vrednosti, njenim ponosom, u stvari igraju sa desetinama miliona, stotinama miliona ljudi, a potom i sa svetskim mirom i bezbednošću.
Govoreći o susretu sa Putinom prilikom posete Kini, Nikolić je istakao da on i "ruski predsdnik koriste svaku priliku, kao što je to bio slučaj na Paradi pobede u Moskvi i otvaranju Evropskih igara u Azerbejdžanu, da razgovaraju o dosadašnjoj i budućoj saradnji, o načinu na koji Srbija i Rusija da ostanu sinonim jedinstva.
"Kada pomenete Srbiju, odmah možete uz nju da stavite Rusiju i obrnuto", dodao je Nikolić.
On je rekao da je "zahvalio predsedniku Putinu za glasanje na sednici Saveta bezbednosti UN, protiv Rezolucije koja bi zločin počinjen u Srebrenici upisala u istoriju čovečanstva kao sinonim za genocid.
Time bi svi drugi divni narodi, koji su bili žrtve genocida, prosto bili gurnuti u drugi plan, ocenio je predsednik Srbije.
"Predsednik Putin mi je odgovorio sa samo dve reči: Prijatelj - prijatelju", preneo je Nikolić.
On je dodao da je u tom razgovoru bilo reči i o njegovoj poseti Moskvi.
"Rekao sam da ću se prilagoditi terminu koji njemu odgovara, a on je odgovorio - Kad god poželite", rekao je Nikolić.
Govoreći o poseti Kini Nikolić je istakao da se "pokazalo na kom su nivou trenutno odnosi Srbije i Kine, zasnovani na dugogodišnjem prijateljstvu, saradnji, strateškom sporazumu koji Kina, po njegovoj oceni, više ceni i poštuje nego sama Srbija.
"Oni umeju da cene to što smo poslali pripadnike garde na Vojnu paradu, pošto su zvali predstavnike država za koje smatraju da su podneli mnogo žrtava u Drugom svetskom ratu, za koje smatraju da su bile napadane i da su definitivno odlučujuće na kraju rata prelomile u korist saveznika i slomile Hitlera", dodao je Nikolić.
Govoreći o izbegličkoj krizi, on je naglasio da "Srbija taj problem ne može da rešimo, da će imati velike probleme, ali da će se truditi da uslovi za izbeglice ne budu nečovečni.
"Čuo sam da ti ljudi, kada se probiju preko planine između Bugarske i Srbije kažu: samo nas ne vraćajte u Bugarsku. Ko zna šta se tamo dešava sa njima, u toj demokratskoj zemlji, članici EU, kada oni tako reaguju", zaključio je Nikolić.

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=125724

DOKAZ DA PUTIN LAŽE? Osvanule fotografije ruskih vojnika u Siriji, tvrdi se da su tamo od APRILA 

Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije na kojima su prikazani ruski vojnici koji se navodno bore u Siriji, iako je zvanični Kremlj na čelu sa Vladimirom Putinom negirao učešće ruske vojske na sirijskom tlu.
Navodi se da su fotografije snimljene u maloj ruskoj bazi u sirijskom mestu Tartus. Ipak, pojedini izvori tvrde da su Rusi u Siriji preimećeni još u aprilu.
 

Trudna Ruskinja se putem Fejsbuka požalila prijateljima da "ne zna kako će da izdrži bez muža, koji je sa nekoliko desetina marinaca poslat u Siriju na period 3-8 meseci".
Na fotografijama se vidi kako ruski vojnici poziraju ispred velikog plakata koji krasi zajednička slika Vladimira Putina i predsednika Sirije Bašara al-Asada. 
Zvanični Kremlje je nekoliko puta demantovao slanje kopnenih snaga na teritoriju Sirije, a poslednji demant stigao je u ponedeljak, i to od Vladimira Putina lično.
- Naša podrška Bašaru al-Asadu u borbi protiv Islamske države i pobunjenika postoji. Siriji pružamo logističku podršku i šaljemo naše oružje. Što se slanja vojske tiče, za to je malo rano, ali ne bih isključio tu mogućnost u budućnosti - izjavio je Vladimir Putin. 
Ovo saznanje, ukoliko se ispostavi kao tačno, dodatno će razbesneti Zapad na čelu sa SAD, koje već godinama pokušavaju da svrgnu Bašara al-Asada sa čela Sirije, i na to mesto dovedu neku za njih "pogodniju" ličnost.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/589125/DOKAZ-DA-PUTIN-LAZE-Osvanule-fotografije-ruskih-vojnika-u-Siriji-tvrdi-se-da-su-tamo-od-APRILA

 Nema razlike između tržišta Rusije i EU

Svilajnac -

U poslednje dve godine pojačao se izvoz srpskog voća i povrća, iz Šumadije i Pomoravlja, ka zemljama Evropske Unije. Do sada je većina firmi iz Srbije izvozila svoje proizvode na rusko tržište iako su i zemlje poput Italije, Nemačke i Francuske lako dostupne za srpske proizvode.

Porodični posao i firmu za preradu voća i povrća koja se nalazi u Svilajncu nasledio je dvadeset petogodišnji Sreten Karapandžić koji 90 odsto svoje proizvodnje usmerava ka inostranom tržištu.

Dok većina naših firmi proizvode izvozi na rusko tržište, 5.000 tona prerađenog i zamrznutog voća i povrća, godišnje iz ove kompanije odlazi u zemlje Evropske Unije. Najveći problemi vezani su za cenu naših proizvoda na evropskom tržištu jer je voće i povrće drugih zemalja duplo jeftinije.

"Naši primarni proizvođači žele da ostvare neke cene koje su za evropsko tržište vrlo nerealne. Recimo, ove godine, poljoprivredni proizvođači nisu bili zadovoljni sa cenama koje su ponuđene na početku sezone. Oni su tražili mnogo više i na kraju, za neke proizvode i duplo više nego na početku sezone. Ovaj posao zahteva i neprestano ulaganje u samu tehniku, rashladnu opremu, u linije za preradu. Stalno imate nešto u šta morate konstantno da ulažete kako biste na kraju dobili nešto što je kvalitetno", rekao je Sreten Karapandžić, vlasnik firme "Voćar".

Iz ove kompanije tvrde da razlike između ruskog i tržišta Evropske Unije ne postoje. Svako ko ispunjava proizvodne uslove i higijenske standarde, a daje dobar kvalitet, može naći mesto za svoje proizvode u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Belgiji, Holandiji i ostalim evropskim zemljama.

"Što se tiče izvoza uopšte nije toliko teško doći do tržišta Evropske Unije. Što se tiče kvaliteta naših proizvoda mi imamo kvalitetnu robu, ali tu su i predrasude kada su standardi EU u pitanju, pa neki naši proizvođači misle da ne mogu da ih ispune. Mi se trudimo da ispunimo maksimalno traženi kvalitet što nije teško kada se ljudi trude i ulažu u proizvodne kapacitete i u tehnologiju", rekla je Danica Karapandžić, eksport menadžer firme "Voćar".

Sezona prerade počinje u maju mesecu sa početkom sazrevanja voća i završava se sa paprikom čija prerada traje do kraja oktobra.

"Nastojimo da u saradnji sa lokalnim vlastima dođemo i do nekih površina zemlje koje su slobodne i koje možemo mi uzeti u najam, ili kupiti na kraju, kako bismo zasadili naše plantaže. Trenutno samo otkupljujemo od poljoprivrednih proizvođača i to su ljudi koji se bave plantažnim uzgajanjem voća i povrća. Te su plantaže malih površina. To je jedan od razloga zbog čega mi želimo da proširimo neku svoju proizvodnju uz sve te male proizvođače", dodao je Sreten.

Ukoliko povećaju proizvodnju ovi mladi ljudi vide šansu i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država na kojem bi plasirali zamrznuto voće i povrće iz Srbije.

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nema-razlike-izmedju-trzista-rusije-i-eu_636796.html

 Veća ovlašćenja Haškom sudu za istragu zločina u Ukrajini 

Ukrajina je dala širu jurisdikciju Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) u Hagu da istraži moguće ratne
zločine počinjene tokom prisajedinjenja Krima Rusiji kao i u konfliktima u Istočnoj Ukrajini,

I Donjeck pod lupom

 

 

Ukrajina je ranije prihvatila jurisdikciju ICC za period od novembra 2013. do februara 2014. godine, odnosno period tokom kojeg je bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pokušavao da uguši masovne proteste pre nego što je svrgnut sa vlasti, prenosi Rojters.
 
Sada je jurisdikcija ICC proširena sve do današnjeg vremena.
 

Krim je prisajedinjen Rusiji marta 2014. godine, a mesec dana kasnije u Istočnoj Ukrajini su izbili sukobi ukrajinske vojske i proruskih snaga.
 
Kancelarija za ljudska prava UN objavila je ranije danas kako je u sukobima od aprila 2014. do danas u Istočnoj Ukrajini poginulo najmanje 7.962 ljudi, dok je 17.811 ranjeno.
 
"Ukrajina će sarađivati sa sudom bez odlaganja i izuzetka", stoji u saopštenju ICC.
 
Tužioci Haškog suda su otpočeli preliminarnu istragu u Ukrajini i na osnovu svojih nalaza odlučiće da li da pokrenu i formalnu istragu eventualnih ratnih zločina.
 
"Ukoliko takva istraga bude otvorena, tužioci ICC će na bazi prikupljenih dokaza odlučiti da li da od sudija ICC zatraže izdavanje naloga za hapšenje", saopštio je taj sud.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/589232/Veca-ovlascenja-Haskom-sudu-za-istragu-zlocina-u-Ukrajini

Bugarska zabranila Rusiji korišćenje vazdušnog prostora

Sofija odbacila ruski zahtev za korišćenje bugarskog vazdušnog prostora za letove kojima bi Rusija
dostavljala pomoć Siriji. Moskva traži objašnjenje. 
Rusija je zatražila od Bugarske objašnjenje zašto je odbačen ruski zahtev za korišćenje bugarskog vazdušnog prostora za letove kojima Rusija dostavlja pomoć Siriji, rekao je zamenik šefa ruske diplomatije Mihail Bogdanov.
Portparolka bugarskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je ranije danas da je ruski zahtev odbijen zbog ozbiljnih zabrinutosti oko sadržaja koji se prevozi tim avionima, prenosi Tanjug.
"Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova je odbilo letove iznad Bugarske za ruske vojne transportne avione na putu ka Siriji", rekla je portparolka za Rojters, dodajući da je odluka donesena u prethodnih nekoliko dana.
"Imamo dovoljno informacija koje nas navode na ozbiljnu zabrinutost oko tereta koji se prevozi ovim avionima, što je i razlog zašto je Rusiji zabranjeno korišćenje vazdušnog prostora Bugarske", kaže portparolka bugarskog ministarstva.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/2031710/Bugarska+zabranila+Rusiji+kori%C5%A1%C4%87enje+vazdu%C5%A1nog+prostora.html

Fič: Evo kako mi posmatramo Rusiju

Americka bonitetna agencija Fič ne planira da snizi kreditni rejting Rusije sve dok dug bude držala na stabilnom nivou, saopštieno je iz te rejting agencije. 
Fič je jedina od tri vodeće svetske rejting agencije koja je zadržala investicioni kreditni rejting Rusije, nakon što je u januaru svoju ocenu rejtinga Rusije snizila na "BBB-", uz negativnu prognozu, prenosi Rojters.
"Način na koji posmatramo Rusiju je sledeći: njen rejting se bazira na snažnom suverenom stanju bilansa, veoma niskom spoljnom dugu i tome što je neto spoljni kreditor", izjavio je Čarl Sevilj iz Fiča, i dodao da će sve dok su ključni faktori netaknuti, agencija zadržati investicioni rejting Rusije.

"Starenje radne snage, slabljenje poslovne klime, veliko prisustvo države, kao i neefikasno korišćenje resursa, ugrozili su privredni rast Rusije", navodi Fič, predviđajući njen pad između 3,5 i 4,0 odsto u ovoj godini.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=09&dd=08&nav_id=1036702

 Porošenko: Borba za slobodu i demokratiju

Predsednik Ukrajine smatra da bi Rusiji trebalo ukinuti pravo veta u Savetu bezbednosti kada Moskva učestvuje u konfliktu o kojem se glasa...
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko kaže da se Ukrajina i dalje suočava sa pretnjom od sveobuhvatnog ruskog vojnog napada na istoku zemlje. U ekskluzivnom razgovoru za ukrajinski servis Glasa Amerike, krajem prošle nedelje, Porošenko je poručio da bi Rusiji trebalo oduzeti pravo veta u Savetu bezbednosti u slučajevima kada zvanična Moskva direktno učestvuje u konfliktu o kojem se glasa.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko veruje da bi ukidanje ruskog prava na veto u vezi sa situacijom na istoku Ukrajine učinilo globalni bezbednosni mehanizam efikasnijim.
„To vraća efikasnost mehanizmu, jer je Savet bezbednosti trenutno jednostavno blokiran i ne može da igra svoju ulogu. A mi nemamo alternativu. Takvom promenom bismo dobili alternativu i učinili svet bezbednijim, što je veoma važno za nas“.
Prilikom prošlogodišnjeg obraćanja Kongresu, Porošenko je od američkih zakonodavaca tražio vojnu pomoć i poručio da Ukrajina ne može da dobije rat koristeći ćebad.
„Iskreno govoreći, ne radi se o oružju ili ćebadi, ili bilo čemu sličnom. Naš najveći prioritet je jedinstvo proukrajinske globalne koalicije. Mi se ovde borimo ne samo za našu nezavisnost, već za slobodu, za demokratiju. Ali ključni faktor je jedinstvo, jer ako nas agresor razdvoji od koalicije – nekoliko zemalja – bićemo slabiji“.
Govoreći o ukrajinskom putu ka članstvu u NATO-u, Porošenko je naglasio da se kod ukrajnskih građana konačno promenilo shvatanje Severnoatlantske alijanse i da – po prvi put u istoriji zemlje - više od 50 odsto stanovnika podržava članstvo u NATO-u.
„Ja kao predsednik Ukrajine mogu da donesem odluku da se prijavimo za članstvo, učiniću to odmah posle referenduma, ali ako me pitate za poziciju naših međunarodnih partnera, mogu da vam dam informaciju da nam je još od 2008. i NATO samita u Bukureštu, poručeno da su vrata NATO-a za Ukrajinu otvorena i da ne moramo da kucamo na njih. Treba samo da obavimo reforme, da uspostavimo mir u Ukrajini zajedno sa međunarodnim partnerima i sve će biti u redu“.
U konfliktu na istoku Ukrajine, između ukrajinskih snaga i pro ruskih separatista, od aprila 2014. godine do danas, stradalo je skoro 8.000 ljudi.

http://www.glasamerike.net/content/porosenko-za-glas-amerike-borba-za-slobodu-i-demokratiju/2952743.html