Beograd - Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Nenad Milić poslao je pisanu izjavu Danasu povodom ocene
Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Nenad Milić poslao je pisanu izjavu Danasu povodom ocene lidera DS Bojana Pajtića da će najavljeni savez LDP Čedomira Jovanovića i SDS Borisa Tadića podržati "Vučićev režim". Izjavu prenosimo uz skraćenje: "Prva reagovanja na priče o našem mogućem dogovoru sa Tadićem oko pravljenja neke buduće, građanske platforme došla su sa očekivanog mesta i zvuče onako kako smo očekivali. Demokratska stranka je, naravno, objasnila da je to udruživanje zbog prelaska cenzusa i da Vučić sebi pravi opoziciju. Pokušaćemo da na ovaj očekivan stav odgovorimo tako da ne otvorimo diskusiju koja će stvarno izgledati kao čupanje za kosu dve stranke koje traže nekakav politički prostor da prežive i nastave svoje životarenje na periferiji političkog života Srbije. Umesto toga, želeli bismo da otvorimo diskusiju o političkoj alternativi jer je očigledno da ova vlada, a verovatno ni sledeća, neće uspeti da u značajnijoj meri reši probleme u kojima se davimo, ne samo ekonomske, nego ni one koje nam prave stanje u razorenom državnom sistemu, u kulturi i medijima, sve probleme koji su posledica poremećenih odnosa u društvu. Jasno je, nažalost, da ni današnja opozicija, u parlamentu ili van njega, razjedinjena i dezorijentisana, takođe, nikom ne uliva poverenje.
Ono o čemu razmišljamo kad govorimo o potrebi za stvaranjem artikulisane građanske platforme je traženje načina da se u što većoj meri utiče na put kojim će se kretati Srbija u naredne dve, četiri ili šest godina. Danas to znači da je od suštinskog značaja za budućnost Srbije da umesto opozicije koja već tri godine bezuspešno viče "Ua Vučiću!" probamo da stvorimo organizaciju koja će prva da ponudi odgovore i rešenja za svaku situaciju koju će vreme da stavi pred nas. Konkretno: da uradi sve da Briselski sporazum ne ostane još jedan mrtav papir, nego da se sve što on predviđa ostvari što pre jer od uređenja odnosa sa Kosovom zavisi naša evropska budućnost; da utiče na što bržu normalizaciju odnosa u regionu jer je integracija najveća šansa i uslov ekonomskog oporavka; da otvori put pristupanju NATO jer ne postoji drugi način da osiguramo trajan mir i opstanak; da što hrabrije i brže prođe sva poglavlja pregovora sa EU jer ne postoji drugi način da Srbiju transformišemo u moderno i efikasno društvo. Sigurni smo da nije svejedno da li će Srbija godine pred sobom proćerdati ili ih trošiti što efikasnije da bi vreme posle Vučića dočekala u najvećoj mogućoj meri promenjena, u promenjenim okolnostima i odmakla na evropskom putu toliko da više ništa ne može da je vrati nazad, jer danas stranputice koje je vuku levo i desno dobrom delu društva izgledaju primamljivo i opasnost da skliznemo u mrak izolacije i dobro poznate propasti nam danas stoji nad glavama više nego ikad.
U tom poslu Demokratska stranka bi mogla da bude konstruktivnija, ako bi umesto naših i njihovih procenata na izborima govorila o pravim problemima i mogućim rešenjima, ako bi umesto svađe prihvatila razgovore o mogućoj saradnji, i umesto magle, demagogije i zapaljivih manifesta ponudila politički program - realnu, ozbiljnu i ostvarivu politiku. Besmisleno je da DS bude eksplicitnija od Vučića u negiranju genocida u Srebrenici. Besmisleno je da se protivi Zakonu o radu kakav je baš ova stranka donela u vreme Zorana Đinđića. Besmisleno je da istovremeno napada i mere štednje i zaduživanje države. Besmisleno je da se zbog nekog procenta na izborima i aure beskompromisne opozicije odriče sebe i svoje suštine. Oko svega ovoga sa DS smo govorili nekoliko puta od 2013. do danas i nismo uspeli da se dogovorimo. I danas još uvek mislimo da postoji prostor za dogovor među strankama koje žele istu ili sličnu budućnost za Srbiju. Međusobnim hvatanjem za vratove ćemo teško stići do alternative kakvu žele naši birači i kakva je potrebna našem društvu.
Priče o našem privilegovanom položaju kod Vučića verovatno zvuče dobro nekom broju birača, ali padaju u vodu pred svakim ko sopstvenim očima i glavom pogleda naslovne strane tabloida koji nas danas napadaju maštovitije i prljavije nego ikad. Ne znamo kakav interes i logika u današnjoj Srbiji vode DS da se pridruže ovakvim napadima. Prema Vučićevoj vlasti kao i prema onoj koju je vodila DS odnosili smo se isto, ceneći ih prema politici koju sprovode. I jednim i drugima smo najčešće bili opozicija, u mnogim stvarima jedina opozicija", navodi se u Milićevoj izjavi.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/nenad_milic_nije_dovoljno_vikati_quotua_vucicuquot_.56.html?news_id=308330
Ono o čemu razmišljamo kad govorimo o potrebi za stvaranjem artikulisane građanske platforme je traženje načina da se u što većoj meri utiče na put kojim će se kretati Srbija u naredne dve, četiri ili šest godina. Danas to znači da je od suštinskog značaja za budućnost Srbije da umesto opozicije koja već tri godine bezuspešno viče "Ua Vučiću!" probamo da stvorimo organizaciju koja će prva da ponudi odgovore i rešenja za svaku situaciju koju će vreme da stavi pred nas. Konkretno: da uradi sve da Briselski sporazum ne ostane još jedan mrtav papir, nego da se sve što on predviđa ostvari što pre jer od uređenja odnosa sa Kosovom zavisi naša evropska budućnost; da utiče na što bržu normalizaciju odnosa u regionu jer je integracija najveća šansa i uslov ekonomskog oporavka; da otvori put pristupanju NATO jer ne postoji drugi način da osiguramo trajan mir i opstanak; da što hrabrije i brže prođe sva poglavlja pregovora sa EU jer ne postoji drugi način da Srbiju transformišemo u moderno i efikasno društvo. Sigurni smo da nije svejedno da li će Srbija godine pred sobom proćerdati ili ih trošiti što efikasnije da bi vreme posle Vučića dočekala u najvećoj mogućoj meri promenjena, u promenjenim okolnostima i odmakla na evropskom putu toliko da više ništa ne može da je vrati nazad, jer danas stranputice koje je vuku levo i desno dobrom delu društva izgledaju primamljivo i opasnost da skliznemo u mrak izolacije i dobro poznate propasti nam danas stoji nad glavama više nego ikad.
U tom poslu Demokratska stranka bi mogla da bude konstruktivnija, ako bi umesto naših i njihovih procenata na izborima govorila o pravim problemima i mogućim rešenjima, ako bi umesto svađe prihvatila razgovore o mogućoj saradnji, i umesto magle, demagogije i zapaljivih manifesta ponudila politički program - realnu, ozbiljnu i ostvarivu politiku. Besmisleno je da DS bude eksplicitnija od Vučića u negiranju genocida u Srebrenici. Besmisleno je da se protivi Zakonu o radu kakav je baš ova stranka donela u vreme Zorana Đinđića. Besmisleno je da istovremeno napada i mere štednje i zaduživanje države. Besmisleno je da se zbog nekog procenta na izborima i aure beskompromisne opozicije odriče sebe i svoje suštine. Oko svega ovoga sa DS smo govorili nekoliko puta od 2013. do danas i nismo uspeli da se dogovorimo. I danas još uvek mislimo da postoji prostor za dogovor među strankama koje žele istu ili sličnu budućnost za Srbiju. Međusobnim hvatanjem za vratove ćemo teško stići do alternative kakvu žele naši birači i kakva je potrebna našem društvu.
Priče o našem privilegovanom položaju kod Vučića verovatno zvuče dobro nekom broju birača, ali padaju u vodu pred svakim ko sopstvenim očima i glavom pogleda naslovne strane tabloida koji nas danas napadaju maštovitije i prljavije nego ikad. Ne znamo kakav interes i logika u današnjoj Srbiji vode DS da se pridruže ovakvim napadima. Prema Vučićevoj vlasti kao i prema onoj koju je vodila DS odnosili smo se isto, ceneći ih prema politici koju sprovode. I jednim i drugima smo najčešće bili opozicija, u mnogim stvarima jedina opozicija", navodi se u Milićevoj izjavi.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/nenad_milic_nije_dovoljno_vikati_quotua_vucicuquot_.56.html?news_id=308330
Нема коментара:
Постави коментар