EKONOMSKI PATRIOTIZAM, KAMEN TEMELjAC BOLjE SRBIJE

U trenutku kada su Srbija i srpsko društvo dotakli samo ekonomsko, socijalno i društveno dno, kada nas je vladavina nepatriotskih stranaka dovela pred gubitak ekonomski i duhovno neprocenjivo važnog dela teritorije, Kosova i Metohije, naprosto je neophodno da dođe do buđenja patriotski orjentisanih građana i da se na vlast dovedu patriotske snage. Ovo je obaveza svih mislećih ljudi, ljudi koji mogu i žele da razmišljaju svojom glavom, bez obzira kojem nivou znanja ili obrazovanja pripadaju, a prvenstveno je obaveza srpske inteligencije, koja se mora pokazati kao najsvesniji deo naše populacije i koja mora biti inicijator osvešćivanja mislećih ljudi. Evropejci, zagovornici novog svetskog poretka i razni kosmopoliti, nam pokušavaju nametnuti da je sramota biti patriota, da je patriotizam stvar prošlosti, da je sada vreme nekih njihovih ideja. Ali i oni, kada im se dozvoli da razmišljaju svojom glavom, znaju, isto kao i mi, da je patriotsko osećanje jedno od najsvetijih čovekovih osećanja.
Svesni činjenice da se pod plaštom patriotizma kriju mnoge stranke šarene političke orjentacije, od kojih neke patriotizam shvataju kao oruđe za dolazak do vlasti i raznih privilegija, a u suštini provode politiku koju nam nameću svetski ekonomski moćnici, potrebno je definisati kakav je oblik patriotizma u ovom trenutku neophodan Srbiji. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo odrediti šta je sada Srbiji i srpskom društvu u celini, gorući problem i odakle trebamo krenuti kako bismo se počeli izvlačiti iz blata u koje ubrzano tonemo.
Zahvaljujući nebrizi nepatriotskih režima, lako je videti da živimo u vremenu gde nam je narod gladan i gde je sada najvažnije da našim građanima zadovoljimo osnovne ljudske potrebe, da im obezbedimo život dostojan čoveka. Jasno je da ovde ne pričamo samo o srpskom narodu, pričamo o svim građanima Srbije, jer su zagovornici evropejstva i neoliberalnog koncepta ekonomije, doveli do životnog siromaštva i ekonomskog ropstva sve građane naše države. Isto tako smo svedoci da je srpski narod, zajedno sa drugim narodima koji žive u tim državama, zahvaljujući tamošnjim nepatriotskim režimima, doveden u poziciju ekonomskog ropstva u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori.
Veoma ceneći i poštujući snage koje se politički deklarišu kao nacionalne patriote, svedoci smo da nam samo ekonomski patriotizam može podići zemlju iz bede u kojoj se nalazimo.
Kada bismo hteli uprostiti definiciju ekonomskog patriotizma, to bi se svelo na konstataciju da su ekonomske patriote one snage kojima je interes države Srbije, srpskog naroda i građana Srbije, važniji od interesa svetskog kapitala.
Tvorcima „novog svetskog poretka“ u Srbiji nije bio osnovni cilj nekakva borba za ljudska prava, za prava manjina i slične floskule kvazi demokrata, njima Srbija treba kao tržište na kojem će plasirati svoje proizvode. Da bi to uspeli, bilo je neophodno uništiti domaću proizvodnju. Paralelno sa tim procesom, išao je i proces liberalizacije uvoza. Zatim stavljanje pod njihovu kontrolu Narodne banke Srbije, čime su došli u poziciju da drže pod kontrolom kurs dinara, primarnu emisiju novca i sve ono što odgovara uvozničkom lobiju tj. stranim proizvođačima koji prodaju svoje proizvode na našem tržištu. Ali ni to nije njihov krajnji cilj. Krajnji cilj je ekonomsko porobljavanje zemlje, dovođenje zemlje u dužničko ropstvo i kroz mekani (ekonomski) rat preuzimanje vlasništva nad prirodnim i svakim drugim resursima.
Ako napravimo pogled u nazad, lako ćemo videti koje su političke opcije i koji političari bili eksponenti takve politike tj. koji su radili u interesu svetskog kapitala a ne u interesu naroda koji ih je izabrao na državne funkcije.
Sada se postavlja pitanje, da li ti isti političari, bez obzira da li su u istim uniformama u kojima su ranije bili,ili su se presvukli u uniforme koje im je,po trenutnoj modi,skrojio svetski kapital,mogu biti nosioci politike ekonomskog patriotizma? Naravno da ne mogu. Politiku ekonomskog patriotizma mogu da iznesu samo novi ljudi. Oni moraju biti od čvrstog ljudskog i profesionalnog integriteta i autoriteta, njima nacionalno mora biti preče od ličnog, moraju biti ljudi znanja i struke. Nije bitno da li su ti ljudi članovi partije ili nisu, njihova partija treba da bude patriotizam i želja za svekolikim oporavkom Srbije.
Pošto smo već zaključili da svekoliki oporavak mora krenuti od ekonomskog oporavka, pred nama je zadatak da preciziramo politiku ekonomskog patriotizma. Da ne bismo mnogo lutali i izmišljali nešto što je već dalo rezultat,trebamo videti šta su radile patriotske vlade u zemljama koje su bile u situaciji veoma sličnoj našoj. Recimo,pogledajmo šta je uradila vlada Islanda u periodu od 2008.godine pa do danas ( http://matrixworldhr.com/2014/04/16/kako-su-islandani-pobijedili-svjetske-bankare/ ; http://balkans.aljazeera.net/blog/kako-je-island-umakao-mmf-u-i-svjetskoj-banci )
Ako ta iskustva prevedemo na naš teren, naša politika ekonomskog patriotizma bi se ukratko sastojala iz sledećeg:
- Trenutno odbacivanje politike neoliberalnog koncepta ekonomije i uvođenje ozbiljne državno dirigovane ekonomske politike,gde se apsolutno izjednačavaju državno,zadružno i privatno vlasništvo,te uvođenje vladavine znanja i struke.
- Narodnu banku Srbije odmah uvesti pod apsolutnu kontrolu Narodne skupštine Republike Srbije, a ne pod patronat MMF i Svetske banke. NBS mora vršiti svoju,zakonom propisanu ulogu,tj. mora biti centralna banka a ne menjačnica.
- Kurs dinara i inflacija,moraju biti državno značajna strateška kategorija i adekvatni državnim i nacionalnim interesima,a ne dirigovani od strane međunarodnih fondova i institucija.
- Primarna emisija dinara mora biti podrška strateškom opredeljenju države u politici pokrivanja državnog deficita,politici kursa dinara i inflacije. Državi se mora dozvoliti zaduživanje iz primarne emisije kod NBS a ne da se,kao sada,zadužuje iz sekundarne emisije kod komercijalnih banaka.
- Državne novčane rezerve se moraju koristiti za stvaranje novih vrednosti, ulagati u nacionalno značajne projekte, proizvodnju i sl. i time ovaplođavati, a ne držati u stranim bankama.
- Devizna klauzula se mora ukinuti, jedino sredstvo unutrašnjeg platnog prometa, obračuna dugovanja i potraživanja između privrednih subjekata i građana, mora biti dinar. Dolar i evro moraju prestati biti sredstvo obračuna i plaćanja u međunarodnom platnom prometu,već se ponaosob sa svakom zemljom, treba uvesti obračun i plaćanje u domicilnim valutama.
- Poslovanje komercijalnih banaka i osiguravajućih društava mora biti pod apsolutnom kontrolom Narodne banke Srbije. NBS mora štititi interese države,privrede i stanovništva,a ne svetskog kapitala.
- Poreska obaveza mora biti opšta. Poreska politika mora da bude podsticajna i mora omogućiti brži ekonomski razvoj nedovoljno razvijenih regiona,ona mora biti instrument pravednije raspodele tereta krize i razvoja države. Poreska politika mora biti jedna od osnovnih potpora demografskoj politici.
- Umesto neoliberalne ekonomske politike slobodnog i nekontrolisanog tržišta,vratiti se državno kontrolisanoj tržišnoj politici i planskoj privredi. Država ima obavezu da vodi socijalnu politiku, da štiti interese svojih građana i ona mora biti, ne samo pravno, nego i ekonomski jača od privrednih subjekata. Cilj privrednog subjekta je profit i on je tu dok ima profita,a država ostaje tu gde jeste. Dakle, država mora biti privredno aktivan subjekt i mora voditi brigu o tome kako i na koji način se koriste njeni državni i prirodni resursi.
- Da bi to uspela da realizuje,država,zbog vladavine znanja,struke i poslovnog morala,mora uvesti licenciranje državnih funkcionera koji se mogu baviti privredom.
- Država mora zakonom sprečiti i oštro sankcionisati špekulativnu ekonomiju u svim granama privrede,a naročito u poljoprivredi i korišćenju prirodnih resursa.
-Što se tiče spoljne ekonomske politike,mora se izaći iz saradnje sa MMF i Svetskom bankom. Tim organizacijama, kao i većini nevladinih organizacija,otkazati saradnju i gostoprimstvo.
- Srbija jeste u Evropi,ali saradnju sa evropskim državama treba da obavlja na bilateralnoj osnovi,a ne kroz saradnju sa kvazi organizacijom kakva je Evropska unija. Uz to,Srbija mora potencirati i intenzivirati ekonomsku saradnju sa Rusijom,Kinom i ostalim zemljama BRIKS-a.
- Srbija mora da,štiteći svoje državne i nacionalne interese,pokrene političku,pravnu i diplomatsku proceduru za nadoknadu ratne štete,koju je srpska država i srpski narod pretrpeo u dvadesetom veku.
- Država mora subvencionisati reindustrijalizaciju zemlje. Ne sme se dozvoliti da ostanemo zemlja malih i srednjih preduzeća. Velika preduzeća kroje ekonomsku politiku zemlje, ako su ona strana, onda je jasno ko nam stvarno kreira ekonomsku politiku.
- Svima nam je jasno da profit treba da bude jedan od ciljeva preduzeća,ali ne i jedini cilj.Osnovni cilj preduzeća bi trebalo biti uvećanje kapitala preduzeća,zatim realno projektovani profit,skladna radna atmosfera,te da preduzeće bude društveno odgovorno.
- Država mora biti dobar domaćin i raditi na očuvanju i razvoju strateškog prirodnog resursa zvanog poljoprivredno zemljište. Prvi preduslov za to je vraćanje carinske zaštite domaće proizvodnje i subvencionisanje izvoza.
- Selo i seljak moraju biti u centru svih ekonomskih i društvenih zbivanja. U tom smislu država mora forsirati razvoj zadružnog sistema. Udruženi seljak je jači i konkurentniji na tržištu.
- Država mora zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. Mora se naći način da se,do sada strancima prodato poljoprivredno zemljište,otkupi. Država mora nacionalizovati poljoprivredno zemljište koje je, raznim špekulativnim aktivnostima,prodato ili privatizovano.
- Država mora zabraniti uvoz i proizvodnju genetski modifikovane hrane.
- Država mora pomoći u zaštiti geografskog porekla i brendiranju naših poljoprivrednih proizvoda.
- Da bi se rasteretili veliki gradovi i da bi se iskoristili potencijali srpskog sela, Srbija mora sačiniti podsticajnu ekonomsku i demografsku politiku razvoja slabije razvijenih regiona i razvoja sela.
- Sindikalni i komorski sistem se moraju temeljno reformisati te organizovati slobodno i nezavisno od države,a radi zaštite i zastupanja ekonomskih i socijalnih interesa svojih članova.
- Državni aparat mora biti uređen,efikasan i jeftin.S tim u vezi,državna uprava se mora prilagoditi stvarnim potrebama društva na državnom i lokalnom nivou,kao i potrebama građanina.
Sada se pitamo,koje su to političke vođe koje imaju snage,moći i kuraži da se založe za politiku ekonomskog preporoda Srbije? Koje su to stranke koje su spremne da u svoj program stave politiku ekonomskog patriotizma a ne da samo politiziraju na tu temu?
Prateći našu političku scenu,jasno je da se samo u nastupima DSS i Patriotskog bloka, aktivno zagovara program ekonomskog patriotizma. I to iskreno i sa namerom da taj program bude državni projekat,koji će zaista biti realizovan.
Da bi se program ekonomskog patriotizma mogao sprovesti, što pre moramo imati što više sposobnih, hrabrih i mislećih ljudi, koji su spremni da se bave politikom, držeći se one narodne – bolje da se ja bavim politikom nego da se politika bavi sa mnom. Takođe, moramo uveriti građane Srbije, da je program ekonomskog patriotizma, kojeg promoviše DSS i Patriotski blok, jedini program koji je drugačiji od programa sadašnje vlasti.
Što se pre priključimo tom programu,pre ćemo uspeti da vratimo veru,nadu i dostojanstvo Srpskom narodu i svim građanima naše zemlje.
Zdravko Jokić

http://dss.rs/ekonomski-patriotizam-kamen-temeljac-bolje-srbije/