многи сад спочитавају што данас подржава Трећу Србију, партију десне оријентације. У разговору за „Дневник“ каже да није подржао Трећу Србију, него њихову идеју да се формира алтернатива за Србију – јер тога данас нема.
– Нисам подржао Трећу Србију, али добро. Подржао сам њихову идеју да се формира алтернатива за Србију. У овој ситуацији не видим алтернативу, ни Демократска странка то више није, нажалост, а она је била алтернатива и кад је била најслабија. Имала је ауторитете у својим редовима, чак и онда када је имала само четири-пет одсто подршке. Јер, кад су говорили људи који су представљали ДС, то се поштовало, то се уважавало. То је била алтернатива према власти, постојећем систему... Сад то више не постоји, ДС нема никога у својим редовима да изађе и да каже нешто што ће други слушати са пажњом и уважавањем.
Какву алтернативу нуди Трећа Србија?
– Алтернатива и идеја, с којом су се они мени обратили, била је та да се окупе људи различите политичке оријентације, значи и левица и десница и центар, да пробају да нађу некакав минимални заједнички иментитељ за оно што би било једнинствено утврђено као шанса за просперитет за излазак из ове дубоке духовне и моралне и политичке кризе. Ја сам пристао зато што сам левичар, а они су десница, да покушам да утичем на то да се таква алтернатива заиста направи, да се окупи све оно што је добронамерно, паметно, рационално, без обзира којој идеологији припада. Испоштовао сам ту чињеницу да они као десница сматрају да моје знање и искуство може бити од користи за нешто ново што би се правило, што би створило некакву платформу, некакву алтернативу за Србију, која би отворила неку нову перспективу. Ето, то сам прихватио, са странком немам ништа.
Дуго сте били у политици, како бисте оценили стање у Војводини?
– У Војводини је ситуација веома лоша, чак много лошија него у Београду и Србији у сваком погледу – у економском, друштвеном, културном и политичком. Ово се полако претвара у панонску мочвару у којој нестају оне вредности које су Војводину увек красиле. Више не постоји озбиљна политичка снага која брине о Војводини. Може то да се зове како год хоћете, аутономаштво, републиканство... сасвим је свеједно како се зове, али је чињеница да више не постоји аутентична војвођанска партија.
Ко је одговоран за овакво стање у Војводини?
– Они који су се представљали као некакви репрезенти Војводине и управљају њоме, ево, већ 15 година. То су пре свега демократе, које управљају Војводином уз помоћ Лиге, а једним делом и Савезом војвођанских Мађара.
Зашто једним делом, кад је и СВМ је у покрајинској власти 15 година?
– Зато што се СВМ у последњих неколико година дистанцирао и окренуо се пре свега интересима Мађара у Војводини, са идејом да се не меша у те прљаве игре. Вероватно су схватили да то не вреди и од тога нема никакве користи, а друго – да они увек могу бити криви, јер на крају ће се ови помирити, нагодити, претити и застрашити на овај или онај начин, значи неутралисаће своје сукобе, и онда ће Мађари, као страно тело, бити криви за све. И зато се они више не мешају и пуштају ове да раде шта год хоће, а једно време су они били заправо једини који су нешто радили у интересу Војводине. Сад гледају своја посла и своје интересе. И то је на неки начин њихова најчистија позиција. Они одржавају коректан однос са Владом Србије да би определили своје легалне, легитимне интересе у Војводини. И то досад функционише доста добро, они нису део ни једне од ових афера у Војводини, где су рађене огромне проневере, пљачке и финансијске махинације.
Ко је радио те финансијске махинације?
– Они који су били у позицији, значи они који су били и још су на власти у Војводини. Они који су имали те фондове разне, па банке и све што је пропало. Наравно да су криви они који су давали да се то користи. Немам никакву сумњу, знам механизме и људе за шта су спремни. Свака од тих финансијских операција, којима су нека фирма или појединац профитирали, донела је профит и онима из политике. Узели су свој проценат директно или индиректно. То функционише од 2000. на овамо.
Били сте учесник догађаја 2000. године, када је Демократска опозиција Србије срушила режим Слободана Милошевића и дошла на власт, шта се постигло?
– Десила се, у складу са основним демократским принципима, демократизација пљачки и проневера. У Милошевићево време је пљачкао само Слоба и људи око њега, они које је он одабрао и којима је омогућио. Таквих је било релативно мало. Али 2000. је демократизован тај манир да сви краду. Нико у Војводини, па ни у Србији у последњих 15 година није дошао на власт у градовима и општинама својом заслугом, својом именом и презименом. Сви су долазили на власт захваљујући својим партијама и сви су били постављени на места важна са задатком да краду за странку. И онда када су видели да то нико не контролише, да нико не зна ни одакле су узели, колико су дали партији, колико су себи задржали, онда су почели да узимају и за себе и то им дође као нека надница за страх. То је било у почетку мало, мало су крадуцкали, јер то Веља Илић није рекао случајно, и то је било нормална ствар. То се подразумевало, да ће онај ко краде за странку искористити да нешто украде и за себе. А неке послове које су давали одређеним тајкунима и то је постало нормалан начин функционисања политике. Политика више није друштвена активност, који има за циљ бољитак и напредак привреде и друштва у целини, него је постала трговина и мућка у циљу обезбеђивања пара за странке и појединце.
Може ли то да се пресече?
– Може. Ја сам то одавно рекао и данас кажем да може да се пресече законом о пореклу имовине, који ће преокренути ствари. Сада кажу извесни стручњаци, који раде и за неке тајкуне, да то питање може то да регулише и постојећим законима само кад би се примењивали. Не може! Зато што су постојећи закони генерално усмерени на то да то неко мора да тужи па онда тај који тужи мора да докаже да је неко крао, што је врло тешко. Закон о пореклу имовине би преокренуо ствар. Сви би морали да докажу порекло своје имовине. А она имовина, за коју не може да се докаже порекло, мора бити одузета.
Ержебет Марјанов
За нормалну аутономију АПВ
Шта очекујете од избора у покрајини?
– Могло би се урадити нешто кад би се направила нека нова војвођанска партија, која би се залагала за праву нормалну аутономију.
Која је за вас нормална аутономија?
– Нормална аутономија је пре свега она да Војводина има свој буџет. То је основно. Да ми сами одлучујемо о свему што се произведе и свакој новој вредности, а не да то иде у Београд па онда се на кашикицу враћа овамо, онолико колико неко мисли да смо ми заслужили. Колико смо били добри толико ћемо добити. Не, обратно Војводина мора да има свој буџет.
Заговарате ли финансијску самосталност Војводине?
– Апсолутно. Без тога нема ништа. Очигледно да сви ови који су се до сада представљали као заступници Војводине, као браниоци аутономије. то нису били, напротив на томе су профитирали и издали све интересе Војводине и они више немају никаквог поверења, ни ауторитет и то ће ови избори показати. Сада имамо политичку класу о чему је Вучић доста говорио док је био у опозицији, који нема ништа са грађанима. Никакав проблем који грађани имају они немају и не разумевају. Нарочито они који су више од 10 година у томе, они су заборавили како изгледа купити нешто, како изгледа сести у аутобус, стајати код шалтера, платити било шта, не знају какав је проблем платити порез, струју, грејање, дрва, ауто, бензин, јер они то ништа не плаћају. Само због тога би морали да оду, чак и да ништа нису крали, зато што су изгубили представу о реалном животу. Како онда могу решавати проблеме грађана, када не знају ни за један?
http://www.dnevnik.rs/politika/mile-isakov-vojvodina-se-polako-pretvara-u-panonsku-mocvaru
Нема коментара:
Постави коментар