Проблем избеглица није проблем Кањиже и Суботице, ни Србије, нити Војводине, на крају крајева ни Европе, него је проблем целе међународне заједнице, каже у разговору
за “Дневник” покрајински секретар за локалну самоуправу и међурегионалну сарадњу Бранислав Бугарски. Он сматра да је на делу велика миграција становништва, која је мотивисана ратом и људи у првој мери нису мигранти, него су избеглице са ратног подручја, где им је угрожен живот.
– Из те перспективе не сме да нам се деси да од дрвећа не видимо шуму. Покрајинска влада је учинила много да помогне локалним самоуправама. Само ове недеље смо упутили 14 милиона динара помоћи Кањижи, док смо у овој години преко 35 тоне робе упутили Суботици и Кањижи, тамо где је било и најнеопходније – истиче Бугарски.
* Мађарска због избеглица од 15. септембра херметички затвара своје границе према Србији, а долазе јесен и зима, када ће услови за збрињавање избеглица бити много сложеније но што је сад. Како видите решавање тог проблема?
– Мађарска је подигла жицу из чисто унутарполитичких разлога, али тиме није решила ни један проблем. Упркос жици имала је 3.000 улазака пре две недеље. И шта је онда био ефекат тог финансијског трошка за подизање зида? Много је било важније комуницирати и правити заједничке иницијативе са комшијама, јер смо практично на истој страни. У првом плану Србија и Мађарска, а потенцијално и Хрватска и Румунија, само су транзитне државе. Избеглице не остају ту, само се кратко задржавају. Крајњи циљ им је Немачка. Европа 21. века не заслужује да однос међу комшијама буде у стилу “муко моја пређи на другога”, а сад је то управо тако.
Тачно је да ће ствари изгледати много другачије у годишњим добима која су пред нама. Мислим да српска држава и Влада Србије морају да уђе у дипломатску офанзиву. Оно што је Србија урадила мислим да не може нико да оспори. Избеглице не долазе авионом у Београд, да би онда наставили пешке преко границе у ЕУ. То се не дешава! Значи да Србија у овом конкретном смислу није спољна граница ЕУ, него је саставни део Уније. Јер, избеглице прво улазе у Турску, затим у Грчку у ЕУ па у Македонију и онда у Србију да би одавде поново ушли у Европску унију.
* Конкретно на какву дипломатску офанзиву мислите?
– На јачу, интензивнију комуникацију с комшијама и Бриселом, наравно и Берлином као и свима који су важни да се тај проблем реши. Од европске политике и организације решавања тог проблема на територији ЕУ ће зависити позиција Србије, Војводине, Кањиже и Суботице... У том смислу Србија мора да подржи план од 10 тачака који су потписали немачки вицеканцелар Габријел Зигмар и министар спољних послова Савезне Републике Немачке Франк Валтер Штајнмајер. Немачка тражи од ЕУ да се договоре како да реше тај проблем.
* Да ли сте уверени да ће се то десити скоро с обзиром на то да се чини да ЕУ баш и не жели тај проблем убрзо да реши?
– Европа је након Грчке пред још једном кризом, пред новим испитом: да ли је Европа будућности, или је Европа прошлости. То је суштина. Дубоко сам убеђен да је Европа будућности и да ће се тај проблем решити, као што се изнашло решење и за Грчку. Ми ћемо у међувремену морати да радимо и врло интензивно да комуницирамо с нашим комшијама превасходно јер ми смо за избеглице само транзит попут Мађарске, а потенцијално и Хрватске и Румуније. Крајњи циљ им је Немачка. Она и хоће да реши тај проблем само што има других, који из унутарполитичких разлога, из чисте демагогије и чистог популизма питање гурају у потпуно другом правцу.
* Шта је суштина немачког плана?
– Кључна ствар предлога је да азилантско право важи на територији целе ЕУ и да се одреде квоте колико ће избеглица свака чланица ЕУ да прихвати. Немачка је на пример донела одлуку да ће да прихвати један одсто избеглица од свог становништва. То је била велика и храбра одлука да интегрише 800.000 избеглица у своју државу. Део плана је да се другачије организује и погранична служба ЕУ на правим спољним границама.
* Прошле недеље сте били у Кањижи, какви су вам утисци?
– Као покрајинска администрација покушавамо да делујемо у два правца. С једне стране да се избеглице осећају сигурно и обезбеђено, али да се и локално становништво осећа сигурно, обезбеђено и безбедно. Те две ствари морамо да држимо у равнотежи. То је наш навећи задатак као покрајинске администрације.
* Шта то конкретно значи?
– Да ти људи који су у бегу имају елементарне услове за живот, али да то не угрожава квалитет живота и безбедност локалног становништва. Значи, комуницирамо и са избеглицама, наравно и са Републичком владом, комесаријатом за избеглице, затим са локалним становништвом и локалном самоуправом. Зато смо и упутили финансијску помоћ од 14 милиона динара. Република је до сада дала 1.600.000 динара да локална самоуправа може да функционише и да створи предуслове да грађани имају услове за нормалан живот и рад. Јер ми смо убеђења да је ово јесте ванредна ситуација.
* У ком смислу?
– У сваком. Замислите да у Нови Сад сваки дан дође 30.000 нових људи, који не говоре ваш језик и све им је другачије и спавају у Дунавском парку. Мислим да је ситуација у Кањижи много боља него што је била на самом почетку, када је почело да пристиже већи број избеглица. Од 12. августа, када је направљен камп у Кањижи, скоро је 30.000 избеглица прошло кроз њега. Значи да за непуних месец дана два пута толико људи је дошло и отишло из кампа, колико општина Кањижа са 13 насеља има становника. Морамо да имамо разумевање и према локалном становништву, иако неке реакције морају да наиђу на јасан став јавности да, онако како су формулисане, нису прихватљиве за Војводину у 21. веку...
* Да ли мислите на изјаву председника општине Михаља Бимбоа у вези набавке аутобуси за ученике, како се они у кањишкој општини не би возили до школе и назад са мигрантима?
– Било је неких контроверзних изјава, које су изазвали реакције јавности и невладиних организација. Не спочитавам злу намеру, колико спочитавам да је неки потез могао боље да се припреми и да се образложи и ту бих и стао. Значи, делимо разумевање за потребе становништва. Договорили смо се да наш Секретаријат за здравство и Институт за јавно здравље буде у контакту и комуникацији са локалном самоуправом. С друге стране упутили смо захтев Министарству унутрашњих послова да очекујемо повећано присуство снага Министарства унутрашњих послова, како би био одржан јавни ред и мир и сви на том простору се осећали безбедно.
Ержебет Марјанов
Безбедносне претње тема за институције
* Постоје приче да међу избеглицама има и екстремиста?
– За мене су те приче на ниву незрелости. Човек спушта себи лествицу да би је било лакше прескочити. То је исто као што су господину Вучићу највећи непријатељи били Хрвати, Муслимани и Албанци. Сад више нису, они су сад пријатељи. Сад су највећи непријатељи демократе. То је иста та прича. Излизана и отрцана за унутарполитичке потребе. По истом принципу сад то раде неки представници политичких организација. Они тешко могу да изјаве да им је највећи проблем у животу комшија Немац, Пољак или Словак, али зато могу да кажу да је непријатељ неко ко живи три улице даље од њих. Такво понашање је неодговорно, јер ако постоје безбедносне претње, њих треба узети за озбиљно, али за то постоје институције и структуре које се баве тим послом и то треба препустити професионалцима.
http://www.dnevnik.rs/politika/bugarski-podrzati-plan-nemacke-za-resavanje-izbeglicke-krize
Нема коментара:
Постави коментар