Крстић, који је отпуштен са места секретара основне школе у Великој Крсни пошто је пријавио корупцију, захтевао је да Виши суд по Закону о заштити узбуњивача одреди привремену меру и врати га на посао, док је Гардашевић – који је био доцент на Факултету спорта и физичког васпитања када је пријавио корупцију – тражио да суд наложи том факултету да поштује решења инспекције рада и врати га на посао. Виши суд је у оба случаја утврдио да нема основа за примену Закона о заштити узбуњивача јер је Уставом забрањено „ретроактивно дејство“ закона.
Апелациони суд, међутим, сматра другачије. „У конкретном случају примењује се Закон о Милоша Крстића које је потписала председник трочланог већа Персида Јовановић.заштити узбуњивача. Не ради се о ретроактивној примени закона, јер је у време подношења предлога за одређивање привремене мере тај закон био у примени“, пише у решењу по жалби
Апелациони суд се осврнуо и на образложење судије Вишег суда Маје Чогурић да је решење о отказу Крстићу потписано 4. јуна, дан пре почетка примене Закона о заштити узбуњивача и да зато суд не може да наложи укидање тог решења. Апелациони суд је утврдио да решење није могло ступити на снагу јер постоји рок за подношење тужбе против њега. „Није протекао посебним прописима одређен рок за подношење тужбе против решења чије се правно дејство одлаже предложеном привременом мером, те се ради о „несвршеној ситуацији“. Због тога је одлука суда укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак“, наводи се у одлуци трочланог већа.
У случају Бранка Гардашевића (на слици десно), друго веће Апелационог суда утврдило је да Виши суд (судија Слободан Керановић) није проверио наводе да одмазда и даље траје, односно да декан Факултета спорта и физичког васпитања одбија да поступи по закључцима инспектора рада и Гардашевића врати на посао. „По налажењу овог суда потребно је да првостепени суд у поновном поступку провери ове наводе извршног повериоца и да ли вршење ових штетних радњи у смислу нераспоређивања представљају кршење права по Закону о заштити узбуњивача и да ли исте и даље трају, имајући у виду моменат од када је донето решење о престанку радног односа и оцени да ли постоје услови за примену одредбе члана 34 наведеног Закона“, наводи се у решењу које је потписала председница већа Весна Мартиновић.
Чланом 34 Закона о заштити узбуњивача прописано је да узбуњивач може тражити да суд одложи правно дејство акта, забрани вршење штетне радње и да наложи отклањање последице проузроковане штетном радњом.
Адвокати Пиштаљке саветима су помогли Милошу Крстићу и Бранку Гардашевићу, а Пиштаљка ће наставити да извештава о реакцијама надлежних органа на њихове пријаве и одлукама суда да им пружи заштиту од одмазде њихових послодаваца.
ПРИЛОЗИ:
Решење Апелационог суда по жалби Милоша Крстића
Решење Апелационог суда по жалби Бранка Гардашевића (1, 2, 3)
https://pistaljka.rs/home/read/508
Нема коментара:
Постави коментар