Сматрамо да постоје све претпоставке да се до краја године отворе прва поглавља у преговорима Србије са ЕУ. То је сада и могуће након последње бриселске рунде у преговорима Београда и Приштине и балканског самита у Бечу , изјавио је у интервјуу „Дневнику” амбасадор Аустрије у Београду Јоханес Ајнегер истичући да његова земља, као и до сада пружа пуну подршку европским интеграцијама наше земље. Аустријски дипломата везано за мигранстку кризу указује да Србија достојно збрињава избеглице и „ стварно се понаша као да је чланица ЕУ”.
– Када је реч о реформама које се одвијају као услов приближавања ЕУ, све иде у правом правцу. Није све довршено, потребна је доследна имплементација, али са одобравањем гледамо на реформски курс који је у току – додаје амбасадор Ајнегер.
Он истиче да су српско -аустријски односи данас изузетно добри и да његова земља увек подржава европску перспективу, не само Србије, већ свих земаља Западног Балкана.
– Имамо најразличитије везе од културних, људских, трговинских... и могу да кажем да је веома пријатно радити као аустријски дипломата овде у Србији – констатује саговорник „Дневника”.
* Ситуација изазвана мигрантском кризом између Србије и Хрватске по оценама многих узрукована је и недостатком јединствене политике ЕУ о избеглицама?
– Да, то је део разлога, а свима нама је тешко с овим невиђеним таласом миграната и избеглица, а нове границе, како је рекао и комесар Јоханес Хан током посете Србији, нису решење. Једино решење је заједнички приступ проблему, што се односи и на Србију и Хрватску.
* Реторика која се ових дана с блокадом границе чула била је далеко од стандарда ЕУ?
– Нажалост је тако. Дуго нисмо чули ту врсту реторике, и надам се да је више нећемо ни чути.
* Зашто Хрватска није послушала Брисел да не примени мере које су биле на снази?
– То морате да питате Загреб.
* А да ли сте били зачуђени тиме да једна чланица ЕУ овако „искочи”?
– Да, јесмо били зачуђени да је Хрватска потпуно затворила границе за теретни превоз. У овим мерама није било директне везе са заштитом границе.
* Чини се да су оне које се зову новопридошлим, веће проблеме с избегличком кризом правиле, него старе државе чланице ЕУ. Први пут су четири државе најавиле да ће Суду у Стразбуру тужити Унију уколико буде инсистирала да оне приме избеглице?
– Мислим да је било непријатно изненађење да су тако принципијелно одбиле да узму део обавеза и одговорности у решевању европског проблема.
* Чују се и констатација да уколико Беч и Берлин прихвате да избеглице иду ка Немачкој и скандинавским земљама неће бити проблема, бар како најављују мађарске власти, да их пропусте?
– Тако нешто није у првом плану и на снази је тзв „Даблински систем”, који регулише право азила. Многи кажу да он не функционише, али за сада нема бољих правила. Ради се на новом систему и док се не установи за сада је још ту „даблински”, а то значи обавезе за Грчку, Мађарску и Аустрију. Једноставних решења нема, као што је коридор. То није у складу са „Даблинским системом”.
* Као ни подизање зидова на границама?
– Чињеница јесте да постоји обавеза заштите шенгенске границе, али је врло битно да то иде у складу с принципом пропорционалности. Дакле, које су мере пропорционалне у складу с обавезом зашите границе.
* Како је то да је Европа дочекала у суштини неспремно ово што се данас дешава са мигрантима?
– То је добро питање. Трајало је до реакције можда више него што је требало, али сада видимо да су у припреми неке нове мере и решења која су резултат последњег самита шефова држава или влада ЕУ. То су и такозвани „хот спотови”, центри у Грчкој и Италији, у којима се доноси одлука да ли су новодошавши у земље ЕУ избеглице које беже од рата или економски мигранти у потрази за послом који морају да буду враћени у своје земље. Мало касне, али се ипак сада ради да се пронађе дуготрајно решење. Дакле, неке хитне мере с једне и дуготрајно решење с друге стране.
* Које је то трајно решење, неки су наводили да је у Грчкој и Турској да не пропуштају избеглице даље ка Европи, док овде преовладава да га треба тражити на самом Бликом истоку, у заустављању рата у Сирији?
– Нормализација стања у Сирији је изворно решење, што неће бити ни брзо, ни лако и зато су потребне додатне мере, попут хот спотова. Но, без нормализације у земљама као што је Сирија нема трајног решења избегличке кризе.
* Шта је, по Вама најзначајније што је Европа, и поред своје неспремности, предузела?
– Европа је ипак показала и показује, и поједине земље, да могу да приме ове године око милион избеглица и да их третира, колико је могуће на хуман начин. Има много проблема, а Европа је показала и хуманост и да може да прими ове људе. Колико то може трајати то нико сада не зна.
* Мислите ли да ЕУ мора да мења концепт на којој је изграђен систем. Имали смо 2010. године иступање прво немачке канцеларке Ангеле Меркел око проблема концепта мултикултуралности, па потом британског премијера Камерона који прецизирају да је реч о уклапању припадника исламског света?
– То је било пре ове кризе, овог таласа избеглица када су они упозоравали. Проблем постоји, али то ништа не мења у суштини да сада имамо још милион људи избеглих из ових региона. Биће битно да њихова интеграција функционише на принципу поштовања правила која су прављена у ЕУ, односно у било којој земљи чланици Немачкој, Аустрији, Шведској или у којој год држави Уније. Канцеларка Меркел је право упозорила и објавила да не постоји само право, већ и обавеза избеглица да чврсто поштују правила земље у којој су тражиле азил. То ће бити врло, врло битно.
* Постоји ли у оквиру ЕУ анализа како то да након вишегодишњег рата у Сирији, Ираку... наједном креће избеглички конвој од милион људи, балканском маршутом ка Европи, Немачкој и Скандинавији?
– Сада се ради на хитном решавању проблема, а анализа ће тек уследити.
* Како као чланица ЕУ, а и у свету захлађења односа Запада са Русијом због украјинске кризе, гледате на предстојећи самит лидера САД и Русије Барака Обаме и Владимира Путина и шта Европа очекује да донесе када је у питању њен интерес?
– Очекивање је да и САД и Русија допринесу неопходној нормализацији прилика у Сирији. Сви су сада схватили да је потребна јединствена акција, уједињено поступању, чак и они који до сада нису били спремни за сарадњу. Схваћено је да смиривање ситуације на Блиском истоку тражи заједнички ангажман, првенствено у Сирији.
* Шта би требало да се догоди да се стабилизују односи Европе, која је пословала и имала своје интересе, са Русијом?
– То је схватање да постоји више заједничких интереса него простора за сукобе, а то је привреда, као и спољна политика, која се како сам поменуо тражи и решење за Блиски исток.
* Да ли је председавање Србије ОЕБС-ом показало зрелост наше земље?
– Пред крај овогодишњег мандата Србије можемо да кажемо да она јесте показала своју зрелост.
* Шта Вам се као дипломати највише допало у Србији?
– Можда разноликост. Путујем Србијом и када видим Суботицу, па онда Прешево, тешко је схватити да је то једна земља. Србија није тако велика, али та њена разноликост је фасцинантна и представља богатство ваше земље.
Драган Миливојевић
http://www.dnevnik.rs/politika/ajgner-srbija-se-ponela-kao-da-je-clanica-eu
Нема коментара:
Постави коментар