Због сумње да је злоупотребио свој положај у случају формирања Националне штедионице, против Млађана Динкића ће бити покренута
тужилачка истрага. Сумња се да је Србија за тај посао оштећена за око седам милиона евра.
"Преткривчни поступак је окончан. Ускоро ће Тужилаштво за организовани криминал поднети захтев за спровођење истраге против Динкића и још неких његових сарадника који су у то време били на државним положајима а такође су кадар Г17. Најважнији доказ биће откривена документација у вези с оснивањем и пословањем Националне штедионице, а очекује се и финансијско-економско вештачење", каже извор упознат с истрагом.
Динкић ће бити осумњичен за злоупотребу положаја док је био гувернер Народне банке Југославије у периоду од 2001. до 2003, када је формирана Национална штедионица.
Динкић је под сумњом да су приликом формирања Националне штедионице државна предузећа уложила капитал 26. децембра 2001, а да је већ 20. маја 2002. уследила одлука да се изда и друга емисија акција у вредности 180 милиона динара које су продаване повезаним приватним предузећима за 35 пута мању цену. Прво су издате 104 акције по цени од 3,5 милиона динара по акцији. Њих су купили ЈУБМЕС банка за 140 милиона динара, „Беопетрол” за 35 милиона динара, колико је купила и ЈУ гарант банка.
Пет месеци касније, како се сумња, акције су продаване приватним предузећима по цени од 100.000 динара по акцији. Највећи купци су фирме „Сквадра“, „Пима“, „Принципал експорт-импорт“, Дајнерс клуб. Већина уплата обављена је преко Еуроаксис банке у Москви. На тај начин су приватне фирме, како сумњају у тужилаштву и полицији, постале власници Националне штедионице, за чије су оснивање већину капитала дале државне фирме. Посао исплате старе девизне штедње вредан 4,5 милијарди тадашњих немачких марака био је поверен Националној штедионици. Национална штедионица је продата почетком 2006. године грчкој ЕФГ банци за 41 милион евра, када је Динкић био министар финансија у првој влади Војислава Коштунице. Динкић је био под сумњом да је просторије некадашњег ЗОП-а противзаконито уступио банкама међу којима је највише пословног простора добила Национална штедионица. Националној штедионици је уступљен рачунарски програм за рад са становништвом без надокнаде, пише Блиц.
Млађан Динкић је саслушан у својству грађанина у полицији поводом Националне штедионице 9. октобра 2013.
"Одлука да се формира Национална штедионица, на мој предлог, донели су влада Зорана Ђинђића и Народна банка Југославије - сведочио је тада Динкић... Национална штедионица је вршила послове без провизије... Напомињем да је у том тренутку држава била већински индиректни власник са 60 одсто... Министарство финансија у тој емисији није учествовало и није искористило право прече куповине, што значи да је директна одговорност за губитак већинског државног власништва у Националној штедионици искључиво на страни Министарства финансија и Владе, а не Народне банке... На тај процес формално и суштински у тим околностима нисам могао уопште да утичем, при чему када говорим о одговорности тадашњег министра финансија Божидара Ђелића мислим на моралну одговорност... говорио је тада Динкић. Он је тада тврдио да је Национална штедионица радила без провизије, на штету буџета, чиме је остварена уштеда."
Извор: Блиц, Курир
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest8086126.html
Нема коментара:
Постави коментар