Poljski Sejm (donji dom parlamenta) ratifikovao je tehnički sporazum o izgradnji
američke baze za protivraketnu odbranu u Redzikovu u Pomorju, kod Baltičkog mora na severu zemlje, javile su danas agencije.
Planirano je da izgradnja baze za presretanje balističkih raketa počne 2016. godine, a potpuno bi bila u funkciji 2018. godine, navela je agencija Ukrinform, dodajući da će ta baza biti elemenat evropskog dela protivraketne odbrane (European Phased Adaptive Approach).
Zajedno sa bazom u Rumuniji, Redzikovo će biti deo evropškog "protivraketnog
štita", navodi RIA Novosti, dodajući da će po planu u poljskoj bazi biti
instalirane rakete srednjeg dometa S-3 i radar. Ta agencija navodi da je tehnički sporazum deo dogovora o instaliranju antibalističkih raketa u Poljskoj, i odnosi se na uslove funkcionisanja američka baze.
Parlament je u petak ovlastio predsednika Andžeja Dudu da potpiše taj sporazum.
Od 460 poslanika, za odobrenje sporazuma glasala su njih 422, troje je bilo protiv, a petoro se uzdržalo od glasanja.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/593580/PAO-DOGOVOR-Americka-raketna-baza-ce-motriti-na-Putina-iz-Poljske
Порошенко прети Путину
КИЈЕВ – Украјински председник Петро Порошенко запретио је данас Русији проширењем санкција, ако Москва буде признала локалне изборе у самопроглашеним Доњецкој и Луганској републици (ДНР и ЛПР).„Ако Русија призна локалне изборе у ДПР и ЛПР, биће то грубо кршење споразума из Минска”, рекао је Порошенко у интервјуу за украјинску телевизију и упозорио да то може да се заврши „проширењем санкција Русији, уз друге последице”.
Украјински председник назвао је изборе у ДПР и ЛПР лажнима и поручио да ће украјинске власти учинити све да се тај процес не понови, пренео је Тасс.
http://www.pravda.rs/2015/09/27/porosenko-preti-putinu/
Putinova igra u Siriji
Susret u Njujorku: Dvojica moćnih svetskih lidera, predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Vladimir Putin, nastavljaju svoju partiju šaha. Partija je veoma teška i komplikovana, igra se u najtežim mogućim uslovima, kada u odnosima SAD i Rusije vlada polarna zima a na planeti je teško pronaći neku, makar i najmanju, kriznu tačku o kojoj dve države imaju barem slične pozicije.
U takvoj atmosferi dogovoren je, posle dosta diplomatskog natezanja, susret dvojice svetskih moćnika. Novinske agencije izveštavaju da će se Barak Obama i Vladimir Putin videti u ponedeljak, 28. septembra – na marginama zasedanja Generalne skupštine UN – ali posle ovakve kratke najave američkog-ruskog samita uglavnom stavljaju tačku. Poneko još samo podseti da su se Obama i Putin poslednji put videli još u novembru 2014. godine, na samitu Azijsko-pacifičkog foruma u Pekingu.
Ovako škrte informacije o svetskom događaju kakav je susret Obama-Putin nisu posledica diplomatskog dogovora Vašingtona i Moskve da se sve u vezi predstojećeg samita čuva u najstrožoj tajnosti. One su pre rezultat činjenice da SAD i Rusija ne mogu da se lako dogovore čak ni o čemu će razgovarati dvojica predsednika.
Iz Bele kuće objavljeno je saopštenje da će glavna tema u razgovorima Obame i Putina biti Ukrajina. Kao što je poznato, SAD i Rusija imaju različite uloge u ukrajinskoj krizi koja je gotovo iz temelja porušila odnose dve države. Na delu su hladnoratovske podele, zveckanje oružjem, sankcije Vašingtona i američkih prijatelja nametnute Rusiji i kontrasankcije Moskve, svađalački tonovi i međusobne optužbe...
Zvanična Moskva, međutim, ne prihvata takvu američku najavu. Predstavnik za štampu Kremlja Dmitri Peskov na pitanje Rojtersa da li će se o Ukrajini uopšte i razgovarati zagonetno kaže: „Samo ukoliko za to bude vremena“.
Za Moskvu je u ovom trenutku neuporedivo važnija tema – Sirija. Zbog toga se i očekuje da dvojice predsednika najviše razgovaraju o dramatičnoj krizi u ovoj bliskoistočnoj zemlji koju već petu godinu razara krvavi građanski rat. Dosadašnji rezultat: više od 200 hiljada mrtvih i milioni ljudi u bekstvu.
Ukoliko susret Obame i Putine ne bude protokolaran i potraje, sigurno je da će se razgovarati i o Ukrajini i o Siriji. Malo je, međutim, istinskih razloga za optimizam. Odnosi SAD i Rusije toliko su nisko pali da će biti potrebno ko zna koliko još ovakvih susreta da bi se oni vratili na normalan kolosek.
Sirijski čvor: Možda trenutno i najdramatačnija kriza na planeti – građanski rat u Siriji – gotovo svakodnevno dobija nove dimenzije. Stara, standardna slika da se u tamo nekoj državi na Bliskom istoku ratuje, i da najviše stradaju civili, poslednjih nedelja dobila je nove, izuzetno jake „boje“.
Prvo je svoj deo „kolača“ počela da dramatično dobija Evropa, ona koja je kao saučesnik ili barem posmatrač učestvovala u američkom „izvozu“ demokratije u ovu arapsku zemlju. Sirijske izbeglice koje su se doskora uglavnom zadržavale u susednim državama: Libanu, Jordanu i Turskom masovno su krenule put Evrope i nastao je haos. I tek tada neko se u toj Evropi setio da bi možda, ipak, trebalo ozbiljnije rešavati probleme u Siriji, okončati tamošnje ratovanje i eliminisati osnovni uzrok milionskog egzodusa stanovništva.
Ova promena evropskog raspoloženja izgleda da je najbolje uočena i protumačena u Moskvi. Rusija, pored Irana najverniji saveznik sirijskog predsednika Bašara el Asada u njegovom petogodišnjem ratovanju, procenila je da je pravi trenutak da se uključi u „igru“ i ponudi rešenja za okončanje krize.
Putinova igra u Siriji i njegova ponuda Zapadu odvija se na nekoliko koloseka. Sirija je, na jednoj strani, dobila od Rusije moderne ratne avione i helikoptere za borbu protiv pobunjenika i Islamske države. Rusija, tvrde zapadni mediji, užurbano pojačava svoje vojno prisustvo u Siriji, gradi veliku vazduhoplovnu bazu i prebacuje tamo vojnu tehniku, naoružanje, pa čak i tenkove. Prema zapadnim tumačenjima, priprema teren čak i za kopnenu intervenciju kako bi sačuvala Asadov režim.
Putin je, na drugoj strani, pokrenuo diplomatsku ofanzivu. Ponudio je da se Moskva uključi u međunarodnu koaliciju protiv Islamske države, da se u njenim redovima nađe mesto i za Asada, otvorio je prostor da se razgovara o vlasti u Siriji bez sadašnjeg predsednika uz uslov da se konačna odluka o tome prepusti sirijskom narodu.
U Evropi je Putinova sirijska inicijativa dobila pozitivne ocene, neki lideri su čak spremni i da „progutaju“ Asada i neku njegovu buduću ulogu. Iz SAD su, međutim, stigle drugačije poruke u kojima preovlađuju nepoverenje, uzdržanost i odbijanje.
Takav američki stav nije iznenađenje. Amerikanci ne vole kad im se neko meša u posao čak i kada on, kao što je sada slučaj u Siriji, ide veoma loše. Put do presecanja sirijskog čvora ostaje, zasad nepredvidiv
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Putinova-igra-u-Siriji.lt.html
ZDF: Amerika u Nemačkoj razmešta nove atomske bombe
Rusija najavila kontramere ukoliko Amerika rasporedi dodatno nuklearno oružje u nemačkoj bazi Bihel. – Berlin bez komentara
Frankfurt, Hajdelberg – Ekskluzivno otkriće nemačkog TV kanala ZDF da će Nemačka navodno dozvoliti da Amerikanci na njenoj teritoriji rasporede dodatno nuklearno oružje izazvalo je negodovanje zvanične Moskve, koja to vidi kao narušavanje strateške ravnoteže. Prema rečima Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika Vladimira Putina, Rusija će preduzeti recipročne mere ukoliko SAD u Nemačkoj razmeste nove atomske bojeve glave.
„To je još jedan korak, nažalost, veoma ozbiljan, kojim se povećava napetost na evropskom kontinentu”, saopštio je Peskov, ne navodeći koje će konkretne mere preduzeti Rusija.
I dok ruska novinska agencija Interfaks citira jedan vojni izvor koji tvrdi da bi ruski odgovor mogao da bude raspoređivanje balističkih raketa „iskander” u ruskoj enklavi Kalinjingrad, nemačko ministarstvo odbrane ne želi da komentariše navode o raspoređivanju dodatnih 20 američkih atomskih bombi u nemačkoj bazi Bihel, što je otkrio istraživački tim emisije „Frontal 21” drugog kanala nemačkog javnog servisa.
„Informaciju takvog karaktera ne potvrđujemo, ne demantujemo, ne dajemo nikakve informacije, uopšte ne komentarišemo”, izričiti su u ministarstvu odbrane kada je reč o zahtevima novinara da prokomentarišu ove tvrdnje.
I nemački političari se uglavnom ustežu od komentarisanja vesti da u bazi Bihel u pokrajini Rajnland-Pfalc ovih dana počinju pripreme za razmeštanje 20 novih atomskih bombi, koje imaju ukupnu snagu kao 80 bombi bačenih na Hirošimu. Istraživački novinari emisije „Frontal 2” do ove informacije došli su analizirajući dokumente američke vlade o budžetu za ovu godinu. Iz njih se vidi su od trećeg tromesečja 2015. predviđena sredstva za opremanje nemačkih lovaca bombardera „tornado” novim sistemom nuklearnog oružja.
Istovremeno, oni su od nemačkih zvaničnika saznali da će u ovoj bazi 33. eskadron nemačkih taktičkih vazduhoplovnih snaga biti obučavan da koristi američko nuklearno oružje. U emisiji je istaknuto da su još u martu 2010. poslanici Bundestaga većinom glasova dali vladi mandat za pregovore s Vašingtonom o premeštanju američkog nuklearnog oružja sa teritorije Nemačke, što je inače bio deo koalicionog sporazuma prethodne vlade Angele Merkel, koju su činili njen demohrišćanski blok i liberaldemokrate, koje je tada predvodio Gvido Vestervele.
Međutim, umesto uklanjanja 20 američkih nuklearnih bojevih glava, koje se tu nalaze još iz vremena hladnog rata, sada se planira dopremanje novije varijante bombi B-61, koje će biti preciznije. Iako je Berlin svojevremeno najavio da će u toku ove godine povući svoju flotu „tornada”, bez planova da uvede avione koji su sposobni za nošenje američkih nuklearnih bombi, dnevni list „Berliner cajtung” je pre tri godine objavio da je Merkelina vlada ipak u tajnosti odlučila da zadrži u funkciji bar deo „tornada” sve do 2024.
Za nošenje ovog tipa bombi, stručnjaci kažu, sposoban je avion F-35, ali Nemcima je on preskup, pa su odlučili da „tornada” zamene avionima „jurofajter tajfun”.
Iako nemačke vlasti ne žele da komentarišu informacije o „novinama” u bazi Bihel, poslanik Tomas Hitšler, zadužen u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji za odbrambena pitanja, potvrdio je da savezna vlada planira da u narednim godinama uloži oko 112 miliona evra u bazu nemačke vojske u Bihelu.
Prema rečima Vilija Vimera, demohrišćanina koji je u vladama Helmuta Kola bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, modernizacija vojne baze Bihel za nuklearno naoružanje omogućava „NATO-u nove mogućnosti za napad na Rusiju”.
„To je predstavlja svesno izazivanje naših ruskih suseda”, rekao je Vimer u razgovoru za ZDF.
Dnevni list „Frankfurter rundšau” izveštava da Amerikanci za novi model bombi modernizuju šest baza u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Turskoj. Istraživač Federacije američkih naučnika Hans Kristensen za ovaj list kaže da komercijalno dostupne satelitske fotografije pokazuju novi obim građevinskih radova na 12 avionskih hangara u američkoj bazi Avijano u Italiji i 21 hangaru u bazi Indžirlik u Turskoj.
„Specijalna vozila za održavanje oružja su takođe zamenjena i modernizovana”, kaže Kristensen.
Bazu Indžirlik, koja se nalazi u blizini Sirije, američke snage minulih meseci koriste za vazdušne udare na položaje terorista Islamske države u Siriji, dok ih turske snage koriste i za udare na kurdske borce na severu Iraka. Ove aktivnosti se podudaraju sa povećanom ruskom vojnom aktivnošću u sirijskoj bazi Tartus i vojnoj pomoći snagama sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Ova ruska aktivnost nije naišla na odobravanje Amerikanaca, ali je dobila podršku Nemačke. Zvanični Berlin pak nema snagu da se oslobodi američke nuklearne šape na svojoj teritoriji. Štaviše, dokumenta koja je objavio „Vikiliks” ukazala su da se Merkelin spoljnopolitički savetnik Kristof Hojzgen u razgovoru sa kolegama u Vašingtonu distancirao od planova da se američke nuklearne glave izmeste iz Nemačke, iako je to Merkelova 2009. obećala Vesterveleu kada je sa njim sklapala koalicioni dogovor.
„To je još jedan korak, nažalost, veoma ozbiljan, kojim se povećava napetost na evropskom kontinentu”, saopštio je Peskov, ne navodeći koje će konkretne mere preduzeti Rusija.
I dok ruska novinska agencija Interfaks citira jedan vojni izvor koji tvrdi da bi ruski odgovor mogao da bude raspoređivanje balističkih raketa „iskander” u ruskoj enklavi Kalinjingrad, nemačko ministarstvo odbrane ne želi da komentariše navode o raspoređivanju dodatnih 20 američkih atomskih bombi u nemačkoj bazi Bihel, što je otkrio istraživački tim emisije „Frontal 21” drugog kanala nemačkog javnog servisa.
„Informaciju takvog karaktera ne potvrđujemo, ne demantujemo, ne dajemo nikakve informacije, uopšte ne komentarišemo”, izričiti su u ministarstvu odbrane kada je reč o zahtevima novinara da prokomentarišu ove tvrdnje.
I nemački političari se uglavnom ustežu od komentarisanja vesti da u bazi Bihel u pokrajini Rajnland-Pfalc ovih dana počinju pripreme za razmeštanje 20 novih atomskih bombi, koje imaju ukupnu snagu kao 80 bombi bačenih na Hirošimu. Istraživački novinari emisije „Frontal 2” do ove informacije došli su analizirajući dokumente američke vlade o budžetu za ovu godinu. Iz njih se vidi su od trećeg tromesečja 2015. predviđena sredstva za opremanje nemačkih lovaca bombardera „tornado” novim sistemom nuklearnog oružja.
Istovremeno, oni su od nemačkih zvaničnika saznali da će u ovoj bazi 33. eskadron nemačkih taktičkih vazduhoplovnih snaga biti obučavan da koristi američko nuklearno oružje. U emisiji je istaknuto da su još u martu 2010. poslanici Bundestaga većinom glasova dali vladi mandat za pregovore s Vašingtonom o premeštanju američkog nuklearnog oružja sa teritorije Nemačke, što je inače bio deo koalicionog sporazuma prethodne vlade Angele Merkel, koju su činili njen demohrišćanski blok i liberaldemokrate, koje je tada predvodio Gvido Vestervele.
Međutim, umesto uklanjanja 20 američkih nuklearnih bojevih glava, koje se tu nalaze još iz vremena hladnog rata, sada se planira dopremanje novije varijante bombi B-61, koje će biti preciznije. Iako je Berlin svojevremeno najavio da će u toku ove godine povući svoju flotu „tornada”, bez planova da uvede avione koji su sposobni za nošenje američkih nuklearnih bombi, dnevni list „Berliner cajtung” je pre tri godine objavio da je Merkelina vlada ipak u tajnosti odlučila da zadrži u funkciji bar deo „tornada” sve do 2024.
Za nošenje ovog tipa bombi, stručnjaci kažu, sposoban je avion F-35, ali Nemcima je on preskup, pa su odlučili da „tornada” zamene avionima „jurofajter tajfun”.
Iako nemačke vlasti ne žele da komentarišu informacije o „novinama” u bazi Bihel, poslanik Tomas Hitšler, zadužen u vladajućoj Socijaldemokratskoj partiji za odbrambena pitanja, potvrdio je da savezna vlada planira da u narednim godinama uloži oko 112 miliona evra u bazu nemačke vojske u Bihelu.
Prema rečima Vilija Vimera, demohrišćanina koji je u vladama Helmuta Kola bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane, modernizacija vojne baze Bihel za nuklearno naoružanje omogućava „NATO-u nove mogućnosti za napad na Rusiju”.
„To je predstavlja svesno izazivanje naših ruskih suseda”, rekao je Vimer u razgovoru za ZDF.
Dnevni list „Frankfurter rundšau” izveštava da Amerikanci za novi model bombi modernizuju šest baza u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Holandiji i Turskoj. Istraživač Federacije američkih naučnika Hans Kristensen za ovaj list kaže da komercijalno dostupne satelitske fotografije pokazuju novi obim građevinskih radova na 12 avionskih hangara u američkoj bazi Avijano u Italiji i 21 hangaru u bazi Indžirlik u Turskoj.
„Specijalna vozila za održavanje oružja su takođe zamenjena i modernizovana”, kaže Kristensen.
Bazu Indžirlik, koja se nalazi u blizini Sirije, američke snage minulih meseci koriste za vazdušne udare na položaje terorista Islamske države u Siriji, dok ih turske snage koriste i za udare na kurdske borce na severu Iraka. Ove aktivnosti se podudaraju sa povećanom ruskom vojnom aktivnošću u sirijskoj bazi Tartus i vojnoj pomoći snagama sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Ova ruska aktivnost nije naišla na odobravanje Amerikanaca, ali je dobila podršku Nemačke. Zvanični Berlin pak nema snagu da se oslobodi američke nuklearne šape na svojoj teritoriji. Štaviše, dokumenta koja je objavio „Vikiliks” ukazala su da se Merkelin spoljnopolitički savetnik Kristof Hojzgen u razgovoru sa kolegama u Vašingtonu distancirao od planova da se američke nuklearne glave izmeste iz Nemačke, iako je to Merkelova 2009. obećala Vesterveleu kada je sa njim sklapala koalicioni dogovor.
"Pogoršanje odnosa RUS i NATO može biti dugoročno"
Zapad bi trebalo da uzme u obzir da bi pogoršanje odnosa između NATO i Rusije moglo biti dugoročno, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
"Trebalo bi da budemo spremni za situaciju dugoročnog pogoršanja odnosa između Rusije i NATO-a. Alijansa preduzima sve neophodne mere u tom smislu, značajno jačanje naše kolektivne bezbednosti", rekao je Stoltenberg za NTB, prenela je ruska novinska agencija Tass.
Stoltenberg je dodao da je neophodno zauzeti takav stav tako da Rusija shvati, pre ili kasnije, da će dobiti više iz saradnje. nego iz konfrontacije sa NATO-om.
Prema njegovim rečima, odnosi između Zapada i Rusije neće biti, u bliskoj buducnosti, kao što su bili hladnoratovski, ali neće biti ni partnerski.
"Biće nešto između. Neće to biti strateški savez sa Rusijom koji smo želeli, ali neće biti ni povratak na gvozdenu zavesu", rekao je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO se, takođe, ne slaže sa procenom Evropske mreže za liderstvo da je sve veći broj vojnih vežbi Rusije i NATO vodi samo do većih napetosti u odnosima.
"NATO jača svoje prisustvo na istoku i ima više vojnih vežbi samo zato što Rusija koriste vojne snage u Ukrajini. Ova strategija odvraćanja je neophodna bezbednosna garancija za Norvešku i druge članice NATO", rekao je Stoltenberg.
Govoreći o rezultatima svoje prve godine na mestu generalnog sekretara NATO-a, nakon što je preuzeo funkciju posle ostavke Andersa Fog Rasmusena 1. oktobra 2014, Stoltenberg istakao da je međunarodna situacija postala mnogo komplikovanija.
"Od prošle jeseni, kriza u Siriji se samo pogoršala. Osim toga, sada se suočavamo sa izbegličkom krizom u Evropi, a događaji u Ukrajini se takođe, na žalost, ne razvijaju u pravom smeru", rekao je Stoltenberg, bivši premijer Norveške.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=09&dd=27&nav_category=78&nav_id=1044450
Русија је агресор – морамо на њихове границе!
САД – Амерички генерал, главнокомандујући за Европу, Бен Хоџис, изјавио је у интервјуу за портал Брејкинг Дефенс (Breaking Defence) да је Русија спровела „акт агресије“ у Источној Европи, те да је армија САД дужна да сконцентрише снаге у том региону и спречи отпочињање већег конфликта.Уколико Русија прва нанесе удар, САД са својим савезницима мора бити спремна да пружи адекватан одговор, каже генерал Хоџис.
„Донбас је једно од места где Русија може нанети удар“, каже амерички генерал и додаје да „Русија очигледно мисли да може диктирати другим земљама шта да раде“.
Он каже да је војни утицај Русије присутан у Белорусији, Украјини, Грузији и Молдавији. Објашњава да су руске снаге стациониране у Каљининградској области и на Криму уперене против НАТО снага у Балтичком и Црном мору.
„Како би спречили ситуацију у којој ћемо опет гледати „зелене људе“, рецимо у Латвији или Пољској, ми морамо бити присутни тамо.“ -каже генерал Хоџис.
Хоџис заговара што веће повезивање са савезницима, заједничке војне тренинге и све могуће операције којима би НАТО алијанса спречила конфликт са Русијом у Источној Европи.
http://www.pravda.rs/2015/09/26/americki-general-hodzis-rusija-je-agresor-moramo-na-njihove-granice/
ОНИ ЖЕЛЕ ПУТИНОВ ПОРАЗ: Вашингтон спрема удар на Балтику
САД – Све активности спроведене у Украјини и Европи представљају само фазу припрема за удар на Русију у региону Балтика, пише Deutsche Wirtschafts Nachrichten (DWN).
Пентагон је у својој стратегији одредио Балтик као простор на којем ће се супроставити потенцијалном ширењу руске агресије, пише немачки лист Deutsche Wirtschafts Nachrichten (DWN).
Америчка армија спроводи стратешко концентрисање снага на Балтику.
Овај немачки лист се бави тезом „руске агресије у балтичким земљама“ која представља главну мантру прозападних медија, иако у стварности Русија није повукла ни најмањи политички потез који би наговештавао могућност активности Кремља на овим просторима.
Међутим, због потребе антируске пропаганде, евроатлантистички геостратези користе факт да су земље Балтика чланице НАТО алијансе, те означава овај простор као ризичан за избијање сукоба Русије и НАТО алијансе.
Оно што ће Америка покушати је хибридни рат на Балтику, а то значи организовање масовних протеста и активности у информационој сфери.
Америка тежи нападу и сукобу са Русијом на Балтику, пише немачки лист.
Немачки DWN наводи да је „руска претња“ само изговор за НАТО алијансу која жели што више да се рашири у Европи.
Само у Немачкој је стационирано 40 хиљада америчких војника, а нова ширења су у плану за Балтик, наводи Deutsche Wirtschafts Nachrichten (DWN).
Руски председник, Владимир Путин, недавно је, гостујући у Италији, рекао да су приче о Русији као претњи ствар пропаганде, те да руска армија није глобално присутна, није агресивна и није нападачке природе.
„Мислим да само луда особа може помислити да би Русија изненада напала НАТО алијансу.“ – рекао је тада Путин.
http://www.pravda.rs/2015/09/26/oni-zele-putinov-poraz-vasington-sprema-udar-na-baltiku/
Rusi u ogromnom problemu, krpe budžet
Rusija ima ogromne probleme sa punjenjem državnog budžeta, pa je pred njima celi niz mera - od rezanja troškova do povećanja poreza na gorivo.
Ove mere Rusija mora da sprovede kako bi zakrpali sve veću rupu u državnim finansijama.
Ruska privreda, kao i državne finansije, zavise od ceni energenata na svetskim tržištima, koje su od sredine prošle godine u snažnom padu.
Čak pola ruskog državnog budžeta puni se prihodima od nafte. Budžet za sledeću godinu se planira uz cenu nafte od 50 dolara, i deficit budžeta od 3 odsto.
Pre snažnog pada, sredinom 2014. godine, cena nafte kretala se iznad 100 dolara za barel.
Kako bi pokrila manjak u budžetu ruska Vlada je ove godine iz fonda rezervi potrošila 40 milijardi dolara. Međutim, od sledeće godine se ne mogu oslanjati na rezerve. Rusija će morati da prilagod državne finansije novim uslovima, smatra ministar finansija Antona Siluanova.
Osim smanjenja troškova budžeta, Rusija razmišlja o rezanju penzija za 4 odsto, ali i o podizanju starosne granice za odlazak u penziju, iako se neki članovi Vlade tome protive.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=09&dd=26&nav_id=1044105
Ruski štab u Bagdadu
Generalštabovi Rusije, Sirije i Irana organizovali su u Bagdadu Koordinacioni centar za saradnju sa šiitima koje podržava Teheran. Namena centra je mobilizacija šiita i dostavljanje opreme i naoružanja kako bi se efikasnije borili s Islamskom državom.
Prema izvorima američkih medija iz obaveštajnih službi, u radu centra učestvuje nekoliko ruskih generala "ne najvišeg ranga". Pri tom, nije navedeno ništa o učešću iračkih predstavnika u radu centra sa šiitima, muslimanskom verskom grupom koja je pretežna u Iranu, ali ih ima dosta i u Iraku. Osim toga, Irak je poslednjih godina kupio dosta oružja od Rusije, uključujući avione i zavisan je od nabavke rezervnih delova.
Nekoliko dana ranije "Vol strit džurnal" objavio je da su Rusija i Iran pristupili koordinaciji dejstava na teritoriji Sirije, s ciljem očuvanja na vlasti predsednika Bašara al Asada. Međutim, iranski načelnik Generalštaba Ataola Salehi izjavio je da Moskva i Teheran ne pomažu Siriju koordinisano i da svako ima svoj plan dejstava. Vest o Koordinacionom centru u Bagdadu mogla bi da ukaže da se to promenilo.
Isti izvori navode i da je 19. i 20. septembra Rusija prebacila u Siriju 12 jurišnih aviona SU25 i isto toliko frontovskih bombardera SU24. Borbeni avioni su leteli prikriveni teškim transportnim avionima AN124, zbog čega nisu primećeni radarima.
Navodi se da su avioni doleteli preko Irana, gde su sleteli u avio-bazi kod Hamadana zbog dopune gorivom, i Iraka. Odmah potom, primećeni su na pisti aerodroma kod sirijskog grada Latakija, gde Rusi već nedeljama grade vojnu bazu.
Međutim, predstavnik Stejt departmenta Džon Kirbi negira da američki radari nisu registrovali let ruskih aviona.
- Mogu samo da vam kažem da smo to nadgledali s vrlo bliskog rastojanja. I nismo bili neobavešteni o otme šta rade Rusi - izjavio je Kirbi.
Da podsetimo, Rusija je već sa Izraelom formirala Komisiju za koordinaciju dejstava u Siriji. Iza blagog naziva stoji činjenica da komisiju vode zamenici načelnika generalštabova, čiji je zadatak da spreče slučajni sukob ruskih i sirijskih trupa sa izraelskim. Komisija počinje s radom 5. oktobra, ali je tajna gde je sedište.
Veliki planovi
Ruski izvori nisu komentarisali informaciju o formiranju centra u Bagdadu. Međutim, u vreme posete izraelskog premijera Benijamina Netanijahua Moskvi, profesor Univerziteta u Haifi Baruh Gur Gurvic ocenio je da su planovi Moskve na Bliskom istoku daleko većih razmera nego što se smatra.- Rusija planira stabilizaciju na samo Sirije, nego i Iraka. Predsednik Vladimir Putin planira da nastupi u ulozi spasioca država u raspadu i njegova dejstva usaglašena su sa SAD i EU. Prvorazredni zadatak ruskog lidera postala je borba s Islamskom državom - smatra profesor Gurvic.
http://vesti-online.com/Vesti/Svet/521345/Ruski-stab-u-Bagdadu
Нема коментара:
Постави коментар