„Vlast je sistemski udarila na nezavisne institucije”, ustvrdio je ombudsman Saša Janković povodom Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Ovaj pravni akt, usvojen poslednjeg julskog dana u republičkoj skupštini, osporili su i predstavnici drugih nezavisnih institucija koje su njime obuhvaćene: poverenici za informacije od javnog značaja i zaštitu ravnopravnosti i Agencija za borbu protiv korupcije. Za sve njih, odredba po kojoj će morati da za angažovanje novih kadrova traže saglasnost nadležnog parlamentarnog odbora je – protivustavna. Zato su (neuspešno) tražili od predsednika republike da ne potpiše ovaj zakon.
„Svi, pa i nezavisna tela, u toku trajanja fiskalne konsolidacije treba da vode računa o svojim troškovima, jer svi delimo sudbinu ove države”, uzvratila je Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Novi zakon je, kaže ona, oročen do 2018. godine, a nadležni skupštinski odbor odobravaće procedure za zapošljavanje koje će predlagati upravo nezavisne institucije pa će stoga olakšati angažovanje novih ljudi u njima.
U slučaju ove polemike, nije pitanje samo da li vlast nastoji da na ovaj način ograniči rad nezavisnih institucija, već i da li ova rasprava ima i širu, političku pozadinu u svetlu odnosa javnosti i vlasti prema Saši Jankoviću?
Što se tiče prvog pitanja, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je takođe jedan od podnosilaca inicijative Tomislavu Nikoliću, smatra da su reči ministarke Udovički da „svi delimo sudbinu ove države” – „netačne i gotovo cinične”.
„Iz teksta zakona očigledno da su neki organi izuzeti od te ’zajedničke sudbine’. Bilo bi u redu da ministarka objasni na kojim kriterijumima se zasniva ta selektivnost”, kategoričan je poverenik.
Na ovaj aspekt ukazao je i Saša Janković na primeru Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva i Ustavnog suda koji su izuzeti iz zakona, dodajući da je „nepoznato kako su ove tri institucije zaslužile toliko poverenje Narodne skupštine da im se prilikom donošenja zakona omogući da sami sebi određuju broj sudija u Srbiji, tužilaca i zaposlenih u svojim službama”.
Nasuprot tome, Zoran Babić, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Skupštine Srbije, koji će davati saglasnost na nova zapošljavanja u nezavisnim institucijama, kaže za naš list da se ova procedura ne razlikuje od dosadašnje.
„I pre novog zakona, odbor je davao saglasnost o sistematizaciji radnih mesta, iznosu zarada i prijemu novih zaposlenih u nezavisnim regulatornim telima. Svaki dosadašnji zahtev svih nezavisnih organa dobio je pozitivno mišljenje i saglasnost odbora, koji je takve predloge u najkraćem roku stavljao na odlučivanje. Ni jedan jedini nije odbijen. Praksa je stoga pokazala da je ta komunikacija uvek bila na kvalitetnom nivou, a sve naše odluke dostupne su javnosti”, ističe Babić.
S druge strane, zakonodavcu se može spočitati „urođena neustavnost” ovog zakona, sudeći bar po rečima Slobodana Orlovića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. On kritikuje to što će skupštinski odbor, kao „subjekt podzakonskog ranga”, imati nadležnost nad institucijama koje su, poput poverenika, kategorija zakonskog ranga ili pak ustavnog, kao što je zaštitnik građana.
„To je ili laičko mešanje ’baba i žaba’, ili lukava politička namera da vlada sasvim, bespogovorno, zavlada. I to na račun nezavisnosti i samostalnosti tih organa i institucija. Nesuvislo je u isti koš strpati ustavni, nezavisni organ kao što je zaštitnik građana sa nečim što je usluga, služba Narodne skupštine”, uverava Orlović.
Politički analitičar Vladimir Goati izražava i bojazan da li će ovaj zakon biti poštovan jer će ga primenjivati „partijski impregnirani (državni) aparat”.
„Bojim se da ćemo dobiti još jedan stepen deprofesionalizacije institucija na koje se ovaj zakon odnosi. Jer, Srbija je partijska država, u kojoj su stranački plen postala i mnoga, čisto stručna mesta”, navodi Goati.
Za najširu javnost značajan je i politički „sloj” priče, kao odjek kontroverznog Jankovićevog odnosa prema vlasti. Posle „afere pištolj”, u toku koje je ombudsman nezvanično figurirao i kao potencijalni kandidat opozicije na izborima, zaštitnik građana je, čini se, počeo da uspešno sarađuje s premijerom Aleksandrom Vučićem. Da li Janković sada želi da sebe ponovo predstavi kao branitelja nezavisnih institucija i kapitalizuje u političkom smislu oreol „žrtve režima”? Goati odgovara odrično, stavljajući u prvi plan Jankovićevu stručnost.
„Mislim da je Janković bolji pravnik od većine svojih kolega u ostatku državnog aparata i čini mi se da se nikad nije rukovodio sebičnim ciljevima. Smatram i da niko od pravnika iz neposrednog okruženja Tomislava Nikolića – jer, pretpostavljam da je po njihovoj sugestiji predsednik odbio da vrati Skupštini ovaj zakon – nema Jankovićev kapacitet, uprkos tome što među njima ima i onih s naučnim zvanjima”, zaključuje Goati.
„Svi, pa i nezavisna tela, u toku trajanja fiskalne konsolidacije treba da vode računa o svojim troškovima, jer svi delimo sudbinu ove države”, uzvratila je Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Novi zakon je, kaže ona, oročen do 2018. godine, a nadležni skupštinski odbor odobravaće procedure za zapošljavanje koje će predlagati upravo nezavisne institucije pa će stoga olakšati angažovanje novih ljudi u njima.
U slučaju ove polemike, nije pitanje samo da li vlast nastoji da na ovaj način ograniči rad nezavisnih institucija, već i da li ova rasprava ima i širu, političku pozadinu u svetlu odnosa javnosti i vlasti prema Saši Jankoviću?
Što se tiče prvog pitanja, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji je takođe jedan od podnosilaca inicijative Tomislavu Nikoliću, smatra da su reči ministarke Udovički da „svi delimo sudbinu ove države” – „netačne i gotovo cinične”.
„Iz teksta zakona očigledno da su neki organi izuzeti od te ’zajedničke sudbine’. Bilo bi u redu da ministarka objasni na kojim kriterijumima se zasniva ta selektivnost”, kategoričan je poverenik.
Na ovaj aspekt ukazao je i Saša Janković na primeru Državnog veća tužilaca, Visokog saveta sudstva i Ustavnog suda koji su izuzeti iz zakona, dodajući da je „nepoznato kako su ove tri institucije zaslužile toliko poverenje Narodne skupštine da im se prilikom donošenja zakona omogući da sami sebi određuju broj sudija u Srbiji, tužilaca i zaposlenih u svojim službama”.
Nasuprot tome, Zoran Babić, predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Skupštine Srbije, koji će davati saglasnost na nova zapošljavanja u nezavisnim institucijama, kaže za naš list da se ova procedura ne razlikuje od dosadašnje.
„I pre novog zakona, odbor je davao saglasnost o sistematizaciji radnih mesta, iznosu zarada i prijemu novih zaposlenih u nezavisnim regulatornim telima. Svaki dosadašnji zahtev svih nezavisnih organa dobio je pozitivno mišljenje i saglasnost odbora, koji je takve predloge u najkraćem roku stavljao na odlučivanje. Ni jedan jedini nije odbijen. Praksa je stoga pokazala da je ta komunikacija uvek bila na kvalitetnom nivou, a sve naše odluke dostupne su javnosti”, ističe Babić.
S druge strane, zakonodavcu se može spočitati „urođena neustavnost” ovog zakona, sudeći bar po rečima Slobodana Orlovića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. On kritikuje to što će skupštinski odbor, kao „subjekt podzakonskog ranga”, imati nadležnost nad institucijama koje su, poput poverenika, kategorija zakonskog ranga ili pak ustavnog, kao što je zaštitnik građana.
„To je ili laičko mešanje ’baba i žaba’, ili lukava politička namera da vlada sasvim, bespogovorno, zavlada. I to na račun nezavisnosti i samostalnosti tih organa i institucija. Nesuvislo je u isti koš strpati ustavni, nezavisni organ kao što je zaštitnik građana sa nečim što je usluga, služba Narodne skupštine”, uverava Orlović.
Politički analitičar Vladimir Goati izražava i bojazan da li će ovaj zakon biti poštovan jer će ga primenjivati „partijski impregnirani (državni) aparat”.
„Bojim se da ćemo dobiti još jedan stepen deprofesionalizacije institucija na koje se ovaj zakon odnosi. Jer, Srbija je partijska država, u kojoj su stranački plen postala i mnoga, čisto stručna mesta”, navodi Goati.
Za najširu javnost značajan je i politički „sloj” priče, kao odjek kontroverznog Jankovićevog odnosa prema vlasti. Posle „afere pištolj”, u toku koje je ombudsman nezvanično figurirao i kao potencijalni kandidat opozicije na izborima, zaštitnik građana je, čini se, počeo da uspešno sarađuje s premijerom Aleksandrom Vučićem. Da li Janković sada želi da sebe ponovo predstavi kao branitelja nezavisnih institucija i kapitalizuje u političkom smislu oreol „žrtve režima”? Goati odgovara odrično, stavljajući u prvi plan Jankovićevu stručnost.
„Mislim da je Janković bolji pravnik od većine svojih kolega u ostatku državnog aparata i čini mi se da se nikad nije rukovodio sebičnim ciljevima. Smatram i da niko od pravnika iz neposrednog okruženja Tomislava Nikolića – jer, pretpostavljam da je po njihovoj sugestiji predsednik odbio da vrati Skupštini ovaj zakon – nema Jankovićev kapacitet, uprkos tome što među njima ima i onih s naučnim zvanjima”, zaključuje Goati.
objavljeno: 09.08.2015
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Zastitnik-gradjana-i-deljenje-sudbine-drzave.lt.html
Нема коментара:
Постави коментар