Traćenje vremena

Autorski tekst Kenana Hajdarevića, člana Predsedništva LDP, za dnevni list "Danas": "Neophodno je potpuno jasno distanciranje od pogubne varijante vojne i bezbednosne neutralnosti, što se na Zapadu čita kao put u ruski zagrljaj." Vreme je kategorija koju su ustanovili ljudi kako bi merili svoje trajanje i planirali svoje postupke. Životi su nam uronjeni u vreme. U vreme su nam smeštena društva i države. Sve vezano za naše egzistencije smešteno je u realno vreme. Ako vreme poštujemo, ako ga znamo ceniti i ako svoje postupke uskladimo sa njim, kvalitetnije i predvidljivije živimo. Vreme ne čeka. Ono se troši i neobnovljiv je resurs. Čemu ovo lamentiranje nad pojmom vremena? Desecima godina naše društvo, država i institucije traće vreme. To znači da ga traćimo i svi pojedinačno, bar u meri koliko to zavisi od opštih uslova. Da ga neko traći u naše ime. Ovih dana, nedelja i meseci, bili smo u prilici da se podsetimo završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Od toga je proteklo ravno dvadeset godina. Kako smo iskoristili to vreme, videli smo dobro u međudržavnim prepucavanjima. Ratovi, kao da su nastavljeni drugim sredstvima, naše zaostajanje za razvijenim svetom se smanjuje, a kvalitet naših života u odnosu na taj svet beleži stalno opadanje. Mora li to tako biti? Ne mora, a rekao bih i ne sme. Pa zašto je onda tako? Zato što traćimo vreme i što smo, kao društva zagledani unazad, što hoćemo popravljati prošlost umesto da popravljamo sadašnjost i otvaramo izglede za budućnost. Glasovi razuma u našem društvu i društvima u okruženju, utišani su i slabašni. Nalog je vremena da ti glasovi, postupci i geste razuma stignu u prvi plan. Da se raskine sa ukupnom praksom tragičnih devedesetih, jer nas je upravo ta praksa prikovala za dno. Šta nam je raditi i u kom pravcu moramo usmeriti političke i društvene aktivnosti? Politički je neophodno, što je moguće brže, rešiti pitanje Kosova. Više se, ni za najveće političke demagoge, ne postavlja pitanje da li je ono nezavisno. Potrebno je, što je moguće pre, odnose između Srbije i Kosova dovesti na uređeni nivo saradnje, gde te dve zajednice neće jedna drugoj biti smetnja nego podrška. Potrebno je istorijsko pomirenje i definisanje nove politike saradnje, a ne sukoba, ratova, stradanja i saplitanja. Neophodna je dalje, jasna politika prema BiH. Srbija, a i Srbi u BiH, bar u meri u kojoj Srbija može uticati na njihovu politiku, ne smeju biti prepreka konstituisanju BiH kao funkcionalne države i istinskog partnera u regionu i evropskoj perspektivi. Od najvećeg su značaja za BiH i Srbiju, za svakog građanina tih zemalja, dobri, iskreni i kvalitetni međudržavni odnosi. To je nužno iz više razloga, a najviše zbog toga da se zajedno pobedi siromaštvo sa obe strane Drine. Neophodno je, nadalje, potpuno jasno distanciranje od pogubne varijante vojne i bezbednosne neutralnosti, što se na Zapadu čita kao put u ruski zagrljaj. Srbija je evropska zemlja, i u tom pogledu ne može sedeti na dve stolice. Godine gubimo negirajući očigledno i robujući predrasudama najkonzervativnijih delova društva, ili nasedajući na populizam neproduktivnih političara - populista. Dakle, Srbija mora jasno ne samo reći, nego odmah preduzeti korake vezane za članstvo u NATO savezu. Svaki izgovor koji bi išao kontra toga je širenje teške iluzije i realna aktivnost protiv istinskih interesa naše države. Članstvo u NATO garantuje stabilnost i dugotrajni mir, a bez toga nema razvoja i nema uspešne ekonomije. Govori se sve glasnije da nam izbori nisu daleko. Pominje se kraj ove ili početak naredne godine. Biće jako važno čuti šta će stranke i političari zastupati po pitanjima koje sam pomenuo. Svi oni koji u prvi plan ne stave popravljanje odnosa u regionu, rešavanje kosovskog pitanja, konstruktivnu politiku prema funkcionalnoj BiH, članstvo u NATO i odustajanje od proruske iluzije, zapravo će se zalagati za daljnje traćenje vremena i guranje Srbije dublje u civilizacijsko zaostajanje.


http://istina.ldp.rs/Vesti/19034/Tracenje-vremena.shtml