Svi su zaboravili gde je Putin najtanji, tu treba udariti najjače!

Umland je nemački politikolog i istoričar i stariji naučni saradnik Instituta za evroatlantsku saradnju u Kijevu
Zapad bi protiv Rusije trebalo da uvede naftni embargo, jer bi to bilo mnogo efikasnije nego postojeće sankcije, smatra Andreas Umland. Umland je nemački politikolog i istoričar i stariji naučni saradnik Instituta za evroatlantsku saradnju u Kijevu, kao i glavni urednik serije knjiga "Sovjetska i postsovjetska politika i društvo".
To bi isto sprečilo dalju ofanzivu Rusije u Ukrajini, koja bi mogla ozbiljno ugroziti bezbednost Evrope, objašnjava Umland.
- Mnogi ponekad zaboravljaju da je Zapad i dalje najveći trgovinski i investicioni partner Rusije. Sadašnje sankcije zabranjuju izvoz u Rusiju ograničenog broja usluga i tehnologija, ali pritom ne zahvataju veći deo ruske trgovine sa Zapadom. Između ostalog, sankcije ni na koji način ne ograničavaju izvoz ruskih energetskih resursa u Evropsku uniju  - kaže Umland.
Umland objašnjava da je glavni artikl u ruskom izvozu energenata i dalje sirova nafta, a ne prirodni gas i da oko 40 odsto državnog proračna Rusije čine prihodi od izvoza sirove nafte, dok od prirodnog gasa prihodi čine manje od 10 odsto.
Umland tvrdi da bi zabrana uvoza ruske nafte u Evropu ozbiljno uticala na Rusiju, koja se od toga ne bi uspela tako lako oporaviti. - Naravno, Rusija može naći načine da svoju naftu izvozi u druge zemlje. Ali barem izvesno vreme Moskva će imati ozbiljne teškoće logističkog, infrastrukturnog, pravnog i finincijskog karaktera, trudeći se da kupcima van Evrope dostavi značajnije količine nafte - poručuje Umland.

http://www.kurir.rs/planeta/dosetio-se-nemacki-istoricar-svi-su-zaboravili-gde-je-putin-najtanji-tu-treba-udariti-najjace-clanak-1885143

Doživotni Putin

Ruska politička filijala koja u Srbiji rovari protiv Srbije pod firmom Fond strateške kulture, povremeno, u svojstvu medija registrovanog u Srbiji, sroči koju odurnost i na račun srpskih partnera iz inostranstva, u potuljenoj nameri da Srbija još dugo bude moneta za potkusurivanje onog međunarodnog spletkaroša koji će skončati u sopstvenom paklenom naumu
Iz tih plitkoumnih pobuda koje prolaze još samo kod najvećih proruskih bednika koje je iznedrila ova zemlja, izvesni Boris Stepanov, civilno lice u propaga(n)dnoj službi KGB, dobio je zadatak da “pljucne”, površno i tupavo, po nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, u imbecilnom tekstiću gde i naslov “Angela Merkel – večiti kancelar” odaje proruskog retarda koje nije u stanju da razazna žensko lice.

“Respektabilni nemački žurnal Špigl je ovih dana objavio informaciju da kancelar SRN Angela Merkel namerava da učestvuje i na sledećim izborima. Ako je to stvarno istina, u tom će slučaju gospođa Merkel da se za svoj položaj kandiduje i četvrti put. Da podsetim da je Angela Merkel na čelu ministarskog kabineta od 2005.godine. Deset godina na vlasti uopšte nije malo”, piše redov Stepanov, sugerišući da ovde imamo posla sa vlastodrškinjom koju podržavaju SAD, “koje će Merkelovu ostaviti na vlasti još desetak godina”.

Prihvatajući se zadatka da za potrebe Službe napiše par idiotarija toliko svojstvenih Novorusima, Stepanov je, međutim, prevideo autoritarnu perverziju oličenu i u liku i u delu Vladimira Vladmiroviča Putina, koja rečito govori o prirodi nedemokratskog i nenarodnog, a zločinačko-tajkunskog režima u porobljenoj Rusiji.

Naime, jednostavnim uvidom u biografiju ruskog, a džepnog “Džejms Bonda”, čak je i Boris Stepanov mogao uočiti da njegov omiljeni kagebeovac, već 16 (šesnaest) godina ne silazi s vlasti, odnosno sa grbače ruskog naroda, zloupotrebljavajući naizmenično funkcije predsednika i premijera Ruske federacije, da nijednog dana ne bude bez zakonodavne, izvršne, sudske, vojne, policijske i tajnopolicijske vlasti.

Vladimir Putin je prvi put postao premijer Rusije 16. avgusta 1999. godine i na toj poziciji ostao do 7. maja 2000. godine. Poslednji dan premijerske funkcije bio je ujedno i prvi dan na mestu predsednika Rusije, funkcije koju je obavljao do 7. maja 2008. godine. Već narednog dana, 8. maja 2008. opet se pretvorio u premijera i u tom pojavnom obliku bitisao do 7. maja 2012. godine. Kao nepopravljivi ovisnik o vlasti, istog tog dana, 7. maja 2012. još jednom se, u trećem mandatu, promovisao u predsednika Rusije na neodređeno vreme.

To što je u međuvremenu izvršio jednu od najnepravednijih preraspodela kapitala u istoriji prvobitnih akumulacija, što je rusku privredu zadržao na primordijalnom nivou izvoza sirovina, što je pohapsio i pobio sve potencijalne političke protivnike, što je otpočeo agresiju na suverenu državu, što je zapodenuo novi hladni rat, za Borisa Stepanova nisu dovoljni razlozi da se bavi bedom iz sopstvenog dvorišta, a ne nemačkom kancelarkom kojoj sasvim dobro ide i koja tu ne namerava ništa da menja.

http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/124184-Doivotni-Putin.html 

Putin Mila ruši sankcijama

Podgorica je na pragu da skupo plati pridruživanje sankcijama Zapada protiv Rusije pošto Kremlj sprema bolne kontramere usmerene pre svega protiv turizma, ali i drugih privrednih oblasti, što bi moglo da dovede do pada BDP do 10 odsto i ozbiljno zaljulja režim Mila Đukanovića.

Crna Gora je sankcije Rusiji uvela još prošle godine, ali Kremlj nije reagovao. Tada se predsednik Filip Vujanović izvinio i predstavio gotovo kao nevina žrtva. Uveravao je da je ljubav prema Rusiji bezgranična, ali da je Crna Gora na putu u EU i da očekuje poziv u NATO na samitu u Velsu u decembru prošle godine, što se nije dogodilo.
Moskovske novine Vujanovićev nastup ocenile su kao lukavstvo. Navođene su reči izvora iz diplomatskih krugova da se Crna Gora predstavljala kao iskreni prijatelj, ali da se istovremeno trudila da istisne svaki vid ruskog uticaja u korist EU i NATO-a, a da pri tom zagrabi što više novca iz Moskve. Kao primer istaknuto je da je Kombinat Aluminijuma Podgorica, najveće preduzeće u republici, oduzet od ruskog tajkuna Olega Deripaske i ponovo stavljen u prodaju.

Investicije na ledu

Ruski biznismeni uložili su značajan kapital u CG, oko dve milijarde evra. Ocenjuje se da će takve investicije ubuduće izostati, što će obrisati rast crnogorskog turizma, ali i nadu u povećanje izvoza mesa, voća i povrća. To bi slabašnu crnogorsku poljoprivredu zadržalo tamo gde jeste.

- Sem toga, policija ne žuri da rasvetli pljačke ruskih kuća, a ima i masovnih prevara vezanih za nekretnine, gde su žrtve naši državljani. Takođe, Rusima zabranjuju ulazak u Crnu Goru pod lažiranim razlozima i u odsustvu preuzimaju njihov biznis - navodili su ruski diplomatski izvori.
Sada je Podgorica produžila režim sankcija Rusiji, a premijer Dmitrij Medvedev predložio je proširen spisak zemalja na koje se odnose kontrasankcije i na njemu je i Crna Gora. Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, izjavio je da "pretpostavlja da će predsednik da prihvati predlog premijera." Uz sve to dogodila se oštra rasprava poslanika u Dumi, gde se s prezirom govorilo o Crnoj Gori.
Izvori "Rosijske gazete" kažu da u predviđene kontramere u prvom redu spadaju ukidanje letnjih čarter letova, bezviznog režima i bescarinske trgovine. Naime, više od 20 odsto crnogorskog BDP čine posredni i neposredni prihodi od turizma, a trećinu turista upravo ruski državljani.

http://vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/510491/Putin-Mila-rusi-sankcijama

Raskinut ugovor o prodaji Mistrala, Francuska vratila novac Rusiji

PARIZ - Ruske vlasti objavile su u srijedu da je raskinut ugovor o prodaju francuskih nosača helikoptera Mistral Rusiji i da je Francuska već vratila novac koji je Moskva prema ugovoru ranije uplatila.

Ruski predsjednik Vladimir Putin i francuski Francois Hollande su donijeli zajedničku odluku o poništenju ugovora, naglasio je Kremlj u priopćenju nakon telefonskog razgovora dvojice predsjednika u srijedu. Jedan ruski izvor je naveo u utorak da će ruski stručnjaci otići u rujnu u Francusku rastaviti i odnijeti opremu za komunikaciju s dva broda, prenosi agencija Tass.
Nakon osam mjeseci intezivnih pregovora to je završetak spora nastalog zbog neisporuke dva francuska broda Rusiji, zbog ukrajinske krize i zapadnih sankcija Moskvi.
Nakon telefonskog razgovora Putina i Hollandea novinska služba ruskog predsjednika je navela da Moskva drži da je pitanje Mistrala zaključeno, prenosi AFP, a Elizejska palača je dodala da će Rusiji osim novca biti vraćena i sva oprema uložena u brodove.
Prema priopćenju Elizejske palače "Francuska će imati puno vlasništvo nad brodovima i slobodno će moći njima raspolagati".
Ugovor o kupoprodaji "Mistrala" vrijedan 1,2 milijarde eura, koji je potpisala francuska kompanija DCNS/STX s ruskom vojnom izvoznom korporacijom "Rosoboroneskprt" 2011., predviđao je isporuku dva francuska nosača helikoptera Rusiji, od kojih je jedan trebalo biti isporučen 2014., a drugi 2015..
Pariz je u studenom 2014. zamrznuo ugovor kada je Zapad Moskvi uveo sankcije zbog uplitanja u sukob u istočnoj Ukrajini.

http://rs.seebiz.eu/raskinut-ugovor-o-prodaji-mistrala-francuska-vratila-novac-rusiji/ar-116968/

Kraj ruskog eldorada za Švajcarce

Od jula 2014. do jula 2015. Švajcarska je izvezla 1.722 tone mesa u Rusiju, što je 10 puta više nego godinu
ranije, pokazuju podaci Federalne uprave carina, a prenosi švajcarski list 24 sata.
Sličan trend, kako se navodi, pokazuje i izvoz voća, povrća i mlečnih proizvoda, uz četiri puta veći obim u drugoj polovini 2014. u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.

Međutim, s padom rublje od decembra prošle godine i jačanjem franka mesec dana kasnije, švajcarski proizvodi za rusko tržište postali su skupi, objašnjavaju iz Udruženja proizvođača mesa i Udruženja u sektoru voća i povrća.

Dodaju da su švajcarski proizvodi na ruskom tržištu pod jakim pritiskom konkurencije iz Turske, Irana i Kine. I to, kako navode, nije jedini razlog poskupljenja.

U maju 2015. ruske vlasti otkrile su tone mesa koje su ušle u njihovu zemlju sa švajcarskim deklaracijama, a zapravo poreklom iz zemalja Evropske unije.

Od tada su administrativne procedure, čiji je cilj sprečavanja takve pojave, postale znatno složenije, kako za proizvođače mesa, tako i za proizvođače voća i povrća, što je dovelo do povećanja troškova izvoza i dodatnog poskupljenja proizvoda za rusko tržište.

U vezi s tim, iz ovih udruženja ističu da je pozitivan izvozni trend prema Rusiji kratkog daha i da meso uvezeno iz Švajcarske nema veći značaj za Ruse, budući da učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnoj potrošnji.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=08&dd=05&nav_id=1023764