- Ja sam jedini u porodici sposoban da radim, ali ne mogu da pronađem posao. Majka mi je psihijatrijski bolesnik i otac mi je bolestan, a brat ide u srednju školu. Živimo od 3.000 dinara socijalne pomoći i to je sve, sa suzama u očima priča Nedić za “24 sata”.
Ceo dan je sedeo na pljusku sa polomljenim kišobranom, mokrim nogama i suzama u očima.
Ovaj mladić završio je srednju medicinsku školu sa odličnim prosekom. Upisao je fakultet, ali je morao da ga napusti zbog teške situacije u kojoj se nalazi.
- Preplakao sam čitav mesec kada sam saznao da su mi roditelji radno nesposobni. Sve se svalilo na moja leđa, moj san je pao u vodu i sve što mi je preostalo je da pronađem izlaz iz tunela, objašnjava ovaj mladić.
Kaže da je poslao biografiju na više od 40 adresa, ali pozitivan odgovor, nažalost, nije dobio. Neko vreme je radio na građevini fizičke poslove, ali ni tu mu se nije posrećilo.
- Radio sam po 12 sati dnevno za 10.000 dinara mesečno teške fizičke poslove. Sa tim novcem ne mogu da prehranim porodicu. Užasno se osećam kada vidim da ljudi iz moje škole sa mnogo lošijim prosekom dobijaju posao, a ja kad tražim, kažu da nema mesta, priča ovaj Pančevac.
Dodaje da se ne stidi nijednog posla, radio bi šta god da mu se ponudi, samo da može da prehrani porodicu i sebe.
Dok je nemoćan sedeo ispred pančevačke bolnice, pored njega su prolazili bez reči. Mnogi se čak nisu ni osvrnuli. Samo je zamenik direktora bolnice rekao da će pokušati da mu pomogne, rekao je Nedić.
Na tabli piše:
“ŠTRAJKUJEM GLAĐU jer u pančevačkoj bolnici ne mogu da dobijem posao zbog maminih i tatinih sinova, veza i vezica i onih koji plate radno mesto da prehranim bolesne roditelje i maloletnog brata! Neću milostinju hoću i ja da radim!”
Izvor: 24 sata
http://www.teleprompter.rs/strajkujem-gladu-zbog-maminih-i-tatinih-sinova-necu-milostinju-hocu-da-radim.html
Нема коментара:
Постави коментар