Putinov režim će se pocepati po šavovima

Piše: Oksana Lisna (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Ukraine -- Russian oppositionist, a political scientist Pavel Mezerin, 16Mar2015

Rusija će se uskoro suočiti s velikim promenama društvenih i političkih prilika. Ekonomska kriza, iscrpljivanje finansijskih resursa i nelegalno prolongiranje predsedničkog mandata Vladimira Putina, stvoriće napetost koja će u krajnjem ishodu biti fatalna po Kremlj. Dok ukrajinske političke elite nisu svesne mogućeg uticaja na procese u Rusiji, vladajuća ruska kasta bliska Putinu radi sve kako bi u političkoj igri ostalado kraja, inače je čeka doživotna robija ili opštenarodni Pavlo Mezerin.
bunt. To su prognoze koje je s Radijom Svoboda podelio ruski opozicionar, politolog
"Moje prognoze su da će do tektonskih previranja doći za otprilike 4 do 5 godina. Uzimajući u obzir trenutne cene nafte, ekonomski resursi biće dovoljni za dostojan život građana tokom četiri ili pet godina. Istovremeno se bliži i polovina drugog, tj. “četvrtog”, predsedničkоg mandata Vladimira Putina. Uslediće pitanje o legalnosti njegove vlasti.
Putin će legalno moći da produži funkciju jedino ako Rusiju pretvori u monarhiju,a sebi da ime Vladimir Prvi ili nešto slično. Ekonomska kriza se zbog ovih okolnosti nadovezuje na krizu legitimiteta ruske vlasti. Ruska Federacija će neizbežno početi da slabi iznutra. Tokom naredne tri godine se najverovatnije ništa neće desiti. Rusija će voditi politiku izolacije i gradiće “nevidljivi, veliki zid”, da bi se, tobože, zaštitila od neprijatelja. Ljudi sve to mogu dugo da trpe ako im od jutra do mraka budete pričali da u osnovi svega leži velika ideja.

RSE: Kako zapravo razmišlja rusko društvo i zašto su građani pokleknuli pred takvom propagandom?

 

Mezerin: Svaki psiholog će vam reći da ni u jednom društvu nema više od 10 do 15 posto ljudi koji misle samostalno, ostatak predstavljaju oni koji su se prepustili psihološkom pritisku propagandističke mašine. Samo u ХХ veku ima bezbroj takvih primera i oni su nam svima veoma dobro poznati. Trenutno se nešto slično dešava u Rusiji, ali procesi u njoj su mnogo složeniji. Većina ljudi se pretvara u stanovnike koji ne žele da rizikuju, boje se i deluju po principu “stojimo po strani”, “moja domovina je moja porodica”, “ništa ne vidim, ništa ne čujem”. Međutim, sve će se dosta brzo promeniti kada događaji dođu do vrhunca. Tako je bilo za vreme raspada Sovjetskog Saveza, tako je završila nacistička Nemačka, fašistička Italija i svi totalitarni režimi ХХ veka. Tako će biti i ovaj put. Stoga su sve one brojke o 85 do 90 procenata podrške Putinu veoma uslovne. Ipak, građanima je veoma teško da se suprotstavljaju propagandističkoj mašini. Za običnog čoveka je strašno da bude u manjini. Stoga, se čak i oni koji misle svojom glavom, boje javno da iskažu svoje stavove.

RSE: Šta je Rusiji krajnji cilj u ratu na istoku Ukrajine i kakve poteze možemo da očekujemo?

 

Mezerin: Postoji interes Rusije kao centralizirane države ili, recimo, kao imperije u bilo kom obliku. Ova ideologija je nekoliko vekova stara i ona može da postoji samo u ovakvim okolnostima. Kada Rusija izgubi svoju imperijalnost odmah će prestati da bude centralizovana, i uopšte jedinstvena. Ona će biti geopolitička jedinica sve dok bude kontrolisala velike teritorije u Evropi i Aziji. Ovi procesi ne zavise od društvenih stavova. Ruska politička elita na čelu s Vladimirom Putinom takođe nameće svoje interese i za nju više nema povratka. Ako predstavnici elite izgube vlast, čeka ih minimum doživotna robija, maksimum opstrukcije, moglo bi se pojednostaviti – gnev naroda. Oni to odlično znaju і poradiće na tome da ostanu večno na vlasti. Da bi se to postiglo treba da se ljudima odvlači pažnja na veštačke, mitološke probleme, da niko ne bi postavljao suvišna pitanja. Globalni і konkretan ljudski interes se poklopio, і to je bio razlog za radikalne akcije. Glavna žrtva takvih procesa postala je Ukrajina. Još je Zbignjev Bžežinski, američki politolog poljskog porekla, rekao da bez Ukrajine Rusija ne može da se realizuje, čak ni kao regionalna država. Tek kada Ukrajina konačno uzmakne i vrati se kući u Evropu, politički događaji u Rusiji će se suštinski ubrzati. Toga se i boji rukovodstvo Kremlja. I sudbina Ukrajine zavisi od ovih procesa, ali političke strukture ukrajinske elite to ne shvataju. Oni se uopšte ne trude da utiču na unutrašnjo političke procese u Rusiji, a od njih zavisi brzina kojom će Ukrajina postati punopravni deo Evrope i povratiti izgubljene teritorije.

RSE: Kako ocenjujete delovanje ukrajinskih vlasti?

 

Mezerin: Na žalost, ukrajinska vlast veoma često zavisi od hitnih potreba društva, zato je i primorana da se bavi populizmom, popularnim i neefikasnim ekonomskim potezima koji takođe imaju populistički karakter, a demokratski procesi su tek u začetku. Društvo se još uvek samo navikava na slobodu, na život u uslovima demokratije i odgovornog izbora.
Prema savremenim ukrajinskim političarima se možemo odnositi na različite načine. Iskreno govoreći, poteze i liniju predsednika Ukrajine Petra Porošenka razumem i pre ću mu reći “da” nego “ne”. А premijer Arsenij Jacenjuk je očigledno zastranio, zaglavio se u dugovima i korupciji. Njega su, prema mnogim izvorima, veoma precenili ozbiljni svetski finansijski krugovi. Ali, ja sam ipak optimista i verujem da se Ukrajina nalazi na pravom putu i da se transformiše u pozitivnom pravcu.

RSE: Kakvu ulogu imaju Evropa i SAD u ukrajinsko-ruskim odnosima?

 

Mezerin: Podrška Evrope je nesumnjivo na strani Ukrajine. To je pre svega zahvaljujući centralnom i istočnom delu, tj. zemljama koje znaju što je ruska agresija i sovjetska aneksija, odnosno okupacija. One imaju punopravni glas u jedinstvenoj Evropi i istinski pomažu Ukrajini. Zapadne države nemaju tu vrst  spoznaje, stoga su pragmatičnije і važna im je samo određena ekonomska korist. Daleka Moskva ih malo brine. Danas su veoma uticajne i Sjedinjene Američke Države. Tamo sve zavisi od administracije predsednika Baraka Obame koji je biran u potpuno drugačijoj političkoj atmosferi. Uveren sam da će retorika sledećeg predsednika SAD і Kongresa biti oštrija u odnosu na Kremlj i ustrajnija da zajedno s Evropom odbrani ukrajinske interese.

RSE: Ispričajte nam više o svom radu u Sankt Peterburgu i o razlozima vašeg dolaska u Ukrajinu?

 

Mezerin: Ukrajinu sam prvi put posetio 2004. godine, u jeku “narandžaste revolucije”. Dešavanja u Kijevu me nisu previše zainteresovala, a došao sam kao predstavnik međunarodne organizacije koja je na izbore slala posmatrače. Kasnije je ova organizacija od mene tražila da falsifikujem izbore u korist Viktora Janukoviča. Nakon što sam se posvađao sa celim rukovodstvom, odlučio sam da ostanem još neko vreme u Kijevu. Zaintrigirao me je cjelokupni proces i nastavio sam da se interesujem za političke prilike .I tako sam gotovo 10 godina radio na relaciji između St Peterburga і Ukrajine. Poslednjih pet godina sam većinu vremena proveo u Ukrajini.  Međutim, kasnije mi je istekao ugovor i ja sam, stavivši na papir sve “za” i “protiv”, odlučio da se vratim u Sankt Peterburg.  Prijatelji su me pozvali da radim s ruskom opozicijom. Sada se oni bave jačanjem infrastrukture partije “PARNAS” Borisa Njemcova.
Kad sam se vratio u Rusiju, nakon praktično neprekidnog trogodišnjeg boravka u Ukrajini, malo sam izgubio osećaj za realnost, a sama Rusija se za te tri godine toliko promenila da se nije mogla prepoznati. Počela su prva ozbiljnija previranja, prva zaoštravanja. Razumljivo, ja sam odmah dospeo pod nadzor Odeljenja za borbu s ekstremizmom Federalne službe bezbednosti Rusije. Nekoliko puta sam imao telefonske razgovore koji me ni na šta nisu obavezivali, tipa: “Gospodine Mezerine, šta ste hteli da kažete ovim tekstom? A šta znače ove vaše reči? Da li biste nam to razjasnili?” Ja sam se pozivao na zakon i rekao sam da ako neko sa mnom želi da razgovara čekam zvaničan poziv. Naravno, od samog početka ovi razgovori nisu bili šala, ali u početku nisu izazivali neko naročito uzbuđenje.
Pravi problemi počeli su s početkom dešavanja na kijevskom Majdanu, u novembru 2013. Od decembra do januara sam dao nekoliko velikih intervjua ruskim opiozicionim medijima і to je bilo dovoljno. Već početkom februara uporno su me pozivali na razgovor u Odeljenje borbe s ekstremizmom. No, susret s njima imao sam pored metroa. Vodili smo veoma žestoku raspravu і sve se završilo time da su mi predočili fasciklu s podacima o mome raduu Ukrajini, naročito u Lavovu, informacije o mojoj porodici i tako dalje. Dakle, ozbiljno su se pripremili. Ja sam naravno izrazio negodovanje, a oni su se pozdravili sa mnom i obećali da ću imati ozbiljnih problema.
Porazgovarao sam s advokatom i kolegama i svi su mi predložili da se privremeno sklonim u inostranstvo. Imao sam samo jednu mogućnost – Ukrajinu, zato sam se veoma brzo našao u Kijevu , i na Majdanu dospeo sam u žižu najžešćih događaja tokom februara 2014. Napravio sam nekoliko reportaža za opozicione sanktpeterburške medije, a zatim su se događaji odvijali tolikom brzinom da sam u martu primio poziv od advokata koji mi je saopštio da je doneta odluka o pokretanju krivičnog postupka protiv mene. To je značilo da bi mogao biti uhapšen u slučaju prelaska granice Rusije ili Belorusije.
Od tada je prošlo već godinu i po dana, і pitanje o mom povratku za sada nije aktuelno. Stoga sada praktično živim između Kijeva i Lavova. Većinu vremena provodim u Lavovu. Ove godine su obilovale događajima, stoga za mene Ukrajina više nije “inostranstvo”, već druga domovina koju veoma dobro poznajem. Planiram svakako da se vratim da živim u Sankt Peterburgu, ali realan sam і shvatam da Putinov režim neće pasti sutra, niti prekosurtra, već je to proces koji će trajati nekoliko godina.


http://www.slobodnaevropa.org/content/putinov-rezim-ce-se-kroz-pet-godina-pocepati-po-savovima/27197813.html

Putin spreman da se sastane s Obamom

U današnjoj izjavi za rusku televiziju Lavrov je rekao da će Putin, ako Obamina adminstracija ponudi sastanak, taj predlog "konstruktivno razmotriti"
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nagovestio je danas da bi predsednik Vladimir Putin bio spreman da se sastane s američkim predsednikom Barakom Obamom ako SAD žele da razgovaraju.

Putin i Obama nisu imali ni jedan bilateralni satanak od kada je Rusija pripojila krimsko poluostrvo u martu 2014. i od kada je podržala separatistički pokret na istoku Ukrajine koji je prerastao u vojni sukob.

Putin putuje u Njujork krajem septembra da govori u Generalnoj skupštini UN.

U današnjoj izjavi za rusku televiziju Lavrov je rekao da će Putin, ako Obamina adminstracija ponudi sastanak, taj predlog "konstruktivno razmotriti".


http://akter.co.rs/25-politika/137582-putin-spreman-da-se-sastane-s-obamom.html

Evropski reditelji mole Putina da pusti Olega Sencova na slobodu 

Grupa uglednih evropskih filmskih stvaralaca, među kojima su Vim Venders, Stiven Daldri, Agnješka Holand
i Majk Li, pozvala je ruskog predsednika Vladimira Putina da naredi puštanje ukrajinskog reditelja Olega Sencova kome se danas nastavlja suđenje u Rusiji zbog „zločina terorističke prirode” uz moguću kaznu do 20 godina zatvora. 

Oleg Sencov (39) je samohrani otac dvoje dece koji je vodio kompjuterski klub dok nije doživeo uspeh nagrađivanim rediteljskim prvencem „Gamer” 2011. što mu je omogućilo da snima puno radno vreme.

Iako je glavni svedok tužilaštva povukao svoju izjavu, suđenje Sencovu se nastavlja.

U pismu evropskih reditelja piše da su oni „duboko zabrinuti” od kada je Sencova 11. maja 2014. uhapsila ruska Savezna služba bezbednosti (naslednik KGB-a) u njegovoj kući na Krimu pošto je prisustvovao mitinzima protiv aneksije Krima i donosio granu ukrajinskim vojnicima.
 
Odmah po hapšenju reditelja, evropski reditelji su uputili otvoreno pismo Putinu a sada su ponovili svoju molbu:

Ruski tužilac traži 23 godine zatvora Tužilac Vojnog suda u Rostovu na Donu zatražio je danas 23 godine strogog zatvora za Olega Sencova, optuženog zajedno sa ukrajinskim levičarem Aleksandrom Koljčenkom da je prošle godine podmetnuo požar u prostorijama stranke “Jedinstvena Rusija” u Simferopolju, kao i da je pripremao nekoliko akcija, uključujući miniranje spomenika Lenjinu u istom gradu. Količenko je priznao krivicu za podmetanje požara, ali Sencov negira da je imao veze s tim kao i vezu sa zloglasnim “Desnim sektorom”.

„Nakon praćenja suđenja a naročito činjenice da se glavni svedok optužbe povukao jer je 'svedočansvo dao pod pritiskom i prinudom', šokirani smo da optužnica protiv Olega Sencova još nije povučena”, piše u pismu koje je inicirao odbor Evropske filmske akadmije a potpisali su ga, između ostalih, Aki Kaurismaki, Ken Louč, Bertran Tavernije, Folker Šlendorf, Bela Tar i Andžej Vajda.
 
- Čitava godina koju je Oleg proveo u zatvoru bez suđenja, kao i samo suđenje predstavljaju totalni fijasko i mešavina su naduvane, politički motivisane optužnice i Staljinovih isceniranih suđenja iz tridesetih - kazao je potpredsedavajući Evropske filmske akademije Majk Dauni.

- Svedoci su zastrašivani, dokazi prekrajani a čitav slučaj je izgrađen na kući od karata. Da je pravde, Sencov bi danas bio slobodan, ali šanse za to su sve manje s obzirom na ruski prvaosudni sistem Evropska akademija će se neumorno zauzimati za Olega sve dok ne dobije pravdu kakvu zaslužuje - ističe Dauni.
VIDEO> Trejler za film "Gamer"

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/584011/Evropski-reditelji-mole-Putina-da-pusti-Olega-Sencova-na-slobodu 


          Ćerka Borisa Njemcova traži ispitivanje Kadirova

Starija ćerka ubijenog ruskog opozicionara Borisa Njemcov podnela je tužbu nakon što su ruski istražitelji
odbili da ispitaju čečenskog predsednika Ramzana Kadirova o njegovoj eventualnoj umešanosti u ubistvo, saopštili su branioci porodice Njemcov
Podneli smo tužbu sudu u Moskvi zbog odbijanja istražnog odbora da ispita Kadirova i još nekoliko visokih zvaničnika", izjavio je Frans presu advokat Vadim Pohorov.

Njemcov, vatreni kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, ubijen je krajem februara u blizini Kremlja.

Njegova ćerka, Žana Njemcova (31) novinarka nezavisne televizije RBK, napustila je Rusiju u junu osudivši "atmosferu terora" državnih medija u Rusiji.

Žana Njemcov je u junu rekla da odgovornost za smrt njenog oca dele i zaposleni u televiziji pod kontrolom države, koji su njega i druge opozicione lidere nazivali "nacionlanim izdajicama".

Boris Njemcov je ubijen 27. februara na mostu blizu Kremlja. Policija je uhapsila petoricu Čečena, ali nije utvrđeno ko je naredio ubistvo.

http://akter.co.rs/29-bezbednost/137587-erka-borisa-njemcova-tra-i-ispitivanje-kadirova.html

Ovo je moćni poverenik šefa Kremlja i kreator Putinovog carstva laži!

Danas je službeno Putinov savetnik za spoljno-politička pitanja, a realno glavni agitpropovac režima
Profesor intenernacionalne politike na univerzitetu u Njujorku, praunuka Nikite Hruščova, predsednika SSSR, Nina Hruščov otkriva ko je moćni Putinov poverenik koga mnogi vide kao jednog od najmoćnijih i najuticajnijih ljudi režima ruskog predsednika.
Njen autorski tekst prenosimo u celini.
Moskovski rad sa medijima je utemeljen na laži. Arhitekta tog sistema je Putiov poverenik i bivši vicepremijer Vladislav Surkov. Bez njega se Putin pa skoro i ne pojavljuje u javnosti.
Arhitekta tog sistema je Putiov poverenik i bivši vicepremijer Vladislav Surkov. Bez njega se Putin pa skoro i ne pojavljuje u javnosti.
U SSSR su svi znali da su pod prismotrom. Svako odstupanje od oficijalno dopuštenog ponašanja bi izazivalo sumnju i najvjerovatnije bi bilo kažnjeno. Po sopstevnom shvatanju, sovjetska država se nalazila u ratu skoro sa svima: starnim špijunima, klasnim neprijateljem, ljudima koji nose džins ili slušaju džez itd....
Vladajuća ideologija režima nije bila nikakav marksizam-lenjinizam, nego sumnja i kukavičluk. Od ranih 80-tih godina 20. veka, pre nego što je na ruskom horizontu osvanula srebrna nit "Glasnosti“, ta mračna vremena nisu bila prisutnija nego danas. Zaštita društva od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja je ponovo postala zapovest dana. I stvarno: etos neprestane budnosti ima centralni značaj za održavanje visokih procenata podrške naroda predsedniku Vladimiru Putinu.
A glavnu ulogu pri kreiranju neophodne društevne atmosfere ima Vladislav Surkov.
Nekadašnji šef Putinovog štaba je od 2011. do 2013. bio vicepremijer Rusije. Danas je službeno Putinov savetnik za spoljno-politička pitanja, a realno glavni agitpropovac režima. Smatraju ga i tvorcem sistema "usmeravane demokratije“ u Rusiji, a smatraju ga i centralnim čovekom za organizaciju otcepljenja Abhazije i Južne Osetije od Gruzije.
U poslednje vreme upravlja iz pozadine invazijom Rusije na Ukrajinu, kao što je upravljao i aneksijom Krima, a pri svemu potpiruje vatrenu medijsku kampanju, ne bi li za sve ove akcije dobio neograničenu podršku javnosti. Što mu veoma uspeva.
Kult oko Putina podseća na kult oko Staljina.
Surkov je glavni odgovorni za negovanje pro-putinovskog raspoloženja u zemlji, koje sve više poprima obrise kulta ličnosti oko Staljina. Surkov je čečenskog porekla i, kao i Staljin, obeležen je mentalitetom Kakvkaza: permanentno poteže sablju. Pod njegovim budnim okom se komunikaciona strategija Kremlja koncetrisala na samo jednu misao: Zapad hoće da uništi Putina. U skladu sa tom mišlju, konflikt u Ukrajini je predstavljen kao obnova borbe protiv fašizma te odbranu pravog, istinitog, anti-zapadnog identiteta Rusije.
Navodna ugroženost današnje Rusije je posebno naznačena 70-godišnjicom kraja Drugog svetskog rata, pa su po celoj Moskvi, poput pečuraka posle kiše, bili nikli plakati koji su Ruse podsetili na žrtvu, koju su morali dati za pobedu u njemu. Poput šefa Hitlerove propagande Gebelsa, ni Surkova istina ne zanima baš preterano puno. Jezgro svih poruka Kremlja su emocije, one su sveza između Putina i njegovog podaničkog naroda. Iz tog razloga je Surkov narodu Putina prodao kao inkarnaciju konzervativnih vrednosti, koji se ne odvaja od patrijarha Ruske crkve.
Činjenica da se isti taj tzv. konzervativac posle 30 godina braka skroz nekonzervativno razveo od sopstvene žene, te da po slovu glasina sa jednom bivšom olimpijskom pobednicom ima više dece, ne zanima nikog. Kao ni mnoge druge, mnogo gadnije glasine. Kampanja protiv homoseksualaca Kampanjom protiv prava homoseksualca je Kremlj osigurao podršku crkve a rusko stanovništvo opomenuo da država budno vodi računa o njegovom privatnom životu.
Današnja ruska državna propaganda je savršeni miks strogog sovjetskog modela i metoda moderne. Nije bilo masovnih čistki niti velikih narodnih okupljanja. Istovemeno se vrši napad na zapadne vrednosti, ali robom sa Zapada svi rado trguju. Moćni automobil nemačke proizvodnje je deo ruske svakodnevice. Ipak, na njemu se često može pročitati zalepljena poruka: "Na Berlin !“ ili „Hvala dedi za pobedu i babi za municiju“.
Poslednjih 20 godina su Rusi mogli bez ograničavanja da putuju u inostranstvo. Danas je dobar deo njih spreman da se odrekne tog prava. A prošlog meseca je Kremlj i opomenuo građane Rusije da SAD prave "lov“ na Ruse po inostranstvu. Pojedini Rusi su stvarno bili uhapšeni i izručeni SAD: npr. trgovac oružjem Viktor Bout, koga optužuju da je teroriste snabdevao oružjem. Ili Vladimir Drinkman, haker, koga optužuje da je milione pokrao sa kreditnih kartica.
Obični ruski građani nisu izloženi nikakvoj realnoj opasnosti, ali i uprkos tome, propagandna kampanja Surkova pokazuje jasne rezultate. Sulude tvrdnje propagandista SSSR, poput one da će ruska privreda u najbrže vreme preteći zapadnu, su kod Surkova zamenjene jednim centralnim osećajem: strahom. Pa im on sugeriše da šta god oni mislili o činjenici da je ruski BDP ove godine niži za 3,8 odsto a inflacija 15 odsto da će im još puno gore biti bez Putina. I Rusi mu veruju.
Pre nekoliko godina se svaki deseti Rus na reveru nosio belu lentu, kao simbol protesta protiv Putina. Danas imate osećaj da svaki treći Rus po ulici hoda sa Geogrijevskom na grudima, simbolom patriotizma i vernosti Kremlju. A ko se na ulici pojavi bez Georgijevske, može da računa sa tim da će biti upitan - i to ne baš sasvim ljubazno - šta je razlog za nenošenje.
To je vrlo lukava i uspešna strategija marginalozovanja ljudi drugačijeg mišljenja, koja ostavlja utisak skoro stoprocentne podrške režimu. Toliko se daleko doguralo u tome, da sam pri poslednjem boravku u Moskvi srela jednu opersku pjevačicu, koja je na svoj beli mercedes zalepila jednu majušnu Gerogijevsku lentu: iako ne podržava Putina, al za zlu ne trebalo.
Upravo ovakve male kapitulacije su suština uspeha sistema Surkova. Građani, koji nemaju ništa sa Putinom, da bi se zaštitili grade kulturu konformiteta.
U zemljama, u kojima se slobodno mišljenje guši, potpuno je irelevantno da li je vernost građana sistemu autentična ili nije. Kad režim uspe da javni život i lični izraz pretvori u teatar, onda više nema razlike između pozorišta i stvarnosti. To su i Gebels i Surkov veoma dobro shvatili.

http://www.kurir.rs/planeta/praunuka-hruscova-otkriva-ovo-je-mocni-poverenik-sefa-kremlja-i-kreator-putinovog-carstva-lazi-clanak-1899067

EU od Rusije traži oslobađanje estonskog špijuna

EU je zatražila od Rusije oslobađanje pripadnika estonske službe bezbednosti Estona Kohvera osuđenog na 15 godina zatvora zbog špijuniranja. 
Kohver je osuđen skoro godinu dana pošto su ga, kako navodi EU, ruski agenti oteli na teritoriji Estonije.
"Otmica Kohvera i ilegalno pritvaranje u Rusiji nakon toga, predstavljaju jasno kršenje međunarodnog prava", stoji u saopštenju šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.
"Kohveru je uskraćeno pravo na pošteno suđenje - nije bilo javnog saslušanja, estonskom konzulu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje saslušanjima, a Kohveru je uskraćena adekvatna pravna pomoć", navodi se u saopštenju.

"EU nastavlja sa pozivima Ruskoj Federaciji da deluje na osnovu svojih međunarodnih obaveza, odmah oslobodi Kohvera i garantuje njegov bezbedan povratak u Estoniju", dodaje se u saopštenju, preneo je Rojters.

Estonija navodi da su Kohvera, oteli nepoznati napadači i prebacili preko ruske granice, dok Rusija tvrdi da je on uhapšen na njenoj teritoriji pošto je ilegalno prešao granicu.

Regionalni sud u gradu Pskovu na zapadu Rusije proglasio je Kohvera danas krivim za špijuniranje, krijumčarenje oružja i narušavanje granice, preneo je AP.

Ruske novinske agencije su prenele izjavu sudije Julije Ulanove da će sud predati novac, pištolj i uređaj za snimanje, koji su pronađeni kod Kohvera, ruskoj Federalnoj službi bezbednosti.

Estonske vlasti kažu da je Kohver istraživao operaciju krijumčarenja u koju su bili umešani agenti ruske obaveštajne agencije.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=20&nav_category=78&nav_id=1029039

NATO: Proruski separatisti da ne šire zaposednutu teritoriju  

NATO je danas upozorio proruske pobunjenike na istoku Ukrajine da bi svaki pokušaj daljeg zaposedanja teritorije te zemlje bio neprihvatljiv, i ocenio da je poslednjih nedelja povećana napetost.
- NATO poziva sve strane na smirivanje i uzdržanost - izjavila je portparolka NATO-a Karmen Romero posle sastanka Političkog odbora 28 članica NATO.

 

- Rusija ima posebnu odgovornost za nalaženje mirovnog rešenja - dodala je portparolka NATO-a i podsetila da rešenje krize može da bude postignuto samo diplomatskim putem, kroz primenu sporazuma postignutog krajem prošle godine u Minsku.

Već nestabilo primirje u sukobu ukrajinskih snaga i pobunjenika u istočnoj Ukrajini koje podržava Rusija, dovedeno je u pitanje ove nedelje kada je od razmene artiljerijske vatre tokom noći poginulo devet ljudi.
 
Moskva i Kijev su razmenili optužbe za to rasplamsavanje sukoba.

U istočnoj Ukrajini koja je pod kontrolom proruskih pobunjenika, i gde je od aprila 2014. godine u ratu poginulo 6.500 ljudi, sukobi su ponovo postali gotovo svakodnevni uprkos primirju proglašenom polovinom februara.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/584209/NATO-Proruski-separatisti-da-ne-sire-zaposednutu-teritoriju

NATO demonstracija sile u Evropi: Da li će Rusija reagovati?

Sjedinjena Američke Države saopštile su da su započele najveće vežbe savezničkih vazduhoplovno-desantnih snaga u Evropi još od kraja perioda hladnog rata.
Vežbe će trajati četiri sedmice uz učešće skoro 5.000 vojnika iz 11 zemalja NATO, a na tlu Nemačke, Italije, Bugarske i Rumunije, saopštila je američka vojska u južnom nemačkom gradu Grafenvoru, dodajući da su vežbe počele u subotu.
U saopštenju se navodi da je cilj vežbe da se pokaže sposobnost NATO da brzo razmesti snage pomažući održavanju jake i bezbedne Evrope.
U saopštenju se ne pominje direktno kriza u Ukrajini, gde se od aprila prošle godine sukobljavaju vladine i proruske snage, i u tim sukobima je poginulo skoro 7.000 ljudi, navodi AFP.
Američka vojska je saopštila da će vrhunac vežbi biti 26. avgusta, kada će iz aviona savezničkih snaga iskočiti više od 1.000 padobranaca na poligonu u Hohenfelsu u Nemačkoj.
Istog dana, slična vežba biće održana i u Novom selu u Bugarskoj.
Vežbe će trajati do 13. septembra uz učešće više od 4.800 vojnika iz Bugarske, Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Holandije, Poljske, Portuglije, Španije, Velike Britanije i SAD.
U saopštenju se precizira da će na vežbama učestvovati 82. američka vazduhoplovno-desantna divizija i to prvi put u Evropi nakon što je podržavala NATO operaciju na Kosovu 1999. godine.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/513299/NATO-demonstracija-sile-u-Evropi-Da-li-ce-Rusija-reagovati

Amerika šalje tekove u Mađarsku

Američke vlasti planiraju da pošalju 50 vojnih vozila, uključujući četiri tenka M1 "abrams", u grad Tata na severozapadu Mađarske.
Prebacivanje vojnih vozila izvodiće se u okviru operacije "Atlantik rizolv" koja je pokrenuta zbog ukrajinske krize, navodi mađarski list "Mađar nemzet".
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu ranije je informisao javnost o intenziviranju aktivnosti oružanih snaga SAD i NATO u istočnoj Evropi, blizu ruskih granica, što je, prema njegovom mišljenju, presedan.
Aleksandar Gruško, stalni predstavnik Rusije pri alijansi, smatra da NATO koristi situaciju u Ukrajini kako bi našao smisao svog postojanja, ali i kako bi preporodio i povećao vojne rashode članica bloka.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/513489/Amerika-salje-tekove-u-Madjarsku

 Kad Putin naredi, buldožeri haraju Rusijom

U Rusiji je za desetak dana uništeno oko 900 tona hrane što je otvorilo dilemu treba li zabranjenu hranu spaljivati ili je deliti siromašnima. 
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 6. avgusta dekret o zabrani uvoza prehrambrenih proizvoda iz zapadnih zemalja koje su na spisku ruskih kontrasankcija.
Prema podacima poljoprivredne inspekcije (Rosseljhoznadzor), u skladu sa Putinovim ukazom, uništeno je 550 tona voća i povrća i 321 tona mesa i mesnih proizvoda, ribe, živine i sireva. Pri tom je 576 kilograma hrane čiji je uvoz zabranjen preneseno u ručnom prtljagu.

U isto vreme, Rusi, koji su uprkos ekonomskoj krizi i devalvaciji rublje uspeli ovog leta da otputuju u inostranstvo, zabrinuti novostima o oduzimanju hrane na granici, pre svega pršute i sira, na društvenim mrežama aktivno postavljaju pitanje koliko se može preneti preko granice. "Koliko sira i pršute se može poneti sa odmora u inostarnstvu da ne bi bilo problema sa carinom" jedan je od naslova u ruskim dnevnim novinama. Predstavnici poljoprivredne inspekcije se pravdaju da nije reč o oduzimanju zabranjenih proizvoda na granici, već da proizvodi moraju biti fabrički upakovani. I da svako ima pravo da unese po pet kilograma sira i pršute.

Rusko tužilaštvo je danas otvorilo "vruću liniju" kako bi građani mogli da ih obaveste u uvozu i prodaji zabranjenih prehrambenih proizvoda.

Mediji svakodnevno izveštavaju o podvizima lokalnih službi poljoprivredne inspekcije širom Rusije odnosno zapleni i uništavanju mesa iz SAD, mesnih prerađevina iz Portugalije i Mađarske, mlečnih proizvoda iz Nemačke i Letonije, ribe iz Norveške i Danske, voća i povrća iz Poljske.

Sve to je pronađeno u prodavnicama i na pijacama i pred kamerama, u skladu sa unapred utvrđenom procedurom, uz zapisnik, uništeno buldožerima ili spaljeno u pećima.

Snimak apsurdne akcije policije kada je zaplenila a potom buldožerom uništila tri zamrznute guske iz Mađarske pronađene u jednoj seoskoj prodavnici u republici Tatarstan, izazvao je na društvenim mrežama podsmeh i ubrzo postao hit.

Inspekcija je, međutim, morala da kazni nadležne jer su guske smrvljene buldožerom na smetlištu, a ne spaljene u specijalnim pećima, kako je predviđeno propisima.

Ruska nevladina organizacija "Društvo za zaštitu potrošača" je tim povodom zatražila od Putina i premijera Dmitrija Medvedeva da preciziraju kako treba pravilno uništavati guske.

"Suština najčešćih pitanja koje nam šalju potrošači glasi – desila se nezgoda, našao sam u frižideru gusku, šta da radim, gde da trčim", navodi se u obrazloženju organizacije i dodaje da "odgovorni potrošač – patriota" pošto nema buldožer ni poligon za pravilno odlaganje otpada ne može sam da reši problem.

Zamenik načelnika poljoprivredne inspekcije za republiku Tatarstan Jevgenij Ivanov rekao je radiju Govori Moskva da je u Tatarstanu napravljena greška jer se buldožer koristi samo za u uništavanje poljoprivrednih proizvoda, dok se meso mora spaljivati.

Istraživanje nezavisnog Levada centra pokazalo je da se 48 odsto građana protivi odluci Kremlja o uništavanju proizvoda iz zemalja protiv kojih su uvedene kontrasankcije. Oni se istovremeno zalažu da se hrana ne uništava već deli siromašnima, dečijim domovima, bolnicama, socijalnim ustanovama.

Ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačov kaže međutim da je to nemoguće, jer ti proizvodi mogu da štete zdravlju i da država ne želi da žrtvuje zdravlje građana. "Ako se ti proizvodi budu delili, gde je garancija da neće biti korupcije", objašnjava Tkačov.

Ruski komunisti su čak predložili zakon kojim bi zabranjenu hranu umesto da je uništavaju delili siromašnima, ili stanovnicima u istočnoj Ukrajini, sa čime se slaže i Ruska pravoslavna crkva.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=08&dd=18&nav_id=1028445

Poskupljenja strašnija od rata  

Građani Rusije više strepe za svoj džep, nego za veliki sukob između supersila. Strah od rasta cena, posebno hrane, i opšteg siromaštva
Žestoko propagandno ratovanje koje u mnogo čemu prevazilazi ono iz vremena "hladnog rata" nije uplašilo građane Rusije da bi velesile mogle da se sukobe. Velika većina Rusa je ubeđena da zahvaljujući atomskom oružju i sve agilnijoj armiji, mogu spokojno da žive i da se niko neće usuditi da nasrne na njihovu zemlju. Rusi se više boje od rasta cena i ekonomske krize nego od mogućnosti izbijanja rata. To potvrđuju novi rezultati istraživanja "Levada centra".

Na pitanje šta najviše preti Rusiji, na prvom mestu Rusi izdvajaju strah od rasta cena i siromašenje stanovništva. Na drugom mestu je ekonomska kriza, a na trećem uvlačenje Rusije u vojne konflikte. Na četvrtom mestu je rast broja nezaposlenih. Tek na petom mestu je rast napetosti u odnosima sa Zapadom.
Slični rezultati bili su i pre par meseci, što pokazuje stepen realnosti istraživanja. Većina njih nije zabrinuta što u prodavnicama nema guščije paštete iz Francuske ili skupocenih sireva iz Italije i Švajcarske. Za Ruse je najvažnije da ne porastu rapidno cene mlečnih proizvoda, mesa i krompira kao i omiljena heljda.
Iako se ruska vlada trudi da ne dopusti divljanje cena i razne mahinacije trgovaca jedno je neosporno, poskupljuje govedina i prerađevine iz uvoza. Bez obzira na brojna obećanja političara, velika Rusija je posle raspada SSSR uspela jedino da organizuje proizvodnju piletine koje sada ima dovoljno, a jaja čak i izvoze. Svinjetinu i govedinu Rusija i dalje uvozi.
Sva ispitivanja pokazuju da već sada mnogi građani Rusije misle da će ekonomska kriza trajati dugo i da bi narod mogao da osiromaši. Bojazan Rusa da ne izgube posao pogotovo u kompanijama gde su do krize bile visoke plate nije bezrazložan. Kad su počele sankcije, mnoge zapadne kompanije su počele da smanjuju personal, a broj zaposlenih su smanjile i mnoge ruske kompanije. Sada 38 odsto građana strahuje da, kad dođe na poseo, ne dobije obaveštenje da je višak. Skoro isto toliko se boji da im loše stanje u privredi i poljoprivredi može pogoršati još više životni standard.
Zbog pada rublje u poslednjih godinu dana, Rusi daleko manje putuju i u inostranstvo.
KORUPCIJA GORA OD NATO
Iako su na kraju rang-liste strahova samovolja vlasti, slabost i nekompetentnost rukovodstva, to ne znači da su to zanemarujući problemi u Rusiji. Uostalom i predsednik Putin je više puta isticao da je korupcija koja stalno raste opasnija za stabilnost zemlje od aviona i raketa NATO.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:563076-Poskupljenja-strasnija-od-rata