Mislili ste da Rusija mrzi Amerikance, ali kad pročitate ovaj tekst, shvatićete da su stvari ipak malo drugačijePolitičke vođe jasno ističu dve najveće pretnje za Zapad – džihadiste i Putina.
Kada kreatore politike na Zapadu pitamo o glavnim sigurnosnim pretnjama sa kojima se suočava Evropa na prva dva mesta postaviće džihadiste i ruskog predsednika, napisala je Bridžet Kendal za BBC.
Zapadne vlasti tvrde da je Putin pripojivši Krim i podsticanjem rata u istočnoj Ukrajini ne samo povredio suverenitet Ukrajine, već je takođe izazvao granice Evrope i sebe prikazao kao opasnog i nepredvidljivog vođu.Evropa je na stalnom oprezu, a oči Zapada uperene su ka Rusiji i oprezno isčekuju Putinov sledeći potez.
Od mirovnog sporazuma u Minsku, čini se kao da je situacija u Ukrajini postala još nelagodnija, nerešivija. Razgovori o budućnosti istočne Ukrajine nastavljaju se s malo napretka, a obe strane su prekršile primirje što dovodi do svakodnevnih žrtava.
Sankcije Zapada su i dalje na snazi, a ruski odnosi sa Evropom zategnuti su na mnogim frontovima.
Najnoviji komentar koji je izneo general-pukovnik Evgenij Buzinski, ruski međunarodni vojni pregovarač, mogao bi malo da rasvetli celu ovu situaciju.
Buzinski odbacuje ideju potencijalnog ruskog napada na baltičke države kao iracionalnu. On tvrdi da bi za Rusiju bilo glupo da napadne zemlju zaštićenu od NATO-a. Rus takođe smatra da se sukob između Rusije i Zapada smanjio poslednjih nekoliko meseci, delom i zbog sporazuma u Minsku.
Pored toga Buzinski upozorava ako bi Kijev poslao trupe preko linije primirja kako bi pokušao pomoću vojske da uzme natrag istočnu Ukrajinu, to bi bila “crvena linija” za Rusiju.
- Ako Kijev pokrene ofanzivu pod izgovorom da su granatirani, onda bi se Rusija mogla umešati u to i to bi svakako bio rat - rekao je Buzinski.
U isto vreme ukrajinski predsednik Petro Porošenko insistira da će bilo koji potez zbog kog bi sukob eskalirao verovatno doći s ruske strane.
U poslednjih godinu dana mnoge ruske vojne i sigurnosne figure počele su da tvrde kako SAD želi da oslabi i demontira Rusiju, kako bi Amerika osigurala vlastitu nadmoć.
I pored ovih tvrdnji koje još više komplikuju celu situaciju, Buzinski ne vidi Zapad kao prirodnog neprijatelja svoje zemlje. On veruje da je Rusija evropska zemlja i da je bliža Zapadu nego Kini, Indiji i Koreji.
Pitanje koje je postavljeno, a na koje je još uvek teško dati odgovor jeste mogu li Rusija i Zapad biti saveznici i da li je Rusiji bolje samoj ili treba da se okrene ka istoku.
(Telegraf.rs/Izvor: Dnevnik.hr)
http://www.telegraf.rs/vesti/1700555-putin-se-okrece-ka-americi-zapad-nije-neprijatelj-to-je-simbol-uspeha-i-moci
Putin sutra u poseti Krimu
Ruski predsednik Vladimir Putin u okviru radne posete Krimu održaće u Jalti sednicu predsedništva Državnog saveta.
Sednica će biti posvećena razvoju turizma u Rusiji, a održaće se i neformalan sastanak sa predstavnicima krimskih nacionalnih udruženja, najavljeno je u Moskvi.
Pres služba Kremlja saopštila je da će glavne teme biti prioritetni pravci razvoja turizma unutar Rusije kao katalizatora socijalno-ekonomskog razvoja regiona Rusije, uključujući Krim, preneo je TASS.
Agenciji RIA Novosti predstavnica Rosturizma Irina Šegoljkova rekla je da bi teme na sednici mogle da budu izmene zakonodavnih propisa Rusije, razvoj unutrašnje infrastrukture, liberalizacija viznog režima za strance i druga pitanja.
Republika Krim kao subjekt Ruske Federacije formirana je marta 2014. godine na osnovu sporazuma o prijemu u sastav Rusije nezavisne Republike Krim, proglašene u okvirima administrativnih jedinica Ukrajine - Autonomne Republike Krim i grada Sevastopolja.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=16&nav_category=78&nav_id=1027853
Rusija provocira EU i SAD preko leđa Srbije
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu predlaže održavanje zajedničkih taktičkih vežbi ruskih i srbijanskih vazdušnodesantnih specijalnih snaga 2016. godine, saopštio je Šojguov zamenik Anatolij Antonov
Šojgu je ovu ponudu izneo tokom sastanka sa srbijanskim kolegom Bratislavom Gašićem, prenosi Tass.
Prilikom ovog susreta ministri odbrane dveju zemalja su posvetili posebnu pažnju zajedničkim vojnim vežbama kopnenih, vazdušnodesantnih i snaga protivvazdušne odbrane Slovensko bratstvo 2015, koje će biti održane u septembru u Rusiji, a u kojima će učestvovati i vojska Belorusije.
Prethodne rusko-srpske vojne vežbe održane su 2014. godine u Srbiji, napominje Antonov, dodajući kako je srpska vojska učestovavala i u Međunarodnim vojnim igrama 2015. godine u Rusiji, što je unapredilo njenu borbenu gotovost.
"Nije slučajno što su srpske tenkovske jedinice ove godine imale bolje rezultate nego prošle i osvojile pobedničko mesto", ističe zamenik ruskog ministra odbrane, dodajući da se nada kako će Srbija uzeti učešće i u drugim vrstama vojnih takmičenja naredne godine.
Komentarišući razgovore između ruskog i srbijanskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i Bratislava Gašića, Antonov je takođe saopštio kako je dogovoreno obučavanje pripadnika srpske vojske u ruskim vojnim obrazovnim institucijama.
Dva ministra su razgovarala o rusko-srpskoj vojnoj i tehničkoj saradnjim, daljem jačanju vojnih odnosa, kao i o pitanjima međunarodne bezbednosti.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/124690-Rusija-provocira-SAD-preko-lea-Srbije.html
Rusija i Kina hoće vlast nad Internetom
Ali neće je dobiti i to je odlična vest
Rusija i Kina najavljuju da će ostati ujedinjenje i uporne u nameri da se promeni koncepcija korišćenje i upravljanja internetom.
Koji sada u velikoj meri kontroliše Amerika. A koji je takođe mesto na kome svako može da radi šta hoće dokle god to bilo zakonito i niko ne može da ga spreči.
Što je naravno dobro.
Evo i zašto.
Od 1. septembra 2015. na snagu stupa novi zakon u Rusiji koji će bitno uticati na upravljanje internetom. Naime, prema novom zakonu sve kompanije koje prikupljaju bilo kakve podatke od ruskih građana moraće te podatke da skladištie na serverima koji će fizički biti na prostoru Rusije.
To znači da će kompanije kao što su Google, Twitter, Facebook i druge uskoro morati da izgrade servere na prostoru Rusije. U suprotnom će biti izbačene.
Ima još jedna sitnica, novi zakon ruskim vlastima omogućava da pomnije motre koje informacije ulaze ili izlaze iz njihove zemlje.
A što se tiče Kine ona uveliko cenzuriše internet svojim građanima.
Što znači da zaista ne želite da ovim momcima prepustite kontrolu nad internetom, vašim privatnim podacima ili nacrtanom ovcom zapravo.
Naravno, bilo kakvim promenama i centralizaciji oštro se protive SAD i druge zapadne zemlje.
Inače Rusija i Kina zagovaraju koncept u kome će svaka država diktirati pravila unutar svojih granica, dok zapadne zemlje traže da svuda važe ista pravila, odnosno da niko ne može da isključi internet ako mu to odgovara.
http://www.dominomagazin.com/article/31764
Putin ljuti Lukašenka
Pred jesenje predsedničke izbore u Belorusiji pljušte kritike iz Minska. Ne da u bescenje Rusima fabriku vozila za njihove mobilne rakete
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko opet se ljuti na rukovodstvo Rusije što više ne pomaže najvernijeg saveznika. Tokom posete "Minskoj fabrici tegljača" on je kazao da je Moskva vršila pritisak da se po nerealno niskoj ceni proda "Minska fabrika tegljača" koja proizvodi vozila za sve ruske mobilne rakete.
- Plaše nas da će Rusija tobože da napravi svoje tegljače za prevoz raketa. Neka izvole, ako za to danas imaju znanje i novac. Rusija želi da kupi našu fabriku tegljača i mi smo im kazali da je realna cena tri milijarde dolara. Jeftinije ne želimo prodati - objasnio je Lukašenko.
Rusi su bili zainteresovani da "Minsku fabriku tegljača" integrišu sa svojom Državnom kompanijom "Ruske tehnologije". Predstavnici "Ruskih tehnologija" su kazali da je cena od dve milijarde dolara, a kamoli tri, previsoka jer za milijardu mogu sami da je naprave kod sebe.
- Svestan sam da se fabrika može napraviti i kupiti mašine. Ali, naučiti ljude da rade na tim mašinama, stvoriti školu kadrova je teško. Mi sve to imamo i zato su naši tegljači kvalitetni. Da bi se pravili tako dobri treba da prođu ne godine, nego decenije - kazao je Lukašenko.
Lukašenko je kritikovao Moskvu što joj ne daje oružje, jer se u Belorusiji nalazi zajednička armija. Kazao je da Moskva nije htela da šalje ni rezervne delove za naoružanje i vojnu tehniku, pokušavajući tako da izvrši pritisak na Minsk da u bescenje kupe "Minski zavod za proizvodnju tegljača":
- Braća Rusi su prestali da nam pomažu, tako da sami treba da se štitimo - zaključio je na odlasku Lukašenko, koji je ranije govorio da je pomoć opravdana, jer beloruska vojska štiti zapadne granice.
Na jesen su u Belorusiji izbori na kojima Lukašenko ima realne ambicije da pobedi i bude još pet godina na čelu države. Bez obzira na to sviđa li se, ili ne, nekome u Moskvi njegova povremena kritika on je pouzdani saveznik Rusije.
NOVA TRŽIŠTA
Mnogima u Moskvi smeta što Lukašenko pokušava da normalizuje odnose sa Zapadom. Međutim, on je prisiljen da traži nova tržišta, jer ne sme da dozvoli da kriza koja je zahvatila Rusiju uništi i belorusku industriju. Osim toga, Lukašenko nastoji da razvije i svoju vojnu industriju.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:562875-Putin-ljuti-Lukasenka
Kina pravi novi svetski poredak
Strategija Kine se ne oslanja na duhovne spone, paranoičnu vlast i neobrazovani narod, već na „najtržišniju“ ekonomiju i najracionalniju elitu na svetu, piše Новая Газета.
Od 8. do 10. jula, u Ufi su održana dva sastanka na vrhu, samit BRIKS-a na kojem su učestvovali predsednici Kine, Indije, Brazila, Rusije i Južnoafričke Republike, i samit ŠOS-a – Šangajske organizacije za saradnju koja objedinjuje Kinu, Rusiju, Kazahstan, Kirgiziju, Tadžikistan i Uzbekistan.Osnivanje banke NDB
Utanačeno je da osnivački ulog NDB (New Development Bank) bude 50, s planiranim izgledima da se ovaj ulog može povećati i do 100 milijardi dolara. Kina, Indija, Brazil, Rusija i Južnoafrička Republika su uložile po 10 milijardi dolara, odnosno svaka od navedenih zemalja ravnopravno učestvuje sa po 20 odsto svog udela u osnivačkom kapitalu. Preliminarni dogovor o osnivanju banke postignut je još pretprošle godine, na samitu u Južnoafričkoj Republici, a dokument o namerama potpisan je na prošlogodišnjem sastanku u Brazilu. U prvom mandatu, za predsednika banke je izabran predstavnik Indije, a na mesto predsedavajućeg u savetu direktora je postavljen predstavnik Rusije. Sedište novoosnovane banke je u Šangaju.Fond za zaštitu nacionalnih valuta članica
Analogno MMF-u, pul valutnih rezervi BRIKS-a (CRA – Contingent Reserve Arrangement) jeste fond od 100 milijardi dolara u koji Kina unosi 41 milijardu, Brazil, Rusija i Indija po 18 i Južnoafrička Republika 5 milijardi dolara. Kao i MMF-u, osnovni zadatak ovog fonda će biti zaštita nacionalnih valuta zemalja učesnica.Razlozi za osnivanje NDB i CRA su formalno jasni. U pet zemalja članica BRIKS-a danas živi tri milijarde ljudi. U tih pet zemalja je koncentrisano 20 odsto svetske ekonomije, a u MMF-u, one raspolažu tek sa 11 odsto glasova. I budući da tako udružene, u konfrontaciji sa ostalim svetom mogu mnogo više da ostvare, razlozi za osnivanje ovih institucija se snagom proste logike sami po sebi nameću. Ali ako na sve rečeno pogledate još pažljivije, sigurno vam neće promaći jedna veoma važna činjenica: po mnogim parametrima, Kina je u poređenju sa ostalim članicama BRIKS-a apsolutni supergigant.
Svim ostalim zemljama BRIKS-a, Kina je ubedljivo najkrupniji trgovinski partner, pri čemu nijedna od tih zemalja ne spada čak ni među prvih pet trgovinskih partnera Kine. Drugim rečima, Kina je među članicama ove organizacije apsolutni lider, te su joj Indija, Brazil, Rusija i Južnoafrička Republika potrebni tek kao katalizatori političkog i ekonomskog uticaja na ostali deo sveta.
U strateškom smislu, ideja osnivanja BRIKS-a je zaista velelepna, piše Новая Газета. Njoj bi mogao pozavideti čak i veliki drevni strateg i mislilac Sun Cu (544. – 496. p.n.e.), jedan od najranijih pobornika realizma u teoriji međunarodnih odnosa. Kineska ekonomija je znatno lakša od polovine svetske, ali je zato ubedljivo teža od polovine ukupne ekonomije svih članica BRIKS-a zajedno. Niko iz BRIKS-a Kini ne može reći „ne“, baš kao što ni BRIKS, tek tako, svetu ne može reći „ne“. U savezu sa Kinom, ostale zemlje BRIKS-a deluju kao kobaltna košuljica kojom je omotana atomska bomba – značajno pojačavaju njen efekat.
Kina pozvala Južnoafričku Republiku na članstvo
Zanimljivo je na primer to što je Južnoafrička Republika postala članica BRIKS-a na poziv i preporuku Kine. Ona je primljena u ovu organizaciju 2010, u vreme kada je doživljavala svoj veliki civilizacijski pad i kada ovaj poziv nije zasluživala ničim do time što će Kini poslužiti kao ulaznica na Crni kontinent. Njoj su u isto vreme izuzetno važni NDB i CRA jer će ona kroz ove institucije mnogo lakše izglađivati protivrečnosti s ostalim zemljama čije ekonomije takođe beleže visok rast. Na primer, i Indija i Brazil su u poslednje vreme često izražavale svoje nezadovoljstvo proračunato niskim kotacijama kineskog juana (uzgred, da li ste primetili da cena rublje ama baš nikoga u svetu ne zanima?), a sada, u okvirima novog kineskog MMF-a, njima će to biti mnogo teže da čine.I na kraju, još jedna važna uloga nove NDB banke je to što će ona omogućiti Kini da lakše izbegava opravdane pritužbe sveta na agresivnu, često nelojalnu politiku u svom nastupu na tržišta investicija u privrede nerazvijenih zemalja. Jer jedno je kada Afriku, ne pitajući za cenu „kupuje“ Kina, a sasvim drugo kada pregovore oko investicija vodi nekakav rođak predsednika Zume, zaposlen u NDB-u.
Obnova Velikog puta svile
Funkcija NDB-a umnogome podseća na funkciju jedne druge međunarodne banke – Asian Infrastructure Development Bank koju je prošle godine takođe Peking osnovao. U nju je formalno uključeno 50 zemalja članica, no realna funkcija ove banke je finansijska podrška razvoju infrastrukture u Srednjoj Aziji, to jest obnovi Velikog puta svile i geopolitičkog uticaja drevne kineske dinastije Tang. NDB će činiti to isto, ali ovoga puta ne samo na teritoriji Srednje Azije, već čitave Afrike i Latinske Amerike.NDB i CRA su nove institucije novog svetskog poretka – kineskog poretka. Savremena Kina to danas sebi može da dozvoli.Bivši predsednik firme Goldman Sax Džim O’Nil, čovek koji je dao ime BRIKS-u, prošle godine se našalio rekavši da ako bi danas trebalo smišljati ime ovoj organizaciji, novi akronim bi se mirne duše mogao skratiti na samo jedno slovo „K“ – Kina. Jer dok se za Indiju i Brazil, u krajnjem slučaju, može konstatovati da one jesu relativno značajni partneri Kine, to se za preostale dve članice saveza, Rusiju i Južnoafričku Republiku, nipošto ne može reći.
Rusija ustupa teritorije Kini
Početkom juna je, kao neka vrsta prethodnice ovogodišnjim samitima u Ufi, Kini predato na upravljanje 115 hiljada hektara zabajkalske zemlje. Istovremeno je Duma jednodušno izglasala da se ubuduće na ovoj teritoriji imaju primenjivati kineski, a ne ruski zakoni. Analogan kolonijalistički sporazum, Kina je 2011. potpisala sa Iranom. Iran ne samo da je ustupio Kini pravo na pripremu i eksploataciju nekoliko izvora nafte i gasa, već je potpisao i međunarodni ugovor po kome je Kini dozvoljeno da područja na kojima se ovi prirodni resursi nalaze, štiti kao svoju državnu teritoriju.Za ogromnu Rusiju je 115 hiljada hektara zaista sitnica, no u pitanjima ove vrste je princip važan. Gubitak suvereniteta se može tumačiti i kao obeležje kolonijalne zavisnosti. Nekada je Kina bila u kolonijalnoj zavisnosti od Rusije i tada su na teritoriji kojom je prolazila trasa Istočnokineske železničke pruge (КВЖД), bili na snazi ruski, a ne kineski zakoni. A danas je obrnuto. Danas ruska vlast ustupa ruske teritorije Kini.
Kremlj se de facto odrekao suvereniteta nad delom državne teritorije i teško se može poverovati njegovim pravdanjima o navodnoj brizi oko ekonomskog razvoja ovih oblasti. Jer još od aneksije Krima, ili čak tačnije, još od hapšenja Hodorkovskog, Kremlj nam nije pružio nijednu potvrdu da iza kremaljskih zidina vlasti sedi neko ko je zaista zabrinut za ekonomiju Rusije.
Njih interesuje samo jedno – gola vlast. U Kremlju vrlo dobro znaju da se SAD i Evropa, u sprovođenju svoje spoljne politike rukovode određenim principima, i da im ti principi ne dozvoljavaju da autoritarne režime koji vode agresorsku politiku i koji sve svoje ekonomske i političke promašaje otpisuju na spoljne neprijatelje, ostavljaju bez sankcija. A što se pak Kine tiče, ona se ne rukovodi principima već strategijom. Ona je spremna da štiti bilo koji režim, pa čak i onaj severnokorejski, ako se on ponaša onako kako to njoj odgovora.
Vrlo je indikativno to što se omaž Kremlja Kini izvodi uz pratnju goleme medijske izmišljotine o Madlen Olbrajt koja se navodno namerila da sebi otme parče Sibira. Teško je zamisliti da bi Rusija iznajmila deo svoje teritorije Americi, a još teže to da bi Amerika na tako nešto uopšte pristala.
Stiče se utisak da slaba ruska vlast, danas nastanjena u Kremlju, prosto srlja ka tome da što pre postane vazal Kine, sve u nadi da će joj po cenu nezavisnosti, pa čak i teritorijalne celovitosti Rusije, Kina pomoći da što duže ostane na vlasti.
http://gdeinvestirati.com/kina-pravi-novi-svetski-poredak/
Нема коментара:
Постави коментар