четвртак, 13. август 2015.

Prva Putinova laž

Pišu: Inna Denisova i Robert Coalson
Priredila: Mirjana Rakela
Petnaest godina nakon tragedije ruske nuklearne podmorice Kursk u Barencovu moru u kojoj je poginulo 118 mornara, ruska javnost danas je manje kritična prema predsjedniku Vladimiru Putinu i načinu na koji je reagirao na tragičan incident. Te 2000. godine je bio tek nekoliko mjeseci na dužnosti u Kremlju, a javnost je o tragediji saznala tek dva dana kasnije. Danima je odbijana zapadna pomoć, a kada se pojavio pred rodbinom stradalih bio je izviždan. Istraživanja su pokazala da je te godine čak 72 posto građana Rusije smatralo da je vlast nije učinila dovoljno kako bi spasila mornare. Obitelji žrtava i danas traže istinu.
Konačna istina o udesu Kurska, tada ponosa ruske Sjeverne flote ni do danas nije poznata. Ono što se događalo neposredno nakon nesreće, prva je laž ruskog predsjednika Vladimira Putina, tvrdi odvjetnik Boris Kuznjecov koji zastupa obitelji 55 žrtava.
“Laž je počela sa potonućem Kurska. Tada se vlada počela miješati u pravosudni sistem. Sve medije je stavila pod svoju kontrolu. Proces urušavanje demokracije u Rusiji, zapravo je počeo ovom tragedijom”, kaže on.
Odvjetnik Kuznjecov danas živi u Sjedinjenim Američkim Državama gdje je dobio politički azil. Ruska vlada je raspisala za njim međunarodnu potjernicu, a tereti ga da je otkrivao državne tajne.
Ipak, Rusija je u augustu 2000., bila sasvim drugačija zemlja nego danas. Nacionalnu televiziju kontrolirali su oligarsi koji su bili u napetim odnosima s vlastima.
U oktobru 2000., je ugledni televizijski novinar Sergej Dorenko vodio jednosatnu emisiju o tragediji Kurska na nacionalnoj ORT televiziji čiji je vlasnik bio tajkun Boris Berezovski. Dorenko je emsiju završio najbrajanjem grešaka koje je Vlada učinila nakon nesreće. Završio je emisiju slijedećim zaključkom:
“Priča o Kursku nije završena. Otvorili smo prva pitanja. Glavni zaključak je da nas Vlada ne respektira – da nas laže. Tako se prema nama ponašaju, jer im to dopuštamo.”
Kada se Putin u augustu 2000., susreo sa suprugama i obiteljima nastradalih mornara bio je vidno potresen, no tada se niko nije ustručavo vikati na njega da je nestručan.
Vjerojatno je to bio najteži trenutak za Putina, smatra odvjetnik Kuznjecov, i tog momenta je odlučio da se s nečim takvim više nikada neće suočiti.
Povodom 15 obljetnice tragedije Kurska, Kuznjecov je objavio prošireno izdanje svoje knjige o podmornici, s naslovom “Potonula je”. Tako je, naime, odgovorio Putin na pitanje Larrya Kinga o tome što se dogodilo s podmornicom.
Kuznjecov ističe da ga Kremlj nastoji spriječiti da otkrije istinu o tregadiji Kurska. Izvještaj o incidentu ima 133 stranice, još uvijek je klasificiran kao državna tajna. Godine 2002. objavljen je javno tek sažetak izvještaja na četiri stranice.
Kuznjecov odbacuje teorije zavjere po kojima se Kursk sudario s drugom podmornicom ili brodom da ga je potopila NATO podmornica ili da je potonuo zbog tzv. prijateljske vatre s drugog ruskog broda koji je sudjelovao u vježbi. Akustički dokazi potvrđuju da je došlo do eksplozije torpeda, prvo jednog , a nakon dvije minute još nekoliko. Druga eksplozija je bila toliko snažna da su je zabilježili seizmografi širom Evrope i na Aljaski.
Ruska vlada i vojska na mnoga pitanja još trebaju odgovoriti, kao i sam Putin, kaže Kuznjecov.
“Putin je bio glavni vojni zapovjednik. Možda njegova prisutnost i nije bila potrebna, ali morao je znati smisao i organizaciju vježbe. Morao je slušati stručnjake i izvještaje mornaričkog glavnog štaba. To mu je bila dužnost. No, on to nije učinio. Da Kursk ima probleme objavljeno je tek nakon 12 sati. To je 12 izgubljenih sati.”
Do sada nitko nije dogovaro za tragediju Kurska. Kuznjecov ističe da je Putin donio političku odluku kako bi zaštitio glavnog zapovjednika mornarice Vladimira Kurojedova. Zbog incidenta on je podnio ostavku, ali nije prihvaćena, te je on otišao u mirovinu 2005.
Putin je smijenio 13 viših oficira, uključujući i zapovjednika Sjeverne flote viceadmirala Olega Burcova. No, vrlo brzo su svi dobili visoke pozicije ili u Vladi ili u tvrtkama pod kontrolom države.

http://www.slobodnaevropa.org/content/kursk-petnaest-godina-kasnije-prva-putinova-laz/27184930.html



Rusko tržište reklama palo 16 odsto

Tržište reklama u Rusiji u prvom polugodištu 2015. godine smanjeno je 16 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 138 milijardi rubalja (1,9 milijardi evra), pokazali su podaci Acocijacije agencija za komunikaciju Rusije. 
Najveći pad, prema istraživanju agencije, zabeležen je u oblasti štampanih medija,  gde je tržište smanjeno za trećinu, na 11 milijardi rubalja.  Tržište reklama na otvorenom prostoru (na javnim mestima) smanjeno je 27 odsto, na 15 milijardi rubalja, preneo je Tas. S druge strane, tržište Internet reklama poraslo je 10 odsto, na 42 milijarde rubalja.

http://www.pressonline.rs/svet/globus/360926/rusko-trziste-reklama-palo-16-odsto.html


Rusija i NATO se pripremaju za rat

Prema izveštaju grupe eksperata za spoljno-politička pitanja iz organizacije "European Leadership Network", (ELN), Sjedinjene Američke Države i Rusija aktivno se pripremaju za rat. Ova crna prognoza došla je nakon analiziranja najveće tenzije između dve sile još od perioda Hladnog rata.
Vojne vežbe na samim granicama Rusije i NATO saveza sve su učestalije, a količina naoružanja kojom se suprotstavljene strane razmeću sve je veća.
"Mi ne tvrdimo da su lideri Rusije i SAD doneli konačnu odluku o početku sukoba, ili da je rat te dve strane neizbežan. Međuim, promenjena profila vojnih vežbi i njihov rastući intenzitet nešto je što se ne može poreći. Činjenica je da ovakve vežbe doprinose jedino povećanju međusobnog animoziteta", navodi se u saopštenju pomenute organizacije ELN.
 
U daljem tekstu navodi se da je intenziviranje vojnih vežni počelo nakon eskalacije sukoba u Ukrajini početkom 2014. godine. Ono što takođe zabrinjava jeste činjenica da su vojne vežbe i jednih i drugih prilagođene isključivo strategijama odbrane i napada u skladu sa naoružanjem i kapacitetima koje poseduje druga strana.
"Iako portparoli jednih i drugih konstantno ponavljaju kako su vežbe uperene protiv 'hipotetičkih protivnika', karakteristike vežbi ukazuju na suprotno", dodaju stručnjaci iz ELN.
 
Rusija je u martu 2015. godine sprovela takozvane "vežbe iznenađenja", u kojima je učestvovalo 80.000 vojnika koji su simulirali odbranu granice, baš na teritoriji koja je najbliža zemljama NATO saveza.
 
Sa druge strane, vežba NATO-a koja je održana u junu, pod šifrovanim imenom "Saveznički štit" uključivala je simulaciju borbe sa paravojnim jedinicama, poput onih koje čine proruski pobunjenici na istoku Ukrajine.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/582357/Rusija-i-NATO-se-pripremaju-za-rat


Rusija zabranila uvoz konzervisane ribe iz Poljske


MOSKVA - Ruska sanitarna služba saopštila je da je danas uvela zabranu na uvoz konzervisane ribe iz Poljske.
Služba Rospotrebnadzor navela je da je pri ponovljenim analizama ribljih konzervi iz Poljske s nižim sadržajem benzapirena otkriveno kršenje ruskih zakona u oblasti zaštite prava potrošača.
Navedeno je da natpis na etiketi ne odgovara sadržaju, kada je reč o energetskoj vrednosti i sadržaju polinezasićenih masnih kiselina.

Rospotrebnadzor zabranio je ranije uvoz konzervi sa istom vrstom ribe (Šprote) iz Letonije i Estonije.

EU je produžila 22. juna ekonomske sankcije Rusiji do 31. januara 2016. godine, a kao odgovor, Rusija je svoje kontrasankcije produžila na još godinu dana.

Šef ruske agencije za ribolov Ilija Šestakov je najavio da u spisak kontrasankcija mogu biti uključene i konzerve s ribom, među kojima i šprote.

http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/rusija-zabranila-uvoz-konzervisane-ribe-iz-poljske_628679.html


Ruske bombe "na Berlin"

Nemački mediji shvatili su ozbiljno provokaciju pilota ruske Baltičke flote koji su prilikom manevara na vežbovnim bombama napisali stare bojne pokliče "Na Berlin" i "Za Staljina". "Bild" poruke smatra zlokobnim i pretećim, a autor podseća da su te parole koristili borci Crvene armije u ratu s nacističkom Nemačkom.
- U putinskoj Rusiji već godinama aktivno proslavljaju sovjetsko vreme. Cveta kult diktatora Josifa Staljina, a takođe se iznose paralele borbe sa fašizmom i sadašnjim sukobom Zapada i Rusije zbog Ukrajine. Poruke na avionskim bombama svedoče ne samo o nostalgiji za Sovjetskim Savezom, već i o opasnim tendencijama ruskog državnog i vojnog rukovodstva - piše novinar "Bilda". 
Međutim, on je propustio da ukaže na nekoliko simboličnih aspekata poruke iz Rusije, gde se malo šta dešava slučajno. Naime, fotografije bombi sa starim bojnim pokličima pojavile su se na lokalnom sajtu koji održavaju ljubitelji ratnih brodova, ali su ih brzo preuzeli i objavili glavni ruski mediji, posle čega je bilo sigurno da će ih primetiti i Nemci.
Osim toga, manevri su održani u bazi ruske enklave kod Kalinjingrada. Reč je o teritoriji koju je SSSR uzeo posle Drugog svetskog rata i to o delu Istočne Pruske, srednjovekovne feudalne države koja je ujedinila Nemačku.
Svo nemačko stanovništvo odatle je proterano i naseljeni su Istočni Sloveni, a baza se nalazi u bivšem Instenburgu koji danas nosi ime Černjahovsk, po najmlađem sovjetskom ratnom maršalu Ivanu Daniloviču Černjahovskom, poginulom u blizini februara 1945.
Budući da je reč o enklavi, Kalinjingrad je posebno ugrožen, pošto se susedne Poljska i Litvanija trude da otežaju promet, pa čak i osnovno snabdevanje.
Reč je o zemljama koje naročito aktivno podržavaju ukrajinski režim Petra Porošenka i imaju otvoren neprijateljski stav ka Rusiji. Stoga je jedini pouzdan izlaz iz Kalinjingrada ka matičnoj teritoriji Baltičko more, pa su česti bliski susreti ruskih i zapadnih brodova i aviona.
Ruski piloti u tim situacijama vrlo agresivno pokazuju svoje umeće i prepadaju NATO pilote proletima na udaljenosti od nekoliko metara, a Litvancima se stalno priviđaju podmornice Baltičke flote u njihovim vodama.

Parada flote

Moskva ne propušta priliku da podvuče značaj Kalinjingrada i spremnost da zaštiti enklavu. Krajem jula u Kalinjingradskoj oblasti boravio je predsednik Vladimir Putin na paradi povodom dana Ratno-morske flote Rusije, a jedinice je potom obišao i ministar odbrane Sergej Šojgu.
Oko Kalinjingrada je Kremlj razmestio znatne kopnene, vazdušne i morske snage, a pre svega rakete srednjeg dometa za koje u NATO-u tvrde da mogu da nose i nuklearne bojeve glave. Nemce to naročito nervira, pošto je Rajhstag u dometu tih raketa na oko 480 kilometara od Kalinjingradske oblasti, a sada su se pojavile i preteće poruke na bombama.

http://vesti-online.com/Vesti/Svet/512003/Ruske-bombe-na-Berlin


Zbog čega je palo 10 ruskih aviona?


Jedan od glavnih razloga za učestali pad vojnih letelica u Rusiji je manjak avio mehaničara i inženjera, zaključak je Ministarstva odbrane, pišu "Novosti". 
Posao avio mehaničara i inženjera je da se pobrinu za pripremu i održavanje aviona i helikoptera.
Ovog leta palo je desetak letelica u Rusiji, a samo u junu je bilo sedam avionskih nesreća.
Ministarstvo sad pokušava da hitno reši problem dovođenjem specijalista.

Pre pet godina tadašnje rukovodstvo Ministarstva odbrane, u sklopu refeorme, drastično je smanjilo broj polaznika u letačkim i avio-inženjerskim učilištima, javlja dopisnik "Večernjih novosti" iz Moskve.

Ubrzo se pojavio manjak stručnjaka koji treba da brinu za "zdravlje" letelica.

Sada je povećan broj pitomaca, ali za njihovo obrazovanje treba da prođe pet godina.

Ministarstvo odbrane smatra da je rešenje dok ne dođe nova generacija inženjera i mehaničara, da održavanje obavljaju stručnjaci Objedinjene korporacije avio-gradnje Rusije.

Ali, takva pomoć ne može da reši dugoročno problem, pa ministarstvo stimuliše pojačan upis budućih avio-inženjera.

Kako je došlo do manjka avio inženjera i mehaničara u ruskoj vojsci, nije tajna.

U želji da centralizuje obuku Anatolij Serdjukov i načelnik Gneralštaba Nikolaj Makarov su tražili da se deo uglednih moskovskih profesora Vojnoinženjerske akademije Žukovskog preseli u Voronjež.

Međutim, oni nisu hteli, i prešli su na civilne fakultete.

Bivši sovjetski parlamentarac, pukovnik Vojnovazdušnih snaga Viktor Alksnis prvi je upozorio javno na greške minstra Serdjukova, koga su, inače, zvali "mebeljščik", jer je pre bio rukovodilac prodavnice nameštaja u Sankt Peterburgu.

"Velika je greška što su Serdjukov i Makarov terali naučnu elitu da se iz Moskve seli u Voronjež. Da dostignemo taj naučni profesorski nivo, treba nam najmanje desetak godina", zaključuje Alksnis.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=08&dd=12&nav_category=78&nav_id=1026183

Нема коментара: